Bitka kod Lilibeja

Bitka kod Lilibeja
	Deo Drugoga punskoga rata
Vreme	218. p. n. e.
Mesto	Marsala
Ishod	Rimska pobeda
Sukobljene strane
Antička Kartagina	Rimska republika

Bitka kod Lilibeja odigrala se 218. p. n. e. kraj Lilibeja (danas Marsala) na zapadnoj obali Sicilije između rimske i kartaginjanske mornarice. Bila je to prva pomorska bitka tokom Drugoga punskoga rata. Kartaginjani su poslali 35 ratnih brodova sa ciljem da pustoše obalu Sicilije, počevši od Lilibaja. Hijeron II od Sirakuze je na vreme upozorio Rimljane na dolazak neprijateljske flote, pa su Rimljani imali dovoljno vremena da presretnu kartaginjansku flotu i da zarobe nekoliko brodova.

Uvod[uredi | uredi izvor]

Kartagina je izgubila Siciliju tokom Prvoga punskoga rata. Morala je da plaća veliku ratnu odštetu Rimskoj republiku. Rimska republika je nakon Plaćeničkog rata zauzela i Sardiniju. Hamilkar Barka, Hazdrubal Lepi i Hanibal osvojili su veliki deo Iberije (Španije) i zahvaljujući bogatstvu novoosvojenih teritorija obnovili su od 237. p. n. e. do 218. p. n. e. vojnu moć i bogatstvo Kartagine. Na poticaj Masilije (Marselja) Rim je 226. p. n. e. sa Hazdrubalom Lepim potpisao sporazum po kome je Ebro postao severna granica kartaginjanske imperije. Grad Sagunt je još pre toga sporazuma postao rimski saveznik.

Početak rata Rima i Kartagine[uredi | uredi izvor]

Hanibalovi iberski saveznici sukobili su se sa Saguntom, pa su Rimljani nakon toga upozoravali Hanibala da ne bi smeo da interveniše, pošto se radi o rimskom savezniku. Hanibal je ipak napao Sagunt, što je bilo povod za Drugi punski rat. Hanibal Barka je napao, opsedao i konačno zauzeo Sagunt 219. p. n. e. Rim je bio proglasio Sagunt svojim saveznikom, ali tokom osmomesečne opsade nije ništa preduzeo da ga oslobodi opsade. Rimski Senat objavio je rat Kartagini nakon pada Sagunta.

Rimske pripreme[uredi | uredi izvor]

Rimska mornarica bila je mobilizovana 219. p. n. e. zbog Drugoga ilirskoga rata. Sakupili su 220 pentera. Publije Kornelije Scipion mobilizovao je 5 legija ( 8.600 rimskih i 15.600 savezničkih vojnika ) i trebalo je da otplovi za Iberiju sa 60 transportnih brodova. U to vreme galska plemena Boji i Insubri napali su rimske kolonije Placentiju i Kremonu, pa su kolonisti pobegli u Mutinu. Gali su nakon toga opsedali Mutinu. Lucije Manlije Vulson je dobio dve rimske i dve savezničke legije i krenuo je iz Ariminija prema Cisalpinskoj Galiji. Gali su mu usput ubili 1.200 vojnika u dve zasede. Iako je uspeo da Mutinu oslobodi opsade cela njegova vojska našla se pod labavom opsadom Gala nekoliko kilometara od Mutine. Rimski Senat je zbog toga jednu od Scipionovih legija poslao u pomoć Vulsonu kraj Mutine. Scipion je onda bio prisiljen da regrutuje novu vojsku umesto one poslane u Cisalpinsku Galiju. Morao je da odloži put u Iberiju do septembra 218. p. n. e. Konzul Tiberije Sempronije Long dobio je 8.600 rimskih i 17.800 savezničkih vojnika sa uputstvom da otplovi u Afriku uz pratnju 160 bojnih brodova. Sempronije je najpre otplovio za Siciliju, gde je trebalo da pripremi invaziju Afrike.

Punske pripreme[uredi | uredi izvor]

Hanibal je nakon opsade Sagunta poslao vojsku na zimovanje. Kada se vojska ponovo okupila u proleće 218. p. n. e. poslao je 20.000 vojnika u Afriku, a 15.000 vojnika i 21 slona ostavio je u Iberiji pod zapovedništvom Hazdrubala Barke. Hanibal je prema Italiji krenuo sa 90.000 vojnika i 12.000 konjanika. Vojsku je podelio na tri dela. Prešao je reku Ebro i nakon dvomesečne kampanje pokorio je iberska plemene Ilergeta, Bergusa i Ausetana na području između Pirineja i reka Ebro i Sikle. U Iberiji ( Španiji) bilo je 50 kartaginjanskih ratnih brodova, koji su ostali u španskim vodama. Kartagina je mobilizovala 55 ratnih brodova za napade na Italiju i Siciliju.

Pred bitku[uredi | uredi izvor]

Kartaginjanska mornarica je krenula prema Siciliji sa 20 pentera na kojima je bilo 1.000 vojnika. Prva grupa brodova napala je Liparska ostrva, a druga grupa od osam brodova napala je Vulkanska ostrva, ali oluja ih je oduvala sa kursa prema Mesinskom moreuzu. Sirakuška mornarica, koja se tada nalazila u Mesini uspela je da zarobi 3 broda, koji su se predali bez otpora. Od zarobljene posade Sirakužani su saznali da Kartaginjani nameravaju da napadnu Lilibaj i da su pored 20 brodova još 35 brodova na putu za Siciliju. U Mesini se nalazio i Hijeron II, koji je tu očekivao dolazak Tiberija Sempronija Longa. On je o predstojećem kartaginjanskome napadu upozorio rimskoga pretora Marka Amelija.

Bitka[uredi | uredi izvor]

Kartaginjanska flota bila je ometena nevremenom, pa su morali da čekaju. Rimljani su imali samo 20 spremnih brodova u Lilibaju, ali pretor je nakon obaveštenja da će doći do punskoga napada dobro pripremio brodove i na njih ukrcao rimske legionare. Pored toga svuda duž obale postavio je osmatrače da bi odmah dali signal čim se pojave neprijateljski brodovi. Kartaginjani su sačekali na Egatskim ostrvima i odatle su zaplovili po mesečini, nameravajući da se kod Lilibeja pojave u zoru. Rimski osmatrači uočili su ih pre dolaska u luku. Rimska flota je odmah isplovila, pa su se obe strane pripremile za bitku. Kartaginjani su imali više brodova, ali rimski brodovi su imali mnogo više vojske. Pošto su se pojedinačno zbog većega broja vojnika osećali jačim, rimski brodovi su pokušali da se približe kartaginjanskim i da uđe u blisku borbu prsa o prsa. Međutim kartaginjanski su pokušavali da ih izbegnu, da izmanevrišu i da ih po mogućnosti udare pramcem. U metežu Rimljani su uspeli da se prebace na deo neprijateljske flote. Zarobili su sedam brodova i 1.700 članova posade. Preostali kartaginjanski brodovi su pobegli. Samo je jedan rimski brod bio oštećen.

Posle bitke[uredi | uredi izvor]

Rimljani su tom bitkom uspeli da spreče uspostavljanje kartaginjanske baze na Siciliji. Ubrzo posle toga na Siciliju je stigao konzul Tiberije Sempronije Long sa vojskom i flotom. Odatle je otplovio na Maltu, koju je zauzeo i zarobio 2.000 neprijateljskih vojnika. Zarobio je i punskog komandanta na Malti Hamilkara Giskona. Posle toga krenuo je da presretne kartaginjanski pomorski kontingent, koji je napadao Vulkanska ostrva. Manji kartaginjanski kontingent napadao je rimsku teritoriju oko Viba u Brutiju. Nakon rimskoga poraza u bici kod Ticina Senat je pozvao Tiberija Sempronija da pomogne Scipionu. Sempronije je ostavio 50 brodova u Lilibaju i 25 u Brutiju, a vojsku je poslao kopnom i morem do Ariminija.