Bruneto Latini

Bruneto Latini
Lični podaci
Datum rođenja	1220.
Mesto rođenja	Firenca, Firentinska republika
Datum smrti	1294.
Mesto smrti	Firenca, Firentinska republika

Bruneto Latini (ital. Brunetto Latini, lat. Burnectus Latinus; Firenca, 1220 — Firenca, 1294) bio je italijanski naučnik, državnik i filozof.

Život

Bruneto Latini je rođen u Firenci 1220. u toskanskoj plemićkoj porodici, kao sin Buonakorza Latinija. Pripadao je Gvelfima. Bio je poznat među svojim savremenicima kao vrlo obrazovan čovek, poznat i po svojim govorničkim sposobnostima. Popularizovao je Ciceronova učenja među savremenicima i njima se koristio u državničkom poslu.

Zbog sposobnosti je poslat u Sevilju Alfonsu X Mudrom kako bi pribavio pomoć za Firencu, protiv Sijene, ali bezuspešno. Na povratku iz Španije, susreo ga je učenik iz Bolonje koji mu je ispričao o porazu Gvelfa u bici kod Montapertija. Latini je bio prognan. Utočište je našao u Francuskoj od (1260—1266) gde je radio kao zapisničar u Monpeljeu i Parizu.

1266. kada se politička situacija stišala, vratio se u Toskanu gde je 20 godina opstao na visokim pozicijama. 1273. postao je Sekretar Saveta Firence. 1280. doprineo je pomirenju Gvelfa i gibelina. Na kraju je postao „prior“ - jedan od 12 magistrata po Ustavu iz 1282.

Đovani Vilani govori da Latini bio veliki filozof i odličan profesor retorike, koji ne samo da je dobro govorio, već i pisao. Autor je mnogobrojnih dela u poeziji i prozi. Umro je 1294. i iza sebe ostavio kćerku Bjanku Latini. Grob mu se nalazi u crkvi Santa Maria Maggiore, u Firenci.

Dela

Livres dou Tresor

• Dok je bio u Francuskoj, napisao je njegovo delo na italijanskom Tesoretto i na francuskom Li Livres dou Trésor, oba enciklopedije srednjovekovnog znanja.

Ova poema (nezavršena, ili oštećena), pisana je na toskanskom, u kupletima od sedam parova, u prvom licu. Autor ga opisuje kao Riznicu, ali naziv Tesoretto postoji već u najranijim manuskriptima. Lirski subjekt se izgubio u šumi, kada je čuo za poraz u bici kod Montapartija. Izgubljen, on susreće personifikovanu Prirodu i Vrlinu, koje mu prikazuju kako svet treba da se ponaša i čemu da teži. Pesma se prekida kada se susretne sa Ptolemejom koji mu objašnjava principe astronomije. Delo je inspirisano provansilskom poezijom, i drugim srednjovekovnim književnim žanrovima, poput alegorije i neki naučnici ga smatraju prethodnikom Komedije.

Riznica je najpoznatije Latinijevo delo, napisano u toku njegovog izgnanstva u Francusku. Napisano je na francuskom, kako je objašnjeno u prologu: "parleur est plus delitable et plus common Touza languaiges" (govorom koji je najprijatniji i najrasprostranjeniji od svih).

Sastoji se iz 3 knjige i prvi je primer enciklopedije pisane na narodnom jeziku, u Srednjem veku. Prva knjiga govori „o rođenju svih stvari“ (de la naissance de toutes choses), među kojima je istorija, događaji opisani u Starom i Novom zavetu, elementi medicine, fizike, astronomije, geografije, arhitekture i zoologije. Ovo je prva od knjiga u kojoj se spominje kompas. Druga knjiga bavi se porocima i vrlinama. Treća knjiga bavi se retorikom i državništvom. Bruneto uzima kao izvore Aristotela, Platona, Ksenofona i Cicerona.

• Preveo je i napisao komentare za Ciceronove knjige Rettorica i tritomnu Oracije (Ligarius Pro, Pro Marcello, Pro rege Deiotarus).

• Napisao je i "Favolello", prijatno pismo u stihu, posvećeno Rustiku di Filipiju, gde iznosi tri osnovna shvatanja pripadnika Slatkog novog stila o prijateljstvu: postoji jedino između plemenitih ljudi, mora da bude bez interesa, ne sme da bude poljuljano daljinom. Plemenitost je pojam koji se u srednjem veku odnosio na ljude plemenitog porekla, aristokratiju, plemenite po krvi. Kod Latinija, plemenitost se ne nasleđuje, čovek je plemenit zbog svojih osobina i načina života.

• Latini je takođe autor kraćih pesama.

U Božanstvenoj komediji

Latini nije bio Danteov školski učitelj, ali ga je Dante zvao maestro (učitelj) kako bi istakao duhovnu vezu. Ubacio ga je u svoje delo "Božanstvena komedija". Verovatno je Latini taj koji je naveo Dantea da čita Boecija i Cicerona posle Beatričine smrti. Verovatno je i to da se Latini brinuo o Danteu posle smrti njegovog oca.

Mnoge karakteristike iz Danteovog Pakla su spomenute u pravinim i diplomatskim dokumentima koja je Latini pisao na latinskom. Đoto je naslikao Latinijev portret, pored Dantea u Bargellu u Firenci.

Pevanje XV

Dante i Vergilije govore sa Brunetom Latinijem u Paklu

Dante je smestio Latinija u treći pojas Sedmog kruga sa sodomitima. Dante piše: „oci i čuveni naučnici, svi tu zbog istog greha“ pretpostavlja se sodomija.

Danteovo ponašanje prema Latiniju se, potpuno razlikuje od ostalh lica koje je sreo u paklu. On naziva pesnika najsjajnijim među ljudima i priča o njemu sa zahvalnošću, nežnošću: / bio si sa mnom do poslednjeg sata/učio si me da čovek sebe čini večnim. Latini je prikazan s ljubalju, patosom i dostojanstvom koja je u potpunoj suprotnosti sa kaznom kojoj je izložen.

Latini pita Dantea ako sme da mu pravi društvo i pušta svoju grupu da trče. Dante se nudi da sedne sa njim, ali to bi samo povećalo kaznu; on i ostali moraju bez prestanka da se kreću. Dante mu se obraća sa vi, a Bruneto Danteu sa ti, što je svakako bio način na koji su govorili u Firenci.

Latini predviđa Danteu budućnost. Oni koji su mu nekada bili prijatelji će mu postati neprijatelji. Oni su duhovno slepi, gramzivi, zavidni i gordi.

Dante je svakako poštovao Latinija, ali je morao da ga smesti u Pakao, pošto je njegov greh bio fobro poznat u to vreme u Firenci. I pored toga, Danteu je kazna za njegovog učitelja teška za gledanje.

Bitno je istaći da izvan Komedije, u vezu sa Latinijevim imenom i homoseksualnošću nigde nema dokaza - štaviše, on je u svom delu „Riznica“ osuđuje. Postoje predlozi da ga je Dante smestio u XV Pevanje, jer je bio nasilan protiv umetnosti i svetovnog jezika (Latini je pisao na francuskom, a ne toskanskom), koji je Dante uzdizao u De Vulgari Eloquentia); ili kako bi dokazao kako i najveći među ljudima mogu imati privatne grehove. Nema realnih dokaza da je zaista bio sklon homoseksualnosti, iako je napisao pesmu, koja je pretpostavlja se bila posvećena muškarcu: "S'eo son distertto inamoratamente".

Ovu tvrdnju potkrepljuje i to što ga Vilani naziva „uomo mondano“ (kosmopolita), što je u to vreme često imalo negativno značenje, predstavljalo osobu širokih shvatanja i nekonvencionalnog načina života.

Spoljašnje veze

• Catholic Encyclopedia: Brunetto Latini