Bitka kod Rija

Bitka kod Rija
Deo Peloponeskog rata
Vreme 429. p. n. e. Mesto {{{lokacija}}} Ishod Atinska pobeda
Sukobljene strane
Atina	Peloponeski savez
Komandanti i vođe
Formion

Bitka kod Rija (429. p. n. e.) bila je pomorska bitka između atinske i peloponeske flote tokom Peloponeskog rata. Atinskom flotom zapovedao je Formion, a Peloponežani su imali nekoliko zapovednika. Peloponežani su pokušali da sa 47 troveslarki pređu na severnu obalu Patraskog zaliva da napadnu Akarnaniju. Formionova flota od 20 brodova ih je napala kada su pokušali da pređu sa Peloponeza.

Mnogi peloponeski brodovi bili su u opasnosti, jer su bili opremljeni kao transportni brodovi. Zbog toga su napravili obrambeni krug. Formion je iskoristio veću pomorsku sposobnost svojih posada, pa je kružio oko protivničkih brodova sa svojim brodvima i sabijao ih je na sve uži prostor, tako da su se na kraju počeli sudarati. Atinski brodovi su onda iznenada napali, teško porazili i zarobili 12 protivničkih brodova.

Knem napada Strat u Akarnaniji

Tokom leta 429. p. n. e. Peloponeski savez je bio u ofanzivi na severozapadu Grčke. Sparta, Ambrakija i njeni saveznici nadali su se da će pobediti i izbaciti iz rata nekoliko atinskih saveznika, kao što su Akarnanija, Zakintos i Kefalonija. Osim toga nadali su se i mogućem zauzimanju Naupakta. Tom operacijom Peloponeskog saveza komandovao je spartanski navarh Knem. Krenuo je protiv Akarnanije sa 1.000 spartanskih hoplita i prešao je preko Korintskog zaliva, a da ga Formion nije ni primetio.

Knemu se priključilo i preko 2.000 savezničkih vojnika, pa je krenuo na grad Strat, koji je bio najveći akarnanijski grad.

Formion vreba sa atinskom flotom kod Naupakta

Atinski brodovi su označenoi crvenom bojom, a peloponeski crnom. Formionova taktika je bila da plovi oko peloponeskih brodova u krugu i da ih sabija na sve uži prostor.

Akarnanci su molili Formiona da im pomogne, ali Formion ih je odbio, jer se bojao da ostavi strateški važan Naupakt bez odbrane. Brodovi Korinta i ostalih saveznika dobili su zadatak da preveze vojsku iz Korinta na južnu obalu Akarnanije, da bi sprečili stanovništvo gornje Akarnanije da dođe Stratu u pomoć. Kada se peloponeska flota od 47 brodova pokrenula zapadno duž južne obale u Korintskom zalivu počela je da ih sledi atinska flota. Formion je nameravao da ih napadne na pučini. Međutim Peloponežani nisu bili zabrinuti, jer je atinska flota imala samo 20 brodova. Ipak pošto su imali dosta teretnih brodova nameravali su da umaknu atinskoj floti i da pređu moreuz kod Rija. Atinjani su ih primetili i krenuli su za njima uhvativši ih na otvorenom moru u sredini tesnaca.

Brojno stanje i početni raspored

Flota Peloponežana bila je mnogo veća od atinske. Imali su 47 brodova, a Atinjani samo 20, ali mnogi od peloponeskih brodova bili su transportni brodovi, nepodesni za pomorsku bitku. Zbog toga su peloponeski zapovednici naredili da se njihovih 47 troveslarki postavi u obrambeni krug. Pramci brodova su bili usmereni od centra kruga, a krma prema centru kruga. U centar su postavili manje brodove i pet najbržih troveslarki, koje je trebalo da popune praznine, koje bi se pojavile u krugu.

Bitka

Formion je odlučio da napadne takvu formaciju koristeći rizičnu i neuobičajenu taktiku. Poveo je svoje brodove i pomoću njih opisao je kružnu liniju oko peloponeskih brodova. Brodovi bi plovili tik do peloponeskih brodova i terali su ih na sve manji prostor. Pretvarali su se kao da će svakoga časa napasti. Ta taktika bila je riskantna, pošto su atinski brodovi bili osetljivi na brzi napad tj. peloponeski brodovi su mogli da se zabiju u veoma bliske atinske brodove. Ipak nije došlo do takivog napada, nego su peloponeski brodovi bili sabijani u sve uži prostor.

Formion je jako dobro poznavao lokalne vremenske prilike i očekivao je vetar, koji je obično duvao prilikom svitanja. Očekivao je da taj vetar bitno poremeti pozicije peloponeskih brodova, na kojima su bile neiskusne peloponeske posade. Posade atinskih brodova su bile dovoljno iskusne, pa nije očekivao da ih vetar poremeti. Prema Formionovom očekivanju pojavio se vetar, koji je bacao jedne peloponeske brodove na druge. Neiskusna posada nije uspevala da spreči sudare i lomljenje vesala. Tada su i atinski brodovi krenuli u napad. Atinjani su najpre potopili zapovednički brod, a onda su potapali i ostale brodove. Peloponežani su bili potučeni do nogu, nisu se odupirali, nego su bežali. Atinjani su zarobili 12 peloponeskih brodova.

Posledice

Spartanski zapovednik Knem je doživeo poraz kod Strata i prilikom povratka u Korint susreo je poraženu peloponešku flotu. Dva poraza predstavljala su težak udarac za Knema i Spartu. Ipak ti porazi nisu okončali peloponesku ofanzivu u Korintskom zalivu. Kratko vreme nakon tih poraza Sparta je sakupila značajno jaču flotu od ukupno 77 trirema. Atina je poslala 20 brodova da pomogne Formionu, ali ti brodovi su najpre otišli po zadatku na Krit. Zbog toga je Formionu ostalo samo 20 brodova, sa kojima je jedva održao atinsku dominaciju u zalivu tokom bitke kod Naupakta.

Vidi još

• Peloponeski rat

Literatura

• Tukidid, Peloponeski rat, prevod Dušanke Obradović ,Admiral Books. . Београд. 2010. ISBN 978-86-84983-72-7. 
• Kagan, Donald (2003). The Peloponnesian War. Penguin Books. ISBN 978-0-670-03211-2.