Berlin

Iz projekta Википедија

BERLIN
BERLIN

Državna i administrativna zastava
Državna zastava
Grb Berlina	Položaj Berlina u Nemačkoj
Opšte informacije
Površina:	891.82 km²
Stanovništvo:	3.402.312 (septembar 2006.)
Gustina naseljenosti:	3809 stanovnika/km²
Dug:	15.906 € po stanovniku (April 2004.) [1]
Nezaposlenost:	17% (Oktobar 2004.)
Nadmorska visina:	34 -115 m nadmorkse visine
Poštanski broj:	od 10001 do 14199
Pozivni telefonski broj broj iz inostranstva:	+49(30)
Geografska širina i dužina:	52° 31′ severno, 13° 24′ istočno
Oznaka registarske tablice:	B
Administrativna podela:	12 distrikta, 90 gradskih naselja (četvrti)
ISO 3166-2:	DE-BE
Internet prezentacija:	www.berlin.de
Politika
Gradonačelnik:	Klaus Voverajt (SPD)
Vladajuće političke partije:	SPD i PDS
Raspodela odborničkih mesta i Državnom Parlamentu (141):	SPD44 CDU 35 PDS 33 FDP 15 B90/Zeleni 14
Sledeći izbori:	17/09/2006. god.
Reprezentovanje u parlamentu
Mesta u Bundesratu:	4

Berlin je najveći i glavni grad Nemačke sa 3.402.312 stanovnika (09/2006.) Pre Drugog svetskog rata imao je 4.3 miliona. Berlin je drugi po redu najveći grad Evropske unije posle Londona. Od 1949. do 1990. bio je podeljen na Istočni Berlin i Zapadni Berlin.

Berlin je smešten na rekama Špreji i Hafel na severoistoku Nemačke. Berlin je jedna od 16 nemačkih država, i sa svih strana je okružen državom Brandenburg.

Sadržaj 1 Politika Berlina 1.1 Država 1.2 Gradske opštine 2 Istorija 2.1 Prvi doseljenici 3 Berlin i Keln 3.1 Urbanizam između 15. i 17. veka 3.2 Prusija 3.3 Vajmarska Republika i Treći rajh 3.4 Podeljeni grad 3.5 Ponovno ujedinjenje 4 Turističke atrakcije 4.1 Istorijske građevine u centru grada 4.2 Hladni rat i znamenitosti bivšeg Istočnog Berlina 4.3 Znamenitosti modernog Berlina 4.4 Vidikovci 4.5 Ostale interesantne građevine(nedostupne javnosti) 4.6 Poznate ulice i bulevari 5 Obrazovanje i nauka 5.1 Univerzitet 5.2 Univerzitet primenjenih nauka 5.3 Zoološki vrtovi 6 Kultura 6.1 Muzeji 6.2 Pozorišta 6.3 Opere 6.4 Klubovi 7 Sport 8 Transport 8.1 Javni gradski saobraćaj 8.2 Aerodromi 8.3 Luke 9 Organizacija sportskih manifestacija 10 Rekli su... 11 Spoljašnje veze

[uredi] Politika Berlina

[uredi] Država

Berlin je postao nezavisna država danom nemačkog reujedinjenja 3. oktobra 1990, i jedna je od tri države u Nemačkoj koja je ujedno i grad (pored Hamburga i Bremena).

Bivši Zapadni Berlin, je bio država od osnivanja Zapadne Nemačke 23. maja 1949, ali je bio oslonjen na zapadne vojne zaveznika, i nije bio tehnički deo Zapadne Nemačke. Istočni Berlin je bio glavni grad Istočne Nemačke od 1949 do 1990, što je bilo protivno dogovoru četiri najveće sile.

Berlinom upravlja Senat Berlina, koji se sastoji od Gradonačelnika i 8 senatora, koji imaju ministarski status. Gradonačelnik je predstavnik države Berlin. Trenutno, ovo mesto pripada Klausu Voverajtu (SPD). Pogledajte listu dosadašnjih gradonačelnika Berlina.

Gradski i državni parlament se naziva “Abgeordnetenhaus“ ili kuća predstavnika građana.

[uredi] Gradske opštine

Za više informacija pogledajte Opštine Berlina.

Berlin je podeljen na 12 opština.

Svaka svaka opština ima vladu (Bezirksamt), koja se sastoji od pet ministara i predsednika varoši.

[uredi] Istorija

[uredi] Prvi doseljenici

Oko 720. godine dva Slovenska plemena, naselila su Berlinski region. Heveleri su se naselili kraj reke Hafel, sa njihovim glavnom naseobinom Brenaborom, kasnije nazvanim kao grad Brandeburg. Bliže reci Špreji, u današnjoj gradskoj varoši Kepenik, naselili su se Šprevani.

Heveleri su osnovali drugo mesto pored reke Havel oko 750. Ono je tada bilo najbliže današnjem Berlinu, i zvalo se Špandov (današnji Špandau). Špandau i Kepenik, zaštićeni zidinama oko 825, su bile glavne naseobine sve do 11. veka.

[uredi] Berlin i Keln

Berlin je jedan od najmlađih evropskih gradova, koji je osnovan u 12. veku. Grad se sastojao od dva naselja, Berlina i Kelna, na obe strane reke Špreje, u današnjoj varoši Mite (Mitte – sredina). Keln se prvi put pominje u dokumentima 28. oktobra 1237, a Berlin 1244. Nažalost, gradski centar izgoreo je 1830, kada je uništeno veliki broj spisa iz tadašnjeg vremena.

Oba naselja su formirala trgovačku uniju 1307, i participirala u Hanzi. Nihovo jedinstvo trajalo je oko 400 godina, sve dok se Keln i Berlin nisu ujedinili pod imenom Berlin 1709, uključujući i prigradska naselja Fridrihsverder, Dorotenštad i Fridrihsštad.

Nije ostalo mnogo tragova od ovih nekadašnjih naselja, ali neki se mogu videti u Nikolaifirtelu pored Rotes Rathaus (Crvena Skupština) i Klosterkirhe (Kloster crkve) pored Aleksanderplaca.

[uredi] Urbanizam između 15. i 17. veka

Prva gradska palata je građena pored obale reke Špreje od 1443. do 1451. U to vreme Berlin-Keln je imao oko osam hiljada stanovnika. 1576. bubonska kuga je ubila oko 4000 ljudi u gradu.

Tokom Tridesetogodišnjeg rata (1618-1648), broj stanovnika u Berlinu je opao sa 10.000 na 6.000.

Godine 1640. Fridrih Vilhelm preuzeo je vlastu u Brandeburgu. Tokom njegove vladavine, Berlin je dostigao 20.000 stanovnika i postao značajan centralnoevropski grad.

Bulevar sa šest redova drveća je postavljen između parka Tirgarten i Palate 1647. godine. Bulevar je nazvan Unter den Linden.

Nekoliko godina kasnije, konstruisan je Dorotenštad na severozapadu reke Špreja - na Špre ostrvu gde se nalazila Palata. Od 1688. Fridrihsštad je izgrađen i naseljen.

[uredi] Prusija

18. januara 1701, Frederik III je krunisan kao Kralj Fridrih prvi od Prusije, koji je Berlin proglasio za glavni grad Prusije.

1709, Berlin-Keln se zajedno sa Fridrihsverderom, Dorotenštatom i Fridrihštatom ujedinio pod imenom Berlin sa 60.000 stanovnika.

[uredi] Vajmarska Republika i Treći rajh

Najveći utisak koji se stekne prilikom posete Berlinu je veliki diskontinuitet, koji reflektuje komplikovanu istoriju Nemačke u dvadesetom veku. Isto tako, bio je sedište Pruskih kraljeva. Broj stanovnika Berlina nije napredovao tokom 19. veka, naročito kada je postao prestonica Nemačkog Carstva (1871.). Bio je glavni grad Nemačke Vajmarske Republike i kada je Nemačka bila nacistička. Tokom ovog perioda, Adolf Hitler je imao velike planove za transformaciju Belina, jer ga je mrzeo i mislio je da je najružniji grad na svetu. Albert Šper je bio Hitlerov glavni arhitekta, koji je napravio velike planove za preuređenje Berlina. Nakon zamišljene nacističke pobede u ratu, novi i preuređeni Berlin trebao je da dobije ime Glavni grad sveta Germanija.

Na mestu gde se Rajhstag danas nalazi, planirano je da se napravi Velika Dvorana, 250m visoka i sedam puta veća o Bazilike sv. Petra u Rimu. U nju bi moglo da stane 170.000 ljudi, a oni koji su je planirali, govorili su da bi se iz nje moglo upravljati oblacima i kišom. Planirana je Avenija Pobede široka 23 metara a dugačka 56 km. Na drugom kraju, trebala je da se napravi nova železnička stanica, a pored nje aerodom Tempelhof.

Danas je samo nekoliko građevina preostalo iz nacističkog perioda: internacionalni aerodrom Tempelhof, Olimpijski Stadion, i ulična rasveta na nekoliko mesta u gradu. Hitlerovu Kancelarija rajha su uništili Sovjeti, a ostaci su poslužili da se napravi Sovjetski memorijalni centar u Treptauer parku u Berlinu.

[uredi] Podeljeni grad

Pred kraj Drugog svetskog rata, Berlin je bio uništen 70% zahvaljujući savezničim bombardovanjima i uličnim borbama. Zbog toga nazvan je „Vremenskom nulom“ što je značilo novi početak za grad. Veliki Berlin je podeljen u četiri sektora od strane Saveznika, Londonskim protokolom (1944): svaki za

• Sjedinjene Američke Države , (obuhvatao opštine: Nojkeln (Novi Keln), Krojcberg (Krojc brdo), Tempelhof, Šeneberg (Lepo brdo), Šteglic, Celendorf;
• Veliku Britaniju, (obuhvatao opštine: Tirgarten, Šarlotenburg, Vilmersdorf i Špandau);
• Francusku, (obuhvatao opštine: Veding i Rajnikedorf);
• Sovjetski Savez , (obuhvatao opštine: Mite (Sredina), Prenclauer berg (Prenclauersko brdo), Pankov, Vajsenze (Belo jezero), Fridrihshajn, Lihtenberg*, Treptov i Kepenik.

Berlin je bio smešten u sred sovjetske okupacione zone Nemačke i postao prirodna tačka suprotstavljenih strana u Hladnom ratu. Kada je 26. juna otpočela Staljinova Berlinska blokada, zapadni saveznici su Zapadni Berlin snadbevali tzv. vazdušnim mostom (die Luftbrücke), nazvan od strane Berlinaca.

Berlinski sovjetski sektor, Istočni Berlin, je postao glavni grad istočne Nemačke, kada je formirana od Sovjetske okupacione zone u oktobru 1949. Zapadna Nemačke je formirana 23. maja 1949. od američke, britanske, i francuske zone, glavni grad je bio u Bonu. 13. avgusta 1961. podignut je Berlinski zid, razdvojivši Zapadni Berlin od Istočnog i ostatka Nemačke..

Šezdesetih godina dvadesetog veka, Berlin je bio centar evropskih studentskih protesta.

[uredi] Ponovno ujedinjenje

Berlinski zid je probijen 9. novembra 1989. Tokom Nemačkog ujedinjenja 3. oktobra 1990, zid je skoro potpuno srušen. Ostali su mali delovi, koji najviše služe kao podsetnici i turističke atrakcije. Nemački Bundestag je juna 1991. izglasao odluku da glavni grad Nemačke umesto dotadašnjeg Bona bude Berlin. Berlin je ponovo postao glavni grad Nemačke. Ministri i vladina administracija su se u Berlin preselili 1997/1998.

[uredi] Turističke atrakcije

[uredi] Istorijske građevine u centru grada

• Kajzer Vilhelm Memorijal crkva

[uredi] Hladni rat i znamenitosti bivšeg Istočnog Berlina

[uredi] Znamenitosti modernog Berlina

[uredi] Vidikovci

• Berlinski televizijski toranj - visok 368 metara, sagrađen 1969. blizu Aleksanerplaca. Sa njegove osmatračnice, visoke 104 metara, se može videti ceo grad.

[uredi] Ostale interesantne građevine(nedostupne javnosti)

• Fernmeldeturm Berlin
• Richtfunkstelle Berlin-Frohnau
• Transmitter Berlin-Britz
• Radio mast Berlin-Scholzplatz
• Transmitter Berlin-Alley of Stallupone
• Radio mast Berlin-Olympiastadium
• Radar facility Berlin-Teufelsbberg
• TV Tower Berlin-Mueggelberge
• Power station Berlin-Wilmersdorf
• Power station Reutter

[uredi] Poznate ulice i bulevari

[uredi] Obrazovanje i nauka

[uredi] Univerzitet

• Slobodni berlinski univerzitet [2]
• Humboldt-Universität zu Berlin [3]
• Tehnički univerzitet u Berlinu [4]
• Charité [5] (Medical Faculty of Freie and Humboldt-Universität)
• Universität der Künste [6]

[uredi] Univerzitet primenjenih nauka

• Alice-Salomon-Fachhochschule für Sozialarbeit/-pädagogik [7]
• Evangelische Fachhochschule [8]
• Katholische Fachhochschule [9]
• Fachhochschule für Technik und Wirtschaft [10]
• Fachhochschule für Wirtschaft [11]
• Hochschule für Musik Hanns Eisler [12]
• Technische Fachhochschule [13]

[uredi] Zoološki vrtovi

• Zoologischer Garten Berlin – Berlinski zoološki vrt, berlinski najstariji zoološki vrt u centru grada
• Tierpark Friedrichsfelde – Tirpark Fridrihsfelde, osnovan od strane NDR u parku istorijskog zamka u Istočnom Berlinu.

[uredi] Kultura

[uredi] Muzeji

• Muzejsko ostrvo (Museumsinsel) na kome se nalaze Stari muzej (Altes Museum), Pergamonski muzej (Pergamonmuseum) i Stara nacionalna galerija (Alte Nationalgalerie)
• Nemački muzej tehnologije u Krojcbergu
• Muzej pošte i telekomunikacija
• Nova nacionalna galerija, jedno od poslednjih dela Ludvig Mies van der Rohea
• Stara nacionalna galerija, 19. vek – slike i skulpture[14]
• Jevrejski muzej u Berlinu
• Hamburška železnička stanica
• Muzej evropske kulture
• Berlinska državna galerija [15]
• Muzej Bauhaus [16]
• Broehan Museum [17]
• Deutsche Guggenheim Museum [18]
• Nemački muzej filma [19]
• Muzej Kete Kolvic (Käthe Kollwitz Museum) [20]
• Muzej evropske kulture [21]
• Vitra Design Museum [22]
• Bergruenska kolekcija (Pikaso i njegovo doba) [23]
• Berlinska galerija slika [24]
• F.C. Flik kolekcija [25]
• Prirodnjački muzej (Museum für Naturkunde) [26]
• Muzej saobraćaja i tehnike (Museum für Verkehr und Technik) [27]
• Muzej istorije medicine [28]
• Dokumentacioni centar Berlinskog zida [29]
• Pruske palate i parkovi u Berlinu [30]

[uredi] Pozorišta

• Schaubühne [31]
• Volksbühne [32]
• Nemačko narodno pozorište [33]
• Berlinski ansambl [34]
• Zapadno pozorište [35]
• Grips-pozorište
• Pozorište Maksim Gorki [36]
• Renesansno pozorište

[uredi] Opere

• Nemačka opera
• Gradska opera Unter den Linden
• Komična opera

[uredi] Klubovi

• 2BE Club (Old WMF Location)
• Arena
• Bastard (Prater)
• Big Eden
• Icon
• Kalkscheune kalkscheune.de
• Kato
• Kinzo
• Knaack Club knaack-berlin.de
• Magnet magnet-club.de
• Maria am Ostbahnhof clubmaria.de
• Matrix
• Polar.tv
• Sage Club sage-club.de
• SO36
• Soda Club at Kulturbrauerei
• Steinhaus steinhaus-berlin.de
• Sternradio
• Tresor
• Watergate water-gate.de
• WMF (Café Moskau) wmfclub.de
• 90°

[uredi] Sport

• 1936. g. Berlin je bio domaćin Letnjim olimpijskim igrama.

[uredi] Transport

[uredi] Javni gradski saobraćaj

• U-Bahn, (U-voz) – sistem podzemnog metroa
• S-Bahn, (S-voz) - prvenstvaeno nadzemni metro sistem

Pogledajte Berlinski metro

• Berlinska glavna železnička stanica
• Tram/Straßenbahn, tramvajski sistem. Naročito rasprostranjen u istočnom delu
• Autobuski saobraćaj
• Feriboti
• U sva prevozna sredstva javnog gradskog saobraćaja se može ući jednom kartom
• Mapa trenutne javne saobraćajne mreže (BVG)

[uredi] Aerodromi

• Šenefeld međunarodni aerodrom (SXF), biće proširen i preimenovan u Berlin Brandenburg međunarodni aerodrom (BBI) 2011. godine
• Tegel međunarodni aerodrom (TXL), biće zatvoren kad se BBI stavi u funkciju (2011. godine)
• Tempelhof međunarodni aerodrom (THF), biće zatvoren 2006. godine
• Internet stranica berlinskih aerodroma

[uredi] Luke

• Westhafen (Zapadna luka) – najveća luka u Berlinu 173000 kvadratnih metara, za pšenicu i teška dobra.
• Südhafen (Južna luka) – površine od oko 103000 metara kvadratnih, za pšenicu i teška dobra.
• Berlin Osthafen (Istočna luka) – površine 57500 metara kvadratnih, i dalje u upotrebi, ali je deo pod rekonstrukcijom.
• Hafen Berlin Neukölln (Luka Nojkeln) – sa samo 19000 metara kvadratnih, namanja luka, za građevinske materijale.

[uredi] Organizacija sportskih manifestacija

• Berlin je bio domaćin Letnjih Olimpijskih igara 1936. godine.

• Berlin je učestvovao u organizaciji Svetskog prventstva u fudbalu 2006.

• Berlin će 2009. organizovati svetsko prventstvo u atletici.

[uredi] Rekli su...

"Berlin ist arm, aber sexy." ("Berlin je siromašan ali seksi.")
(Klaus Voverajt, Gradonačenik, u televizijskom intervjuu, 2004)

"Ich bin ein Berliner." ("Ja sam Berlinac")
(Džon F. Kenedi, Predsednik SAD, 1963. tokom posete Berlinu)

"Ihr Völker der Welt ... schaut auf diese Stadt!" ("Građani sveta ... pogledajte ovaj grad!")
(Ernst Rojter, Gradonačelnik, tokom Berlinske blokade, 1948.)

"Ich hab noch einen Koffer in Berlin" ("Ja i dalje imam kofer u Berlinu")
(Marlene Ditrih, glumica i pevačica rođena 1901. u Berlinu-Šeneberg)

"Pariz je uvek Pariz, ali Berlin nikad nije Berlin!"
(Džek Lang, bivši francuski ministar kulture, govoreći o tome kako se Berlin brzo menja, 2001.)

"Berlin je grad koji nikad nije, ali uvek jeste u procesu nastajanja"
(Karl Šefler, autor knjige Berlin: Ein Stadtschicksal)

[uredi] Spoljašnje veze

• Ilustorvana Politika - članak o Berlinu
• Zvanična internet prezentacija Berlina
• Alt-Berlin Arhiva istorijskih mapa Berlina, od 1738. do danas. (Na nemačkom)
• Statistika Berlina (Na nemačkom)
• Panorame Berlina – Panoramski pogledi znamenitosti Berlina
• Berlinski umetnici
• Slike berlina od 1989. do 1999.
• Berlin na Wikitravel-u
• Berlinska arhitektura
• Umetnost, muzika i kultura u Berlinu
• Berlin

Nemačke države
Baden-Virtemberg | Bavarska | Berlin | Brandenburg | Bremen | Donja Saksonija | Meklenburg-Zapadna Pomeranija | Rajna-Palatinat | Saksonija-Anhalt | Saksonija | Sarland | Severna Rajna-Vestfalija | Tiringija | Hamburg | Hesen | Šlezvig-Holštajn

Koordinate: 52° 31' SG Š, 13° 23' IGD