Brekinja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Druga značenja su popisana u članku Brekinja (višeznačna odrednica).
Brekinja
brekinja u proleće
brekinja u proleće
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Rosales
porodica: Rosaceae
rod: Torminaria
Binomijalna nomenklatura
Torminalis clusii
(Roemer) K.R.Robertson & J.B.Phipps[1]
Sinonimi:

Sorbus torminalis (L.) Crantz

Ekologija taksona

Brekinja (lat. Torminalis clusii) je drvenasta biljka iz familije ruža (Rosaceae), koja raste u šumama Evrope, Male Azije i severne Afrike[1][2]. Plodovi brekinje koriste se u ljudskoj ishrani kao voće.

Opis biljke[uredi]

plodovi brekinje

Brekinja je drvo visine do 20 m sa okruglom i gustom krošnjom[3]. Kora joj je u početku glatka i sjajna, dok se u starosti javljaju uzdužne ili poprečne, plitke i nepravilne pukotine. Pupoljci su jajasto-okruglasti i goli[3]. Listovi su jednostavni, dosta varijabilni, ali oblikom podsećaju na listove gloga[1]. Cvetovi su aktinomorfni, bele boje, sakupljeni u široke gronje[3]. Plod je kruškoliki pomum, smeđe boje, veličine do 2 cm, sa brojnim lenticelama. U plodu ima 4–5 semena[3].

Genetika[uredi]

Brekinja je skoro isključivo diploidna vrsta. Pretpostavlja se da je davnašnjom hibridizacijom sa mukinjom širom Evrope dala vrste iz agregacije Sorbus latifolia[1]. Novonastale vrste se razmnožavaju apomiksijom.

Ekologija[uredi]

Brekinja se javlja sporadično u svetlim širokolisnim šumama hrastovog pojasa. Najčešća je u zajednicama sa sladunom i cerom (Quercetum frainetto-cerris), i kitnjakom i grabom (Querco-Carpinetum).

Klasifikacija[uredi]

Brekinja je sa srodnom iranskom vrstom Torminaria orientalis izdvojena u zaseban rod od strane pojedinih autora. Tradicionalnije, ovaj rod se smatra delom roda jarebika (Sorbus). Naučni sinonim jarebike je Sorbus torminalis (L.) Crantz.

Privredni značaj[uredi]

Brekinja se u Srbiji upotrebljavala kao kolarsko, stolarsko i tokarsko drvo, i za izradu instrumenata (poput lenjira)[3]. Cvetovi su medonosni, bogati polenom i nektarom. Plodovi se koriste u ishrani, za proizvodnju sirćeta i rakije[3]. Ranije je korišćena i kao lekovita biljka (naziv torminalis znači dobra za koliku).

Literatura[uredi]

  1. ^ a b v g Robertson, K.R., Phipps J.B., Rohrer J.R. 1991. A synopsis of genera in Maloideae (Rosaceae). Syst. Bot. 16: 376–394.
  2. ^ Rushforth K. 1999. Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 0-00-220013-9
  3. ^ a b v g d đ Jovanović B. 1972. Sorbus torminalis. U: Flora SR Srbije IV (ur. M. Josifović). Beograd: SANU.