Bor (hemijski element)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili drugo značenje, pogledajte članak bor (višeznačna odrednica).
Bor (5B)
Be - B - C
 
B
Al  
 
 
B-TableImage.png

B,5.jpg

Opšti podaci
Pripadnost skupu metaloidi
grupa, perioda IIIA, 2
gustina, tvrdoća 2460 kg/m3, 9,3
boja blistavo crna
Osobine atoma
atomska masa 10,811 u
atomski radijus 85 (87) pm
kovalentni radijus 82 pm
van der Valsov radijus nepoznat
elektronska konfiguracija 1s22s22p1
e- na energetskim nivoima 2, 3
oksidacioni broj 3
Osobine oksida slabo kiseli
Kristalna struktura romboidna
Fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 2.349 K (2076 °C)
temperatura ključanja 4200K (3927 °C)
molska zapremina 4,39×10-3 m³ /mol
toplota isparavanja 489,7 kJ/mol
toplota topljenja 50,2 kJ/mol
brzina zvuka 16.200 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 2,04 (Pauling)
2,01 (Alred)
specifična toplota 1026 J/(kg*K)
specifična provodljivost 1,0×10-4 S/m
toplotna provodljivost 27,4 W/(m*K)
I energija jonizacije 800,6 kJ/mol
II energija jonizacije 2427,1 kJ/mol
III energija jonizacije 3659,7 kJ/mol
IV energija jonizacije 25025,8 kJ/mol
V energija jonizacije 32826,7 kJ/mol
Najstabilniji izotopi

Bor (B, lat. borum) je element III-a grupe, nemetalnih osobina.[1]

Stabilni izotopi su mu 10B i 11B.

Zastupljenost[uredi]

Zastupljenost u gornjim slojevima Zemlje iznosi 0,0009 %. Najznačajnija ruda bora je: Na2[B4O5(OH)4]·8H2O (boraks),

Bogatim izvorom bora u ishrani je i povrće i voće (među voćem bora najviše ima u orasima).

Jedinjenja[uredi]

Jedinjenja bora su : NaBH4, borna kiselina, bor(III) oksid(B2O3), bor(III)hidroksid (B(OH)3)) koji se naziva i borna kiselina pošto ima kisele osobine. Poznata jedinjenja bora su i borati.[2] Borati se iskopavaju iz isparavajućih ležišta kod jezera Sirles u Kaliforniji i drugim mestima u pustinjama. Ukupna vrednost hemikalija proizvedenih iz jezera Sirles prelazi vrednost od 1 milijarde američkih dolara($).

Biološki značaj[uredi]

Bor je neophodan za pravilan razvoj biljaka. Potpomaže transport organskih jedinjenja kroz biljku (najviše šećera), utiče na stvaranje elemenata za razmnožavanje kod biljaka.

Bor ima uticaj i na čovekov organizam, pre svega na skelet. Pretpostavlja se da je neophodan za ravnomerno raspoređivanje kalcijuma u organizmu. Zajedno sa kalcijumom, magnezijumom i vitaminom D reguliše metabolizam, rast i razvoj koštanog tkiva. Njegov nedostatak izaziva gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju.

Primena[uredi]

Bor je bitan je sastojak u proizvodnji stakla, keramike, glazura, poljoprivrednih hemikalija, omekšivača vode, u farmaciji u proizvodnji lekova.

Dobijanje[uredi]

Bor se može dobiti iz boraksa i isparavanjem borata.

Reference[uredi]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Spoljašnje veze[uredi]


Literatura[uredi]