Branko V. Radičević

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Branko V. Radičević

Branko V. Radicevic.JPG

Informacije
Datum rođenja 14. maj 1925.
Mesto rođenja Čačak (Kraljevina Jugoslavija)
Datum smrti 11. januar 2001.
Mesto smrti Beograd (Savezna Republika Jugoslavija)
Dela
Potpis

Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925Beograd, 11. januar 2001) je bio srpski književnik, pesnik, romansijer, novinar i dečji pisac. Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira i majke Kosare, rođ. Milikić.

Život i stvaralaštvo[uredi]

U ranoj mladosti, tokom Drugog svetskog rata, još kao šesnaestogodišnjak, bio je partizanski kurir Ratka Mitrovića. Odveden je i u logor, u Smederevskoj Palanci, gde se teško razboleo, jedva preživeo, i tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji. Posle rata, jedno vreme živi u Sarajevu, gde počinju njegovi stvaralački dani. Seli se u Beograd, gde završava Pravni fakultet. Uporedo s studiranjem, radi kao novinar za Dugu i kao saradnik u mnogim listovima i časopisima. Kao urednik edicija „Žar ptica“, više godina radi u Borbi. Bio je i predsednik izdavačke kuće Srpska književna zadruga iz Beograda.

Pokrenuo je kulturne manifestacije: Disovo proleće u Čačku i Dragačevski sabor trubača u Guči. Stvaralaštvo mu sadrži i preko sto naslova pesama, pripovedaka, romana i knjiga za decu. Istraživao je i spomenike- „krajputaše“, (krajputaši- njegova reč), napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima - krajputašima. Bio je i veliki istraživač i poznavalac srpskog jezika.

Dela[uredi]

Najpoznatija dela su mu „Pesme o majci“, „Priča o životinjama“, „Sa Ovčara i Kablara“, „Vojničke pesme“, „Ponoćni svirači“, „Seljaci“ i „Antologija srpskog pesništva“. Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života. Veliki uspeh stiče i njegovo poslednje delo „Sujeverice“.

Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade.

LjUBOMORA


Tada je pevao dan u granama topola.
Setim se tebe i odmah mi grešna miso.
Jutrom reka, a ti ludo gola.
Pa mišljah: da je reka muško,
ja bih od bola vrisko.


I ja sam mogao ribe klati.
Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi.
Ti si se mogla i mladom klenu dati.
Iz tvog su čela nicali beli rogovi.


Tada je pevao dan u granama topola.
Da bi te videla, trska je porasla za dva kolenca.
Dolazile su zveri oba pola.
Iz tvojih grudi htela su poteći
dva bela studenca.


I ja sam samo mogao da padnem na kolena.
Bio sam snažni junac a ti mlada mati.
I gledao sam dva tvoja oka zamagljena
zbog kojih ključa krv i snaga ludo pati.


Tada je pevao dan u granama topola.
Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice.
Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola.
Kako da stignem noge takve trkačice.


Bio je to ludi galop od jutra do noći.
Povaljali smo trave i izranili žita.
I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoći,
ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita.


I presta da peva dan u granama topola.
Čudno: rasle su šume sa korenjem nagore.
U vuka oči pune vučjeg bola.
U vodi ribe vode tajne razgovore.


I bila su dva neba, jedno je u reci.
I svaka je grana imala toplinu ruke.
Plovili su neki čudni, crni meseci
s usnama da ljube, s rukama za kurjake.


I presta da peva dan u granama topola.
Bi veče. Ti si ležala na paprati.
A ja sam bio mladić, slab, bez ona dva roga vola.
I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati.
Da sam ti bičje reči riknuo, ti bi znala.
I nikad bliže nožu ne bi moja ruka.
Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.
Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvog vuka.




Pesme[uredi]

  • Sutonski dani, 1945.
  • Pesme, 1949.
  • Lirika, 1951.
  • Zemlja, 1954.
  • Večita pešadija, 1956.
  • Tri čokota stihova a o vinu ni reči, 1961.
  • Božja krčma, 1965.
  • Sa Ovčara i Kablara, 1970.
  • Seljačka poema, 1971.
  • Izabrane pesme, 1971.
  • Pohvalice i pokudice, 1974.
  • Zemljosanke, 1978.
  • Tekla reka Lepenica, 1979.
  • Vita jela, zelen bor, 1986.
  • Kadionik, 1990.

Romani[uredi]

  • Bela žena, 1955.
  • Izgubljeni grad, 1957.
  • Četvrta noć, 1957.
  • Ponoćni svirači, 1959.
  • Noć tela, 1963.
  • Grubići i nežnići, 1968.
  • Seljaci, 1971.
  • Ćorava posla, 1972.
  • Svedok, 1977.
  • Praznina, 1992.

Knjige pripovedaka[uredi]

  • Ljubav i smrt, 1982.
  • Gorka grla, 1986.
  • Takav je život, 1989.
  • Budućnost, 1991.

Knjige za decu[uredi]

  • Priče o dečacima, 1952.
  • Duh livada (priče), 1954.
  • Učeni mačak (novela), 1957.
  • Poslastičarnica kod veselog čarobnjaka, 1950.
  • Čudotvorno oko (priče i bajke), 1964.
  • Bajka o šaljivčini i druge priče, 1967.
  • Bajke o guslama, 1967.
  • Gvozden čovek i druge priče, 1967.
  • Đavolije i druge priče, 1967.
  • Pesme o majci, 1979.
  • Devetaci, 1976.
  • Skitnica ili pesme i priče za decu, 1988.
  • Priče o životinjama, 1990.
  • Kako je Jošika otišao na nebo, priče iz ciganskog života, 1992.

Monografije[uredi]

  • Plava linija života - srpski spomenici i krajputaši, 1961.
  • Srpski nadgrobni spomenici i krajputaši, 1965.

Ostalo[uredi]

  • Sujeverice i druge reči, 1991.


Izvori[uredi]