Berlin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Berlin
nem. Berlin

Berlin Montage 4.jpg
U smeru kazaljke na satu: Šarlotenburg, Berlinski televizijski toranj, Rajhstag, Berlinska katedrala, Stara nacionalna galerija, Potsdamer plac i Brandenburška kapija

Grb

Zastava
Osnovni podaci
Država Zastava Nemačke Nemačka
Savezna država Berlin
Stanovništvo
Stanovništvo 3.397.469[1]
Aglomeracija 5.000.000
Gustina stanovništva 3.831 st/km²
Geografske karakteristike
Koordinate 52°30′59″N 13°22′39″E / 52.516389, 13.3775
Vremenska zona UTC+1, leti UTC+2
Nadmorska visina 34 -115 m
Površina 892 km²
Berlin na mapi Nemačke
{{{alt}}}
Berlin
Berlin na mapi Nemačke
Ostali podaci
Gradonačelnik Klaus Voverajt (SPD)
Veb-strana berlin.de


Koordinate: 52° 30′ 59" SGŠ, 13° 22′ 39" IGD
Berlin je najveći i glavni grad Nemačke sa 3.397.469 stanovnika (podatak iz jula 2013[1]). Pre Drugog svetskog rata imao je 4,3 miliona. Berlin je drugi po redu najveći grad Evropske unije posle Londona. Od 1949. do 1990. bio je podeljen na Istočni Berlin i Zapadni Berlin.

Berlin je smešten na rekama Špreji i Hafel na severoistoku Nemačke. Berlin je jedna od 16 nemačkih država, i sa svih strana je okružen državom Brandenburg.

Geografija[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Klima[uredi]

Predgrađa Berlina su pokrivena šumom i brojnim jezerima.

Prema Kepenovoj klasifikaciji klimata Berlin ima umerenokontinentalnu klimu.

Leta su topla sa srednjom maksimalnom temperaturom između 22 i 25 °C, i srednjom minimalnom temeraturom u intervalu od 12 do 14 °C, dok su zime hladne sa prosečnom najvišom temperaturom od 4 °C i prosečnom najnižom temperaturom imeđu -2 i 0 °C. Proleće i jesen su obično prohladni. Centar Berlina poseduje svoju mikroklimu, jer zgrade zadržavaju toplotu. Zbog toga, temperature u gradu mogu biti i do 4 °C veće od temperatura u prigradskim oblastima.

Kiša pada ravnomerno tokom cele godine, a godišnji prosek padavina je 570 mm. Iako lake snežne padavine obično traju od decembra do marta, snežni pokrivač se ne zadržava dugo. Međutim, zima 2009/2010. je bila izuzetak, jer je snežni pokrivač bio prisutan od kraja decembra do početka marta.[2]

Klima Berlina
Pokazatelj Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Godišnje
Apsolutni maksimum, °C 15,2 18,6 25,1 30,9 33,2 35,0 37,2 37,7 34,2 27,5 19,5 15,7 37,7
Srednji maksimum, °C 2,9 4,2 8,5 13,2 18,9 21,6 23,7 23,6 18,8 13,4 7,1 4,4 13,4
Srednji minimum, °C −1,9 −1,5 −1,3 4,2 9,0 12,3 14,3 14,1 10,6 6,4 2,2 −0,4 5,7
Apsolutni minimum, °C −21 −26 −16,5 −6,7 −2,9 0,8 5,4 4,7 −0,5 −9,6 −16,1 −20,2 −26
Količina padavina, mm 42 33 41 37 54 69 56 58 45 37 44 55 571
Izvor: World Weather, Pogoda i Klimat


Politika Berlina[uredi]

Država[uredi]

Berlin je postao nezavisna država danom nemačkog reujedinjenja 3. oktobra 1990. godine, i jedna je od tri države u Nemačkoj koja je ujedno i grad (pored Hamburga i Bremena).

Bivši Zapadni Berlin, je bio država od osnivanja Zapadne Nemačke 23. maja 1949. godine, ali je bio oslonjen na zapadne vojne saveznike, i nije bio tehnički deo Zapadne Nemačke. Istočni Berlin je bio glavni grad Istočne Nemačke od 1949. do 1990. godine, što je bilo protivno dogovoru četiri najveće sile.

Berlinom upravlja Senat Berlina, koji se sastoji od Gradonačelnika i 8 senatora, koji imaju ministarski status. Gradonačelnik je predstavnik države Berlin. Trenutno, ovo mesto pripada Klausu Voverajtu (SPD). Pogledajte listu dosadašnjih gradonačelnika Berlina.

Gradski i državni parlament se naziva „Abgeordnetenhaus“ ili kuća predstavnika građana.

Gradske opštine[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Opštine Berlina

Berlin je podeljen na 12 opština.

Svaka opština ima vladu (nem. Bezirksamt), koju čine od pet ministara i predsednik.

Istorija[uredi]

Prvi doseljenici[uredi]

Oko 720. godine dva slovenska plemena, naselila su Berlinski region. Heveleri su se naselili kraj reke Hafel, sa njihovim glavnom naseobinom Brenaborom, kasnije nazvanim kao grad Brandeburg. Bliže reci Špreji, u današnjoj gradskoj varoši Kepenik, naselili su se Šprevani.

Heveleri su osnovali drugo mesto pored reke Havel oko 750. Ono je tada bilo najbliže današnjem Berlinu, i zvalo se Špandov (današnji Špandau). Špandau i Kepenik, zaštićeni zidinama oko 825, su bile glavne naseobine sve do 11. veka.

Pretpostavnja se da ime Berlin dolazi od polapske reči za močvaru.[3]

Berlin i Keln[uredi]

Berlin je jedan od najmlađih evropskih gradova, koji je osnovan u 12. veku. Grad se sastojao od dva naselja, Berlina i Kelna, na obe strane reke Špreje, u današnjoj varoši Mite (Mitte – sredina). Keln se prvi put pominje u dokumentima 28. oktobra 1237, a Berlin 1244. Gradski centar izgoreo je 1830, kada je uništeno veliki broj spisa iz tadašnjeg vremena. Oba naselja su formirala trgovačku uniju 1307, i participirala u Hanzi. Njihovo jedinstvo trajalo je oko 400 godina, sve dok se Keln i Berlin nisu ujedinili pod imenom Berlin 1709, uključujući i prigradska naselja Fridrihsverder, Dorotenštad i Fridrihsštad.

Nije ostalo mnogo tragova od ovih nekadašnjih naselja, ali neki se mogu videti u Nikolaifirtelu pored Rotes Rathaus (Crvena Skupština) i Klosterkirhe (Kloster crkve) pored Aleksanderplaca.

Pogled sa Aleksander placa

Urbanizam između 15. i 17. veka[uredi]

Prva gradska palata je građena pored obale reke Špreje od 1443. do 1451. U to vreme Berlin-Keln je imao oko osam hiljada stanovnika. 1576. bubonska kuga je ubila oko 4000 ljudi u gradu. Tokom Tridesetogodišnjeg rata (1618—1648), broj stanovnika u Berlinu je opao sa 10.000 na 6.000. Godine 1640. Fridrih Vilhelm preuzeo je vlastu u Brandeburgu. Tokom njegove vladavine, Berlin je dostigao 20.000 stanovnika i postao značajan centralnoevropski grad. Bulevar sa šest redova drveća je postavljen između parka Tirgarten i Palate 1647. godine. Bulevar je nazvan Unter den Linden. Nekoliko godina kasnije, konstruisan je Dorotenštad na severozapadu reke Špreja - na Špre ostrvu gde se nalazila Palata. Od 1688. Fridrihsštad je izgrađen i naseljen.

Pruska[uredi]

18. januara 1701, Frederik III je krunisan kao kralj Fridrih I od Pruske, koji je Berlin proglasio za glavni grad Pruske.

1709, Berlin-Keln se zajedno sa Fridrihsverderom, Dorotenštatom i Fridrihštatom ujedinio pod imenom Berlin sa 60.000 stanovnika.

Vajmarska republika i Treći rajh[uredi]

Najveći utisak koji se stekne prilikom posete Berlinu je veliki diskontinuitet, koji reflektuje komplikovanu istoriju Nemačke u dvadesetom veku. Isto tako, bio je sedište pruskih kraljeva. Broj stanovnika Berlina nije napredovao tokom 19. veka, naročito kada je postao prestonica Nemačkog carstva (1871.). Bio je glavni grad Nemačke Vajmarske Republike i kada je Nemačka bila nacistička. Tokom ovog perioda, Adolf Hitler je imao velike planove za transformaciju Belina, jer ga je mrzeo i mislio je da je najružniji grad na svetu. Albert Šper je bio Hitlerov glavni arhitekta, koji je napravio velike planove za preuređenje Berlina. Nakon zamišljene nacističke pobede u ratu, novi i preuređeni Berlin trebalo je da dobije ime Glavni grad sveta Germanija.

Na mestu gde se Rajhstag danas nalazi, planirano je da se napravi Velika Dvorana, 250m visoka i sedam puta veća od Bazilike sv. Petra u Rimu. U nju bi moglo da stane 170.000 ljudi, a oni koji su je planirali, govorili su da bi se iz nje moglo upravljati oblacima i kišom. Planirana je Avenija Pobede široka 23 metara a dugačka 56 km. Na drugom kraju, trebala je da se napravi nova železnička stanica, a pored nje aerodrom Tempelhof.

Danas je samo nekoliko građevina preostalo iz nacističkog perioda: internacionalni aerodrom Tempelhof, Olimpijski Stadion, i ulična rasveta na nekoliko mesta u gradu. Hitlerovu Kancelarija rajha su uništili Sovjeti, a ostaci su poslužili da se napravi Sovjetski memorijalni centar u Treptauer parku u Berlinu.

Podeljeni grad[uredi]

Pred kraj Drugog svetskog rata, Berlin je bio uništen 70% zahvaljujući savezničim bombardovanjima i uličnim borbama. Zbog toga nazvan je „Vremenskom nulom“ što je značilo novi početak za grad. Veliki Berlin je podeljen u četiri sektora od strane Saveznika, Londonskim protokolom (1944): svaki za

Berlin je bio smešten u sred sovjetske okupacione zone Nemačke i postao prirodna tačka suprotstavljenih strana u Hladnom ratu. Kada je 26. juna otpočela Staljinova Berlinska blokada, zapadni saveznici su Zapadni Berlin snadbevali tzv. vazdušnim mostom (die Luftbrücke), nazvan od strane Berlinaca.

Berlinski sovjetski sektor, Istočni Berlin, je postao glavni grad istočne Nemačke, kada je formirana od Sovjetske okupacione zone u oktobru 1949. Zapadna Nemačke je formirana 23. maja 1949. od američke, britanske, i francuske zone, glavni grad je bio u Bonu. 13. avgusta 1961. podignut je Berlinski zid, razdvojivši Zapadni Berlin od Istočnog i ostatka Nemačke.

Šezdesetih godina dvadesetog veka, Berlin je bio centar evropskih studentskih protesta.

Ponovno ujedinjenje[uredi]

Berlinski zid je probijen 9. novembra 1989. Tokom Nemačkog ujedinjenja 3. oktobra 1990, zid je skoro potpuno srušen. Ostali su mali delovi, koji najviše služe kao podsetnici i turističke atrakcije. Nemački Bundestag je juna 1991. izglasao odluku da glavni grad Nemačke umesto dotadašnjeg Bona bude Berlin. Berlin je ponovo postao glavni grad Nemačke. Ministri i vladina administracija su se u Berlin preselili 1997/1998.

Turističke atrakcije[uredi]

Istorijske građevine u centru grada[uredi]

Rajhstag (leto 2000.)

Hladni rat i znamenitosti bivšeg Istočnog Berlina[uredi]

Znamenitosti modernog Berlina[uredi]

  • Berlinski televizijski toranj - visok 368 metara, sagrađen 1969. blizu Aleksanerplaca. Sa njegove osmatračnice, visoke 104 metara, se može videti ceo grad.

Poznate ulice i bulevari[uredi]

Obeležja i simboli[uredi]

Najpoznatija građevina u svetu a istovremeno i obeležje Berlina je Brandenburška Kapija. Druge građevine poznate izvan Nemačke su Rajhstag, Televizijski toranj i Kolona Pobede. Simbol na grbu Berlina je medved. Berlinski medvedi-drugari Buddy Bears koji su bili kreirani 2001-ve godine važe danas kao neoficijelni simbol modernog, otvorenog Berlina, koji, kako je Ban ki-Mon rekao ’’u svetu prenose poruku harmonije i mira’’.

Zoološki vrtovi[uredi]

Berlinski zoološki vrt poseduje više od 13.000 životinja.[4]

Berlinski zoološki vrt, stariji od dva zoo-vrta, smešten u centru grada, je osnovan 1844. godine,[5] i danas se smatra za najbogatiju zbirku različitih živih vrsta na svetu.[6][7] Između ostalog, bio je dom polarnom medvedu Knutu,[8] koji je u njemu i rođen, decembra 2006.[9]

Drugi berlinski zoo-vrt, Tirpark Fridrihsfelde, osnovan 1955. godine u parku istorijskog zamka Fridrihsfelde u predgrađu Lihtenberga, je, po svojoj površini, najveći zoološki vrt u Evropi. U odnosu na Berlinski zoološki vrt poseduje veću zbirku reptila.[traži se izvor od 02. 2014.]

Obrazovanje i nauka[uredi]

Univerzitet[uredi]

Tehnički univerzitet u Berlinu

Univerzitet primenjenih nauka[uredi]

Kultura[uredi]

Muzeji[uredi]

Pozorišta[uredi]

Zapadno pozorište (Theater des Westens)
  • Schaubühne [13]
  • Volksbühne [14]
  • Nemačko narodno pozorište [15]
  • Berlinski ansambl [16]
  • Zapadno pozorište [17]
  • Grips-pozorište
  • Pozorište Maksim Gorki [18]
  • Renesansno pozorište

Opere[uredi]

Klubovi[uredi]

Sport[uredi]

Transport[uredi]

Javni gradski saobraćaj[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Berlinski metro

Aerodromi[uredi]

Međunarodni aerodrom Tegel

Berlin raspolaže sa dva komercijalna aerodroma. Prometniji, Međunarodni aerodrom Tegel (TXL) i Međunarodni aerodrom Šenefeld (SXF) su 2009. zajedno prevezli više od 21 milion putnika.[16] Prema letnjem redu letenja iz 2010. godine zajedno su opsluživali 166 destinacija (od toga 123 evropske) u 50 zemalja. Aerodrom Tegel se nalazi u okviru gradskog područja Berlina i predstavlja evropsko avio-čvorište kompanije Er Berlin. Sa druge strane, Šenefeld uglavnom koriste niskotarifne avio-kompanije, pošto se nalazi izvan jugoistočne granice Berlina, u državi Brandenburg.

Vlasti u Berlinu planiraju da, od marta 2013, preusmere sav berlinski vazdušni saobraćaj na noviji aerodrom Šenefeld, koji će biti preimenovan u aerodrom Berlin-Brandenburg.[17] Tu bi se otvorilo i evropsko avio-čvorište koje bi se koristilo za letove ka Aziji.

Treći berlinski aerodrom, Tempelhof (THF) je zatvoren 2006. godine.

Luke[uredi]

  • Westhafen (Zapadna luka) – najveća luka u Berlinu 173000 m², za pšenicu i teška dobra.
  • Südhafen (Južna luka) – površine od oko 103000 m², za pšenicu i teška dobra.
  • Berlin Osthafen (Istočna luka) – površine 57500 m², i dalje u upotrebi, ali je deo pod rekonstrukcijom.
  • Hafen Berlin Neukölln (Luka Nojkeln) – sa samo 19000 m², namanja luka, za građevinske materijale.

Organizacija sportskih manifestacija[uredi]

  • Berlin je bio domaćin Letnjih Olimpijskih igara 1936. godine.
  • Berlin je učestvovao u organizaciji Svetskog prventstva u fudbalu 2006.
  • Berlin je 2009. organizovao Svetsko prventstvo u atletici.

Pobratimljeni gradovi i međunarodna saradnja[uredi]

Berlin je pobratimljen sa sledećim gradovima:[18]

Reference[uredi]

  1. ^ a b „Fortgeschriebene Bevölkerungszahlen vom 31. Juli 2013“ (на German). Amt für Statistik Berlin-Brandenburg. 2013 Приступљено 16. 12. 2013.. 
  2. ^ „Climate figures“. World Weather Information Service Приступљено 10. 4. 2011. 
  3. ^ Berger, Dieter (1999). Geographische Namen in Deutschland. Bibliographisches Institut. ISBN 3-411-06252-5. 
  4. ^ Porter & Prince (2003), str. 117.
  5. ^ Porter, Darwin; Prince, Danforth (2003). Frommer's Portable Berlin. John Wiley & Sons. стр. 117-. ISBN 978-0-7645-4266-4. 
  6. ^ „Zoologischer Garten und Zoo-Aquarium Berlin (Berlin Zoo)“. www.goodzoos.com Приступљено 17. 9. 2010. 
  7. ^ [http://www.zoo-infos.de/set-en.html?/zoos-en/42.html „Zoologischer Garten Berlin“]. www.zoo-infos.de Приступљено 17. 9. 2010. 
  8. ^ Moore, Tristana (23. 3. 2007.). „Baby bear becomes media star“. BBC News Приступљено 17. 9. 2010. 
  9. ^ Boyes, Roger (13. 12. 2007.). „Berlin Zoo culls creator of the cult of Knut“. The Times (London) Приступљено 17. 9. 2010.. 
  10. ^ „bauhaus-archiv museum für gestaltung: startseite“. Bauhaus-archiv.de Приступљено 24. 6. 2010.. 
  11. ^ „Staatliche Museen zu Berlin - Sammlungen / Institute“. Museen-berlin.de Приступљено 24. 6. 2010.. 
  12. ^ „Staatliche Museen zu Berlin - Sammlungen / Institute“. Museen-berlin.de Приступљено 24. 6. 2010.. 
  13. ^ http://www.museum.hu-berlin.de/home.asp?lang=1
  14. ^ „Gedenkstätte Berliner Mauer“. Berliner-mauer-dokumentationszentrum.de Приступљено 24. 6. 2010.. 
  15. ^ idpraxis gmbH (30. 5. 2010.). „Stiftung Preußische Schlösser und Gärten | SPSG | Prussian Palaces and Gardens Foundation Berlin-Brandenburg“. Spsg.de Приступљено 24. 6. 2010.. 
  16. ^ „Berlino, il nuovo aeroporto decollerà nel 2011. In lizza le imprese italiane“. www.adnkronos.com Приступљено 16. 9. 2010. 
  17. ^ „Airport Berlin Brandenburg International“. Airports Berlin Приступљено 16. 9. 2010. 
  18. ^ „Städtepartnerschaften“ Приступљено 8. 7. 2010. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :

title=Vikiputovanja

Vikiputovanja imaju više informacija na vezi: