Брекиња
| Brekinja | |
|---|---|
| |
| brekinja u proleće | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | S. torminalis
|
| Binomno ime | |
| Sorbus torminalis | |
Brekinja (Sorbus torminalis) je drvenasta biljka iz familije ruža (Rosaceae), koja raste u šumama Evrope, Male Azije i severne Afrike[1][2]. Plodovi brekinje koriste se u ljudskoj ishrani kao voće.
Opis biljke[uredi | uredi izvor]
Brekinja je drvo visine do 20 m sa okruglom i gustom krošnjom[3]. Kora joj je u početku glatka i sjajna, dok se u starosti javljaju uzdužne ili poprečne, plitke i nepravilne pukotine. Pupoljci su jajasto-okruglasti i goli[3]. Listovi su jednostavni, dosta varijabilni, ali oblikom podsećaju na listove gloga[1]. Cvetovi su aktinomorfni, bele boje, sakupljeni u široke gronje[3]. Plod je kruškoliki pomum, smeđe boje, veličine do 2 cm, sa brojnim lenticelama. U plodu ima 4–5 semena[3].
Genetika[uredi | uredi izvor]
Brekinja je skoro isključivo diploidna vrsta. Pretpostavlja se da je davnašnjom hibridizacijom sa mukinjom širom Evrope dala vrste iz agregacije Sorbus latifolia[1]. Novonastale vrste se razmnožavaju apomiksijom.
Ekologija[uredi | uredi izvor]
Brekinja se javlja sporadično u svetlim širokolisnim šumama hrastovog pojasa. Najčešća je u zajednicama sa sladunom i cerom (Quercetum frainetto-cerris), i kitnjakom i grabom (Querco-Carpinetum).
Klasifikacija[uredi | uredi izvor]
Brekinja je sa srodnom iranskom vrstom Torminaria orientalis jedno vreme bila izdvojena u zaseban rod od strane pojedinih autora. Danas je svrstana u rod Sorbus, a Torminalis clusii je priznati sinonim[4] kao i niz drugih Aria torminalis (L.) Beck, Crataegus torminalis L., Hahnia torminalis (L.) Medik., Pyrus torminalis (L.) Ehrh., Sorbus orientalis Sch”nb.-Tem., Torminalis clusii (M.Roem.) K.R.Robertson & J.B.Phipps, Torminaria clusii M.Roem.[5].
Privredni značaj[uredi | uredi izvor]
Brekinja se u Srbiji upotrebljavala kao kolarsko, stolarsko i tokarsko drvo, i za izradu instrumenata (poput lenjira)[3]. Cvetovi su medonosni, bogati polenom i nektarom. Plodovi se koriste u ishrani, za proizvodnju sirćeta i rakije[3]. Ranije je korišćena i kao lekovita biljka (naziv torminalis znači dobra za koliku).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Robertson, K.R., Phipps J.B., Rohrer J.R. 1991. A synopsis of genera in Maloideae (Rosaceae). Syst. Bot. 16: 376–394.
- ^ Rushforth K.: Trees of Britain and Europe. Collins. 1999. ISBN 978-0-00-220013-4.
- ^ a b v g d đ Jovanović B. 1972. Sorbus torminalis. U: Flora SR Srbije IV (ур. М. Јосифовић). Београд: САНУ.
- ^ Torminalis clusii (M.Roem.) K.R.Robertson & J.B.Phipps — The Plant List
- ^ Sorbus torminalis (L.) Crantz — The Plant List
Спољашње везе[uredi | uredi izvor]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
