Boško Janković (fudbaler)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Boško Janković (višeznačna odrednica).
Boško Janković
Janković kao igrač Đenove
Lični podaci
Puno ime Boško Janković
Datum rođenja (1984-03-01)1. mart 1984. (40 god.)
Mesto rođenja Beograd, SFR Jugoslavija
Visina 1,83 m
Pozicija ofanzivni vezni
Juniorska karijera
1992—2002 Crvena zvezda
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2002—2006 Crvena zvezda 74 (24)
2003—2004 → Jedinstvo Ub 28 (21)
2006—2007 Majorka 28 (11)
2007—2008 Palermo 27 (2)
2008—2013 Đenova 83 (14)
2013—2016 Verona 51 (4)
Reprezentativna karijera**
2004—2007 Srbija do 21 24 (8)
2006—2012 Srbija 31 (5)
Nagrade
Fudbal
Evropsko prvenstvo do 21. godine
Srebrna medalja — drugo mesto 2004. Nemačka Srbija i Crna Gora
Srebrna medalja — drugo mesto 2007. Holandija Srbija
* Datum aktuelizovanja: 23. april 2020.
** Datum aktuelizovanja: 23. april 2020.

Boško Janković (Beograd, 1. mart 1984) je bivši srpski fudbaler. Igrao je na poziciji ofanzivnog veznog igrača.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]

Prošao je sve mlađe kategorije Crvene zvezde.[1] Za prvi tim je debitovao u sezoni 2002/03. kod trenera Zorana Filipovića. U ovoj sezoni je na 14 mečeva u šampionatu postigao tri gola, a uglavnom je ulazio sa klupe za rezerve.[2] Prvi gol kao prvotimac postigao je u meču osmine finala Kupa protiv Radničkog iz Pirota u pobedi od 4:0.[3] U narednoj 2003/04. sezoni, je u osvajanju duple krune zabeležio četiri meča u šampionatu,[4] i dva u Kupu,[5] a najveći deo sezone je proveo igrajući na dvojnoj registraciji za Jedinstvo sa Uba.[6]

Standardan prvotimac je postao po povratku sa pozajmice u sezoni 2004/05. Skrenuo je pažnju na sebe u kvalifikacijama za Ligu šampiona, kada je postigao gol u pobedi protiv holandskog PSV-a u Beogradu od 3:2.[7] Zvezda je u revanšu u Ajndhovenu doživela težak poraz (0:5) i propustila još jednu šansu da se plasira u grupnu fazu elitnog takmičenja. Janković je te sezone ukupno odigrao 38 takmičarskih utakmica i postigao 11 pogodaka.[2]

Janković je bio među nosiocima igre u sezoni 2005/06, kada je osvojena dupla kruna.[2] On i Nikola Žigić su bili najefikasniji fudbaleri Zvezde u šampionatu sa po 12 postignutih golova,[8] a crveno-beli su stigli do šampionske titule, dok je Kup osvojen nakon preokreta u finalu protiv OFK Beograda od 0:2 do 4:2.[9]

Počeo je i sezonu 2006/07. u Crvenoj zvezdi. Nastupio je u prva dva kola Superlige Srbije, kao i u kvalifikacijama za Ligu šampiona protiv Kork Sitija i Milana. Nakon što su crveno-beli eliminisani u dvomeču od Milana, Janković je prešao u Majorku.[10]

Inostranstvo[uredi | uredi izvor]

Janković je krajem avgusta 2006. potpisao petogodišnji ugovor sa Majorkom.[10] Početkom marta 2007, na utakmici sa Levanteom, Janković je postigao 10 gol u sezoni. Da stigne do te brojke bilo mu je potrebno 1609. minuta provedenih u igri, čime je oborio klupski rekord koji do tada držao Kamerunac Samjuel Eto.[11] U sezoni 2006/07, Janković je u dresu Majorke na 28 utakmica u Primeri postigao devet golova, a pored toga je postigao i dva gola u Kupu.

Krajem juna 2007. je potpisao petogodišnji ugovor sa Palermom.[12] Prvenac u dresu Palerma je postigao 20. septembra 2007. na meču protiv Mlade Boleslav u Kupu UEFA.[13] Ipak za razliku od vremena provedenog u Majorki, Janković u dresu Palerma nije bio toliko efikasan. Na 26 utakmica u Seriji A je postigao dva gola. Prvi gol je postigao u 23. kolu protiv Kaljarija, a drugi u poslednjem 38. kolu protiv Sijene. Počeo je i sezonu 2008/09. u Palermu, nastupio je i u 1. kolu Serije A, ali je onda 1. septembra 2008. otišao na jednogodišnju pozajmicu u Đenovu.[14]

U Đenovi je tokom sezone 2008/09. na 25 odigranih utakmica u Seriji A, postigao četiri gola. Tokom leta 2009. Đenova je iskoristila klauzulu iz ugovora na osnovu koje je mogla da nakon isteka pozajmice otkupi Jankovićev ugovor od Palerma.[15] U avgustu 2009, tokom priprema sa Đenovom, Janković je doživeo tešku povredu ligamenata kolena zbog čega je otišao na dugu pauzu.[16] Vratio se na teren tek u februaru 2010, kada je nastupio na prvenstvenoj utakmici sa Udinezeom.[17] Nakon tog meča je nastupio i u naredna dva prvenstvena kola, da bi se zatim ponovo povredio.[18] Iako se u prvi mah mislilo da je u pitanju lakša povreda, kasnijim pregledima ustanovljeno je da prvi hirurški zahvat obavljen prethodne jeseni nije u potpunosti uspeo i da je potrebna nova operacija na povređenom meniskusu.[19] Nakon toga je Janković ponovo otišao na dugu pauzu, zbog koje je propustio SP 2010. kao i dobar deo jesenjeg dela sezone 2010/11.

Vratio se na terenu u novembru 2010. kada je zaigrao za mladi tim Đenove, a potom i za prvi tim na kup utakmici sa Vičencom.[20] U januaru 2011. je zaigrao i na prvenstvenoj utakmici sa Lacijom,[21] a ukupno je u ovoj sezoni zabeležio šest prvenstvenih utakmica. Narednu 2011/12. sezonu je odigrao bez povreda, i zabeležio je 30 prvenstvenih nastupa, uz šest postignutih golova. Odigrao je još i sezonu 2012/13. u Đenovi, tokom koje je u jednom periodu nosio i kapitensku traku.[22]

U julu 2013. je potpisao dvogodišnji ugovor sa Veronom, povratnikom u Seriju A.[23][24] Nakon dve sezone je potpisao novi ugovor sa Veronom,[25] a tokom leta 2016. je raskinuo ugovor sa ovim klubom.[26]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Boško Janković, treći s leve strane, u dresu reprezentacije Srbije, 2008. godine

Janković je sa mladom reprezentacijom, prvo Srbije i Crne Gore a potom i Srbije, nastupao na tri Evropska prvenstva. Prvi šampionat Evrope je odigrao kod selektora Vladimira Petrovića Pižona 2004. u Nemačkoj,[27] gde je selekcija SCG poražena u finalu od Italije.[28] Zatim je igrao i 2006, kod selektora Dragana Okuke, na šampionatu u Ukrajini,[29] gde je nacionalni tim poražen u polufinalu od Ukrajine.[30] Treće prvenstvo Evrope, i jedino pod zastavom samostalne Srbije, Janković je odigrao kod selektora Miroslava Đukića 2007. u Holandiji.[31] Mlada reprezentacija je na ovom prvenstvu stigla do finala, gde je poražena od domaćina Holandije.[32]

Za seniorsku reprezentaciju Srbije je odigrao 31 utakmicu i postigao pet golova.[33] Debitovao je 15. novembra 2006. protiv Norveške (1:1) u Beogradu, a svoj prvi gol je postigao protiv Portugala 28. marta 2007. godine u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008.[34] Zbog povrede je propustio Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi.[19] Poslednji put u dresu reprezentacije Srbije je nastupio 31. maja 2012. u prijateljskom meču protiv Francuske (0:2) u Remsu.[33]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Klupska[uredi | uredi izvor]

[35]

Klub Sezona Liga Kup Evropa Ukupno
Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova
Crvena zvezda 2002/03. 14 3 1 1 0 0 15 4
2003/04. 4 0 2 0 1 0 7 0
2004/05. 28 9 4 1 6 1 38 11
2005/06. 26 12 2 0 7 1 35 13
2006/07. 2 0 0 0 4 0 6 0
Ukupno 74 24 9 2 18 2 101 28
Jedinstvo Ub (pozajmica) 2003/04. 28 21 — 28 21
Majorka 2006/07. 28 9 4 2 — 32 11
Palermo 2007/08. 26 2 2 0 2 1 30 3
2008/09. 1 0 0 0 — 1 0
Ukupno 27 2 2 0 2 1 31 3
Đenova 2008/09. 25 4 1 0 — 26 4
2009/10. 3 0 0 0 — 3 0
2010/11. 6 0 1 0 — 7 0
2011/12. 30 6 1 0 — 31 6
2012/13. 19 4 1 0 — 20 4
Ukupno 83 14 4 0 — 87 14
Verona 2013/14. 18 2 1 0 — 19 2
2014/15. 18 1 1 0 — 19 1
2015/16. 15 1 3 1 — 18 2
Ukupno 51 4 5 1 — 56 5
Ukupno u karijeri 263 53 24 5 20 3 307 61

Reprezentativna[uredi | uredi izvor]

Srbija
Godine Nastupa Golova
2006 1 0
2007 9 3
2008 9 1
2009 5 1
2010 1 0
2011 3 0
2012 3 0
Total 31 5

Golovi za reprezentaciju[uredi | uredi izvor]

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 28. mart 2007. Stadion Crvene zvezde, Beograd  Portugalija
1 : 1
1 : 1
 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
2. 2. jun 2007. Olimpijski stadion u Helsinkiju, Helsinki  Finska
0 : 1
0 : 2
 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
3. 17. oktobar 2007. Stadion Tofik Bahramov, Baku  Azerbejdžan
1 : 3
1 : 6
 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
4. 31. maj 2008. Veltins arena, Gelzenkirhen  Nemačka
0 : 1
2 : 1
 Prijateljska
5. 1. april 2009. Stadion Partizana, Beograd  Švedska
2 : 0
2 : 0
 Prijateljska

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Crvena zvezda

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Boško Janković za B92: Očigledno nekome ne odgovaram”. b92.net. 12. 10. 2014. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  2. ^ a b v „Na današnji dan: Rođen Boško Janković”. mojacrvenazvezda.net. 1. 3. 2018. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  3. ^ „Zvezdini bum-bum klinci”. glas-javnosti.rs. 27. 9. 2002. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  4. ^ „Šampioni države 2004.”. crvenazvezdafk.com. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  5. ^ „Osvajači Kupa 2004.”. crvenazvezdafk.com. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  6. ^ „Šest karata za Ub”. glas-javnosti.rs. 5. 3. 2004. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  7. ^ „Zvezda - PSV 3-2 !”. b92.net. 12. 8. 2004. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  8. ^ „Šampioni države 2006.”. crvenazvezdafk.com. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  9. ^ „Od 0:2 do „duple krune“”. sportskacentrala.com. 10. 5. 2006. Arhivirano iz originala 03. 04. 2019. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  10. ^ a b „Boško Janković potpisao za Majorku”. mondo.rs. 23. 8. 2006. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  11. ^ „BOŠKO BOLJI OD ETOA!”. pressonline.rs. 5. 4. 2007. Arhivirano iz originala 18. 05. 2020. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  12. ^ „Boško Janković potpisao za Palermo”. mondo.rs. 29. 6. 2007. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  13. ^ „Kup UEFA: Janković i Ergić strelci”. b92.net. 20. 9. 2007. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  14. ^ „Janković i Milito u Đenovi”. b92.net. 1. 9. 2008. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  15. ^ „Janković za MONDO: Čekam bebu i meč za Srbiju”. mondo.rs. 29. 6. 2009. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  16. ^ „Teška povreda Boška Jankovića”. b92.net. 9. 8. 2009. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  17. ^ „Biću bolji nego pre”. b92.net. 21. 2. 2010. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  18. ^ „Jankoviću stradao meniskus”. novosti.rs. 21. 2. 2010. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  19. ^ a b „Janković propušta Mondijal”. sportskacentrala.com. 17. 3. 2010. Arhivirano iz originala 26. 01. 2022. g. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  20. ^ „Janković: Tek treba da pobedim strah”. novosti.rs. 21. 11. 2010. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  21. ^ „Janković: Biću i jači i bolji”. novosti.rs. 14. 1. 2011. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  22. ^ „Janković kapiten budućnosti Đenove”. novosti.rs. 8. 9. 2012. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  23. ^ „Boško Janković potpisao dvogodišnji ugovor sa Veronom”. mozzartsport.com. 19. 7. 2013. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  24. ^ „Verona predstavila Boška Jankovića”. mozzartsport.com. 20. 7. 2013. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  25. ^ „Boško Janković ostaje u Italiji”. mozzartsport.com. 8. 7. 2015. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  26. ^ „Boško Janković je slobodan!”. mozzartsport.com. 30. 8. 2016. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  27. ^ „Napad na Atinu”. glas-javnosti.rs. 27. 5. 2004. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  28. ^ „I SREBRO ZA PONOS!”. novosti.rs. 9. 6. 2004. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  29. ^ „Okuka saopštio konačan spisak”. b92.net. 14. 5. 2006. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  30. ^ „U21: SCG ispala na penale!”. b92.net. 2. 6. 2006. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  31. ^ „Đukić odredio spisak za EP”. b92.net. 30. 5. 2007. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  32. ^ „Holandija odbranila titulu prvaka”. b92.net. 23. 6. 2007. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  33. ^ a b „Janković Boško”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  34. ^ „To je pravo vreme: Boško Janković, 1:1!”. mondo.rs. 28. 3. 2020. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  35. ^ „B.Janković”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 4. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Boško Janković na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бошко_Јанковић_(фудбалер)&oldid=27520069”