Bitka na Ovčem Polju

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bitka na Ovčem polju
Deo Srpske kampanje

Napad bugarske 2. armije na Kraljevinu Srbiju
Vreme19—24. oktobar 1915.
Mesto
Makedonija
Ishod Povlačenje srpskih trupa
Sukobljene strane
 Kraljevina Srbija  Kraljevina Bugarska
Komandanti i vođe
Kraljevina Srbija Damjan Popović
Kraljevina Srbija Petar Bojović		 Kraljevina Bugarska Georgi Todorov
Jačina
Trupe nove oblasti 2. armija

Bitka na Ovčem Polju ili Napadi Bugara na železničku prugu prije objave rata 1915.

U 1915. godini, sve do početka oktobra, bilo je na frontovima zatišje, izuzev manjih čarki. Život se odvijao u relativnom miru i mogle su se na neki način regulisati potrebe građana za korišćenjem železnice, pa je to i učinjeno. U međuvremenu, odvijao se i međunarodni caobraćaj preko Caribroda i Soluna. Naročito preko Soluna. Ovim putem su nam stizale sve ratne potrebe od naših saveznika, najviše municija iz Francuske. Međutim, put kroz Makedoniju bio je ugrožen upadom komitskih četa iz Bugarske.[a]

Srpskoj vladi u Nišu javljeno je 20. marta 1915. godine da su 19. marta bugarske komitske čete izvršile napad na železničku prugy kod Strumice. Bilo je komita u uniformi u jačini jednoga puka, pod vodstvom bugarskih oficira. Bilo je dosta mrtvih i ranjenih na obe strane. Od napadača bilo je bar 30 mrtvih (neki su bili pokupljeni). Srpska vojska je izgubila 50 vojnika i radnika železnice. Mnogi su pobijeni noću pri prepadu. Pet naših čuvara na strumičkoj stanici nađeni su upola izgoreli. Među napadačima bilo je Bugara, Turaka i Austrijanaca[b]. Kod poginulih nađena su dokumenta austougarsih vojnika i razna druga dokumenta. Napad je izvršen i na Valandovo. Naoružani su bili bombama i municijom bugarske i turske vojske. Iz saslušanja zarobljenih napadača utvrđeno je da je napad organizovan u Bugarskoj. Granicu je prešlo oko 3.000 Bugara, Turaka i Austrijanaca. Pri upadu su uvek odvodili Srbe i Turke u velikom broju. Ovom prilikom nisu uspeli prugu da oštete.[1]

Hoćy 26 — 27. marta 1915. Bugari su ponovo pokušali da prekinu prugu eksplozijom kod mosta na km 136,5 — ali su i ovoga puta odbijeni. Iz borbi koje su vođene od 19. do 21. marta 1915. Tek 25. marta nađeno je 11 leševa naših vojnika, od kojih su tri potpuno izgorela. Ranjenici su mučeni i sečeni u komade.[2]

Bugari su kroz deo svoje štampe naklonjene vladi stalno širili lažnu propagandu o rđavom postypku srpskih vlasti u Makedoniji. Međutim, iz Makedonije tih dana upućeno je mnogo telegrama sa izrazom negodovanja i gnušanja zbog ovih napada. I u samoj bugarskoj štampi, koja je protiv vladarske dinastije Koburgovih i vladinih nastojanja bila naklonjena bratstvu i sporazumevanju sa Srbijom, pojavljivali su se dopisi protiv ovih upada Bugara i komita u Makedoniju, sa zahtevom da se takvi napadi ne organizuju.[3]

Sve te akcije su se desile još prije napada bugarske vojske na Srbiju. Zvanična Bugarska je bila pod vladom cara Ferdinanda I iz nemačke porodice Saks-Koburg-Gota.

Pripreme za rat[uredi | uredi izvor]

Bugarska je objavila mobilizaciju 22. septembra 1915. godine i srpska Vrhovna komanda napravila novi operacioni plan. Prema tom planu određeno je da se drži elastična odbrana na severnom i istočnom fontu. Tako je prema Bugarskoj srpska vojska bila raspoređena:

  • Timočka vojska, komandant general Ilija Gojković — držala je front od ušća Timoka do Midžora sa 9 bataljona i 88 topova.
  • Druga armija, komandant vojvoda Stepa Stepanović (Timočka, Moravska, Dunavska divizija prvog poziva i Konjička divizija sa 136 topova)- front od Midžor do Daščanog kladenca
  • Vlasinski odred, komandant pukovnik Milovan Plazina — držao je front od Daščanog kladenca do Patarica sa 10 bataljona i 14 topova
  • Trupe nove oblasti, komandant general Damjan Popović (Vardarska i Bregalnička divizija) — front od Patarice do Dojrana i tri manja odreda prema Albanija sa ukupno 78 topova

Bugarska ofanziva[uredi | uredi izvor]

Bugarska vojska u noći između 13. i 14. oktobra kreće u napad bez objave rata. Bugarska Druga armija je prodrla u Južnu Srbiju (Makedonija). Bregalnička divizija prvog poziva nije mogla da zaustavi daleko jaču bugarsku Drugu armiju i do 20. oktobra bugarska Druga armija stigla je do Kumanova i Velesa. Skoplje je palo u ruke bugarske vojske 23. oktobra 1915. godine. Dok je uz pomoć pobunjenih Albanaca koji su udarili u pozadinu srpske vojske, bugarska vojska zauzela Kačaničku klisuru, 26. oktobra 1915. godine. Posebne teškoće nastupile su kada Bregalnička divizija I poziva nije uspela da zaustavi nastupanje bugarskih snaga, nakon čega je Srbiji odsečena veza sa Egejskim morem.

  • 16. oktobra 1915. — zauzeto Vranje
  • 19. oktobra 1915. — Bugarske trupe su izbile na Vardar
  • 20. oktobra 1915. — zauzeto Kumanovo
  • 22. oktobra 1915. — zauzeto Skoplje
  • 26. oktobra 1915. — zauzeta strateški važna Kačanička klisura
  • 16. novembra — 21. novembra 1915. — poraz Francuskih jedinica pod komandom generala Morisa Saraja (tri Francuske i jedne Britanske divizije ukopane oko Černa kod Dojranskog jezera) od strane Bugarske II armije, kod Krivolaka, u sklopu ofanzive Ovče polje.[4] Sa padom Prištine General Saraj shvatio je da saveznici ne mogu da pomognu Srbe i odlučio da počne povlačenje ka Solunu.

Posledice[uredi | uredi izvor]

Zbog ovakvog razvoja događaja srpska vojska je morala da se povlači preko teških terena Crne Gore i Albanije.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Napadi na pruge u Makedoniji vršeni su još od izgradnje tih pruga. Komitske čete napadale su vrlo često, rušile prugu, mostove, a i otimale službenike zaposlene na pruzi i za njihovo puštanje ucenjivale i tražile velike sume u zlaty. Turska je morala da osigyrava sve pruge u Makedoniji i u ty svrhu osnivala u nekim mestima vojne jedinice. Mnogi naladi obavljivani su tada u štampi u Solunu i Carigradu. Neki primeri se nalaze u „Materijalima za istoriju JŽ” Jordana Peševskog u Železničkom muzeju Beograd. Tom I „Novini” br. 49 od 19. VIII 1891. godine, Tom VI; objavljeno je da su od Soluna do Ristovca uspostavnjene tri vojne stanice sa jedinicama koje treba da obezbedi prugy i saobraćaj vozova. I za vreme borbe za Makedoniju bugaraške komite su bile u ratu sa srpskim četnicima. Situacija je ostala slična nakon drugog balkanskog rata.
  2. ^ za to vreme Austrougarska je bila već u ratu sa Srbijom i htela je sprečiti snabdevanje srpske vojske preko Soluna

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Srpske Novine” br. 80 od 22. III; 81 od 24. III; 84 od 27. III i 86 od 29. III 1915.
  2. ^ „Srpske Novine” br. 87 od 30. III 1915. godine. II JNA, FVK-K 30, 1/7, 1/22 i 1/23
  3. ^ „Srpske Novine” bp. 88 od 31. III 1915. godine. I o ovim napadima govori opširno Aleksandar Spasojević u navedenom „Istorijskom glasniku”
  4. ^ Doughty, Robert A. (2005), Pyrrhic victory: French strategy and operations in the Great War, Harvard University Press

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Andrej Mitrović, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd, 1984.
  • Savo Skoko, Petar Opačić, Vojvoda Stepa Stepanović u ratovima Srbije 1876—1918, BIGZ, Beograd 1979.
  • Grupa autora, Istorija srpskog naroda, VI knjiga (2. tom), Beograd 1983.
  • Atanas Peйčev: „1300 godini na straža”, tom II — Sofiя: Voenno izdatelstvo, 1981. — 277 str.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_на_Овчем_Пољу&oldid=26710629”