Borilački klub

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Borilački klub

{{{opis_slike}}}

Izvorni naslov Fight club
Režija Dejvid Finčer
Producent Arnon Milčan
Scenario Čak Polanik (roman), Džim Juls (scenario)
Glavne uloge Edvard Norton, Bred Pit, Helena Bonam Karter
Muzika Dast braders
Žanr krimi, drama, triler
Izdavačka kuća 20th Century Fox
Godina 1999.
Trajanje 139 min.
Zemlja SAD, Nemačka
Jezik engleski
IMDb veza

Borilački klub (engl. Fight Club) je američki film iz 1999, zasnovan na istoimenom romanu Čaka Polanika iz 1996. Režirao ga je Dejvid Finčer, a uloge tumače Edvard Norton, Bred Pit i Helena Bonam Karter. Muziku je komponovala grupa Dast braders.

Kratka sadržina[uredi]

Usamljeni bezimeni tridesetogodišnjak (Edvard Norton), zaposlen kao koordinator za opoziv u auto-kompaniji, ima problema sa nesanicom koju pokušava da reši na razne načine. U avionu upoznaje Tajlera Dardena (Bred Pit), proizvođača i prodavca sapuna, sa kojim će se sprijateljiti i osnovati udruženje „Borilački klub“ koje će od prostog malog društva gde ljudi posle napornog dana dolaze da se isprazne postati tajni i dobro organizovan anarhistički pokret.

Reakcije i tema[uredi]

Borilački klub je izdat u SAD 15. oktobra 1999. sa pomešanim ocenama. Dok su neki kritičari bili oduševljeni, mnogi poznati kritičari su film loše ocenili. Dženet Meslin iz Njujork Tajmsa uporedio je njegovu povoljnost sa Američkom lepotom, dok ga je Rodžer Ibert nazvao „muškom pornografijom“. Možda najjaču negativnu reakciju dobio je od Reksa Rida, koji ga je nazvao „film bez ijednog nadoknadivog kvaliteta, koji može naći publiku u paklu“. Optičko nasilje borbi izgleda je uznemirilo većinu kritičara, mada su samo dve scene smrti u stvari događaju u filmu, nijedna od njih nije povezana sa pitanjem borbi. Jedna od najkontroverznijih kritičkih poteza desio se u Zgodi Rozi O`Donel kada je Rozi O`Donel otkrila obrt na kraju filma pre nego što je film bio široko izdat kao protest za vidljivu nasilnu poruku. Film je takođe kritikovan zbog objavljivanja u bioskopima dok su socijalne i kulturne posledice masakra u Kolumbajnu bile sporne.

Film je na otvaranju zaradio 11 miliona dolara, i prvo mesto na uskoj trci tog vikenda na bioskopskim blagajnama. Ipak, pao je veoma brzo sledećeg vikenda, završeći sa zaradom od samo 37 miliona dolara u SAD. Smatran je kao neuspeh s obzirom da je budžet bio 63 miliona, ne uključujući reklame koje bi bile dodatnih 20-30 miliona. Iako su 63 miliona kasnije zarađena u inostranstvu, izvršna tela u preduzeću 20th Century Fox su ipak osetili film kao jako razočarenje, toliko da je rukovodilac sektora zabave Bil Mehanik otpušten. Prema Mehaniku, on se lično sukobio sa vlasnikom preduzeća, Rupertom Mardokom, o Borilačkom klubu i to ga je koštalo posla, jedva godinu dana nakon što je film istog preduzeća Titanik postao film sa najvećom zaradom ikada.

Spasenje Borilačkog kluba je ispalo tržište DVD-a koje je imalo veliki rast u to vreme. Pakovanje od dva diska uobličeno sa tonskim komentarima i satima dodatnog materijala, nudeći duboku analizu filma. Borilački klub je čak postao profitabilan zahvaljujući prodaji DVD-a. Entertainment Weekly, koji je filmu prvo dao negativnu ocenu D, kasnije je stavio DVD na prvo mesto na listi „50 DVD-a koje morate da imate“.

Borilački klub je postavljen na 10. mesto liste Moj omiljeni film australijskog medijskog servisa. Film je bio jedini među prvih 10 koji podelio predstavljačku tablu na linije žanra, sa tri muška predstavljača koji su branili film i tri ženska predstavljača koji su iznosili negativne reakcije.

Filmov visok kritički pogled potrošnje i modernog života izazvao je uznemirenje među nekim kritičarima. Kritičari kao Ebert zapazili su kako su objasnili fascist temu kroz film, dok su drugi komentarisali anarhiju, nihilizam i budističke ideale. Oba su predstavljena u promeni borilačkog kluba, antimaterijalističke organizacije u „Projekat Haos“, organizovaniju anarhiju, vođena jedino autoritetom Tajlera Dardena. Bezoblična priroda u koji su ova naizgled suprotna filozofska sistema stavljena zajedno je uzrok za mnogo neslaganja sa filozofskim jezgrom filma.

Paralele su takođe postavljene između vizije sveta posle revolucije Tajlera Dardena, i pogleda Teodora Kačinskog, takođe poznatog kao Unabomber. Ovo se može videti u jednoj sceni gde Tajler priča o abseiling down the sears tower u odeći koja will last you the rest of your life and hunting elk on abandoned freeways.

Neki elementi iz filma su našli svoj put u svakodnevnicu, kao što je prvo pravilo „Borilačkog kluba“ – „Nemoj govoriti o borilačkom klubu“ ili ime „Tajler Darden“.

Niče[uredi]

Ima dosta paralela između Ničeove filozofije i Borilačkog kluba. To uključuje teme kao što su smrt Boga, pronalaženje smisla života kroz uništavanje starih vrednosti i stvaranje novih, moral gospodara naspram morala roba, natčovek, i, naravno, voljom za moć.

Proces borbe sa samim sobom i borbe sa drugim povezan je sa voljom za moći – koji, po teoriji svega, uključuje koliziju snaga i uspeh jačeg. Muškarci u filmu nalaze da je borilački klub molećiv za njih, to je lek za usamljenost prisutnu u potrošačkom društvu. Borilački klub nudi radnicima u belim okovratnicima u kancelarijama nešto što njihovi uobičajeni poslovi ne mogu. Pobeđivanje i gubljenje borbe nije važno zbog ekstremnog zadovoljstva ili bol pravi muške borce da se osećaju jako i živo. Čak i poraz jednog izaziva povećavanje drugog.

Pripovedač predstavlja moral roba dok Tajler predstavlja moral gospodara. Pripovedač preuzima kontrolu nad sobom – izvršava samoubistvo da bi stvorio novog sebe i konačno se odbranjuje od Tajlera – predstavlja pokret ka natčoveku.

Tajler objašnjava Ničeovu koncepciju smrti Boga pripovedaču: pitanje postojanja Boga (bilo da je tačno ili netačno) je beznačajno pitanje. Pitanje postojanja Boga je nevažno.

Rešenja o Dardenovom identitetu[uredi]

Do kraja filma, postoji nekoliko rešenja o stvarnom identitetu Tajlera Dardena pre otkrića na kraju filma.

Ako se probudiš u različito vreme na različitom mestu, možeš li se probuditi kao različita osoba?
  1. Na početku filma, pripovedač upućuje na detalje kontroliranog uništenja, „Ja znam ovo, jer Tajler zna ovo“.
  2. Postoji nekoliko slika Tajlera u scenama gde on ne pripada. To su:
    1. U poglavlju o nesanici, Darden je vidljiv gde fotokopir aparat svetli.
    2. U lekarskoj ordinaciji, Tajler se pojavljuje sa rukama oko lekara.
    3. U „I dalje muškarci, zajedno“, Tajler je prikazan sa rukama oko vođe grupe.
    4. Posle Marlinog prvog pojavljivanja u filmu, Tajler se pojavljuje u prolazu dok ona odlazi.
    5. U hotelskoj sobi, posle scene na aerodromu, postoji video dobrodošlice sa nekoliko radnika koji jednoglasno izgovaraju dobrodošlicu. Tajler je najdalji sa desne strane.
  3. Kada je pripovedač na aerodromu, on izgovara „Ako se probudiš u različito vreme na različitom mestu, možeš li se probuditi kao različita osoba?“. Kamera prikazuje Tajlera kako se penje na pokretnim stepenicama. Tajler nije u sceni sve dok se ne pomeri od iza pripovedača. To je zanimljivo, s obzirom da se pokretna traka kreće stalnom brzinom i Tajler je trebalo da bude vidljiv desno od pripovedača pre nego što je prošao iza njega.
  4. U avionu, pripovedač sedi pored žene koja je s njegove leve strane. Posle sna o sudaru u vazduhu, Tajler tada sedi na istom sedištu. I Tajler i pripovedač imaju identične torbe takođe.
  5. Posle prvog seksualnog odnosa sa Marlom, pripovedač kaže „Ne možeš da zamisliš šta sam sanjao prošlu noć“. Marla mu odgovara da ona ne može da veruje takođe to, gledajući ga zbog njihovog podeljenog iskustva. Njeni potezi pokazuju nevericu i šok kada je pripovedač istera iz kuće otkrivajući da oni nisu na istoj strani. Kada Tajler uđe da priča o tome, pripovedač kaže da već zna priču.
  6. Kada pripovedač počne da udara sebe da bi iznudio od svog rukovodioca, on kaže da ga to podseća na njegovu prvu tuču sa Tajlerom (prvu tuču sa samim sobom).
  7. Kada su Tajler i pripovedač zajedno u kupatilu, razmenjujući životna iskustva, oni imaju osobito slične prošlosti.
  8. Kada je pripovedač zakrpljen posle operacije, on kaže: „Ponekad Tajler govori za mene“. On ponavlja šta je Tajler rekao, iako je u istoj prostoriji sa Tajlerom i ovo bi možda izgledalo čudno za medicinsku sestru.
  9. U kuhinji, kada Marla ispituje pripovedačevu opekotinu, Tajler mu iz podruma došaptava šta da joj kaže.
  10. Pripovedač ulazi kada Tajler ima seksualni odnos sa Marlom (to je scena gde Tajler nosi žutu rukavicu). Dok razgovaraju Marla ga pita s kim razgovara.
  11. Pre scene udesa, pripovedač sedi desno, na suvozačevom mestu. Kada se automobil prevrne, Tajler gura pripovedača sa vozačevog mesta.
  12. Kada pripovedač izlazi iz autobusa, malo pre nego što saznaje za Projekat Sakaćenje osmehujući se i praveći vatru u zgradu, on nosi zelenu fasciklu. To je jedna od istih onih fascikli koje su prikačene na tablu sa izveštajima za Projekat Sakaćenje.
  13. Kada pripovedač i Tajler uđu u autobus, pripovedač plaća prevoz za samo jednu osobu.

Zanimljivosti[uredi]

  • Radnja filma se izgleda dešava u Vilmingtonu, država Delaver, sedištu većine preduzeća za platne kartice. Pripovedačeva posetnica ima poštanski broj Vilmingtona 19808 i oblasni broj Delavera 302. Nadalje, gradovi posebno spomenuti u sceni automobilskog udesa su Njukasl, Delaver Siti i Pens Grouv (država Nju Džerzi), koji su blizu Vilmingtona. Zgrada sa apartmanima u kojoj pripovedač živi ima geslo „Mesto gde možete biti neko“, koje je takođe geslo grada Vilmingtona; ovo može biti vidljivo u sceni gde pripovedač je dovezen kući taksijem S.C.A.T., lokalnim taksijem u Vilmingtonu. U sceni gde pripovedač očajnički zove poslovnu zgradu da ih upozori, nazivi ulica „Frenklin“ i „Harison“ su prikazani. Međutim „Frenklin“ i „Harison“ ulice idu od Severa do Juga u Vilmingtonovom Vestsajd/Hiltop kraju, milju ili više paralelno sa korporativnim krajem. Vlasti grada Vilmingtona su odbili zahtev filmadžija da snimaju u Delaveru, u strahu od krivotvorenja. Umesto toga snimano je u Los Anđelesu i napravljeno je da izgleda kao opšti grad.
  • Filmadžije su prvo nameravali da Tajler Darden govori recept za ručno pravljene eksplozive. Kasnije su odlučili protiv toga u interesu javne bezbednosti, i lažni recepti su korišćeni, uključujući recept za ručno pravljeni napalma, čiji jednaki delovi nisu sok od narandže i benzin.
  • Na posetnici preduzeća za proizvodnju sapuna Tajlera, adresa je 537 Paper St. Kada pripovedač govori policajcu, on daje adresu 1537 Paper St.
  • Dva Tajlerova kratka pojavljivanja
    Na početku filma, Tajler Darden blesni na ekranu za dužinu jedne slike, možda nagoveštavajući Tajlerov posao kao filmskog prikazivača, u 4 različita slučaja. To su:
  1. U foto-kopirnici na poslu kada pripovedač kaže: „Sve je kopija kopije“.
  2. U lekarskoj ordinaciji, kada pripovedač saznaje o grupi za podršku obolelima od raka testisa.
  3. Na sastanku grupe.
  4. Kada pripovedač vidi Marlu kako napušta grupu ali je ne prati.
  • Ovi kratki bleskovi slika izazvali su žalbu kontrolora kvaliteta traka sa kojih se pušta film u bioskopu. Filmadžije su tada morale da ih uveravaju da je ovo bilo i u verziji koja je dobila dozvolu za prikazivanje.
  • Pit je opisao ove slučajeve kao „subliminal Tylers“.
  • Posle ovih kratkih trenutaka, Tajler se pojavljuje još 2 puta; prvo na hotelskom televizoru među grupom radnika koji nose bele jakne i nude naslov „dobrodošli“ (videti na desnu stranu ekrana); i ponovo dok se pripovedač vozi pokretnim stepenicama na aerodromu. Kada pripovedač pita „Ako se probudiš u različito vreme na različitom mestu, možeš li se probuditi kao različita osoba?“, kamera prikazuje Tajlera u belom odelu. Takođe, kada pripovedač daje flašu piva Tajleru izvan bara posle njihove prve tuče, svetla u pozadini svetlucaju trenutno pošto Tajler je uzme. Ovakva vrsta trikova je postala zaštitni znak Finčera.
  • Obrnuti snimak nesreće, razrađena računarska grafika, je bio poslednji snimak koji je dodat filmu – naknadna misao režisera. Zahtevao je toliko procesorskog vremena da je umalo moralo da se spoji „mokro“ – to je sveže iz laboratorije – tako da film bude umnožen na vreme.
  • Uvodna scena su posebni efekti leteći-kroz mozak lika koga igra Edvard Norton na nivou neurona, sličan efekat je upotrebljen u uvodnoj sceni filma X-Men koji je takođe proizveden u preduzeću FOX. Igra Metroid Prime za igračku konzolu Nintendo Gejmkjub takođe ima sličan uvod.
  • U kratkoj sceni gde su Bred Pit i Edvard Norton pijani i udaraju golf loptice, njih dvojica su stvarno pijani, a loptice završavaju u kamion za snabdevanje hranom.
  • Tokom probe otkriveno je da Bred Pit i Edvard Norton mrze novu Folksvagen Bubu. U filmu oni se vide kako udaraju Folksvagen Bubu palicama za bejzbol. Ipak, posle izlaska DVD-a sa filmom Pit je citiran u komentaru kako kaže da je promenio mišljenje o njegovim osećanjima za novu Folksvagen Bubu.
  • U sličnom kratkom triku, slika koja pokazuje golog muškarca je uključena u pogled eksplozije na kraju filma. Ovo je verovatno interna aluzija na Tajlerovu praksu spajanja kratkih slika pornografije u porodične filmove na njegovom poslu u bioskopu, iako je pitanje da li tamo radi. Uobičajena urbana legenda glasi da je to Pitov penis; saopštenje za film je bilo da to nije. Penis je isti onaj koji Tajler spaja u dečje filmove blizu početka filma.
  • Glavni motivi Borilačkog kluba mogu biti primećeni u nekoliko drugih filmova. Neko može primetiti sličnost između Tajlera Dardena i lika Breda Pita u filmu 12 majmuna (1995). Noviji filmovi imaju omaž priči o Borilačkom klubu i režiserski stil. Kolateral (2004) i Stara škola (2003) su dva primera.
  • Bred Pit je skinuo plombe sa zuba za ovu ulogu, kao način da razvije lik još više. Kasnije ih je vratio kada je završio posao. Zajedno sa saradnikom i prijateljom Edvarom Nortonom, učestvovali su u časovima za pravljenje sapuna, kao njihovi likovi na filmu
  • Prema producentu Art Linsonu u njegovoj knjizi Šta se upravo desilo?, probno prikazivanje u studiju je imalo dosta publike i iz javosti i rukovodilaca u preduzeću koji su se hvatali za glavu u zbunjenosti. Linson je bio otvoreni podržavalac filma.
  • Ed Kovalčik iz muzičkog sastava Live se pojavljuje kao konobar u sceni gde su Edvard Norton i Helena Bonam Karter u restoranu.
  • Rečenice iz Borilačkog kluba su takođe korišćene u popularnoj muzici. U pesmi Dast Bradersa nazvanoj „This is your life ft. Tyler Durden“ mnogi zvučni snimci iz filma mogu se čuti, mada su oni producirali ceo muzički album koji je pratio film. Limp Bizkit imaju vezu sa Borilačkim klubom: „Ja sam video Borilački klub 28 puta“. Čak i Papa Roah citira ove rečenice: „Ti si rob sistema u kome radiš na poslu koji mrziš za to sranje koje ti ne treba“ i „I stvari koje poseduješ na kraju poseduju tebe“ u „Between Angels and Insects“
  • Počast Borilačkom klubu je napravljena u kultnom britanskom sitkomu Spaced, gde postoji podzemni Robot klub. To je takođe parodija na Ratove Robota. Okvir izgleda slično, sa takmičarima u sličnoj odeći. Sudija takođe govori da postoje dva pravila Robot kluba: „Ne govori o Robot klubu“ i „Ne govori o Robot klubu“, onda kaže da je tu greška i kaže umesto drugog pravila „nema pušenja“.
  • Upotreba Borilačkog kluba i prva dva pravila kao veze mogu biti vidljiva u desetoj epizodi serije Grey’s Anatomy: „Ko je Zumin, ko“, kada Kristina Jang kaže: „Meredit, ovo je Borilački klub. Niko ne govori o tome“.
  • 2004. postojale su namere da se napravi mjuzikl Borilački klub, razvijen od Palahniuka, Finčera i Trenta Reznora. Palahniuk je rekao: „Mi smo se usmeno obavezali da to uradimo, ali od tada su prošle dve godine i mi nismo ništa čuli“ u izjavi za The Courier Journal 2006.
  • Iako je odbio da puši u filmu „Rounders“ iz 1998. godine (uprkos tome što je njegov lik pisan za pušača), Edvard Norton je pušio u ovom filmu.
  • Za vreme snimanja u gradu, čoveku u jednom od stanova iznad filmske ekipe je smetala buka, pa ih je kroz prozor gađao pivskom flašom. Ona je pogodila direktora fotografije Džef Kronenveta koji nije bio ozbiljnije povređen, ali je taj čovek ipak uhapšen nedugo zatim.
  • Broj telefona Marle Singer, 555-0134, je identičan Tedijevom broju u filmu „Memento“ iz 2000. godine.
  • Reditelj, Dejvid Finčer, je 12 puta ponavljao scenu gde kaskader pada niz stepenice kada pripovedača (Edvard Norton), Tajler (Bred Pit) gura niz stepenice na parkingu, prilikom njihove poslednje tuče. Ipak, u filmu je korišćen kadar koji je snimljen prvi put.

Uloge[uredi]

Glumac Uloga
Edvard Norton Pripovedač („Džek“)
Bred Pit Tajler Darden
Helena Bonam Karter Marla Singer
Mit Louf Robert `Bob` Polson
Zak Grenijer Ričard Česler
Rejčel Singer Kloe
Holt Makalani Mehaničar
Ion Bejli Riki
Džered Leto Anđeosko Lice
Piter Jakandželo Lu

Nagrade[uredi]

Film je osvojio sledeće nagrade:

  • 2000. nagradu Empajer (Velika Britanija) za najbolju britansku glumicu (Helena Bonam Karter)
  • 2001. Onlajn filmsko udruženje kritičara za najbolji DVD, najbolji komentar DVD-a i najbolje dodatke
  • 2005. Total film magazin nagradu (Velika Britanija) za „Najbolji savremeni film“

Takođe je bio nominovan za sledeće nagrade:

  • 2000. Oskar za najbolje efekte i zvučne efekte u montaži
  • 2000. Blokbaster zabava nagradu za najbolju akcionu glumačku postavu (Bred Pit i Edvard Norton)
  • 2000. Brit nagradu za najbolji muzički album
  • 2000. Costume Designers Guild nagradu za kostimografiju
  • 2000. Sijera nagradu od Udruženja filmskih kritičara Las Vegasa za najbolji DVD i najbolju montažu
  • 2000. MTV filmsku nagradu za najbolju borbu (Edvard Norton sa samim sobom)
  • 2000. Golden Reel nagradu za montažu zvuka na filmu
  • 2000. Onlajn filmsko udruženje kritičara za najboljeg glumca (Edvard Norton), najboljeg režisera, najbolji film, najbolju filmsku montažu i najbolji adaptirani scenario
  • 2000. nagradu Filmskog političkog udruženja za demokratiju

Spoljašnje veze[uredi]