Biologija

Iz projekta Википедија

Biologija je, najšire rečeno, nauka o životu. Ime joj upravo i potiče od grčkih reči βιος (život) i λογος (nauka). Predmeti istraživanja biologije su karakteristike i ponašanje organizama, kako vrste i individue zajedno koegzistiraju, i interakcije koje imaju među sobom i okruženjem. Biologija podrazumeva širok spektar akademskih nauka koje i same predstavljaju samostalne nauke.

[uredi] Naziv biologija

Reč je prvi put upotrebio Karl Fridrih Burdah (Karl Friedrich Burdach, 1776-1847) označavajući istraživanja čoveka (antropologiju) kroz uporedne perpektive morfologije i fiziologije.

Terminu biologija su 1802. god. dati šira definicija i veći značaj od strane Gotfdrida Treviranusa (Gottfried Treviranus, 1776-1837) i Žan-Baptiste Lamarka (Jean-Baptiste Lamarck, 1744-1829). Treviranusova studija, nazvana Biologie (1802-1822) definisala je biologiju kao „nauku o životu". Lamark je u svojoj Hydrogéologie (1802) definisao biologiju kao disciplinu „terestralne fizike" koja uključuje „sve što je vezano za živa tela".

I Treviranus i Lamark su mislili da su upotrebom novog termina identifikovali novo polje istraživanja, a ne da su samo dali ime starom. Obojica su se protivila preokupiranosti prirodnjaka XVIII veka praksom katalogizacije različitih životinja, biljaka i minerala u prirodi. Nova biologija je trebalo da se bavi fenomenom života, tj. Funkcionisanjem živih bića.

[uredi] Biologija kao sistem nauka i naučnih disciplina

Sledeće nauke i naučne discipline su usko povezane i spadaju u celinu koja se zove biologija. Zajednički cilj je razumevanje raznovrsnosti organizama, osnovnih životnih funkcija organizma i istorije života:

• Citologija proučava ćeliju kao osnovnu jedinicu građe organizama
• Histologija proučava tkiva
• Fiziologija
• Genetika
• Embriologija
• Mikrobiologija proučava mikroorganizmima (virusi i bakterije)
• Mikologija
• Algologija
• Lihenologija
• Botanika
• Zoologija
  • protozoologija
  • arahnologija
  • malakologija
  • entomologija
  • ihtiologija
  • batrahologija
  • herpetologija
  • ornitologija
  • mamalologija ili teriologija
• Ekologija proučava odnose između organizama i životne sredine
• hidrobiologija
• Biogeografija
• Astrobiologija
• Biohemija
• Molekularna biologija
• Sistematika
• Taksonomija
• Teorija evolucije (videti članak: Čarls Darvin)

Svi oblici života (osim virusa) se sastoje od ćelija. Svi organizmi svoje nasledne karakteristike prenose na potomke putem genetskog materijala, koji se zasniva na nukleinskim kiselinama, kao što su DNK i RNK.

Na Vikipediji postoji portal Biologija, u kojem možete naći veliki broj članaka vezanih za sve oblasti biologije.

p • r • u Osnovne discipline biologije
	Anatomija • Astrobiologija • Biohemija • Bioinformatika • Botanika • Citologija • Ekologija • Embriologija • Teorija evolucije • Genetika • Genomika • Mikologija • Marinska • Mikrobiologija • Molekularna • Morfologija • Paleontologija • Parazitologija • Fiziologija • Taksonomija • Histologija • Zoologija

Osnovne podoblasti prirodnih nauka
Astronomija | Biologija | Matematika | Nauke o Zemlji | Fizika | Hemija