Brazavil
| Brazavil franc. Brazzaville | |
|---|---|
 Brazavil | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Kongo |
| Departman | Departman Brazavil |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2014. | 1.827.000 |
| — gustina | 6.923,08 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 4° 19′ 30″ J; 15° 19′ 20″ I / 4.325° J; 15.322222° I |
| Aps. visina | 320 m |
| Površina | 263,9 km2 |
  Brazavil Brazavil na karti Republike Kongo | |
| Pozivni broj | 242 |
| Veb-sajt | |
| http://www.brazzaville.cg | |
Brazavil (franc. Brazzaville)[1][2][3][4] je najveći i glavni grad Republike Kongo i rečno pristanište u donjem toku reke Kongo. Sa druge strane reke je glavni grad Demokratske Republike Kongo Kinšasa. Brazavil ima oko 1,1 milion stanovnika, dok aglomeracija ova dva grada ima oko 9 miliona stanovnika.
Značajnije građevine u gradu su Bazilika Svete Ane iz 1949, Toranj Nabemba i Kongresna palata.
Godine 2013, Brazavil je UNESCO proglasio gradom muzike; od tada je takođe član Mreže kreativnih gradova.[5]
Geografija[uredi | uredi izvor]
Brazavil pokriva veliko područje severno od reke Kongo, odmah ispod bazena Malebo. Mbamu, veliko ostrvo u okviru Pula, deo je teritorije Republike Kongo.
Brazavil je 506 kilometres (314 miles) u unutrašnjosti od Atlantskog okeana i približno 474 km (295 mi) južno od ekvatora. Grad je opština koja je odvojena od ostalih regiona republike; okružen je Pul departmanom. Oko grada su velike ravnice. Grad je relativno ravan i nalazi se na nadmorskoj visini od 317 metres (1.040 feet). Nizvodno reka Kongo ima brojne brzake, poznate kao vodopadi Livingston, koji sprečavaju plovidbu uzvodno do ove tačke od njenog ušća u Atlantik.
Kinšasa, glavni grad Demokratske Republike Kongo, nalazi se na južnoj obali Konga, direktno naspram Brazavila. Da bi se napravila razlika između dve afričke zemlje koje imaju „Kongo“ u svojim imenima, Republika Kongo se ponekad naziva Kongo-Brazavil, za razliku od Kongo-Kinšasa. Kinšasa je više od pet puta veća od Brazavila po populaciji. Ovo je jedino mesto na svetu gde su se dva nacionalna glavnog grada razvila na suprotnim obalama reke, na vidiku jedan od drugog.[6]
U martu 2018. potpisana je „Deklaracija iz Brazavila“ za promovisanje boljeg upravljanja i očuvanja Centralnog sliva, regiona u basenu Konga i prvenstveno u DRK. To je najveće tropsko tresetište na svetu, koje se sastoji od močvarnih šuma. Očuvanje ovog područja je važno za opstanak megafaune, a takođe je kritično za svetsku klimu. Spaljivanjem treseta oslobodilo bi se previše ugljenika i podiglo bi temperaturu Zemlje. Deklaraciju o očuvanju tresetišta kao najveće svetske kopnene zalihe organskog ugljenika potpisale su Demokratska Republika Kongo, Republika Kongo i Indonezija, koja takođe ima tresetišta.[7]
Klima[uredi | uredi izvor]
Brazavil karakteriše tropska vlažna i suva klima. Njegova vlažna sezona, koja traje od oktobra do maja, duža je od suve sezone, koja pokriva preostale mesece. Najsušniji meseci u Brazavilu, jul i avgust, u proseku nemaju značajne padavine. Pošto se Brazavil nalazi južno od ekvatora, njegova sušna sezona počinje oko „zimskog” solsticija, a to je mesec jun. Grad ima relativno stalne temperature tokom cele godine.
| Klima Brazavila (aerodrom Maja-Maja) 1961–1990, ekstremi 1932–sadašnjost | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 37,5 (99,5) |
36,3 (97,3) |
37,5 (99,5) |
36,8 (98,2) |
37,3 (99,1) |
34,3 (93,7) |
33,8 (92,8) |
40,2 (104,4) |
39,5 (103,1) |
38,9 (102) |
35,8 (96,4) |
40,2 (104,4) |
40,2 (104,4) |
| Maksimum, °C (°F) | 30,5 (86,9) |
31,3 (88,3) |
31,7 (89,1) |
31,8 (89,2) |
30,9 (87,6) |
28,4 (83,1) |
27,0 (80,6) |
28,5 (83,3) |
30,4 (86,7) |
30,8 (87,4) |
30,4 (86,7) |
30,2 (86,4) |
30,2 (86,4) |
| Prosek, °C (°F) | 26,0 (78,8) |
26,4 (79,5) |
26,7 (80,1) |
26,8 (80,2) |
26,2 (79,2) |
23,8 (74,8) |
22,4 (72,3) |
23,6 (74,5) |
25,5 (77,9) |
26,1 (79) |
25,9 (78,6) |
25,8 (78,4) |
25,4 (77,7) |
| Minimum, °C (°F) | 21,4 (70,5) |
21,5 (70,7) |
21,7 (71,1) |
21,9 (71,4) |
21,6 (70,9) |
19,3 (66,7) |
17,8 (64) |
18,8 (65,8) |
20,6 (69,1) |
21,4 (70,5) |
21,4 (70,5) |
21,5 (70,7) |
20,7 (69,3) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | 17,0 (62,6) |
14,5 (58,1) |
17,7 (63,9) |
18,6 (65,5) |
17,0 (62,6) |
12,7 (54,9) |
10,5 (50,9) |
10,3 (50,5) |
15,2 (59,4) |
13,7 (56,7) |
18,2 (64,8) |
17,7 (63,9) |
10,3 (50,5) |
| Količina padavina, mm (in) | 160 (6,3) |
137 (5,39) |
167 (6,57) |
191 (7,52) |
118 (4,65) |
8 (0,31) |
3 (0,12) |
4 (0,16) |
34 (1,34) |
139 (5,47) |
261 (10,28) |
172 (6,77) |
1,394 (54,88) |
| Dani sa padavinama (≥ 1.0 mm) | 10 | 8 | 11 | 12 | 8 | 1 | 0 | 0 | 4 | 9 | 14 | 12 | 89 |
| Relativna vlažnost, % | 81 | 80 | 79 | 81 | 81 | 79 | 77 | 73 | 71 | 76 | 81 | 82 | 78 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 171 | 167 | 192 | 181 | 177 | 141 | 127 | 133 | 145 | 152 | 157 | 154 | 1.897 |
| Izvor #1: Deutscher Wetterdienst (humidity, 1951–1990)[8][9][a] | |||||||||||||
| Izvor #2: Meteo Climat (record highs and lows)[10] | |||||||||||||
Istorija[uredi | uredi izvor]
Osnovao ga je 1880. Pjer Savorgan de Braza. Od 1898. Brazavil je glavni grad kolonije Francuski Kongo. Godine 1900, imao je oko 5.000 stanovnika, da bi se ovaj broj većao na 100.000 do 1950. Ovde je nakratko bilo sedište pokreta Slobodna Francuska (France libre) oktobra 1940. posle nemačke okupacije Francuske. U Drugom svetskom ratu bio je centar za operacije francuskih snaga u Africi. Pod rukovodstvom Šarla de Gola tu je održana Konferencija u Brazavilu 1944. na kojoj se razmatralo buduće uređenje francuskih kolonijalnih poseda.
Privreda[uredi | uredi izvor]
![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Razvijena je prehrambena i teška industrija.[11]
Saobraćaj[uredi | uredi izvor]
Železničkom prugom Brazavil je spojen sa gradom i lukom Poant Noar na Atlantskom okeanu. Ima i međunarodni aerodrom.
Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Station ID for Brazzaville/ Maya–Maya is 64450 Use this station ID to locate the sunshine duration
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Roman Adrian Cybriwsky, Capital Cities around the World: An Encyclopedia of Geography, History, and Culture, ABC-CLIO, USA, 2013, p. 60
- ^ Sylvie Ayimpam, Vie matérielle, échanges et capitalisme sur la rive méridionale du Pool du fleuve Congo (1815-1930), Centre d'Étude des Mondes Africains (CEMAf), 2006, p. 4 and p. 9
- ^ Joseph ZIDI, Brazzaville : Les enjeux de la géographie des migrations (1800-2010), Université Marien Ngouabi de Brazzaville, 2016
- ^ MARTIN Phyllis M., Loisirs et société à Brazzaville pendant l'ère coloniale, KARTHALA Editions, 2006, p. 31
- ^ „Brazzaville, Zahlé, Kraków and Fabriano designated UNESCO Creative Cities”. UN News (na jeziku: engleski). 2013-10-21. Arhivirano iz originala 4. 10. 2018. g. Pristupljeno 2018-10-03.
- ^ „Face-off over the Congo: the long rivalry between Kinshasa and Brazzaville”. TheGuardian.com. 17. 1. 2017. Arhivirano iz originala 18. 7. 2017. g. Pristupljeno 15. 7. 2017.
- ^ „Historic agreement signed to protect the world's largest tropical peatland”. UNEP - UN Environment Programme. 23. 3. 2018. Arhivirano iz originala 31. 7. 2020. g. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Klimatafel von Brazzaville (Flugh.) / Kongo” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (na jeziku: nemački). Deutscher Wetterdienst. Arhivirano (PDF) iz originala 11. 2. 2020. g. Pristupljeno 24. 10. 2016.
- ^ „Station 64450 Brazzaville/ Maya–Maya”. Global station data 1961–1990—Sunshine Duration. Deutscher Wetterdienst. Arhivirano iz originala 2017-10-17. g. Pristupljeno 24. 10. 2016.
- ^ „Station Brazzaville” (na jeziku: francuski). Meteo Climat. Arhivirano iz originala 6. 3. 2018. g. Pristupljeno 24. 10. 2016.
- ^ „Sub-national HDI - Area Database - Global Data Lab”. hdi.globaldatalab.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 23. 9. 2018. g. Pristupljeno 2018-09-13.
- ^ „Coopération”. Brazzaville.cg (na jeziku: francuski). Commune de Brazzaville, Congo. Arhivirano iz originala 5. 9. 2017. g. Pristupljeno 12. 9. 2017.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ziavoula, Robert Edmond, ur. (2006). Brazzaville, une ville à reconstruire. Paris: Karthala. ISBN 2-84586-825-1.
- Chavannes, Charles de. (1929) "Le Sergent Sénégalais Malamine." Annales de l'Académie des Sciences Coloniales, vol. 3:159–187.
- Brazza, A Life for Africa. 2006. ISBN 978-1-4259-1198-0. Tekst „Petringa, Maria” ignorisan (pomoć)
- Tiepolo, M. (1996) "City Profile: Brazzaville" in Cities v. 13, pp. 117–124
- Brisset-Guibert, Hervé (2007) Brazzaville petit guide historique, in the site www.presidence.cg ("palais presidentiel")
- Cultural reference: In the final scene of the 1942 film, Casablanca, it is to Brazzaville that Captain Renault (Claude Rains) suggests he and Rick (Humphrey Bogart) might escape to together for "vacation" and, as Rick counters, "the beginning of a beautiful friendship."
- Whitehouse, Bruce (2012). Migrants and Strangers in an African City: Exile, Dignity, Belonging. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 9780253000811.
- Martin, Phyllis 1995, Leisure and Society in Colonial Brazzaville, Cambridge: Cambridge University Press.
- Paul Tiyambe Zeleza; Dickson Eyoh, ur. (2003). „Brazzaville, Congo”. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 0415234794.
- Charles Didier Gondola (2005). „Brazzaville”. Ur.: Kevin Shillington. Encyclopedia of African History. Fitzroy Dearborn. ISBN 978-1-57958-245-6.
- Simon Bekker and Goran Therborn, ur. (2011), „Brazzaville”, Capital Cities in Africa: Power and Powerlessness, Dakar: Council for the Development of Social Science Research in Africa, ISBN 978-2- 8697-8495-6, Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g., Pristupljeno 11. 02. 2023
- Charles de Chavannes (1935), Note sur la fondation de Brazzaville en 1884 (na jeziku: francuski)
- Pierre Sirven (1972). „Les industries de Brazzaville”. Cahiers d'Outre-Mer (na jeziku: francuski). 25 — preko Persee.fr.
- Roland Pourtier (2000). „Brazzaville dans la guerre: crise urbaine et violences politiques” [Brazzaville in the war: urban crisis and political violence]. Annales de géographie (na jeziku: francuski). 109. doi:10.3406/geo.2000.1901 — preko Persee.fr.
- Elisabeth Dorier-Apprill (2001). „Un cycle de guerres urbaines à Brazzaville”. Les Annales de la recherche urbaine (na jeziku: francuski) (91). doi:10.3406/aru.2001.2440 — preko Persee.fr.
- Robert Edmond Ziavoula, ur. (2006). Brazzaville, une ville à reconstruire (na jeziku: francuski). Paris: Éditions Karthala. ISBN 978-2-8111-4128-8.
- „Chronology of Catholic Dioceses: Republic of the Congo”. Norway: Roman Catholic Diocese of Oslo. Pristupljeno 12. 9. 2017.
- David R. Devereux (2005). „Colonial Federations: French Equatorial Africa”. Ur.: Kevin Shillington. Encyclopedia of African History. Fitzroy Dearborn. str. 260—261. ISBN 978-1-135-45670-2.
- Muriel E. Chamberlain (2013) [1998]. „Chronology of Decolonisation: the French Empire: French Equatorial Africa”. Longman Companion to European Decolonisation in the Twentieth Century. Routledge. str. 163+. ISBN 978-1-317-89744-6.
- „Patrimoines et monuments”. Brazzaville.cg (na jeziku: francuski). Commune de Brazzaville, Congo. Pristupljeno 12. 9. 2017.
- Nora Greani (2012). „Soixante ans de création à l’École de peinture de Poto Poto (Congo-Brazzaville)”. Cahiers d'études africaines (na jeziku: francuski) (205) — preko Revues.org.
- „Tableau synoptique des maires” (na jeziku: francuski). Commune de Brazzaville, Congo. Arhivirano iz originala 31. 8. 2017. g.
- „Les arrondissements”. Brazzaville.cg (na jeziku: francuski). Commune de Brazzaville, Congo. Pristupljeno 12. 9. 2017.
- „Brazzaville en bref”. Brazzaville.cg (na jeziku: francuski). Commune de Brazzaville, Congo. Pristupljeno 12. 9. 2017.
- United Nations Department of Economic and Social Affairs, Statistical Office (1987). „Population of capital cities and cities of 100,000 and more inhabitants”. 1985 Demographic Yearbook. New York. str. 247—289.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- FUSION CITIES, consolidation of movement, urban analysis seminar with vectorised maps of the agglomeration by TU Darmstadt, 2009
- Maria Petringa's 1997 biographical article on Savorgnan de Brazza, describing events leading to the founding of Brazzaville
- „(Brazzaville)”. Mukanda: ressources documentaires sur l'Afrique centrale (na jeziku: francuski). France: University of Lorraine. Arhivirano iz originala 10. 10. 2017. g. Pristupljeno 11. 02. 2023. (Bibliography)
- „(Brazzaville)”. Directory of Open Access Journals. UK. (Bibliography of open access articles)
- Items related to Brazzaville, various dates (via Europeana)
- Items related to Brazzaville, various dates (via Digital Public Library of America)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
