Brava

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tipičan moderan katanac i njegovi ključevi
Srednjovekovna brava

Brava je mehanička ili elektronska naprava koja služi za zaključavanje vrata i koja se otključava fizičkim objektom (kao što su ključ, kartica, otisak prsta, sigurnosni token), unošenjem tajne informacije (šifre), ili kombinacijom ova dva. Postoje i prenosive brave koje se nazivaju katanci.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Antika[uredi | uredi izvor]

Brave su bile u upotrebi više od 6000 godina, a jedan rani primer otkriven je u ruševinama Ninive, glavnog grada drevne Asirije.[1] Ovakve brave su razvijene u egipatsku drvenu bravu sa iglama, koja se sastojala od zasuna, učvršćenja ili dodatka za vrata i ključ. Kada je ključ umetnut, igle unutar uređaja su podignute iz izbušenih rupa unutar zavrtnja, omogućavajući mu da se pomeri. Kada je ključ uklonjen, igle su delimično pale u zavrtnje, sprečavajući kretanje.[2]

Zaštićena brava je takođe bila prisutna od antike i ostaje najprepoznatljiviji dizajn brave i ključa u zapadnom svetu. Prve potpuno metalne brave pojavile su se između 870. i 900. godine, a pripisuju se engleskim zanatlijama.[3] Takođe se kaže da je ključ izmislio Teodor sa Samosa u 6. veku pre nove ere.[1]

„Rimljani su izmislili metalne brave i ključeve i sistem bezbednosti koji su obezbeđivali štitnici.“[4]

Imućni Rimljani često su čuvali svoje dragocenosti u sigurnim zaključanim kutijama u svojim domaćinstvima, a ključeve su nosili kao prstenje na prstima. Ova praksa je imala dve prednosti: ključ se uvek držao pri ruci, dok je signalizirao da je nosilac dovoljno bogat i važan da ima novac i nakit vredne obezbeđenja.[5]

Poseban tip brave, koji datira iz 17-18 veka, iako je potencijalno stariji jer slične brave datiraju iz 14. veka, može se naći u Beginažu belgijskog grada Lir.[6][7] Ove brave su najverovatnije gotičke brave, koje su bile ukrašene lišćem, često u obliku slova „V” koji okružuje ključaonicu.[8] Često se nazivaju bravom pijanog čoveka, međutim referenca na pijanstvo može biti pogrešna jer su ove brave, prema određenim izvorima, dizajnirane tako da osoba i dalje može da pronađe ključaonicu u mraku, iako to možda nije slučaj, jer su ukrasi mogli biti čisto estetski.[6][7] U novije vreme su dizajnirane slične brave.[9][10]

Moderne brave[uredi | uredi izvor]

Sa početkom industrijske revolucije u kasnom 18. veku i pratećim razvojem preciznog inženjeringa i standardizacije komponenti, brave i ključevi su se proizvodili sa sve većom složenošću i sofisticiranošću.[11]

Bravu sa polugom, koja koristi set poluga da spreči da se zasun pomeri u bravi, izumeo je Robert Baron 1778. godine.[12] Njegovo zaključavanje poluge sa dvostrukim dejstvom zahtevalo je da se poluga podigne na određenu visinu tako što je u ručici izrezan prorez. Stoga je podizanje poluge previše bilo loše kao i nedovoljno podizanje poluge. Ova vrsta brave se i danas koristi.[13]

Dijagram Čabove detektorske brave.[14][15][16][17]

Džeremaja Čab je 1818. godine značajno unapredio bravu sa polugom.[12] Provala u Portsmut brodogradilištu podstakla je Britansku vladu da raspiše konkurs za proizvodnju brave koja se može otvoriti samo sopstvenim ključem.[5] Čab je razvio čabovu detektorsku bravu, koja je uključivala integralnu sigurnosnu karakteristiku koja bi mogla osujetiti pokušaje neovlašćenog pristupa i koja bi ukazala vlasniku brave ako je došlo do ometanja. Čab je nagrađen sa 100 funti nakon što obučeni provalnik nije uspeo da otvori bravu posle 3 meseca.[18]

Brava, Etno kuća "Poganovska šopka",koja se koristila u Srbiji u dvadesetom veku.

Godine 1820, Džeremaja se pridružio svom bratu Čarlsu u osnivanju sopstvene bravarske kompanije Čab. Čab je napravio razna poboljšanja svoje brave: njegov poboljšani dizajn iz 1824. nije zahtevao poseban regulatorni ključ za resetovanje brave; do 1847. njegovi ključevi su koristili šest poluga umesto četiri; i kasnije je predstavio disk koji je omogućio ključu da prođe, ali je suzio vidno polje, skrivajući poluge od bilo koga ko pokuša da otključa bravu.[19] Braća Čab su takođe dobila patent za prvi sef otporan na provalu i započeli su proizvodnju 1835.

Najraniji patent za bravu sa iglama sa dvostrukim dejstvom dodeljen je američkom lekaru Abrahamu O. Stansberiju u Engleskoj 1805. godine,[20] ali modernu verziju, koja je i danas u upotrebi, izumeo je Amerikanac Lajnus Jejl stariji 1848. godine.[21] Ovaj dizajn brave koristio je igle različite dužine kako bi sprečio otvaranje brave bez ispravnog ključa. Godine 1861, Lajnus Jejl mlađi je bio inspirisan originalnom bravom sa iglama iz 1840-ih koju je dizajnirao njegov otac, te je tako izumeo i patentirao manji pljosnati ključ sa nazubljenim ivicama, kao i igle različite dužine unutar same brave, istog dizajna kao i pin-tambler brava koja se i danas koristi.[22] Moderna Jejlova brava je u suštini razvijenija verzija egipatske brave.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b de Vries, N. Cross and D. P. Grant, M. J. (1992). Design Methodology and Relationships with Science: Introduction. Eindhoven: Kluwer Academic Publishers. str. 32. ISBN 9780792321910. Arhivirano iz originala 2016-10-24. g. 
  2. ^ Ceccarelli, Marco (2004). International Symposium on History of Machines and Mechanisms. New York: Kluwer Academic Publishers. str. 43. ISBN 1402022034. Arhivirano iz originala 2016-10-24. g. 
  3. ^ „History”. Locks.ru. Arhivirano iz originala 2010-04-20. g. Pristupljeno 2010-06-10. 
  4. ^ „Key | lock device”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-01-13. 
  5. ^ a b „History”. Slate. Slate Magazine. 15. 5. 2012. Arhivirano iz originala 2012-12-09. g. Pristupljeno 2012-12-09. 
  6. ^ a b R. De Bruyn, ‘Oude sloten op deurtjes in het Liers begijnhof’, in: 't land van Ryen jaargang 17, aflevering 3–4, 1967, p. 158, article in Dutch
  7. ^ a b Echtpaar schrijft eerste boek sinds twintig jaar over Liers begijnhof nieuwsblad.be, Chris van Rompaey, 17 april 2018, article in Dutch
  8. ^ Dictionary, Lexicon of locks and keys historicallocks.com
  9. ^ United States patent keyhole guide for locks and method of using the same patentimages, Eugene Toussant, 1990
  10. ^ V-Lock Helps Drunks Get Home to Bed wired.com, Charlie Sorrel, 5 April 2010
  11. ^ Abreha, Kaleb G.; Kassa, Woubet; Lartey, Emmanuel K. K.; Mengistae, Taye A.; Zeufack, Albert G. (2021-12-18). Industrialization in Sub-Saharan Africa: Seizing Opportunities in Global Value Chains (na jeziku: engleski). World Bank Publications. ISBN 978-1-4648-1721-2. 
  12. ^ a b Chatwood, Arthur Brunel (1911). „Lock”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 16 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 841—844. 
  13. ^ Pulford, Graham W. (2007). High-Security Mechanical Locks : An Encyclopedic ReferenceSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Elsevier. str. 317. ISBN 978-0-7506-8437-8. 
  14. ^ Ullyett, Kenneth (27. 7. 1963). „Crime out of hand”. M. Joseph — preko Google Books. 
  15. ^ „The Architect and Building News”. 27. 7. 1922 — preko Google Books. 
  16. ^ „Keeping Track”. Canadian National Railways. 27. 7. 1960 — preko Google Books. 
  17. ^ Tobias, Marc Weber (1. 1. 2000). LOCKS, SAFES, AND SECURITY: An International Police Reference Two Volumes (2nd Ed.). Charles C Thomas Publisher. ISBN 9780398083304 — preko Google Books. 
  18. ^ „Lock Making: Chubb & Son's Lock & Safe Co Ltd”. Wolverhampton City Council. 2005. Arhivirano iz originala 10. 01. 2016. g. Pristupljeno 16. 11. 2006. 
  19. ^ Roper, C.A.; Phillips, Bill (2001). The Complete Book of Locks and Locksmithing. McGraw-Hill Publishing. ISBN 0-07-137494-9. 
  20. ^ The Complete Book of Home, Site, and Office Security: Selecting, Installing, and Troubleshooting Systems and Devices. McGraw-Hill Professional. 2006. str. 11. ISBN 9780071467445. Arhivirano iz originala 2016-11-21. g. 
  21. ^ The Geek Atlas: 128 Places Where Science and Technology Come Alive. O'Reilly Media, Inc. 2009. str. 445. ISBN 9780596555627. Arhivirano iz originala 2016-05-01. g. 
  22. ^ „Inventor of the Week Archive”. Massachusetts Institute of Technology. Arhivirano iz originala 2013-05-29. g. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Brava na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брава&oldid=27602916”