Botanika
Botanika je grana biologije koja se bavi naučnim proučavanjem biljaka. Ime potiče od grčke reči βοτανικός, botanikós - koji se odnosi na biljke (βοτάνη, botánē - trava, biljka). U novije vreme često se označava i terminima „nauka o biljkama" i „biologija biljaka". Obuhvata više disciplina koje proučavaju izgled, građu, rast, razviće, reprodukciju, metabolizam, fiziologiju, oboljenja, ekologiju, srodnost i evolucionu istoriju biljaka.[1][2]
Tradicionalno, botaničari su istraživali sve organizme koji nisu bili označeni kao životinje (na primer, svi oni koji vode sesilan način života, vrše fotosintezu). Napredak u poznavanju ovih „specijalnih" organizama, naročito mikroorganizama, doveo je do odvajanja zasebnih grana od botanike - u prvom redu mikrobiologije i mikologije. Još uvek je, međutim, široko rasprostranjena praksa opisivanja ovih ne-biljnih organizama u uvodnim kursevima botanike.
Sadržaj |
[uredi] Istorija botanike
 |
Za više informacija pogledajte članak Istorija botanike |
Među prvim botaničkim radovima, napisanim oko 300. god. p. n. e., su i dva velika Teofrastova dela - Istorija biljaka i Uzroci biljaka (tj. Priroda biljaka) - u kojima je opisao mnogo vrsta kao i njihovu primenu. Rimski lekar Dioskorides je dopunio Teofrastove spiskove biljaka i više pažnje posvetio upotrebi lekovitih biljaka. Ove knjige su tokom antičkih vremena bile najvažniji doprinos botanici, i na njih su se oslanjali istraživači i lekari i tokom Srednjeg veka. Sa „otkrićem" Novog Sveta, počinje i dalji razvoj botanike, jer su Evropljani došli u kontakt sa potpuno nepoznatim vrstama. Ključne tačke u razvoju botaničke misli su i Lineov sistem binomijalne nomenklature i pokušaj klasifikacije biljaka na osnovu građe cvetova, otkriće ćelije, Darvinovo uspostavljanje teorije evolucije, otkriće biljnih hormona, razviće genetike i molekularne biologije krajem 20. veka. Paralelno sa obogaćivanjem botaničkog znanja, došlo je i do značajnog unapređenja metodologije istraživanja, zahvaljujući razvoju tehnike i tehnologije.
[uredi] Metode istraživanja u botanici
Botanika se koristi kako posmatranjem, tako i komparativnim, istorijskim i eksperimentalnim metodama. Neke od ovih metoda su: sakupljanje i pohranjivanje biljnog materijala u herbarijume, posmatranje u prirodnim i veštačkim uslovima, eksperiment u prirodi i botaničkoj laboratoriji, matematička obrada dobijenih podataka.
[uredi] Botaničke discipline
- morfologija i anatomija biljaka
- sistematika biljaka
- biljna citologija
- biljna genetika
- fiziologija biljaka
- fitoekologija (ekologija biljaka)
- fitogeografija (biljna geografija)
- paleobotanika
- palinologija
[uredi] Poznati botaničari
[uredi] Izvori
- ^ Бранимир Петковић, Љиљана Меркуловић, Соња Дулетић-Лаушевић (2005). Морфологија биљака са практикумом. ISBN 86-907471-2-5.
- ^ Бранимир Петковић, Љиљана Меркуловић, Соња Дулетић-Лаушевић (2005). Анатомија биљака са практикумом. ISBN 86-907471-1-7.
[uredi] Spoljašnje veze
|
|||||
