Bitka kod Lajpciga

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 51,25° SG Š, 12,64° IGD (JG Šlahtfeld), nem. Schlachtfeld

Bitka kod Lajpciga
Deo Rata šeste koalicije
Mapa bitke 18. oktobra 1813.
Mapa bitke 18. oktobra 1813.
Vreme: 16. oktobar - 19. oktobar 1813.
Lokacija: Lajpcig, Saksonija
Rezultat: odlučujuća pobeda saveznika
Uzrok bitke: {{{uzrok}}}
Promene u teritoriji: {{{teritorija}}}
Civilne žrtve: {{{civilne žrtve}}}
Sukobljene strane
Zastava Rusije Ruska Imperija
Zastava Austrije Austrijsko carstvo
Zastava Pruske Pruska
Zastava Švedske Švedska
Francuska Prvo francusko carstvo
Poljska Varšavsko vojvodstvo
Rajnska konfederacija:
Zastava Saksonije Saksonija
i drugi
Zapovednici
Ruska Imperija Aleksandar I
Austrijsko carstvo Karl fon Švarcenberg
Prusko kraljevstvo Gebhard fon Bliher
Švedska Karlo XIV od Švedske
Francuska Napoleon
Poljska Jožef Ponjatovski
Saksonija Fridrik Avgust od Saksonije
Angažovane jedinice
{{{jedinice1}}} {{{jedinice2}}}
Jačina
330.000 190.000
Gubici
52.000 mrtvih ili ranjenih 38.000 mrtvih ili ranjenih
30.000 zarobljenih
{{{podaci}}}

Bitka kod Lajpciga ili Bitka naroda (16. oktobar19. oktobar 1813) predstavljala je bitku u kojoj je Napoleon doživeo najodlučniji poraz u Napoleonovim ratovima. Bitka naroda odvijala se na nemačkom tlu i uključivala je nemačku vojsku na obe strane. Veliki deo Napoleonove vojske dolazio je od Rajnske konfederacije. Smatra se najvećom bitkom pre Prvog svetskog rata, jer je u bici učestvovalo preko 500.000 vojnika. Posle te bitke Napoleon je bio prisiljen da se povuče u Francusku.

Uvod[uredi]

Posle Napoleonovog katastrofalnog pohoda u Rusiji i njegovih poraza u ratu u Španiji, stvorena je nova koalicija protiv Napoleona. Šesta koalicija je obuhvatala Veliku Britaniju, Rusiju, Španiju, Portugal, Prusku, Austriju, Švedsku i neke manje nemačke državice. Koalicija je mogla ukupno da skupi preko milion vojnika. Do bitke kod Lajpciga ukupne savezničke snage istočno od Rajne bile su preko milion vojnika. Napoleon je imao samo nekoliko stotina hiljada vojnika.

Napoleon je učvršćivao prisutnost u Nemačkoj pobeđujući u dve teške bitke, u bici kod Licena 2. maja 1813. i bici kod Baucena 20.-21. maja 1813. U obe bitke Napoleon je pobedio rusko-prusku vojsku. Obe pobede dovele su do kratkog primirja. Koaliciona vojska je bila pod komandom Gebharda fon Blihera, prestolonaslednika Karla XIV od Švedske i Karla fon Švarcenberga. Kaolicijske snage su sledile strategiju zacrtanu trahenburškim planom, po kome treba izbegavati sukob sa Napoleonom, a tražiti sukobe sa njegovim maršalima. Na taj način su pobedili kod Grosberena, Kulma, Kacbaha i Denevica.

Maršal Nikola Udino nije uspeo da osvoji Berlin sa vojskom od 120.000 vojnika, pa je Napoleon bio prinuđen da se povuče zapadno zbog opasnosti sa severa. Prešao je Labu krajem septembra i organizovao je svoje snage oko Lajpciga da bi zaštitio linije snabdevanja i da se sretne sa saveznicima. Napoleon je rasporedio vojsku oko Lajpciga, ali koncentrisao je snage od Tauha do Šteterica, gde je postavio i komandu. Prusi su nastupali od Vartenburga, Austrijanci i Rusi od Drezdena, a Šveđani sa severa. Ukupno Napoleon je imao 190.000 vojnika na raspolaganju, a saveznici su imali 330.000 vojnika. Obe strane su imale značajnu artiljeriju. Ukupno je bilo preko 2.500 komada artiljerijskog oružja na bojnom polju.

Bitka[uredi]

Bitka je započela 16. oktobra 1813. napadom 78.000 savezničkih vojnika sa juga i 54.000 sa severa. Napoleon je većinu svoje vojske držao prema jugu. Saveznička ofanziva je postigla jako malo i ubrzo su bili vraćeni na polazne položaje. Međutim brojčano slabija Napoleonova vojska nije mogla da probije savezničke linije, tako da se to pretvorilo u tešku bitku, u kojoj nijedan strana ne ostvaruje bitnu prednost.

Sledećega dana vojske su učestvovale samo u manjim obračunima. Za to vreme stizalo je pojačanje i vojska se organizovala. Francuzima je stiglo samo 14.000 dodatnih vojnika, a saveznicima 145.000 novih vojnika, pa je to jako ojačalo savezničku vojsku. Saveznici su 18. oktobra započeli opšti napad sa svih strana. Za vreme devet sati teške borbe obe strane su imale veliki broj žrtava. Samo je hrabrost francuske vojske spasila Francuze od proboja njihove linije. Francuzi su lagano bili potiskivani prema Lajpcigu. Napoleon je shvatio da je izgubio bitku, pa je noću 18. na 19. oktobar počeo da povlači većinu vojske preko reke Elster. Povlačenje se dobro odvijalo sve dok nije slučajno srušen jedini most početkom popodneva. Francuska zaštitnica je tako ostala u opasnosti da je uhvate saveznici ili da se udave u reci pokušavajući je preplivati.

Napoleon i Jožef Ponjatovski u bici kod Lajpciga
Bitka kod Lajpciga, rad Vladimira Moškova, slikan 1815.

Posledice[uredi]

Ukupne žrtve nisu poznate, ali procene se kreću od 80.000 do 110.000 ubijenih ili ranjenih na obe strane. Među žrtvama je bio i francuski maršal, Poljak Jožef Ponjatovski.

Napoleon je posle bitke bio prisiljen da se sa svojom vojskom povuče u Francusku. Bitkom kod Lajpciga nemačke države su bile oslobođene i okončano je prisustvo Napoleonove vojske istočno od Rajne. U Francuskoj se Napoleon borio u nizu bitaka protiv saveznika, koji su nastupali prema Parizu. Napoleon nije više mogao da skupi više od 70.000 vojnika protiv preko pola miliona saveznika. Saveznici su 30. marta 1814. ušli u Pariz. Napoleon je abdicirao 6. aprila 1814. Izgnan je bio na Elbu, a u Francuskoj je na vlast ponovo došla Burbonska dinastija.

Spoljašnje veze[uredi]