Biskajski zaliv

Koordinate: 45° 30′ 00″ S; 4° 20′ 00″ Z / 45.5° S; 4.333333° Z / 45.5; -4.333333
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Biskajski zaliv
Španska obala
Batimetrijska karta
LokacijaAtlantski okean
Koordinate45° 30′ 00″ S; 4° 20′ 00″ Z / 45.5° S; 4.333333° Z / 45.5; -4.333333
45° 30′ 00″ S; 4° 20′ 00″ Z / 45.5° S; 4.333333° Z / 45.5; -4.333333
Zemlje basenaFransuka i Španija
Maks. dužina593,7 km (368,9 mi) km
Maks. širina511,1 km (317,6 mi) km
Površina223,000 km2 (86,101 sq mi) km2
Pros. dubina1,744 m (5 ft 8,7 in) m
Maks. dubina4,735 m (15,53 ft) m
Zapremina389,000 km3 (93,326 cu mi) km3
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi
Biskajski zaliv iz svemira

Biskajski zaliv (franc. Golfe de Gascogne, bask. Bizkaiko Golkoa, šp. Golfo de Vizcaya, gal. Golfo de Biscaia, lat. Sinus Cantabricus) je zaliv Atlantskog okeana.[1], koji se prostire od severne obale Galicije u Španiji do Bretanje na severozapadu Francuske.

Ova pomorska regija je poznata po lošem vremenu, jakim olujama i ekstremno visokim talasima.[1]

Zaliv ima površinu od oko 225.000 km², dok mu je maksimalna dubina 4.735 metara.[1][2] U zaliv se ulivaju velike francuske reke — Vilen, Loara, Šarant, Žironda i Adur. U Španiji nema većih reka koje se ulivaju u zaliv. Biskajski zaliv je bogat ribom.

Južni deo Biskajskog zaliva, ispred obale Španije, najčešće se pominje pod imenom „Kantabrijsko more“ (šp. Mar Cantábrico).

Jedan deo španske obale Biskajskog zaliva je poznat po turizmu. To je Kosta Verde (šp. Costa Verde, srp. Зелена обала). Poznato letovalište na francuskom delu obale je Bijaric.

Značajne luke Biskajskog zaliva su:

Geografija[uredi | uredi izvor]

Baskijska obala duž Biskajskog zaliva
Plaža Bijaric (francuska Baskija)

Delovi epikontinentalnog pojasa protežu se daleko u zaliv, što rezultira prilično plitkim vodama u mnogim oblastima, a samim tim i nemirnim morima po kojima je region poznat. U zalivu se javljaju velike oluje, posebno tokom zimskih meseci. Biskajski zaliv je dom nekih od najžešćih vremenskih uslova u Atlantskom okeanu; tamo se javljaju nenormalno visoki talasi.[3] Sve do poslednjih godina bila je redovna pojava da se trgovački brodovi tonu u Biskajskim olujama.

Opseg[uredi | uredi izvor]

Međunarodna hidrografska organizacija definiše granice Biskajskog zaliva kao „liniju koja spaja Kap Ortegal (43° 46′ N 7° 52′ W / 43.767° S; 7.867° Z / 43.767; -7.867) do Penmarč Pojnta (47° 48′ N 4° 22′ W / 47.800° S; 4.367° Z / 47.800; -4.367)“.[4]

Najjužniji deo je Kantabrijsko more.[5]

Klima[uredi | uredi izvor]

U kasno proleće i rano leto veliki trougao magle ispunjava jugozapadnu polovinu zaliva, pokrivajući samo nekoliko kilometara u unutrašnjosti.

Kako zima počinje, vreme postaje ozbiljnije. Depresije vrlo često ulaze sa zapada i ili se odbijaju na sever ka Britanskim ostrvima ili ulaze u dolinu Ebro, osuše se i konačno se ponovo rađaju u obliku snažnih oluja sa grmljavinom kada stignu do Sredozemnog mora. Ove depresije uzrokuju loše vremenske prilike na moru i donose laganu, ali veoma stalnu kišu na njegove obale (poznatu kao orbalo, sirimiri, morina, orbaju, orpin ili kalabobos). Ponekad se formiraju moćne oluje sa vetrom ako pritisak brzo opadne (Galernas), putujući Golfskom strujom velikom brzinom, nalik na uragan i konačno se obrušavajući u ovaj zaliv svojom maksimalnom snagom, kao što je Klausova oluja.[6]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Južni kraj zaliva se takođe naziva na španskom „Mar Cantábrico“ (Kantabrijsko more), od Estaka de Bares, sve do ušća reke Adour, ali se ovaj naziv uglavnom ne koristi na engleskom. Rimljani su ga nazvali u 1. veku pre nove ere kao Sinus Cantabrorum (Zaliv Kantabrija) i takođe, Mare Gallaecum (More Galicijaca). Na nekim srednjovekovnim mapama, Biskajski zaliv je označen kao El Mar del los Vascos (Baskijsko more).[7]

Biskajski zaliv je bio mesto mnogih poznatih pomorskih angažmana tokom vekova. Godine 1592, Španci su pobedili englesku flotu tokom Bitke kod Biskajskog zaliva. Biskajska kampanja iz juna 1795. sastojala se od serije manevara i dve bitke između britanske Flote Lamanša i francuske Atlantske flote kod južne obale Bretanje tokom druge godine Francuskih revolucionarnih ratova. USS Kalifornijan je potonuo ovde nakon što je udario u pomorsku minu 22. juna 1918. godine.[8] Godine 1920, SS Afrika je potonuo nakon što je izgubio pogon i nanet je na greben u oluji sa gubitkom 575 života. Dana 28. decembra 1943, Bitka kod Biskajskog zaliva vođena je između HMS Glazgova i HMS Enterprajza i grupe nemačkih razarača u okviru operacije Stounvol tokom Drugog svetskog rata. Podmornica U-667 je potonula 25. avgusta 1944. na poziciji 46° 00′ N 01° 30′ W / 46.000° S; 1.500° Z / 46.000; -1.500, kada je naletela na minu. Svo osoblje je bilo izgubljeno.

Divlji svet[uredi | uredi izvor]

Ekološki park Plajaundi[uredi | uredi izvor]

Ekološki park Plajaundi je obalska močvara od 24 hektara koja leži na mestu gde se reka Bidasoa susreće sa morem u Biskajskom zalivu. Priroda Plajaundija se sastoji od širokog spektra flore (posetioci ih posmatraju uglavnom u proleće) i faune (posetioci sa dvogledi prispevaju tokom cele godine, zbog migratornih navika ptica. Ovaj park prirode sadrži razne ptice, gmizavce, sisare i insekte.[9]

Morski sisari[uredi | uredi izvor]

Trajekti od Hihona do Nanta/Sen Nazera, Portsmuta do Bilbaa i od Plimuta, Portsmuta i Pula do Santandera pružaju jedan od najpogodnijih načina da se vide kitovi u evropskim vodama. Često se specijalističke grupe koriste trajektom da bi čule više informacija. Volonteri i zaposleni u ORCA redovno posmatraju i prate aktivnost kitova sa mosta brodova na Brittany Ferries putu od Portsmuta do Santandera. U ovoj oblasti se mogu videti mnoge vrste kitova i delfina. To je jedno od retkih mesta na svetu gde su kljunasti kitovi, kao što je Kjuvijeov kit, relativno često primećeni. Biskajska organizacija Dolfinsko istraživanje je pratila aktivnost kitova sa broda P&O Feris Ponos Bilbaa, na putovanjima od Portsmuta do Bilbaa.

Severnoatlantski pravi kitovi, jedni od najugroženijih kitova, nekada su dolazili u zaliv radi ishrane, a verovatno i zbog teljenja, ali aktivnosti baskijskog lova na kitove skoro su ih dovele do izumiranja negde pre 1850-ih. Smatra se da je istočna populacija ove vrste skoro izumrla, i nema podataka o pravim kitovima u Biskajskom zalivu osim jednog para iz 1977. godine (verovatno majka i tele) na 43° 00′ N 10° 30′ W / 43.000° S; 10.500° Z / 43.000; -10.500,[10] i još jedanog para u junu 1980. Drugi zapisi u kasnom 20. veku uključuju jedan kod Galicije na 43° 00′ N 10° 30′ W / 43.000° S; 10.500° Z / 43.000; -10.500 u septembru 1977. o čemu je izveštavala kitolovska kompanija i još jedan viđen kod Iberijskog poluostrva .

Grammatostomias flagellibarba (zmajevska riba bez krljušti) je poreklom iz ovih voda.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 148. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Bay of Biscay”. Eoearth.org. Arhivirano iz originala 2015-07-20. g. Pristupljeno 2015-07-17. 
  3. ^ A Summary of Wave Data Needs and Availability: A Report. 1979. str. 7. „The Gulf Steam off Cape Hatteras, the Gulf of Alaska, the English Channel, and the Bay of Biscay are some of the other areas where storms and current combine to produce abnormally high, steep waves.” 
  4. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition + corrections” (PDF). International Hydrographic Organization. 1971. str. 42 [corrections to page 13]. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 10. 2011. g. Pristupljeno 28. 12. 2020. 
  5. ^ VVAA (2012). „Estrategia marina. Demarcación marina Noratlántica. Parte I. Marco general evaluación inicial y buen estado ambiental.” (PDF) (na jeziku: spanish). Pristupljeno 22. 1. 2021. 
  6. ^ „Why the Bay of Biscay is Dangerous for Ships?”. Marine Insight (na jeziku: engleski). 2011-10-21. Pristupljeno 2019-05-07. 
  7. ^ „El mar de los vascos, II: del Golfo de Vizcaya al Mediterráneo” (PDF). Euskomedia.org. Arhivirano iz originala (PDF) 2018-07-29. g. Pristupljeno 2015-07-17. 
  8. ^ „USS Californian (1918–1918)”. History.navy.mil. Arhivirano iz originala 2004-12-24. g. Pristupljeno 2015-07-17. 
  9. ^ „Plaiaundi Ecology Park | Plans to know the Basque Country | Tourism E…”. archive.is. 2013-02-22. Arhivirano iz originala 2013-02-22. g. Pristupljeno 2021-07-24. 
  10. ^ Reeves, R.R.; Mitchell, E. (1986). „American pelagic whaling for right whales in the North Atlantic”. Report of the International Whaling Commission (Special Issue 10): 221—254. 
  11. ^ Froese, R.; D. Pauly, ur. (2016). „Grammatostomias flagellibarba”. FishBase. Arhivirano iz originala 2015-08-25. g. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Biskajski zaliv na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бискајски_залив&oldid=27554514”