Брахиосаур

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Brahiosaur
Vremenski raspon: gornja jura, 154–153 Ma
↓
Rekonstruisana replika holotipa skeleta
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Kladus: Dinosauria
Kladus: Saurischia
Podred: †Sauropodomorpha
Kladus: †Eusauropoda
Kladus: †Neosauropoda
Kladus: †Macronaria
Porodica: †Brachiosauridae
Rod: †Brachiosaurus
Riggs, 1903[1]
Vrsta:
†B. altithorax
Binomno ime
†Brachiosaurus altithorax
Riggs, 1903[1]

Brahiosaur što znači „gušter — ruka“(grč. βραχιωνσαυρος) je bio vrsta dinosaura koji su živeli u kasnoj juri, pre oko 156 miliona godina. Dobio je takvo ime jer su mu prednji udovi, suprotno od ostalih dinosaurusa bili duži nego zadnji. Bio je jedna od najvećih životinja koje su ikada hodale Zemljom. Prvi fosilni nalaz otkriven je 1900. godine u Grand River Kanjonu u SAD, država Kolorado. Sem u Koloradu stanište mu je bilo i na prostoru nadašnje Tanzanije na afričkom kontinentu i prostoru današnje Portugalije na evropskom kontinentu.[2]

Brahiosaur je bio jedan od najvećih i najtežih dinosaurusa, dugačak oko 25m i verovatno je mogao da podigne glavu do 13m iznad zemlje. Ali postoje i dokazi da je mogao da poraste i do 15% više nego što je navedeno. Brahiosaur je imao masu između 33 i 88 tona.[3]

Izgled[uredi | uredi izvor]

Umetnička vizija brahiosaura
Rekonstrukcija vrste Brachiosaurus altithorax

Brahiosaur je bio u grupi biljojeda koji su hodali na četiri noge i imali relativno male mozgove. Imao je građu poput žirafe, sa dugačkim prednjim udovima i veoma dugačkim vratom, malom glavom i kratkim debelim repom. Imao je zube prilagođene njegovom tipu ishrane. Njegova lobanja je bila rupičasta verovatno da bi se smanjila njegova težina. Imao je osam kandži (prvi prst na prednjim nogama i prva tri prsta na zadnjim nogama) i hodao je na četiri noge.[3]

Vrste roda Brachiosaurus[uredi | uredi izvor]

Rod Brachiosaurus obuhvata tri vrste:

  1. B. alataiensis de Lapparent & Zbyszewski, 1957.
  2. B. altithorax Riggs, 1903.
  3. ?B. nougaredi de Lapparent, 1960.


Euhelopus je bio srodan kamarasauru, ali je bio manji.
srpski naziv latinski naziv doba
brahiosaurus Brachiosaurus srednja i gornja kreda
euhelopus Euhelopus kasna kreda
kamarasaurus Camarasaurus gornja kreda
opistocelikaudia Opisthocoelicaudia gornja kreda

Istorija otkrića[uredi | uredi izvor]

Holotipni uzorak[uredi | uredi izvor]

Holotipski materijala tokom ekskavacije, sa prikazanim leđnim pršljenima, sakrumom, iliumom i rebrima

Rod Brachiosaurus je baziran na parcijalnom postkranijalnom skeletu otkrivenom 1900. godine u dolini reke Kolorado u blizini Frute, Kolorado.[4] Ovaj primerak, koji je kasnije proglašen holotipom, potiče od stena u slivu Bruši, pripadnika Morisonske formacije, te je prema tome kasno kimeridžijski, star oko 154 do 153 miliona godina.[5] Otkrili su ga američki paleontolog Elmer S. Rigs i njegova posada iz Fildovog kolumbijskog muzeja (sada Fildovog muzeja prirodne istorije) iz Čikaga,[1] trenutno je zaveden u katalogu kao FMNH P 25107.[6]

Rigs i njegovi saradnici su radili na tom području kao rezultat pozitivne korespondencije između Rigsa i Stantona Meril Bradburija, zubara u obližnjoj varoši Grand Džankšon. U proleće 1899. Rigs je poslao pisma gradonačelnicima u zapadnom Koloradu, raspitujući se za moguće staze koje vode od železnice do severoistočne Jute, gde se nadao da će pronaći fosile eocenskih sisara.[7] Na njegovo iznenađenje, Bradberi, amaterski kolekcionar i predsednik Akademije nauka Zapadnog Kolorada, obavestio ga je da su kosti dinosaurusa sakupljane u blizini Grand Džankšon od 1885.[4] Rigs je bio skeptičan prema ovoj tvrdnji, ali je njegov nadređeni, kustos geologije Oliver Kamings Farington, bio veoma nestrpljiv da u zbirku doda veliki kostur sauropoda kako bi nadmašio druge institucije, i ubedio je rukovodstvo muzeja da uloži petsto dolara u ekspediciju.[8] Dolaskom 20. juna 1900. godine postavili su logor na napuštenom kozjem ranču.[9] Tokom istražnog putovanja na konju, Rigsov pomoćnik na terenu Harold Vilijam Menke pronašao je humerus FMNH P 25107,[1] 4. jula,[10] uzvikujući da je to „najveća stvar do sada!”. Rigs je u početku smatrao da je nalaz loše očuvan primerak Brontosaurusa i stavio prioritet na iskopavanje Kamenoloma 12, koji je sadržao obećavajući skelet Morosaurusa. Osiguravši taj uzorak, dana 26. jula vratio se humerusu u Kamenolomu 13, koji se ubrzo pokazao da je ogromne veličine, ubedivši zbunjenog Rigsa da je otkrio najveću kopnenu životinju ikada.[11]

Rigsov preparator, H. V. Menke, leži pored humerusa tokom iskopavanja 1900.

Lokalitet, Rigsov Kamenolom 13, nalazi se na malom brdu kasnije poznatom kao Rigs Hil, koji je u današnje vreme obeležen pločom. Na Rigs Hilu je zabeleženo više fosila roda Brachiosaurus, dok su drugi fosili na brdu bili vandalisani.[10][12] Tokom iskopavanja uzorka, Rigs je pogrešno identifikovao humerus kao deformisanu butnu kost zbog njene velike dužine, a činilo se da je to potvrđeno kada je otkrivena jednako velika, dobro očuvana prava butna kost istog kostura. Rigs je 1904. godine napomenuo: „Da nije bilo neobične veličine pronađenih rebara povezanih s njim, primerak bi bio odbačen kao apatosaurus, suviše loše očuvan da bi imao vrednost.” Tek nakon pripreme fosilnog materijala u laboratoriji, kost je prepoznata kao humerus.[13] Iskopavanje je privuklo veliki broj posetilaca, odgodivši radove i prisilivši Menka da čuva lokaciju kako bi sprečio pljačku kostiju. Dana 17. avgusta poslednja kost je omotana gipsom.[14] Nakon završetka desetodnevnog prospektivnog putovanja, ekspedicija se vratila u Grand Džankšon i angažovala tim i vagon za transport svih fosila do železničke stanice, tokom pet dana; još jedna nedelja je potrošena na njihovo pakovanje u trideset osam sanduka težine 5.670 kg (12.500 lb).[15] Dana 10. septembra Rigs je vozom krenuo za Čikago, prispevši 15-tog; železničke kompanije su dozvolile putnicima i teretu da putuju besplatno, kao gest za odnose s javnošću.[16]

Holotipni skelet sastoji se od desne nadlaktične kosti (humerusa), desne butne kosti (femura), desnog iliuma (kosti kuka), desnog korakoida (ramena kost), sakruma (spojeni pršljenovi kuka), poslednjih sedam grudnih (trup) i dva repna (repna) pršljena, i nekoliko rebara.[1][6][17] Rigs je opisao korakoid kao da je sa leve strane tela,[1][13][17] ali je ponovno istraživanje pokazalo da je to desni korakoid.[6] U vreme otkrića, donji kraj nadlaktične kosti, donja strana sakruma, ilium i očuvani repni pršljenovi bili su izloženi vazduhu i tako delimično oštećeni vremenskim uticajima. Pršljenovi su bili samo neznatno pomereni iz prvobitnog anatomskog položaja; pronađeni su sa gornjim stranama usmerenim nadole. Rebra, humerus i korakoid su, međutim, pomereni na levu stranu kičmenog stuba, što ukazuje na transport vodenom strujom. Ovo dalje dokazuje izolovani ilium Diplodokusa koji se očigledno kretao nasuprot kičmenog stuba, kao i promena u sastavu okolnih stena. Dok je sam uzorak bio ugrađen u sitnozrnatu glinu, što ukazuje na niskoenergetske uslove u vreme taloženja, na sedmom predsakralnom pršljenu odsečen je debelim slojem mnogo grubljih sedimenata koji se sastojao od kamenčića u osnovi i peščara dalje prema gore, što ukazuje na taloženje pod jačim strujama. Na osnovu ovih dokaza, Rigs je 1904. godine sugerisao da je nestali prednji deo kostura odnet vodenom strujom, dok je zadnji deo već bio prekriven sedimentom i tako očuvan.[13]

Rigs, s desne strane, i Dž. B. Abot koji su radili na holotipnim kostima 1899; s leve strane se vidi još uvek zapakovana bedrena kost

Rigs je objavio kratak izveštaj o novom nalazu 1901. godine, primećujući neobičnu dužinu nadlaktične kosti u poređenju sa femurom i ekstremnu ukupnu veličinu i rezultirajuće proporcije slične žirafi, kao i manji razvoj repa, ali nije objavio naziv za novog dinosaurusa.[17] Godine 1903. imenovao je tipsku vrstu Brachiosaurus altithorax.[1] Rigs je ime roda izveo od grčkog brachion/βραχίων što znači „ruka” i sauros/σαυρος što znači „gušter”, jer je shvatio da je dužina ruku neobična za sauropoda.[1] Taj specifični epitet je izabran zbog neobično duboke i široke grudne šupljine, od latinskog altus „duboko“ i grčkog thorax/θώραξ, „grudni oklop, kirasa, koršol“.[18] Latinski thorax izveden je iz grčkog i postao je uobičajena naučna oznaka za grudi tela. Naslovi Rigsovih članaka iz 1901. i 1903. naglasili su da je primerak „najveći poznati dinosaurus”.[1][17] Rigs je pratio svoju publikaciju iz 1903. sa detaljnijim opisom u monografiji iz 1904.[13]

Priprema holotipa počela je u jesen 1900. godine, ubrzo nakon što ga je Rigs preneo sa terena u muzej. Prvo su obrađeni elementi udova. U zimu 1904. godine veoma istrošene pršljenove leđa i kuka pripremili su Džejms B. Abot i K.T. Klajn.[13] Kako je priprema pojedinačnih kostiju završena, one su bile izložena u staklenoj vitrini u hali 35 Palate likovnih umetnosti Svetske kolumbijske izložbe, prvoj lokaciji Fildsovog muzeja. Sve kosti su, zasebno, još bile izložene do 1908. godine u hali 35, kada je otvoren u Fildsovom muzeju novopostavljeni Apatosaurus, što je bio primerak koji je Rigs pronašao u Kamenolomu 12,[19] danas katalogizovan kao FMNH P25112 i identifikovan kao primer roda Brontosaurus.[20] Godine 1993, holotipne kosti su oblikovane i izlivene, a kosti koje nedostaju isklesane su na osnovu materijala srodnog Brachiosaurus brancai (sada Giraffatitan) u Prirodnjačkom muzeju u Berlinu. Ovaj plastični kostur je montiran i 1994. godine i izložen na severnom kraju Stenli Fild Hala, glavne izložbene hale sadašnje zgrade Fildsovog muzeja. Prave kosti holotipa izložene su u dve velike staklene vitrine na oba kraja montiranog odlivaka. Montaža je stajala do 1999. godine, kada je premeštena u dvoranu B prvog terminala Junajted erlajnsa na međunarodnom aerodromu O'Hara kako bi se napravio prostor za novostečeni kostur tiranosaurusa, „Su”.[21] U isto vreme, Fildsov muzej je postavio drugi plastični odlivak kostura (dizajniran za spoljnu upotrebu) koji je izložen izvan muzeja na severozapadnoj terasi.[22] Još jedan spoljašnji odlivak na otvorenom poslat je u Diznijevo životinjsko carstvo da služi kao ikona kapije za „DinoLand, U.S.A“ područje, poznato kao „Oldengejt Bridž” koje povezuje dve polovine fosilnog kamenoloma nazvanog Bounjard prostor.

Another outdoor cast was sent to [[]] to serve as a gateway icon for the "DinoLand, U.S.A." area, known as the "Oldengate Bridge" that connects the two halves of the fossil quarry themed Boneyard play area.[23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z Riggs, E.S. (1903). „Brachiosaurus altithorax, the largest known dinosaur”. American Journal of Science. 4. 15 (88): 299—306. Bibcode:1903AmJS...15..299R. doi:10.2475/ajs.s4-15.88.299. 
  2. ^ Brahiosaurus
  3. ^ a b Dino park
  4. ^ a b Glut, D.F. (1997). „Brachiosaurus”. Dinosaurs: The EncyclopediaSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. McFarland & Company. str. 213–221. ISBN 978-0-89950-917-4. 
  5. ^ Turner, C.E.; Peterson, F. (1999). „Biostratigraphy of dinosaurs in the Upper Jurassic Morrison Formation of the Western Interior, USA”. Ur.: Gillete, David D. Vertebrate Paleontology in Utah. Miscellaneous Publication 99-1. Salt Lake City, Utah: Utah Geological Survey. str. 77–114. ISBN 978-1-55791-634-1. 
  6. ^ a b v Taylor, M.P. (2009). „A re-evaluation of Brachiosaurus altithorax Riggs 1903 (Dinosauria, Sauropoda) and its generic separation from Giraffatitan brancai (Janensh 1914)” (PDF). Journal of Vertebrate Paleontology. 29 (3): 787—806. S2CID 15220647. doi:10.1671/039.029.0309. 
  7. ^ Brinkman 2010, str. 106.
  8. ^ Brinkman 2010, str. 105.
  9. ^ Brinkman 2010, str. 108.
  10. ^ a b Chenoweth, W.L. (1987). „The Riggs Hill and Dinosaur Hill sites, Mesa County, Colorado”. Ur.: Averett, Walter R. Paleontology and Geology of the Dinosaur Triangle. Grand Junction, Colorado: Museum of Western Colorado. str. 97—100. LCCN 93247073. OCLC 680488874. 
  11. ^ Brinkman 2010, str. 111.
  12. ^ Lohman, S.W. (1965). Geology and artesian water supply of the Grand Junction area, Colorado. Professional Paper 451. Reston, Virginia: U.S. Geological Survey. str. 1—149. 
  13. ^ a b v g d Riggs, E.S. (1904). „Structure and relationships of opisthocoelian dinosaurs. Part II. The Brachiosauridae”. Geological Series (Field Columbian Museum). 2 (6): 229—247. 
  14. ^ Brinkman 2010, str. 117.
  15. ^ Brinkman 2010, str. 118.
  16. ^ Brinkman 2010, str. 119.
  17. ^ a b v g Riggs, E.S. (1901). „The largest known dinosaur”. Science. 13 (327): 549—550. Bibcode:1901Sci....13..549R. PMID 17801098. doi:10.1126/science.13.327.549-a. 
  18. ^ Liddell, H.G.; Scott, R. „θώραξ”. A Greek-English Lexicon. Perseus Digital Library. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  19. ^ Brinkman 2010, str. 243.
  20. ^ Tschopp, E.; Mateus, O.V.; Benson, R.B.J. (2015). „A specimen-level phylogenetic analysis and taxonomic revision of Diplodocidae (Dinosauria, Sauropoda)”. PeerJ. 3: e857. PMC 4393826 Slobodan pristup. PMID 25870766. doi:10.7717/peerj.857. 
  21. ^ „Expect Awe-Struck Travelers” (Saopštenje). The Field Museum. 26. 11. 1999. Arhivirano iz originala 2. 3. 2000. g. Pristupljeno 27. 8. 2009. 
  22. ^ „Captions from Selected Historical Photographs (caption number GN89396_52c)” (PDF). The Field Museum Photo Archives. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 3. 2009. g. Pristupljeno 27. 8. 2009. 
  23. ^ „Oldengate Bridge”. Arhivirano iz originala 7. 3. 2019. g. Pristupljeno 6. 3. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Brinkman, P. D. (2010), The Second Jurassic Dinosaur Rush: Museums and Paleontology in America at the Turn of the Twentieth Century, Chicago and London: The University of Chicago Press, ISBN 978-0226074726 
  • Hallett, M.; Wedel, M. (2016), The Sauropod Dinosaurs: Life in the Age of Giants, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-1421420288 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Brahiosaur na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брахиосаур&oldid=25506615”