Božur

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Božur
Paeonia rockii.jpg
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Saxifragales
porodica: Paeoniaceae
rod: Paeonia
L.
vrste

Paeonia peregrina Mill. - kosovski božur
Paeonia corallina - božur, mosur
Paeonia anomala
Paeonia intermedia
Paeonia tenuifolia - Stepski božur
Paeonia decomposita
… i još mnogo vrsta i kultivara

Ekologija taksona

Božur (Paeonia) je rod višegodišnjih biljaka iz istoimene familije (Paeoniaceae). To je zeljasta ili poludrvenasta biljka sa podzeminim krtolasto zadebljalim stablom, sa dvojno, trojno ili višestruko deljenim, naizmenično raspoređenim listovima. Cvet je krupan, pojedinačan, polusimetričan, crveno-roze boje. Plod je u obliku meška sa većim brojem krupnih semenki. Cveta na proleće od marta do maja.[1]

Razne vrste božura rastu divlje i gaje se kao naše omiljeno narodno cveće. Nekad u školskoj, a danas samo u narodnoj medicini upotrebljava se cvet, ređe krtola i seme (Paeoniae flos, tuber et semen), za lečenje padavice, velikog kašlja, za umirivanje uzbuđenog nervnog sistema, za lečenje hemoroida i dr. Biljka je otrovna i nije dovoljno ispitana ni hemijski ni klinički. U narodu se još ponegde upotrebljava božur kao lek. Nisu retki slučajevi trovanja, jer nestručnjaci ne znaju ni dozu ni način upotrebe božura. U korenu ima tanina, etarskog ulja, masti, šećera, nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. Homeopatska medicina upotrebljava svež koren.

U cvetu ima tanina i peonidina (jedna glikozidna antocijanska boja). On se upotrebljavao nekad protiv epilepsije, a danas još ponegde protiv grčevitog kašlja i kao sastojak čaja za dimljenje i kađenje astmatičara.

U semenu ima masnog ulja, šećera, tanina, smole i boje. I ono se nekad upotrebljavalo protiv epilepsije. Izaziva povraćanje. Kod nas ga upotrebljavaju žene za uređivanje menstruacije, i tako najlakše dolazi do trovanja.

Ne preporučuje se upotreba božura za lečenje.

U Srbiji postoji pet vrsta zaštićenog divljeg božura[1]:

  • obični (lat. Paeonia officinalis) na Tari, Golini (kod Zaječara) i na Kosovu
  • banatski (lat. Paeonia banatica) živa u Deliblatskoj peščari
  • uskolisni ili stepski božur (lat. Paeonia tenuifolia)
  • muški božur (lat. Paeonia corallina)
  • kosovski božur (lat. Paeonia decora) najrasprostranjeniji, sa staništem u istočnoj Srbiji i na Kosovu

Narodna imena[uredi]

Narodna imena za Paeonia officinalis: arapče, božurak, božurić, brozgva, devetak, duhovska ruža, ženski božur, kraljev cvijet, kurjak, mačur, prstenik, trojačke rože, trojaška rožica, turkarica.

Za Р. corallina: božur, mosur, muški božur, planinski božur, trava od tri rožčića, crljeni božur.

Za P. peregrina.: bažur, božur, brozgva, kosovski božur.

Reference[uredi]

  1. ^ a b Zavod za zaštitu prirode Srbije: „Sačuvajmo divlje božure u Srbiji“, pristup 17.5.2013

Literatura[uredi]

  • Jovan Tucakov: Lečenje biljem.
  • Dragoslav Životić i Dragana Životić: Lekovito bilje u narodnoj medicini.


Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Božur