Bolničke infekcije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Bolničke infekcije
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Moguća mesta kontaminacije infektivnim agensima u sobi za intenzivnu negu (gore)
Bolesnička soba u Sudanu, koja ne ispunjava minimalne uslove za bezbedno lečenje (dole)
ICD-10 Y95.

Bolničke infekcije, intrahospitalne, nozokomijalne ili kućne infekcija (engl. Nosocomial infection), su sve vrste infekcija nastala u pacijenata i medicinskog i nemedicinskog osoblja u bolnici ili nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi.[1] [2]. Naziv za ovu vrstu infekcija potiče od grč. речи, νοσοκομείον-болница nosos -болест, komeo- да се брину о). Epidemiolozi bolničku infekciju definišu i kao:
„...lokalno ili sistemsko oboljenje (stanje) koje je rezultat nepoželjne reakcije organizma na prisustvo infektivnog agensa (jednog ili više) ili njegovih toksina, a koje nije bilo prisutno niti je pacijent bio u inkubaciji prilikom prijema u bolnicu ili neku drugu zdravstvenu ustanovu[1].

Jedna infekcija smatraće se bolničkom: ako je nastala u bolnici i postala evidentna 48 časova(tipičan inkubacioni period za većinu bakterijskih bolničkih infekcija) posle prijema pacijenta u bolnicu, ili kasnije; ako se utvrdi da je povezana sa hirurškom intervencijom, a ispolji se u toku 30 dana posle hirurške intervencije u slučaju da implantat nije ugrađen, ili u toku jedne godine ako je ugrađen; ako se ispoljila posle otpusta pacijenta iz bolnice, a epidemiološki podaci pokazuju da je nastala u bolnici i ako je nastala u novorođenčeta kao rezultat prolaza kroz porođajni kanal majke.[3]

Bolničke infekcije predstavljaju značajan zdravstveni i opštedruštveni problem, sa nizom mogućih posledica medicinske, ekonomske, etičke i zakonske prirode. Učestalost bolničkih infekcija je različita u različitim bolničkim sredinama. Tačna učestalost je nepoznanica, zbog nepotpunog otkrivanja i prijavljivanja ovih infekcija, heterogenosti podataka prikupljanih primenom različite metodologije u različitim vremenskim periodima i zemljama. Procenjuje se da je u razvijenim zemljama stopa incidencije bolničkih infekcija, kod svih bolnički lečenih pacijenata 5-10%, a na odeljenjima intenzivne nege od 15 - 20%. Učestalost bolničkih infekcija, kod svih bolnički lečenih, u nerazvijenim zemljama je značajno veća i kreće se od od 10%-38,7%.[2].

Definicija bolničke infekcije[uredi]

Neka infekcija smatraće se bolničkom infekcijom:

  • Ako je nastala u bolnici i postala evidentna 48 sati posle prijema pacijenta u bolnicu, ili kasnije (tipičan inkubacioni period za većinu bakterijskih bolničkih infekcija).
  • Ako se utvrdi da je povezana sa hirurškom intervencijom, a ispolji se u toku 30 dana posle hirurške intervencije u slučaju da implantant nije ugrađen, ili u toku jedne godine od ugradnje implantata.
  • Ako se ispoljila posle otpusta pacijenta iz bolnice, a epidemiološki podaci pokazuju da je nastala u bolnici.
  • Ako je nastala u novorođenčeta kao rezultat prolaza kroz porođajni kanal majke.

Bolničkom infekcijom se ne smatraju:[1]

  • Komplikacije ranije nastale infekcije ili produženje infekcije prisutne pri prijemu u bolnicu, osim ako promena uzročnika ili znakova i simptoma ne ukazuju jasno na nastanak nove infekcije.
  • Inflamacija, stanje koje nastaje kao odgovor tkiva na povredu ili stimulaciju nezaraznim (neinfektivnim) agensima, kao što su hemikalije.
  • Kolonizacija, tj. prisustvo mikroorganizama na koži, sluzokoži, u otvorenim ranama ili u izlučevinama (ekskretima i sekretima koji ne prouzrokuju kliničke znake i simptome.

• Infekcija novorođenčeta za koju se zna ili dokaže da je nastala transplacentarno (npr. toksoplazmoza, rubeola, citomegalovirusna infekcija, ili sifilis).

Sa izuzetkom nekoliko situacija navedenih u definicijama, ne postoji specifično vreme u toku ili posle bolničkog lečenja koje bi jasno odredilo jednu infekciju kao bolničku. Zato svaka infekcija mora biti individualno procenjena kako bi se dokazala njena povezanost sa bolničkim lečenjem [1].

Definicija epidemije bolničke infekcije[uredi]

Definicija epidemije;
„Epidemija predstavlja pojavu bolesti u broju koji prevazilazi njenu uobičajenu učestalost u određenoj populaciji u datom vremenskom periodu“ [1].

Epidemija bolničke infekcije
Pojava bolničkih infekcija izazvanih istim uzročnikom u broju koji prevazilazi uobičajenu učestalost u određenoj grupi pacijenata u datom vremenskom periodu. Bolničke infekcije koje čine epidemiju epidemiološki su povezane, ne samo po mestu i vremenu javljanja, već i po preduzetim postupcima u dijagnostici, nezi ili lečenju pacijenata [1].

Uzroci nastanka bolničkih infekcija[uredi]

Osnovni uzroci[uredi]

  • Veliki broj izvora zaraze u jednom objektu-ustanovi (bolesnici, kliconoše, osoblje)
  • Povećana dispozicija bolesnika zbog primarnog oboljenja
  • Produžena ekspozicija bolesnika prema infekciji
  • Loša arhitektonska rešenja u bolničkim objektima, neodgovarajuća tzv. prostorna i personalna separacija.
Lanac bolničke infekcije.PNG

Infektivni agensi[uredi]

Uzročnici Izazivači Patogeni
Konvencionalni uzročnici Patogene bakterije
  • Gram pozitivne bakterije:
    Staphylococcus aureus, Enterococcus spp.
  • Gram negativne bakterije:
    Escherichia coli, Pseudomonas aeruginosa,
    • Ostale oportunističke enterobakterije (Klebsiellaspp., Serratia spp.,...),
    • Ostale nefermentativne (Acinetobacter spp.,...)
Uslovno patogeni uzročnici • Uslovno patogene bakterije
"Slučajno patogene bakterije"
  • Koagulaza negativne stafilokoke, difteroidi
Oportunistički uzročnici Virusi
Drugi parazitarni uzročnici
  • Virusi koji se prenose vazduhom
    Virus gripa • Respiratorni sincicijalni virus • Parainfluenca • Varičela-zoster virus
  • Virusi koji se prenose direktnim kontaktom sa lezijama na koži
    • HSV1 • HSV2 • VZV
  • Virusu koji se prenose feko-oralnim mehanizmom
    Rotavirusi i norovirusi
  • Virusi koji se prenose putem krvi, krvnih produkata ili kontaminiranim instrumentima
    Virus humane imunodeficijencije (HIV) • Hepatitis B virus (HBV)
    • Hepatitis C virus (HCV)
  • Kvasnice
    Candida spp. • C. albicans • C. tropicalis • C. glabrata • C.parapsilosis • C. krusei
    • C. lusitanae • Malassezia furfur • M. pachydermatis • Trichosporon beigelii
  • Plesni
    • Aspergillus spp. • Penicillium spp. • Acremonium spp.
  • Mukorales
    Rhizopus spp. • Mucor spp. • Absidia spp.

Rezervoari bolničkih infekcija[uredi]

Živi i neživi rezervoari bolničkih infekcija
Rezervoari Vrste
Živi rezervoari
  • Pacijenti, njihovi pratioci i posetioci
  • Zdravstveni radnici (bolničko osoblje)
  • Učenici, studenti na praksi
Neživi rezervoari
(iz bolničke sredine)
  • Oprema, medicinski uređaji
  • Radne površine
  • Hrana (najznačajniji su voda i druge tečnosti)

Izvori zaraze[uredi]

  • Medicinsko osoblje, (oboleli ili kliconoše) Medicinsko osoblje je uglavnom nosilac - uslovno patogenih mikroorganizama
  • Novoprimljeni bolesnici; kliconoše ili bolesnici u momentu prijama u bolnicu sa nedijagnostifikovanom infekcijom, odnosno atipičnim oboljenjem;
  • Bolesnici u stadijumu rekonvalescencije;
  • Majke porodilje su čest izvor infekcije za novorođenu decu

Putevi širenja (prenošenja) bolničkih infekcija[uredi]

  • Direktan prenos (direktnim kontaktom sa izvorom zaraze, kapljicama-kapljična infekcija)
  • Indirektan prenos (indirektni kontakt, vazduh, lični pribor i odeća)
  • Hrana, voda i vektori (retko)

Ulazno mesto[uredi]

  • Prostor operativnog mesta (oko 1,5%)
  • Sluzokoža urogenitalnog trakta (infekcije mokraćnih puteva oko 25%)
  • Infekcije respiratornog i digestivnog trakta (14%)
  • Infekcije krvi (klinički manifestna sepsa - 3.5%)
  • Povređena koža
  • Sluzokoža polnih organa
  • Infekcije drugih organa ili sistema

Dispozicija za bolničkih infekcije je najveća kod[uredi]

  • Novorođenčadi (posebno nedonoščadi),
  • Bolesnika koji se leče citostaticima, radaioaterapijom i sl.
  • Bolesnika sa poremećajem imuniteta,
  • Bolesnika kod kojih se često primenjuju medicinske intervencije (hemodijaliza) i invazivne procedure (urinarni kateter)

Principi na kojima se zasniva dijagnostika bolničkih infekcija[uredi]

Za utvrđivanje prisustva i klasifikaciju bolničkih infekcija primenjuju se mnogobrojne medicinske procedure-testovi: klinički nalaz, laboratorijski testovi i druge dijagnostičke metode.

  • Klinički nalaz-potvrda bolesti dobija se pregledom pacijenta ili pregledom odgovarajućih izvora podataka o zdravstvenom stanju pacijenta, kao što su temperaturne liste i istorije bolesti.
  • Laboratorijski testovi-mikrobiološka potvrda uključuje izolaciju uzročnika, dokazivanje antigena ili antitela i mikroskopsko dokazivanje uzročnika.[4]
  • Dopunski podaci, dobijaju se drugim dijagnostičkim postupcima, kao što su rendgensko snimanje, ultrazvučna i kompjuterizovana tomografska ispitivanja, primena magnetne rezonance, endoskopske procedure, histopatološka ispitivanja itd. Za infekcije novorođenčadi i dece, čije se kliničke manifestacije razlikuju od onih u odraslih osoba, primenjuju se specifični kriterijumi.
Dijagnoza BI (po Haleju)3.png Mikrobiološki materijali u BI.jpg
  • Direktna opservacija ordinirajućeg lekara ili hirurga, za vreme operacije, endoskopskog ispitivanja ili drugih dijagnostičkih procedura kao i kliničko prosuđivanje takođe mogu biti prihvatljiv kriterijum za postavljanje dijagnoze bolničke infekcije, osim ukoliko činjenice ne pokazuju suprotno. Za izvesne infekcije, međutim, klinička dijagnoza u odsustvu drugih podataka mora biti propraćena podatkom o propisanoj odgovarajućoj antimikrobnoj terapiji, kako bi kriterijum bio zadovoljen [1].

Predisponirajući faktori[uredi]

Doprinoseći faktori[uredi]

  • Nesprovođenje odgovarajućeg režima, prvenstveno zanemarivanje mera stalne dezinfekcije i sterilizacije
  • Neracionalna upotreba antibiotika, što je dovelo do pojave rezistentnih sojeva bakterija
  • Sve veća primena postojećih i stalno uvođenje novih metoda dijagnostike i terapije složenom aparaturom koja se teško ili nepotpuno može dezinfikovati ili sterilisati
  • Implantacija protetičkog materijala (npr stentova, proteza kuka, pejsmejkera itd)
  • Presađivanje (transplantacija) organa i primena imunosupresija u cilju spračavanja odbacivanja transplantata što umanjuje odbrambene sposobnosti organizma.

Poreklo bolničkih infekcija[uredi]

Prema poreklu nastanka bolničke infekcije mogu biti;

  • Endogene; izazvane mikroorganizmi normalne flore bolesnika (koju bolesnik donosi u bolnicu)
  • Egzogene; izazvane mikroorganizmima koji potiču iz spoljašnje sredine: bolničko osoblje, bolesnici, posetioci, bolničko okruženje.

Epidemiologija bolničkih infekcija[uredi]

Epidemiološka klasifikacija BI.png

Epidemiologija bolničkih infekcija u svetu[uredi]

Kako se u svetu koristi neujednačena metodologija u praćenju bolničkih infekcija (npr. definicija, vrste bolničkih infekcija, zdravstvene ustanove obuhvaćene nadzorom, uključivanje ili isključivanje unetih infekcija itd), zato se međusobna poređenja između pojedinih zemalja, moraju ponekad uzeti sa rezervom i najvećom mogućom pažnjom.

Sjedinjene Države :
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuje da se u SAD godišnje javlja oko 1,7 miliona bolničkih infekcije, izazvanih svim vrstama i kombinmacijama bakterija, i da prouzrokuju ili da doprinese nastanku oko 99.000 smrtnih slučajeva svake godine [5].

Druga procene ukazuju da se (10%), ili 2 miliona, pacijenta godišnje u SAD zarazi u bolnicama, uz godišnje troškove za njihovo lečenje od 4,5 do 11 milijardi dolara.

Francuska :
Na nacionalnom nivou, prevalencija među pacijentima u zdravstvenim ustanovama Francuske je bila (6,7%)[6] u 1996 (5,9%) u 2001 [7] i (5,0%) u 2006. [8] Stopa bolničkih infekcija u Francuskoj je bila (7,6%) u 1996, (6,4%) u 2001. i (5,4%) u 2006.

U 2006, najčešće infekcije, prema lokalizaciji. su bile infekcije urinarnog trakta (30,3%), pneumopatije (14,7%), infekcije operacionog polja (14,2%), infekcija kože i sluzokože (10,2%), ostale respiratorne infekcije (6,8%) i trovanje krvi (6,4%).[9]

Stope kod odraslih pacijenata u intenzivnoj nezi je bila (13,5%) u 2004, (14,6%) u 2005, (14,1%) u 2006. i (14,4%) u 2007.[10]

Takođe, je u Francuskoj procenjeno da bolesnici zbog bolničkih infekcija ostaju na lečenju dodatnih 4-5 dana. U periodu od 2004-2005, oko 9.000 bolenika je umrlo svake godine od bolničkih infekcija, i da je oko 4.200 bolenika moglo da preživi bez ove infekcije.[11]

Italija :
Podaci iz 2000, pokazuju da je incidencija bolničkih infekcija oko (6,7%), odnosno da između 450.000 i 700.000 pacijenata oboli, i da su one izazvale između 4.500 i 7.000 smrtnih slučajeva.[12] Istraživanje u Lombardiji navode incidenciju od 4,9% pacijenata u 2000. [13]

Velika Britanija :
Procenjuje se da u ovoj zemlji oboli oko (10%) pacijenata od bolničkih infekcija [14] ili (8,2%) u 2006.[ 14]

Švajcarska :
Procene u Švajcarskoj se kreću između (2% i 14%).[15] Nacionalna anketa je utvrdila stopu od (7,2%) u 2004. [16]

Finska :
Procene se kreću na nivou od 8,5% bolesnika u 2005[17].

Učestalost pojave nekih od najčešćih bolničkih infekcija [18]
Bolničke infekcije nakon operativnog zahvata.png
Lokalizacija Učestalost na broj bolenika Učestlost u odnosu na opremu-proceduru
Infekcija urinarnog trakta 2.34 na 100 primljenih na lečenje
  • 5.3-10.5 na 1000 kateter dana
Infekcija operativne rane 4.6-8.2 na 1000 otpuštenih sa lečenja
  • 2.1-7,1 % od broja postoperativnih rana
Zapaljenje pluća 0.5-1.0 na 100 primljenih na lečenje
  • 9-47% bolesnika na veštačkoj ventilaciji,
  • 1-3% od broja dana na veštačkoj ventilaciji
Centralna intravenska linija -
  • 1,4% od broja plasiranih centralnih katetera
  • 1,7 na 1000 kateter dan

Epidemiologija bolničkih infekcija u Republici Srbiji[uredi]

Na osnovu zvanično objevljenih podataka (tabela ispod) najčešće lokalizacije bolničkih infekcija u Republici Srbiji u 2009. bile su infekcije mokraćnog sistema (32,7%), infekcije operativnog mesta (32,5%) i infekcije kože i mekih tkiva (15,4%)

Bolničke infekcije prema lokalizaciji, u Republici Srbiji, 2009 [19] .
Oznaka Lokalizacija bolničke infekcije Broj Procenat
I Infekcije operativnog mesta 482 32,5
II Infekcije mokraćnog sistem 486 32,7
III Bolničke Pneumonije 47 3,2
IV Infekcije krvi 47 3,2
V Infekcije koštano-zglobnog sistema 1 0,1
VI Infekcije kardiovaskularnog sistema 0 0,0
VII Infekcije centralnog nervnog sistema 1 0,1
VIII Infekcije oka, uha i nosa 64 4,3
IX Infekcije sistema za varenje 40 2,7
X Infekcije sistema za disanje 65 4,4
XI Infekcije polnog sistema 23 1,5
XII Infekcije kože i mekih tkiva 229 15,4
XIII Sistemske infekcije 9 0,6
- UKUPNO 1.484 100

Najviše stope incidecije bolničkih infekcija u periodu 2005-2009. (tabela ispod) beleže se na odeljenjima intenzivne nege, ortopedije sa traumatologijom i urologijom. U 2009.najviša stopa incidencije bila je na odeljenjima intenzivne nege (33%).

Stope incidencije bolničkih infekcija na pojedinim odeljenjima bolnica u Republici Srbiji (2005-2009)[19]
Odeljenje 2005 2006 2007 2008 2009
Hirurgija 0,1 - 3,3 0,3 - 9,4 0,1 - 4,0 0,2 - 3,3 0,1 - 2,3
Ortopedija/Traumatologija 1,4 - 13,0 0,2 - 9,1 0,5 - 9,0 0,2 - 9,0 0,2 - 13,0
Intenzivna nega 21,7 - 56,9 3,1 - 27,7 0,5 - 40,6 0,3 - 18,0 0,0 - 33,0
Urologija 1,1 - 10,1 0,4 - 4,5 0,3 - 9,9 0,1 - 6,1 0,2 - 9,0
Ginekologija/akušerstvo 0,3 - 9,9 0,1 - 10,5 0,1 - 5,7 0,1 - 3,1 0,3 - 8,0

Vodeći prouzrokovač bolničkih infekcija u 2009. (tabela ispod) je Escherichia coli.

Prouzrokovači bolničkih infekcija u Republici Srbiji, 2009. [19]
Mikoroorganizam Broj izolata Procenat
Staphyloccocus aureus 160 13,1%
Staphyloccocus koagulaza negativan 23 1,9%
Enterococcus 99 8,1
Citrobacter 14 1,1%
Enterobacter spp 124 10,2%
Escherichia coli 221 18,1%
Klebsiella spp 122 10,0%
Proteus mirabilis 112 9,2%
Morganela 19 1,6%
Acinetobacter 54 4,4%
Pseudomonas spp 151 12,4%
Candida 24 2,0%
Ostalo 98 8,0%
Ukupno 1221 100,0%

Nadzor nad bolničkim infekcijama[uredi]

Harbart i njegovi saradnici su (2003) u svojoj studiji ukazali da se 10-70% (oko 20%) bolničkih infekcija može sprečiti, nadzorom kontrolom i pravovremenim merama prevencije[20].

Nadzor (u medicini); podrazumeva sistematsko prikupljanje, analizu i tumačenje podataka o određenom poremećaju zdravlja, kao i povratne informacije onima koji učestvuju u prikupljanju podataka ili njihovom korišćenju.

Nadzor nad bolničkim infekcijama predstavlja rutinsko prikupljanje podataka zasnovano na standardnim definicijama bolničke infekcije.

Cilj nadzora nad bolničkim infekcijama, je da se pravovremeno identifikuju pacijenati kod kojih se razvila neka bolnička infekcija, kako bi se odmah primenile mere koje sprečavaju prenošenje infekcije na druge pacijente.

Svrha nadzora nad bolničkim infekcijama, je da se smanji učestalost bolničkih infekcija a time i sa njom povezani morbiditet, mortalitet, i troškovi lečenja.

Da bi se uspostavio efikasan program nadzora nad bolničkim infekcijama najvažnije je da postoji kontinuirani monitoring zasnovan na jasno definisanim standardima. Zato je neophodno pre početka aktivnog nadzora razviti jasan plan aktivnosti, koji treba da obuhvati:[21]

  • Jedinstvenu definiciju bolničkih infekcija.
  • Definisanje pitanja na koja se traži odgovor (usvajanje jedinstvenih ciljeva i prioriteta-zakonskih propisa)
  • Jedinstvenu metodologiju prikupljanja arhiviranja, preuzimanja, sažimanja i tumačenja podataka.
  • Način kako će arhivirani podaci i reultati nadzora biti dostupni lekarima praktičarima (kao povratna informacija),
  • Način kako će se informacije koristiti kako bi doprinele promenama (medicinskim, tehničkim organizacionim, zakonskim).
  • Preporuke i edukacija

Sve komponente kvaliteta nadzora moraju biti primenjene funkcionalno i operativno, a to znači da se kontrola kvaliteta zasniva na kvalitativnom merenju opravdanosti i prihvatanju samog programa od svih učesnika [22] Stalnim revizijama metodologije nadzora, kroz praksu, istu treba približiti idealnoj.

Nadzorom se pratiti visina stopa incidencije najučestalijih lokalizacija bolnička infekcija (u koje spadaju kao najčešće infekcija operativnog mesta i mokraćnog sistema), što se pokazalo kao jako korisno ne samo u praćenju stope bolničkih infekcija već i kvalitet rada zdravstvenih ustanova i njihov doprinos boljem ishodu lečenja pacijenata. U isto vreme nadzor omogućava i poređenje pojave bolničkih infekcija izmađu bolnica unutar jedne, ili između više zemlja [23].

Vrste nadzora bolničkih infekcija[uredi]

Prema načinu prikupljanja podataka

  • Pasivan nadzor.; obavljaju osobe koje nisu posebno zadužene za nadzor otkrivanje i prijavljivanje bolničkih infekcija
  • Prijava infekcija od strane kliničara
  • Pregled istorija bolesti nakon otpusta pacijenata
  • Aktivan nadzor; ogleda se u praćenju bolničkih infekcija na osnovu kliničkih i administrativnih podataka i mikrobioloških analiza
  • Obavlja ga obučeno osoblje (sestra zadužena za BI i epidemiolog)
  • Postaviljanje dijagnoze infekcije na osnovu svih kriterijuma (ne samo mikrobioloških već i kliničkih)
  • Utvrđivanje da li infekcija ima karakter bolničke infekcije

Prema izvoru podataka

  • Baziran na podacima iz laboratorije
  • Baziran na podacima o bolesnicima

Izvori podataka mogu da budu; temperaturne liste i istorije bolesti, podaci o invazivnim procedurama, terapija antibioticima (nadzor nad potrošnjom antibiotika), laboratorijski testovi, knjige evidencija sestara (anesteziologa)

Prema vremenu izvođenja

  • Studije prevalencije (nadzor nad bolničkim infekcijama putem prevalencije)
  • Studije incidencije (nadzor nad bolničkim infekcijama praćenjem incidencije)

Prema obimu prikupljanja podataka

  • Sveobuhvatan (sve bolničke infekcije)
  • Ciljani (samo infekcije operacionih mesta na hirurgiji; samo pneumonije na plućnim odeljenjima, po prioritetima itd)

Istorijat nadzora nad bolničkim infekcijama[uredi]

  • Leonard Colebrook je 1955. prvi predložio zapošljavanje lekara za nadzor nad bolničkim infekcijama u svakoj bolnici.
  • Moore je 1959. u Engleskoj uveo prvu medicinsku sestru za nadzor bolničkih infekcija.
  • Nacionalni sistem nadzora nad bolničkim infekcijama prvo je organizovan u SAD (engl. National Nosocomial Infections Syrveillance System - NNIS), i započeo je da se vrši u oko 60, a danas obuhvata više od 300 bolnica [24].
  • Znatno kasnije osnivaju se i nacionalni sistemi nadzora u Evropi. Prvo u Belgiji (započet 1991) [25] , Francuskoj (1992). [26] i Engleskoj (1993) [27] . Pored toga, Francuska je bila prva zemlja u Evropi koja je odredila parametre prema kojima bolničke infekcije predstavljaju pokazatelje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova [28].
  • U Srbiji je nadzor nad bolničkim infekcijama započeo 1997. donošenjem „Odluke o merama za zaštitu od širenja zaraznih bolesti unutar zdravstvenih ustanova“ Ministarstva zdravlja Srbije. Već sledeće godine izvedena je prva nacionalna studija prevalencije bolničkih infekcija, što je predstavljalo prvi korak u organizaciji nacionalnog sistema Republike Srbije za nadzor nad bolničkim infekcijama[29]
  • Prva nacionalna studija prevalencije bolničkih infekcija na teritoriji republike Srbije, obuhvatila je 27 bolnica i 7.115 pacijenata. Učestvovanje bolnica bilo je na principu dobrovoljnosti a u studiji su bile definisane dve grupe ciljeva:
  • Opšti cilj; je bio da se sagleda prevalencija bolničkih infekcija na teritoriji Srbije kao i prevalencija u bolnicama koje su učestvovale u studiji i motivisanje zdravstvene radnike za rad na sprečavanju i suzbijanju bolničke infekcije.
  • Posebni ciljevi; su bili sagledavanje osnovnih epidemioloških karakteristike bolničkih infekcija u zdravstvenim ustanovama koje su učestvovale u ovoj studiji (najčešću lokalizaciju bolničkih infekcija, vrstu najčešćih prouzrokovače bolničkih infekcija u Srbiji kao i njihovu rezistenciju na antibiotike i korišćenje antibiotika)
    Takođe ova studija je imala i zadataka da definiše nacionalnu strategiju prikupljanja podataka o prevalenciji bolničkih infekcija, obezbeđivanje zdravstvenim ustanovama korisnih informacije za njihov rad u sprovođenju programa za sprečavanje i suzbijanje bolničkih infekcija i podsticanje zdravstvene radnike da sagledaju, prate i vrše prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija, kao i da omogući zdravstvenim ustanovama koje još nisu započele nadzor nad bolničkim infekcijama da njime ovladaju.
  • U junu 2007. u Srbiji je donet prvi „Pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite[30] Prema ovom Pravilniku,
    ...pod pokazateljem kvaliteta podrazumeva se kvantitativan pokazatelj koji se koristi za praćenje i evaluaciju kvaliteta nege i lečenja pacijenata, kao i podrška aktivnostima zdravstvene zaštite. Pokazatelji kvaliteta obuhvataju pokazatelje kvaliteta rada zdravstvene ustanove , kao i pokazatelje kvaliteta koji se odnose na: rad komisije za unapređenje kvaliteta rada, sticanje i obnovu znanja i veština zaposlenih, vođenje lista čekanja, bezbednost pacijenta, zadovoljstvo korisnika uslugama zdravstvene službe i zadovoljstvo zaposlenih.“

Izvori[uredi]

  1. ^ a b v g d đ e Dušan Drndarević, Slavenka Janković, Bolničke infekcije, definicije, Beograd, Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut”, 2008 ISBN 978-86-7358-041 Priručnik 1
  2. ^ a b Tiodorović B. Bolničke infekcije-aktuelni problemi, Medicinski fakultet u Nišu, Akreditovani kurs prve kategorije. Niš, mart 2011
  3. ^ Gaynes RP & Horan TC: Surveillance of nosocomial infections. Apendix A. CDC definitions of nosocomial infections. In: Mayhall GC (editor): Hospital epidemiology and infection control, Baltimore, Williams & Wilkins, 1017- 31, 1996
  4. ^ Ministarstvo za zdravlje na R. Makedonija, Infektologija, Upatstva za praktikuvanje medicina zasnovana na dokazi [1], Pristupljeno 5. 2. 2013
  5. ^ Pollack, Andrew. "Rising Threat of Infections Unfazed by Antibiotics" New York Times, Feb. 27, 2010
  6. ^ Quenon JL, Gottot S, Duneton P, Lariven S, Carlet J, Régnier B, Brücker G. Enquête nationale de prévalence des infections nosocomiales en France : Hôpital Propre (octobre 1990). BEH n° 39/1993.
  7. ^ Lepoutre A, Branger B, Garreau N, Boulétreau A, Ayzac L, Carbonne A, Maugat S, Gayet S, Hommel C, Parneix P, Tran B pour le Réseau d’alerte, d’investigation et de surveillance des infections nosocomiales (Raisin). Deuxième enquête nationale de prévalence des infections nosocomiales, France, 2001, Surveillance nationale des maladies infectieuses, 2001-2003. Institut de veille sanitaire, sept. 2005, 11 pp. Résumé.
  8. ^ Institut de veille sanitaire Enquête nationale de prévalence des infections nosocomiales, France, juin 2006, Volume 1 – Méthodes, résultats, perspectives, mars 2009, ii + 81 pp. Volume 2 – Annexes, mars 2009, ii + 91 pp. Synthèse des résultats, Mars 2009, 11 pp.
  9. ^ Ibid, Vol. 1, Tableau 31, pp. 24.
  10. ^ Réseau REA-Raisin « Surveillance des infections nosocomiales en réanimation adulte. France, résultats 2007 », Institut de veille sanitaire, Sept. 2009, ii + 60 pp.
  11. ^ Vasselle, Alain « Rapport sur la politique de lutte contre les infections nosocomiales », Office parlementaire d'évaluation des politiques de santé, juin 2006, 290 pp. (III.5. Quelle est l’estimation de la mortalité attribuable aux IN ?).
  12. ^ L'Italie scandalisée par "l'hôpital de l'horreur", Éric Jozsef, Libération, January 17, 2007
  13. ^ Liziolia A, Privitera G, Alliata E, Antonietta Banfi EM, Boselli L, Panceri ML, Perna MC, Porretta AD, Santini MG, Carreri V. Prevalence of nosocomial infections in Italy: result from the Lombardy survey in 2000. J Hosp Infect 2003;54:141-8.
  14. ^ Aodhán S Breathnacha, Nosocomial infections, Medicine, 2005: 33, 22-26
  15. ^ Facts sheet - Swiss Hand Hygiene Campaign. (.doc)
  16. ^ Press release for The Third Prevalence Survey of Healthcare-associated Infections in Acute Hospitals. Hospital Infection Society, Londres, 27/10/06.
  17. ^ Lyytikainen O, Kanerva M, Agthe N, Mottonen T and the Finish Prevalence Survey Study Group. National Prevalence Survey on Nosocomial Infections in Finnish Acute Care Hospitals, 2005. 10th Epiet Scientific Seminar. Mahon, Menorca, Spain, 13–15 October 2005 [Poster].
  18. ^ ((en)) Mayhall, C. G., ed. (1999). Hospital Epidemiology and Infection Control, 2nd edition. Philadelphia, PA: Lippincott Williams and Wilkins. Read more: Healthline.com - Connect to Better Health
  19. ^ a b v ((sr))ZARAZNE BOLESTI U REPUBLICI SRBIJI, 2009. str.248 ZDRAVSTVENO-STATISTIČKI GODIŠNjAK REPUBLIKE SRBIJE ZA 2009.
  20. ^ Harbarth S, Sax H, Gastmeier P. The preventable proportion of nosocomial infections: an overview of published reports. J Hosp Infect 2003; 54: 258–266.
  21. ^ ((en)) Gaynes RP. Surveillance of nosocomial infections. In, Bennett JV, Brachman PS (eds) Hospital Infections, 4 th Edition. Philadelphia: Lippincott-Raven, 1998. Organisation of Infection Control
  22. ^ Gupta, S., Quality dimension in hospital infection control, HEALTHCARE MANAGEMENT, 16, 2004
  23. ^ Humphreys. H., Cunney R. Performance indicators and the public reporting of healthcare-ssociated infections rate. CLIN MICROBIOL INFECT, Vol 14,pp. 892-894, 2008
  24. ^ Emori, TG., et al, National Nosocomial Infections Surveillance System (NNIS). Description of surveillance methods, AM J INFECT CONTROL, Vol 19, pp.19-35, 1991.
  25. ^ Epidemiology Section, Scientific Institute of Public Health Website, Belgium. [ www.iph.fgov.Belepidemio/epien/PROG7.H]
  26. ^ Markovic-Denić, Lj., Quenon, JL., Brodin M. Organization of the program for prevention and control of nosocomial infections in France, SRP ARH CEL LEK, Vol. 127, pp. 383-386, 1999.
  27. ^ Cooke, EM., et al., A national surveillance sheme for hospital-associated infections in England, J HOSP INFECT, Vol, 46, pp. 1-3, 2000.
  28. ^ Astagneau, B., Brucker, G. Organization of hospitalacquired infection control in France, J HOSP INFECT, Vol.47, pp.84-87, 2001
  29. ^ ((sr)) Marković-Denić L. Nadzor nad bolničkim infekcijama u Srbiji. Tehnika - Kvalitet, standardizacija i metrologija. 2009; 9(2):21-22. scindeks.nb.rs
  30. ^ "Službeni glasnik RS" br. 57/07).

Spoljašnje veze[uredi]


Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).