Biker Bü 131 Jungman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Biker Bü 131
Biker Bi 131 Jungman
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1935.
Dužina6,62
Razmah krila7,40
Visina2,35
Površina krila13,50
Prazan380
Normalna poletna670
Klipno-elisni motor1 x Hirt HM 504
Snaga70 kW
Maks. brzina na Hopt183 km/h
Taktički radijus kretanja628 km
Plafon leta4050 m
Brzina penjanja168 m/min

Biker Bü 131 Jungman (nem. Bücker Bü 131 Jungmann) je bio dvokrilac za osnovnu obuku i akrobacije, proizveden u Nemačkoj pre Drugog svetskog rata. Proizvedeno je u preko 3.000 primeraka u Nemačkoj a sa licencama preko 5.000 komada[1].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Kokpit aviona Biker Bü 131 Jungman
Avion Biker Bü 131 Jungman sa otvorenim kabinama
Crtež aviona Biker Bü 131 Jungman u tri projekcije
Motor aviona Biker Bü 131 Jungman Hirth HM 504 A-2

Klasični dvokrilac Bücker Bü 131 Jungmann je projektovao 1932. u Berlinu glavni projektant švedski inženjer Anders J. Andersson zajedno sa vazduhoplovnim inženjerom Gösta B. Rytta. Najveći deo proračuna i crteža oni su napravili u svoje slobodno vreme. Prototip ovog aviona je napravljen u rekordnom vremenu tako da je prvi probni let obavljen 27. april 1934. godine.

Sportsko-turistički školski avion Biker Bü 131 Jungman i iz njega izvedeni akrobatski avion Biker Bü 133 Jungmajster su proizvedeni u preko 5.000 primeraka i izvezen u preko 23 zemlje. Bü 181 Bestman je postao avion za obuku u nemačkom ratnom vazduhoplovstvu i u Bücker Flugzeugbau GmbH je od 1939 do 1945 kao i u Švedskoj, Španiji, Čehoslovačkoj i Egiptu (posle rata) proizvedeno između 4.500 do 5.000 primeraka.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Biker Bü 131 Jungman je dvokrili dvosedi jednomotorni avion mešovite konstrukcije. Kompaktna i čvrsta konstrukcija aviona Bü 131 mu je omogućavala opterećenje do „12 g”, a krilca za upravljanje koja su se nalazila i na gornjim i donjim krilima omogućavale su visoku manevarsku sposobnost avionu čije su akrobatske sposobnosti zavisile od mogućnosti pilota a ne od aviona[2].

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, sa polukružnom gornjom stranom. Noseća struktura trupa aviona je bila napravljena kao zavarena rešetkasta konstrukcija od visoko legiranih hrom molidben čelika visoke čvrstoće. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Prednji deo trupa gde se nalazio motor, bio je presvučen aluminijumskim limom, a ostatak trupa bio je obložen impregniranim platnom.

U trupu su bila dva sedišta postavljena u tandem redosledu (jedno iza drugog). Učenik je sedeo na prvom mestu u otvorenom kokpitu a instruktor u drugom, oba kokpita su bila zaštićena vetrobranskim staklom. Ivice kabina su bile tapacirane kožom što je smanjivalo broj povreda pilota i instruktora. Kabine, gornja obla površina aviona i pod trupa su bili od drveta obloženi drvenom lepenkom.

Avion je imao duple komande i instrument table u oba kokpita. Sa obe strane obe kabine su se nalazila vratanca koja su se otvarala ka spolja i to na dole što je znatno olakšavalo ulaz i izlaz pilota iz kabine.

Pogonska grupa: Avion je najčešće bio opremljen vazduhom hlađenim linijskim motorom, Hirth HM 504 A-2 snage od 105 KS. Pošto su kod ovih motora cilindri bili okrenuti na dole (viseći) i nisu zaklanjali pogled pilotu. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka i prečnika 2,1 m.

Krila su bila metalne konstrukcije, napadne ivice krila su bila obložena drvenom lepenkom a zatim presvučena impregniranim platnom, relativno tankog profila sa dve ramenjače. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila na gornjim i na donjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa jednim parom metalnih upornica. Zatezači su bili od čelične žice. Oba krila su imala oblik romboida istih dimenzija stim što je gornje krilo bilo pomereno prema kljunu aviona u odnosu na donje. Oba krila su imala strelasti oblik, tj. krajevi krila su bila pomerena ka repu aviona u odnosu na koren. Gornje krilo je bilo prilično izdignuto u odnosu na trup aviona što je omogućavalo pilotu bolju preglednost iz kabine i lakše napuštanje aviona u slučaju opasnosti. Krila su se mogla veoma lako demontirati a jedno krilo je bilo teško svega 13 kg. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca su bila napravljena od metalnih cevi presvučena platnom. Horinzontalni stabilizatori su bili ukrućeni (oslonjeni) čeličnom vezom za vertikalni stabilizator.

Stajni trap: Avion je imao klasičan stajni trap, sa prenja dva točka opremljena gumama niskog pritiska (balon gume) i klavirski gumeni točak na repu aviona kao treću oslonu tačku aviona. Prednji točkovi su bili opremljeni mehaničkim kočnicama. Stajni organ je bio napravljen od zavarenih čeličnih cevi, klasičan fiksan sa elastičnom osovinom, u nogama stajnog trapa su bili ugrađeni uljni amortizeri. Na stajni organ se veoma lako mogu montirati skije ili plovci. Rešetkaste noge stajnog trapa su bile obložene platnom, kako bi u letu aviona stvarale što manji aerodinamički otpor.

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avion je masovno korišćen u Luftvafe za osnovnu obuku pilota pre i tokom ra ta. Koristio se u preko 20 zemalja i imao dosta dug vek eksploatacije. Bio je stabilan u letu tako da je trpeo greške početnika u pilotiranju. Licencno se proizvodio u Švajcarskoj, Japanu, Čehoslovačkoj, Poljskoj, Egiptu i Španiji, a proizvodnja je trajala od 1934 do 1960-tih. godina. U Poljskoj je sredinom devedesetih godina dvadesetog veka obnovljena proizvodnja aviona Bü 131.

Pored osnovne obuke pilota ovaj avion se koristio za trenažu pilota, kurirsku službu, prevoz osoba, dostavu materijala, izviđanje i ostale štabske poslove.

Avion Bücker Bü 131 u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Vazduhoplovstvo Vojske Kraljevine Jugoslavije (VVKJ) je u periodu 1939—40. uvezlo 50 primeraka aviona Biker Bü 131 D2 Jungman a 1 avion istog modela je rekviriran 1939. godine. Ovi avioni su odmah raspoređeni po pilotskim školama. U Fabrici Utva iz Pančeva je montirano 98 aviona Bü 131 D2 u periodu 1940—41; od ovog broja 30 aviona je raspoređeno u borbene jedinice kao pomoćni avioni a ostatak su dislocirani u neborbene jedinice, uglavnom u pilotske škole. Tako je Bü 131 D2 bio najbrojniji i najnoviji od tri standardna osnovna školska aviona u Vojnom vazduhoplovstvu Kraljevine Jugoslavije[3].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 26. 11. 2015. g. Pristupljeno 25. 11. 2015. 
  2. ^ Nowarra 1993, str. 150
  3. ^ * Dimitrijević, Bojan (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918—1944. Miladinović P., Micevski M. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. 2. Beograd. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • Dimitrijević, Bojan (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918—1944. Miladinović P., Micevski M. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Ilić, Vidosava (3/2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije”. Let — Flight (YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva) 3: pp. 88–106. ISSN 1450-684X.
  • O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931—1941), Let 3/2004. Beograd, 2004.
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910—2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941—1945, VIIVJ, Beograd, 2000.
  • Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933—1945: Band 1 Flugzeugtypen AEG – Dornier 1. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. str. 150. ISBN 978-3-7637-5465-6. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783—1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Vazduhoplovstvo Jugoslavije”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 13. ISSN 1450-6068. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113—126. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Biker Bü 131 Jungman na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бикер_Bü_131_Јунгман&oldid=26824131”