Bogdan Hmeljnicki

Bogdan Hmeljnicki
Bogdan Hmeljnicki
Puno ime	Bogdan Hmeljnicki
Datum rođenja	1595.
Mesto rođenja	verovatno u mestu Subotov  Poljsko-litvanska unija (Malorusija)
Datum smrti	6. avgust 1657.
Mesto smrti	Čigirin  Rusko carstvo

Bogdan Hmeljnicki (ukr. Богдан Хмельницький; oko 1595 — 6. avgust 1657) je bio ataman zaporoških kozaka u Ukrajini. Predvodio je pobunu protiv magnata Poljsko-litvanske unije od 1648. do 1654. godine. Cilj mu je bio da stvori nezavisnu kozačku državu. Sa carskom Rusijom je sklopio 1654. sporazum o zajedničkom caru, pa je tako Ukrajina ujedinjena sa Rusijom.

Detinjstvo i mladost

Rođen je verovatno u selu Subotov blizu Čihirina u Ukrajini. Nije potpuno sigurno da je Bogdan bio pripadnik šljahte. Bogdan se smatrao plemićem. Za vreme pobune isticao je kozačko poreklo svoje majke. Obrazovao se u kijevskoj školi pravoslavnog bratstva, a nastavio je obrazovanje na poljskom i jezuitskom koledžu, moguće u Jaroslavu, ali verovatnije u Lavovu. Kada je završio školovanje imao je široko znanje svetske istorije, a naučio je poljski i latinski. Kasnije je pored tih jezika naučio turski, tatarski i francuski. Za razliku od većine jezuitskih studenata ostao je veran pravoslavnoj veri.

U kozačkoj službi

Nakon završetka školovanja započeo je službu kao kozak. Već 1619. on i njegov otac su bili poslani u Moldaviju u rat, koji je Poljsko-litvanska unija vodila protiv Osmanskog carstva. Prva bitka završila je tragičnim ishodom. U bici kod Tutore 1620. otac mu je ubijen, a Bogdan je zarobljen. Dve godine je proveo u zarobljeništvu u Carigradu.

Nema jasnog dokaza kako je izašao iz zarobljeništva, da li begom ili otkupom.

Po povratku Bogdan Hmeljnicki je vodio očevo imanje i postao je registrovan kozak u čihirinskoj pukovniji. Bogdan je unapređivan u pukovniji, tako da je postao pukovnijski pisar. Posedovao je pregovarački dar, tako da su ga kozaci postavili 1637. u delegaciju, koja je otišla kod kralja Poljske Vladislavu IV da traži određena prava. Služio je u vojsci hetmana Stanislava Konecpolskog i učestvovao je u pohodu u kome je Bogdanova pukovnija bila zaslužna za pobedu nad Tatarima 1644. godine.

Afera Čapljinski

Originalni model spomenika Hmeljnickome

Nakon smrti Stanislava Konecpolskog, koji se lepo ponašao prema kozacima, njegov naslednik se grubo odnosio, pa je zahtevao imanje Bogdana Hmeljnickoga tvrdeći da je njegovo. Bogdan je uzalud pisao mnogim predstavnicima poljskog kralja nastojeći da nađe zaštitu i pravdu. Pri kraju 1645. starešina mesta Danijel Čapljinski je dobio instrukcije od magnata Aleksandra Konecpolskog da oduzme Bogdanu imanje. Bogdan je uspeo da dođe do samog kralja Vladislava IV Vase i dobije njegovu podršku. Međutim ni to mu nije mnogo vredilo, jer je u to doba bezakonje na istočnim granicama bilo tako veliko da se kralj nije mogao da ulazi u sukob sa lokalnim magnatima. Danijel Čapljinski je stao da maltretira Bogdana Hmeljnickoga, pravio mu štete na imanju, pretukao sina, dok ga nije 1647. isterao sa imanja. Bogdan se preselio kod rođaka. Ponovo je otišao kod kralja, koji nije bio spreman da ulazi u sukob sa magnatom. Pored gubitka imanja umrla mu je i prva žena, pa je ostao sam sa decom. Ubrzo se ponovo oženio. Pokušavao je i dalje bezuspešno da nađe pravdu.

Sretao se više puta sa poljskim službenicima sa kojima se diskutovao rat kozaka sa Tatarima. Pokušavao je da kod njih predstavi svoj slučaj, ali i dalje bezuspešno. Posle toga okrenuo se svojim prijateljima kozacima. Poljaci su naneli mnogo nepravdi kozacima ne samo u tom području, nego i u mnogim drugima. Tokom jeseni 1647. putovao je od jedne do druge pukovnije i sretao se sa kozačkim vođama u celoj Ukrajini. Njegova aktivnost je postala sumnjiva poljskim vlastima, koje su već imale problema sa pobunama kozaka. Uhapsili su ga, a Konecpolski je zahtevao da ga streljaju, ali kozački pukovnik je pustio Bogdana. Bogdan Hmeljnicki se sa delom pobornika uputio u Zaporošku Seč.

Pobuna

Poljsko-litvanska unija je ostala unija Poljske i Litvanije, ali značajan deo pravoslavnog stanovništva je bio obespravljen. Poljski magnati su ih zlostavljali, a bes pravoslavnog stanovništva je bio usmeren na jevrejske trgovce, koji su vodili imanja poljskih magnata u ime njih. Pojava kontrareformacije dodatno je pogoršala odnose pravoslavne i katoličke crkve. Mnogi pravoslavni su pokušaj unije iz Bresta videli kao opasnost za svoju pravoslavnu crkvu. Katolička crkva je stvorila uniju iz Bresta sa namerom da odvoji pravoslavno stanovništvo Ukrajine od pravoslavne crkve. Za to je osmišljena unijatska grkokatolička crkva.

Početni uspesi

Pri kraju godine Hmeljnicki je sa 300-500 boraca uz pomoć kozaka razoružao manju poljsku jedinicu 25. januara 1648. i preuzeo je Zaporošku Seč, u estuariju reke Dnjepar. Poljaci su pokušali da zauzmu to područje, ali odbijeni su, jer se pobuni priključilo još kozaka. Kozačka skupština je januara 1648. izabrala Bogdana Hmeljnickog za hetmana. Kozaci su razaslali hetmanova pisma po celoj Ukrajini. Pozivali su kozake i pravoslavno stanovništvo da se pridruži pobuni. Dali su se u nabavku i pravljenje oružja. Poslali su izaslanstvo krimskom kanu.

U početku Poljaci su previše olako shvatili pobunu. Poljaci su zahtevali da im kozaci isporuče vođu i da se raziđu. Kozaci su zahtevali:

• obnovu starih kozačkih prava
• zaustavljanje grkokatoličke crkve
• pravo da se postavljaju pravoslavne vođe u pukovnijama
• da poljsko-litvanska vojska napusti Ukrajinu

Prva velika bitka je bila 16. maja 1648 — bitka kod Žute vode, u kojoj su kozaci uz pomoć Tatara naneli Poljacima težak poraz. Još jednom su ih pobedili 26. maja 1648. godine. Kozaci su pobeđivali zahvaljujući diplomatskoj i vojnoj veštini Hmeljnickoga. Posle uspeha sve veći broj kozaka je prelazio na njegovu stranu. Veliki diplomatski uspeh je predstavljala i podrška krimskog kana.

Uspostavljanje kozačkog hetmanata

Veliki uspeh je predstavljao ulazak u Kijev, gde je slavljen kao Mojsije, spasilac i oslobodilac naroda od poljskog ropstva. U februaru 1649. tokom pregovora sa poljskom stranom postalo je jasno da se Hmeljnicki predstavlja ne samo kao vođa zaporoških kozaka, nego i kao vođa Ukrajine. Nakon perioda početnih vojnih uspeha započeo je sa izgradnjom države. Izgrađivala se vojska, državna administracija, državne finansije, ekonomija i kultura. Zaporoška Seč pod zapovedništvom hetmana je postala vrhovna vlast u Ukrajini. Kozački pukovnici, oficiri i vojni komandanti stvorili su novu elitu kozačke države.

Komplikacije

Nakon početnih uspeha ni kozaci ni Poljaci nisu imali dovoljno snage da pobede neprijatelja. Usledio je nekoliko perioda ratovanja. Bilo je tu nekoliko mirovnih sporazuma, ali nijedna strana se nije toga mnogo držala. Od proleća 1649. Poljaci su postali uspešniji. Mir potpisan avgusta 1649. nije bio povoljan za kozake. Tatari su izdali kozake 1651. tako da su teško poraženi u junu 1651. godine. Tada je ubijeno oko 30.000 kozaka, a posle toga je usledio nepovoljan mirovni sporazum. Sporazum je ponovo narušen, pa je usledilo razdoblje neprekidnog ratovanja. Krimski kanat je igrao ključnu ulogu. Nije dopuštao nijednoj strani da pobedi, jer im nije odgovarala ni snažna kozačka država, a ni jaka Poljska.

Hmeljnicki je započeo da traži saveznika. Iako su kozaci bili de fakto nezavisni od Poljske potreban im je bio legitimitet, koji su mogli dobiti od stranog cara. Najpre je pokušao sa Osmanskim carstvom 1651, ali sultan im je nudio da budu vazali, a osim toga ideja o muslimanskom monarhu nije bila dobrodošla kod pravoslavnog stanovništva. Druga mogućnost je bila Moskovska Rusija. Bili su iste pravoslavne vere, jedino su se uzdržavali od sukoba. Ruski car je bio oprezan i čekao je. Više puta ga je hetman zvao pozivajući se na pravoslavnu veru, ali čekao je sve dok nije zapretilo da će se stvoriti otomansko-kozački savez.

Bogdan Hmeljnicki sa Tugaj begom u Lavovu, ulje na platnu, Jan Matejko, 1885, Varšava

Savez sa Moskovskom Rusijom

Posle serije pregovora Ukrajina je prihvatila cara Moskovske Rusije. Kozačka skupština je 18. januara 1654. prihvatila sporazum iz Perejaslava. Aleksej I, car Rusije je time u sastavu Rusije imao Ukrajinu, tj bivšu Kijevsku Rusiju. Hmeljnicki je tim sporazumom dobio zaštitu stranog cara, a ruski car je ojačao poziciju i uticaj u regiji.

Geopolitička mapa regiona se izmenila. Tatari iz Krimskog Kanata su prešli na stranu Poljaka, tako da se rat intenzivirao. Tatari više nisu bili uzdržani. Tatarski upadi su poharali čitava područja Ukrajine, koja posle toga ostaju gotovo bez stanovništva. Kozaci su uz pomoć ruske vojske napadali poljske posede u Belorusiji, a u proleće 1654. zauzeli su velike delove poljskih teritorija. U rat je ušla i Švedska, u početku najviše protiv Poljaka. Kada se Poljsko-litvanska unija našla na ivici kolapsa u rat je ušla Transilvanija na strani kozaka.

Švedska se okrenula protiv Rusije, a to je bio problem za Hmeljnickoga, jer je bio sklopio savezništvo sa Švedskom. Porasla je napetost između cara Rusije i Hmeljnickoga. Car je sa Poljacima zaključio separatni mir, pa je Bogdan optužio cara da krši sporazum iz Perejaslava. Kozaci i Transilvanci su pretrpjeli nekoliko poraza u Poljskoj. Pojavila se i pobuna kozaka u Ukrajini, a Tatari su se spremali da napadnu kozake.

Hmeljnicki je bio bolestan i umro je od izliva krvi u mozak 27. jula 1657. godine.

Uspomena na Hmeljnickoga

U ukrajinskoj istoriji

U Ukrajini se smatra nacionalnim herojem i ocem nacije. Njegova slika je na novčanicama. Postoji i deo kritičara njegove uloge zbog saveza sa Rusijom.

U poljskoj istoriji

U poljskoj istoriji je negativno ocrtavan. Pobuna iz 1648. predstavljala je kraj zlatnog razdoblja Poljsko-litvanske unije. Mnogi optužuju Hmeljnickoga za slabljenje Poljske. Neki, kao poljski književnik Henrik Sjenkjevič nude pojednostavljen prikaz da je Hmeljnicki bio motivisan osobnim netrpeljivostima i razlozima za pobunu. Njegova knjiga predstavlja veličanje poljske strane i prikaz kozaka sa gledišta poljske šljahte.

U ruskoj i sovjetskoj istoriji

U ruskoj istoriografiji se naglašava činjenica da je Hmeljnicki ušao u uniju sa ruskim carem sa željom da ponovo ujedini Ukrajinu i Rusiju. To se slaže sa službenom teorijom da je Moskva naslednik Kijevske Rusije. Hmeljnicki je ruski nacionalni heroj, jer je ujedinio Rusiju i Ukrajinu.

U jevrejskoj istoriji

Hmeljnicki je rekao narodu da su ga Poljaci prodali u ruke Jevreja, koji su prokleti. Kozaci su ubili mnogo Jevreja (1648—1649). Nema slaganja o preciznom broju ubijenih, nego se procene kreću od desetaka hiljada do sto hiljada ili više.

Literatura

• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura. 
• Subtelny, Orest (2000). Ukraine: A History. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-8390-6. 
• V. A. Smoliy, V. S. Stepankov. Bohdan Khmelnytsky. Sotsialno-politychnyi portret. Second Edition. Lebid, Kyiv. 1995. ISBN 978-5-325-00721-7.
• Władysław Andrzej Serczyk, Na dalekiej Ukrainie. Dzieje Kozaczyzny do 1648 roku, Kraków 2008.
• Władysław Andrzej Serczyk, Na płonącej Ukrainie. Dzieje Kozaczyzny 1648-1651, Kraków 2009.
• Orest Subtelny. Ukraine. A history. University of Toronto press. 1994. ISBN 0-8020-0591-8..
• Zbigniew Wójcik, Czy Kozacy Zaporoscy byli na służbie Mazarina?, "Przegląd Historyczny", vol. 64/3 (1973).
• Stephen Velychenko, The influence of historical, political and social ideas on the politics of Bohdan Khmelnytsky and the Cossack officers between 1648 and 1657, Ph.D. dissertation, University of London, 1981.
• Mihajlo Gruševski. History of Ukraine-Rus’. Volume 8, The Cossack Age, 1626 to 1650: trans. Marta Daria Olynyk, ed. Frank E. Sysyn, with Myroslav Yurkevich. 2002.
• Mihajlo Gruševski. History of Ukraine-Rus’. Volume 9-1, The Khmelnytsky Era, 1651 to 1653: trans. Bohdan Strumiński, ed. Serhii Plokhy and Frank E. Sysyn, with Uliana M. Pasicznyk. 2005.
• Mihajlo Gruševski. History of Ukraine-Rus’. Volume 9-2, The Khmelnytsky Era, 1654 to 1657, part 1: trans. Marta Daria Olynyk, ed. Serhii Plokhy and Frank E. Sysyn, with Myroslav Yurkevich. 2008.
• Mihajlo Gruševski. History of Ukraine-Rus’. Volume 9-2, The Khmelnytsky Era, 1654 to 1657, part 2: trans. Marta Daria Olynyk, ed. Yaroslav Fedoruk and Frank E. Sysyn, with Myroslav Yurkevich. 2010.

Spoljašnje veze

• Cossack State after 1649 (map)
• Biography of Bohdan Khmelnytsky
• Oleksander Ohloblyn, Khmelnytsky, Bohdan, article originally appeared in the Encyclopedia of Ukraine, vol. 2 (1989).
• Mykola Mashchenko, Film about Khmelnytsky (2008), Dovzhenko Film Studios
• Dr. Henry Abramson, Video on Nathan of Hanover and the Ukrainian Revolution of 1648–1649, 19 February 2013, Jewish Biography as History, Jewish History lectures, Henry Abramson website