Bolest

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bolesna devojka, naslikao Mikael Anker

Bolest (lat. morbus) se može definisati na razne načine. Prema jednom mišljenju, to je svako odstupanje od stanja zdravlja i ima svoje karakteristične simptome i zahvata ceo organizam ili je ograničen na pojedine organe.[1] Postoji i definicija da je bolest poremećaj normalnih, fizioloških zbivanja u organizmu pod uticajem različitih štetnih činilaca ili pak da je bolest poremećaj građe i funkcije ćelija raznih tkiva, organa i organskih sistema. Najjednostavnije i možda najprihvatljivije je gledište po kojem je bolest termin koji označava sva zbivanja u organizmu koja odstupaju od prirodnog toka života.

Bolesti se mogu podeliti na nasledne, urođene i stečene. Nasledne su one bolesti koje se nasleđuju od roditelja ili ranijih predaka, a prenose se putem hromozoma. Primeri ovih bolesti su hemofilija (koja se od majke prenosi na mušku decu), hiperholesterolemija, hromozomopatija i sl. Urođene bolesti nastaju za vreme trudnoće pod uticajem različitih štetnih faktora. Ovde se ubrajaju urođene srčane mane, urođene anomalije i malformacije, urođene anemije itd. Stečene bolesti se razvijaju tokom života pojedinca, od rođenja do smrti. Uzroci njihovog nastanka su mnogobrojni i raznoliki, a mnogi od njih ni do danas nisu otkriveni. U poznate uzročnike se ubrajaju fizički agensi (toplota, hladnoća, jonizujuće i magnetno zračenje, mehaničke sile, elektricitet), hemijski faktori (kiseline, baze, otrovi, teški metali, insekticidi, deterdženti, lekovi), biološki uzročnici (bakterije, virusi, paraziti, gljivice), nepravilna ishrana, stres i psihički doživljaji i mnogi drugi. Bolesti koje nastaju kao posledica nepravilnog uzimanja lekova ili njihovih propratnih i neželjenih dejstava nazivaju se jatrogene bolesti (grč. iatros = lekar).

Činioci koji su povezani sa nastankom nekog oboljenja, odnosno koji nisu neposredni uzročnici bolesti ali su u pozitivnoj korelaciji sa njenim nastankom, razvojem i pojavom komplikacija, nazivaju se faktori rizika. Na primer, faktori rizika za srčana oboljenja su gojaznost, povišen krvni pritisak, pušenje, stres, šećerna bolest i dr. Identifikacija legitimnih faktora rizika može rezultirati korisnim preventivnim merama, kao što je motivisanje osobe da dobije zdravo količinu fizičke vežbe.[2]

Medicinska disciplina koja proučava uzroke bolesti naziva se etiologija (lat. etiologia), a mehanizmom nastanka i razvojem bolesti se bavi patogeneza (lat. pathogenesis).[3]

Početak bolesti može biti iznenadan (moždani udar, akutni infarkt miokarda) ili postepen (maligni tumori, karijes, tuberkuloza). Postoji podela bolesti na akutne i hronične. Akutne bolesti nastaju naglo i traju određeni vremenski period, dok je nastanak hroničnih bolesti obično postepen i one mogu da traju dugo (ponekad i ceo život). Prelaz između ova dva oblika čine subakutne bolesti.

Bolest je praćena subjektivnim smetnjama ili simptomima (lat. symptoma morbi) i znacima (lat. signum morbi). Uobičajena je podela simptoma na nespecifične (opšte) i specifične. Prvi su zajednički za široku lepezu oboljenja (umor, povišena temperatura, glavobolja), dok se drugi javljaju samo kod jedne ili pak manjeg broja bolesti. Patognomonični simptomi su izrazito specifični za pojedine bolesti i njihovo prisustvo omogućava lako postavljanje dijagnoze. U znakove bolesti se ubrajaju osipi, crvenila, otoci, žutica, uvećanje krajnika itd. Sindrom (lat. syndroma) predstavlja skup različitih simptoma i znakova, koji se pojavljuju kao jedna klinička slika.

Ishod bolesti može biti trojak: izlečenje bez posledica (lat. sanatio ad integrum), izlečenje sa izvesnim promenama i posledicama (lat. residua morbi) i smrt (lat. exitus letalis).[4] Kao rezultat osnovne bolesti se mogu javiti i druga, još teža oboljenja koja se nazivaju komplikacija (lat. complicatio). Ponovno javljanje iste bolesti se naziva recidiv ili relaps (lat. recidivum, relapsus). Termin remisija (lat. remissio) označava prividno izlečenje bolesti, a nepotpuno izlečenje i period oporavka se zove rekonvalescencija (lat. reconvalescentio). Rehabilitacija (lat. rehabilitatio) predstavlja otklanjanje ili ublažavanje izvesnih poremećaja, koji nastaju kao rezultat bolesti.

Postupak prepoznavanja i utvrđivanja bolesti se naziva dijagnoza (lat. diagnosis), a ista se postavlja na osnovu simptoma i znakova, odnosno pomoću anamneze, fizičkog pregleda i dopunskih dijagnostičkih postupaka.

Bolesti biljaka[uredi | uredi izvor]

Bolesti biljaka su predmet izučavanja fitopatologije. Izazivaju ih bakterije (bakterioze), gljive (mikoze) i virusi (viroze). Većina biljnih bolesti može prouzrokovati i veliku materijalnu štetu, pa se intenzivno proučavaju u cilju zaštite biljaka i životne sredine.

Bolesti životinja[uredi | uredi izvor]

Bolesti domaćih životinja ne razlikuju se puno od bolesti ljudi. Mnoge su zajedničke i često se prenose od životinja na ljude (tzv. zoonoze). Naročitu važnost imaju zarazne i parazitne bolesti. Njihovo suzbijanje regulisano je zakonom, zbog šteta koje nanose privredi i zbog opasnosti po zdravlje ljudi. Od bolesti koje napadaju konje važna je sakagija, a veoma su česti razni poremećaji organa za varenje (kolike). Kod krava su česte tuberkuloza, bruceloza, prostretl, šuštavac i piroplazmoza, a dosta štete nanose oboljenja organa za varenje (naročito naduv). Koze prvenstveno oboljevaju od bruceloze, a ovce od boginja, piroplazmoze, šuge i parazitskih bolesti nekih unutrašnjih organa (metiljavost). Svinje oboljevaju od kuge, crvenog vetra i bruceloze. Kod pasa i mačaka u našim krajevima najvažnije je besnilo, a kod pernate živine kuga, kolera i tifus. Divlje životinje mogu takođe stradati od raznih bolesti: npr. zečevi od tularemije, pčele od pčelinjeg legla, itd.

Terminologija[uredi | uredi izvor]

Koncepti[uredi | uredi izvor]

U mnogim slučajevima, termini kao što su bolest, poremećaj, morbiditet i oboljenje se koriste naizmenično.[5] Postoje međutim situacije kad se specifični termini smatraju preferentnim.

Bolest
Termin bolest široko se odnosi na bilo koju pojavu koja narušava normalno funkcionisanje tela. Iz tog razloga, bolesti su asocirane sa disfunkcionalnim radom telesnih normalnih homeostatičkih procesa.[6] Često se termin bolest koristi u specifičnom kontekstu infektivne bolesti, koje su klinički evidentne bolesti proistekle usled prisustva patogenih mikrobnih agenasa, uključujući viruse, bakterije, gljivice, protozoe, multićelijske organizme, i aberantne proteine poznate kao prioni. Infekcija koja ne proizvodi i neće proizvesti klinički očigledan poremećaj normalnog funkcionisanja, kao što je prisustvo normalnih bakterija i kvasaca u crevima,[7][8][9][10] ili uzgredni virus,[11] se ne smatra bolešću. U kontrastu s tim, infekcija koja je asimptomatska tokom inkubacionog perioda, ali za koju se očekuje da će proizvesti simptome kasnije, se obično smatra bolešću. Neinfektivne bolesti su sve druge bolesti, uključujući većinu formi kancera, bolesti srca, i genetičkih bolesti.[12]
Stečena bolest
bolest koja počinje u nekoj tački tokom nečijeg života, za razliku od bolesti koja je bila prisutna već pri rođenju, koja se naziva kongenitalnom bolešću. „Stečena” može da zvuči kao da je „zadobijena putem zaraze”, mada to jednostavno znači da je stečena nakon rođenja. Takođe zvuči kao da se radi o sekundarnoj bolesti, iako stečena bolest može da bude primarna bolest.
Akutna bolest
bolest kratkotrajne prirode (akutna); ovaj termin ponekad takođe označava fulminantnu prirodu
Hronična bolest
bolest koja je dugoročno stanje (hronična)
Kongenitalna bolest
bolest koja je prisutna pri rođenju. Ona je obično, genetička i može da bude nasledna. Ona isto tako može da bude rezultat vertikalno prenesene infekcije sa majke, kao što je sida.
Genetička bolest
bolest koja je uzrokovana genetičkom mutacijom. Ona je često nasleđena, mada su neke mutacije randomne i de novo.
Nasledna ili nasleđena bolest
tip genetičke bolesti uzrokovane mutacijom koja je nasledna (i može postojati u porodicama).
Jatrogena bolest
Stanje bolesti uzrokovano medicinskom intervencijom.
Idiopatska bolest
bolest čiji uzrok je nepoznat. Kako je medicinska nauka napredovala, mnoge bolesti čiji su uzroci bili ranije potpune misterije su donekle objašnjeni (na primer, razjašnjeno da je autoimunost uzrok nekih formi dijabetes melitusa tipa 1, mada još uvek nisu razjašnjeni svi molekularni detalji tog procesa), ili čak ekstenzivno objašnjene (na primer, kad je došlo do saznanja da su čirevi na želucu često asocirani sa Helikobakter pilori infekcijom).
Neizlečiva bolest
bolest koja ne može da bude izlečena.
Primarna bolest
bolest koja je javlja kao osnovni uzrok oboljenja, za razliku od sekundarne bolesti, koja je posledica neke druge bolesti.
Sekundarna bolest
bolest koja je posledica ili komplikacija neke druge bolesti ili osnovnog uzroka (glavnog uzroka). Bakterijske infekcije mogu da budu primarne (osoba je bila zdrava, ali onda su stigle bakterije), ili sekundarne virusnim infekcijama ili opekotinama, koje su predisponirane stvaranjem otvorene rane ili oslabljenom imuniteta (bakterije se drugačije ne bi uspostojale).
Terminalna bolest
bolest sa smrću kao neizbežnim rezultatom
Oboljenja
Oboljenje se generalno koristi kao sinonim za bolest.[13] Međutim, ovaj termin se povremeno koristi u specifičnom smislu pacijentovog lično iskustva njegove ili njene bolesti.[14][15] U tom modelu, moguće je da osoba ima bolest iako nije bolesna (da ima objektivno odredivo, ali asimptomatično, medicinsko stanje, kao što je podklinička infekcija), i da bude obolela, a da nije bolesna (kao što je kad osoba doživljava normalna iskustva kao medicinsko stanje, ili medikalizuje situacije nevezane s bolešću u svom životu — na primer, osoba koja se ne oseća dobro kao rezultat osramoćenja, i koja interpretira te osećaje kao oboljenje pre nego normalne emocije). Simptomi bolesti često nisu direktni rezultat infekcije, već kolekcija evoluiranih odgovora—bolesnog ponašanja tela — koje pomaže u čišćenju infekcija. Takvi aspekti bolesti mogu da obuhvataju letargiju, depresiju, gubitak apetita, pospanost, hiperalgeziju, i nesposobnost koncentrisanja.[16][17][18]
Poremećaj
U medicini, poremećaj je funkcionalna abnormalnost ili nemir. Medicinski poremećaji mogu se svrstati u mentalne poremećaje,[19][20][21] fizičke poremećaje, genetičke poremećaje,[22] emocionalne i bihevioralne poremećaje,[23][24] i funkcionalne poremećaje. Termin poremećaj se često smatra neutralnijim i manje stigmatizujućim od pojma bolest ili oboljenje, i zato je preferirana terminologija u nekim okolnostima.[25] U slučaju mentalnog zdravlja, termin mentalni poremećaj se koristi kao način priznavanja složenih interakcija bioloških, društvenih i psiholoških faktora u psihijatrijskim stanjima. Međutim, termin poremećaj se isto tako koristi u mnogim drugim oblastima medicine, prvenstveno za identifikaciju fizičkih poremećaja koji nisu uzrokovani infektivnim organizmima, kao što su metabolički poremećaji.[26][27]
Zdravstveno stanje
Zdravstveno stanje je širok termin koji obuhvata sve bolesti, ozlede, poremećaje, ili nepatološka stanja za koja se normalno primenjuju medicinski tretmani, kao što je trudnoća ili porođaj. Dok termin zdravstveno stanje generalno obuhvata mentalne bolesti, u nekim kontekstima se termin specifično koristi za označavanje bilo kojeg oboljenja, povrede, ili bolesti izuzev mentalnih oboljenja. Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM), široko korišteni psihijatrijski priručnik koji definiše sve mentalne poremećaje, koristi termin opšte zdravstveno stanje za sve bolesti, oboljenja i povrede, osim mentalnih poremećaja.[28] Ovakav način primene se isto tako često sreće u psihijatrijskoj literaturi. Neke polise zdravstvenog osiguranja isto tako definišu zdravstveno stanje kao bilo koje oboljenje, povredu, ili bolest izuzev psihijatrijskih oboljenja.[29]
Budući da je neutralniji od termina kao što je bolest, termin zdravstveno stanje, ovaj termin ponekad preferiraju osobe sa zdravstvenim problemima koje oni ne smatraju štetnim. S druge strane, zbog naglašavanja medicinske prirode stanja, ovaj termin se ponekad odbija, kao što to čine proponenti pokreta autističkih prava.
Morbidnost
Morbidnost (od latinskog morbidus, sa značenjem 'bolestan, nezdrav') je bolesno stanje, invalidnost, ili loše zdravlje zbog bilo kog razloga.[30] Termin se može odnositi na postojanje bilo kojeg oblika bolesti, ili na meru u kojoj zdravstveno stanje utiče na pacijenta. Kod teško bolesnih pacijenata, nivo morbiditeta se često meri pomoću ICU bodovnog sistema.[31][32] Komorbiditet[33][34] je simultano prisustvo dva ili više medicinskih stanja, kao što su shizofrenija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci.
U epidemiologiji i aktuarskoj nauci, termin „stopa morbiditeta” se može odnositi na bilo stopu učestalosti, ili prevalencije bolesti ili medicinskog stanja.[35] Ova mera bolesti je kontrastna sa stopom smrtnosti stanja, koja je proporcija ljudi umrlih tokom datog vremenskog intervala. Stope morbiditeta se koriste u aktuarskim profesijama, kao što su zdravstveno osiguranje, životno osiguranje i odiguranje dugoročne nege, za određivanje korektnih korisničkih premija. Stope morbiditeta pomažu osiguravačima da predvide verovatnoću da će osiguranik zadobiti ili oboleti od bilo koje od razmatranih bolesti.
Patoza ili patologija
Patoza (množina patoze) je sinonimna sa bolešću. Reč patologija isto tako ima taj smisao, u kome je obično koriste lekari u medicinskoj literaturi, mada neki editori preferiraju da koriste termin patologija u njegovim drugim značenjima. Poneka blaga konotativna senka uzrokuje preferentnu upotrebu patologije ili patoze implicirajući „neki [za sad nedovoljno analizirani] patofiziološki proces” umesto bolesti pri čemu se misli na „specifične entitete bolesti kao što je definirano dijagnostičkim kriterijima koji su već ispunjeni”. Ovo je teško denotativno kvantifikovati, ali objašnjava zašto kognitivna sinonimija[36] nije nepromenljiva.
Sindrom
Sindrom je asocijacija nekoliko medicinskih znaka, simptoma, ili drugih karakteristika koje se često zajedno javljaju. Neki sindromi, kao što je Daunov sindrom,[37][38] imaju samo jedan uzrok; za njih, nazivi „sindrom” i „bolest” mogu da budu sinonimni. Na primer, Šarko–Mari–Tutov sindrom se isto tako naziva Šarko–Mari–Tutovom bolešću. Drugi, kao što je Parkinsonijski sindrom,[39][40][41] imaju višestruke moguće uzroke. Na primer, akutni koronarni sindrom nije bolest već je manifestacija bilo koje od nekoliko bolesti, kao što je infarkt miokarda sekundaran koronarnoj arterijskoj bolesti. Kod niza drugih sindroma, uzrok nije poznat. Poznato ime sindroma često ostaje u upotrebi čak i kada se pronađe osnovni uzrok, ili kada postoji više različitih mogućih primarnih uzroka.

Tipovi telesnih sistema[uredi | uredi izvor]

Mentalni
Mentalno oboljenje je širok, generički naziv za kategoriju oboljenja koji može da obuhvata afektivnu ili emocionalnu nepostojanost, poremećaje ponašanja, kognitivne disfunkcije ili oštećenja. Specifične bolesti poznate kao mentalne bolesti uključuju kliničku depresiju, generalizovane anksiozne poremećaje, shizofreniju, i hiperkinetički poremećaj, između ostalog. Mentalne bolesti mogu biti biološkog (npr. anatomskog, hemijskog ili genetskog) ili psihološkog (npr. traumatskog ili konfliktnog) porekla. One mogu da utiču na sposobnost obolele osobe da radi ili uči i mogu da imaju negativan uticaj na interpersonalne odnose. Termin ludilo je tehnički korišten kao pravni izraz.
Organski
Organska bolest je ona koja je uzrokovana fizičkom ili fiziološkom promenom nekih tkiva ili organa tela. Ovaj termin ponekad ne obuhvata infekcije. On se često koristi kao kontrast mentalnih poremećaja. Njime mogu da budu obuhvaćeni emocionalni i bihevioralni poremećaji ako su oni nastali usled promena fizičkih struktura ili funkcija tela, kao što je slučaj nakon moždanog udara ili traumatske povrede mozga, ali ne i ako su se javili zbog psihosocijalnih problema.[42]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Disease at Dorland's Medical Dictionary”. 
  2. ^ Lenzer, Jeanne (14. 8. 2012). „Blood pressure drugs for mild hypertension: Not proven to prevent heart attacks, strokes, or early death”. Slate. Arhivirano iz originala 15. 8. 2012. g. Pristupljeno 16. 8. 2012. 
  3. ^ Marcantonio, Matteo; Pascoe, Emily; Baldacchino, Frederic (2017). „Sometimes Scientists Get the Flu. Wrong…!”. Trends in Parasitology. 33 (1): 7—9. doi:10.1016/j.pt.2016.10.005. 
  4. ^ „What is the deadliest disease in the world?”. WHO. 16. 5. 2012. Pristupljeno 7. 12. 2014. 
  5. ^ „Mental Illness—Glossary”. US National Institute of Mental Health. Arhivirano iz originala 28. 5. 2010. g. Pristupljeno 18. 4. 2010. 
  6. ^ „Regents Prep: Living Environment: Homeostasis”. Oswego City School District Regents Exam Prep Center. Arhivirano iz originala 25. 10. 2012. g. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  7. ^ Saxena 2016, str. 117
  8. ^ Quigley, E. M. (2013). „Gut bacteria in health and disease”. Gastroenterol Hepatol (N Y). 9 (9): 560—69. PMC 3983973 Slobodan pristup. PMID 24729765. 
  9. ^ Sommer F, Bäckhed F (2013). „The gut microbiota – masters of host development and physiology”. Nat Rev Microbiol. 11 (4): 227—38. PMID 23435359. S2CID 22798964. doi:10.1038/nrmicro2974. 
  10. ^ Faderl, M.; et al. (april 2015). „Keeping bugs in check: The mucus layer as a critical component in maintaining intestinal homeostasis”. IUBMB Life. 67 (4): 275—85. PMID 25914114. S2CID 25878594. doi:10.1002/iub.1374. 
  11. ^ Mongini, P. K.; Rosenberg, L. T. (januar 1976). „Inhibition of lymphocyte trapping by a passenger virus in murine ascitic tumors: characterization of lactic dehydrogenase virus (LDV) as the inhibitory component and analysis of the mechanism of inhibition”. J. Exp. Med. 143 (1): 100—13. PMC 2190100 Slobodan pristup. PMID 1244415. doi:10.1084/jem.143.1.100. 
  12. ^ „Non-Communicable Diseases Deemed Development Challenge of 'Epidemic Proportions' in Political Declaration Adopted During Landmark General Assembly Summit”. United Nations. Department of Public Information. 2011. Pristupljeno 14. 3. 2014. 
  13. ^ „illness”. Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers. Elsevier. 2007. Pristupljeno 6. 11. 2017 — preko medical-dictionary.thefreedictionary.com. 
  14. ^ Emson, H. E. (april 1987). „Health, disease and illness: matters for definition”. CMAJ. 136 (8): 811—3. PMC 1492114 Slobodan pristup. PMID 3567788. 
  15. ^ McWhinney, I. R. (april 1987). „Health and disease: problems of definition”. CMAJ. 136 (8): 815. PMC 1492121 Slobodan pristup. PMID 3567791. 
  16. ^ Hart, B. L. (1988). „Biological basis of the behavior of sick animals”. Neurosci Biobehav Rev. 12 (2): 123—137. PMID 3050629. S2CID 17797005. doi:10.1016/S0149-7634(88)80004-6. 
  17. ^ Johnson, R. (2002). „The concept of sickness behavior: a brief chronological account of four key discoveries”. Veterinary Immunology and Immunopathology. 87 (3–4): 443—450. PMID 12072271. doi:10.1016/S0165-2427(02)00069-7. 
  18. ^ Kelley KW, Bluthe RM, Dantzer R, Zhou JH, Shen WH, Johnson RW, Broussard SR (2003). „Cytokine-induced sickness behavior”. Brain Behav Immun. 17 (Suppl 1): S112—118. PMID 12615196. S2CID 25400611. doi:10.1016/S0889-1591(02)00077-6. 
  19. ^ Gazzaniga, M.S., & Heatherton, T.F. (2006). Psychological Science. New York: W.W. Norton & Company, Inc.
  20. ^ Office of the Surgeon General; Center for Mental Health Services; National Institute of Mental Health (1999). „The Fundamentals of Mental Health and Mental Illness” (PDF). Mental Health: A Report of the Surgeon General. National Institute of Mental Health. str. 26—50. ISBN 978-0-16-050300-9. 
  21. ^ NIMH (2005) Teacher's Guide: Information about Mental Illness and the Brain Arhivirano 2007-10-12 na sajtu Wayback Machine Curriculum supplement from The NIH Curriculum Supplements Series
  22. ^ „Genetic link to 4,000 diseases”. Arhivirano iz originala 23. 12. 2014. g. 
  23. ^ „Categories of Disability Under IDEA”. parentcenterhub.org. Pristupljeno 22. 10. 2015. 
  24. ^ „Students with Emotional Disturbance: Eligibility and Characteristics”. cecp.air.org. Arhivirano iz originala 18. 10. 2015. g. Pristupljeno 22. 10. 2015. 
  25. ^ Sefton, Phil. „Condition, Disease, Disorder”. AMA Style Insider. American Medical Association. Arhivirano iz originala 21. 3. 2016. g. Pristupljeno 22. 7. 2016. 
  26. ^ „Metabolic Disorders: MedlinePlus”. www.nlm.nih.gov. Pristupljeno 27. 7. 2015. 
  27. ^ Graef, John W.; Wolfsdorf, Joseph I.; Greenes, David S. (2008). Manual of Pediatric Therapeutics. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 9780781771665. 
  28. ^ American Psychiatric Association Task Force on DSM-IV (2000). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (4th izd.). Washington, DC: American Psychiatric Association. ISBN 978-0-89042-025-6. 
  29. ^ „Expat Insurance Glossary by The Insurance Page”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2008. g. Pristupljeno 20. 11. 2008. 
  30. ^ „morbidity”. Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers. Elsevier. 2007. Pristupljeno 6. 11. 2017 — preko medical-dictionary.thefreedictionary.com. 
  31. ^ Strand K, Flaatten H (2008). „Severity scoring in the ICU: a review.”. Acta Anaesthesiol Scand. 52 (4): 467—78. PMID 18339152. S2CID 25853153. doi:10.1111/j.1399-6576.2008.01586.x. 
  32. ^ Soares M, Fontes F, Dantas J, Gadelha D, Cariello P, Nardes F, et al. (2004). „Performance of six severity-of-illness scores in cancer patients requiring admission to the intensive care unit: a prospective observational study.”. Crit Care. 8 (4): R194—203. PMC 522839 Slobodan pristup. PMID 15312218. doi:10.1186/cc2870 Slobodan pristup. 
  33. ^ Valderas, Jose M.; Starfield, Barbara; Sibbald, Bonnie; Salisbury, Chris; Roland, Martin (2009). „Defining Comorbidity: Implications for Understanding Health and Health Services”. Annals of Family Medicine. 7 (4): 357—63. PMC 2713155 Slobodan pristup. PMID 19597174. doi:10.1370/afm.983. 
  34. ^ Maj, M (2005), „'Psychiatric comorbidity': an artefact of current diagnostic systems?”, Br J Psychiatry, 186 (3): 182—184, PMID 15738496, S2CID 25107911, doi:10.1192/bjp.186.3.182. 
  35. ^ Rothman 2012, str. 53
  36. ^ Stanojević, Maja (2009), „Cognitive synonymy: a general overview” (PDF), Facta Universitatis, Linguistics and Literature Series, 7 (2): 193—200. 
  37. ^ Patterson, D (jul 2009). „Molecular genetic analysis of Down syndrome.”. Human Genetics. 126 (1): 195—214. PMID 19526251. S2CID 10403507. doi:10.1007/s00439-009-0696-8. 
  38. ^ Weijerman, ME; de Winter, JP (decembar 2010). „Clinical practice. The care of children with Down syndrome.”. European Journal of Pediatrics. 169 (12): 1445—52. PMC 2962780 Slobodan pristup. PMID 20632187. doi:10.1007/s00431-010-1253-0. 
  39. ^ Aminoff MJ, Greenberg DA, Simon RP (2005). Clinical Neurology (6th izd.). Lange: McGraw-Hill Medical. str. 241–5. ISBN 978-0-07-142360-1. 
  40. ^ Robottom, Bradley J.; Weiner, William J.; Shulman, Lisa M. (2009). „42”. International Neurology: A Clinical Approach. Blackwell Publishing Ltd. str. 152–158. ISBN 978-1-405-15738-4. 
  41. ^ Christine CW, Aminoff MJ (2004). „Clinical differentiation of parkinsonian syndromes: prognostic and therapeutic relevance”. Am. J. Med. 117 (6): 412—9. PMID 15380498. doi:10.1016/j.amjmed.2004.03.032. 
  42. ^ Woodward, Kath (2015), Psychosocial Studies: An Introduction, New York, NY: Routledge, str. 3—4,7—8, ISBN 978-1-315-86782-3 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bolest na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Болест&oldid=27552667”