Bojan Đorđić

Bojan Đorđić
Bojan Đorđić
	Bojan Đorđić
Lični podaci
Puno ime	Bojan Đorđić
Datum rođenja	6. februar 1982. (42 god.)
Mesto rođenja	Beograd, SFRJ
Visina	1,83 m
Pozicija	vezni
Seniorska karijera*
Godine	Klub
1998—1999; 1999—2004; 2001—2002; 2002—2003; 2003—2004; 2005; 2005—2007; 2008—2010; 2010—2011; 2010—2011; 2011—2012; 2012; 2012—2013; 2014; 2014—2015	Bromapojkarna; Mančester junajted; → Šefild vensdej; → AGF; → Crvena zvezda; Rendžers; Plimut Argile; AIK; Videoton; → Videoton 2; Blekpul; Rojal Antverp; Bromapojkarna; Vasalund; Čenaj
Reprezentativna karijera**
1999—2000; 2001—2003	Švedska do 18; Švedska do 21
	* Datum aktuelizovanja: 6. maj 2015.; ** Datum aktuelizovanja: 6. maj 2015.

Bojan Đorđić (rođen 6. februara 1982. u Beogradu) je bivši švedski fudbaler srpskog porekla.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Đorđić je rođen u Beogradu, ali je odrastao u Švedskoj gde je njegov otac Ranko igrao fudbal i kasnije ostao da živi. Fudbalom je počeo da se bavi u Švedskoj, pa je posle sezone u dresu Bromapojkarne u kojoj je odigrao šest utakmica prešao u redove tadašnjeg šampiona Evrope Mančester junajteda 1999. godine. Od 1999. do 2004. bio je član slavnog kluba sa Old Traforda, ali je u tom periodu tri puta bio na pozajmicama, između ostalog i u Crvenoj zvezdi.

Početak u Mančesteru bio je ohrabrujući za njega, tako da je Aleks Ferguson u podmlatku imao novu nadu svetskog fudbala. Mladi Đorđić je svojim sjajnim partijama protiv svojih vršnjaka stigao do trofeja “Džimi Marfi“ u sezoni 1999/00, koji se dodeljuje najboljem mladom fudbaleru kluba.^[1] Nije mnogo vremena prošlo ni do njegovog debija za prvi tim “crvenih đavola“. U igru je ušao umesto slavnog Rajana Gigsa 15. maja 2001. godine protiv škotskog Seltika u revijalnom meču. Ipak, za sve te godine u Junajtedu je odigrao samo dva ligaška meča. Već u sezoni 2001/02. poslat je na pozajmicu u Šefild vensdej, gde se kao vrlo mlad fudbaler nije naigrao. Dobio je priliku na šest susreta, da bi u sezoni 2002/03. na kaljenju u danskom Arhusu upisao 26 nastupa.

U leto 2003. godine Đorđić je stigao Crvenu zvezdu kao pozajmljeni igrač Mančester Junajteda.^[2] Pod vođstvom Slavoljuba Muslina crveno-beli su sklopili respektabilan sastav, a dolaskom Đorđića ekipa je dodatno dobila na kvalitetu. Za „crveno-bele” je odigrao 24 utakmice u svim takmičenjima i postigao jedan gol, i to kakav, sjajnim lob udarcem protiv danskog Odenzea u Kupu UEFA u pobedi od 4:3.^[3] Osvojio je duplu krunu sa crveno-belima i bio deo generacije u kojoj su igrali Nikola Žigić, Marko Pantelić, Nemanja Vidić…

Put ga je dalje odveo u škotski Rendžers, gde se kratko zadržao 2005. godine odigravši pet utakmica, da bi od 2005. do 2007. godine za engleski Plimut zabeležio četiri pogotka u 44 meča. U Švedsku se vratio 2008. godine, gde je do 2010. odigrao 43 utakmice za AIK iz Stokholma, osvojio titulu i Kup 2009, kao i Superkup 2010. godine. Stigao je i do Mađarske, gde je u sezoni 2010/11. postao šampion sa Videotonom, ali nije bio standardan, jer je zabeležio samo četiri nastupa. Nastavio je da menja klubove i zemlje kao na traci, pa je 2012. godine odigrao pet utakmica za belgijski Antverpen, a u sezoni 2012/13. ponovo je zaigrao za Bromapojkarnu posle skoro deceniju i po. Zabeležio je 25 utakmica, da bi u 2014. upisao 13 utakmica za Vasalund, a u drugoj polovini 2014. godine put ga je odveo u Indiju, gde je igrao za Čenaj.

U periodu od 1999. do 2000. godine odigrao je 20 susreta za reprezentaciju Švedske do 20 godina uz jedan pogodak, a od 2001. do 2003. je za mladu selekciju ove skandinavske zemlje upisao devet mečeva i jedan postignut gol. Ipak, kako se njegova karijera nije razvijala prema očekivanjima, nikada nije oblačio dres seniorske reprezentacije.