Brus Dikinson

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Brus Dikinson
Brus Dikinson izvodi uživo u Kosta Rici na Somewhere Back in Time World Tour-u, 26. februara 2008.
Lični podaci
Ime po rođenjuPol Brus Dikinson
Druga imena„Brus Brus“ Dikinson (Tokom Semsonovih godina)
Datum rođenja(1958-08-07)7. avgust 1958. (65 god.)
Mesto rođenjaVorksop, Notingemšir, Ujedinjeno Kraljevstvo
ZanimanjeMuzičar, pevač, pisac, pilot, režiser, glumac, scenarista,
Muzički rad
Aktivni period1976—danas
ŽanrHevi metal, Hard rok
InstrumentVokal, gitara
Izdavačka kućaEMI, Senkčueri rekords
Ostalo
Povezani članciAjron Mejden, Semson, Trajb of Džipsis, Ejron, Godspid
Veb-sajtwww.screamforme.com

Pol Brus Dikinson (engl. Paul Bruce Dickinson; Vorksop, Notingemšir, 7. avgust 1958) je engleski pevač, tekstopisac, pilot, mačevalac, voditelj, pisac, scenarista, glumac i marketinški direktor, najviše poznat kao frontmen hevi metal benda Ajron mejden.

Dikinson je započeo svoju muzičku karijeru pevanjem u malim pab bendovima u srednjoj školi i univerzitetu. Neki od njih su Stiks (ne istoimeni bend iz Amerike) 1976, Spid (1977—1978) i Šots početkom 1979. Potom se priključuje bendu Samson krajem 1979. godine, gde je stekao ograničenu popularnost pod umetničkim imenom Brus Brus. Napustio je Samson 1981. da bi se priključio Ajron mejdenu, kao zamena pevaču Polu Di'Anu. Debitovao je na albumu The Number of the Beast iz 1982. godine.[1] Bend je od tada izdao nekoliko uspešnih albuma,[2] što mu donosi svetsku slavu i titulu jednog od najboljih hevi metal pevača svih vremena.

Dikinson je napustio Ajron mejden 1993. godine kako bi se posvetio solo karijeri, a njega zamenjuje Blejz Bejli. Tokom svoje solo karijere eksperimentisao je sa raznovrsnim hevi metal i rok stilovima. Vraća se u Ajron mejden 1999. zajedno sa gitaristom Adrijanom Smitom. Od tada je bend izdao četiri studijska albuma. Dikinson je od povratka u bend izdao samo još jedan solo album Tyranny of Souls. On je stariji rođak Roba Dikinsoa pevača alternativnog rok benda Keterin Vil.[3] Njegov sin Ostin je pevač metalkor benda Rajz to Rimejn.[traži se izvor]

Dana 19. jula 2011. Dikinsonu je uručio Kvin Meri koledž počasni muzički doktorat za veliki doprinos u muzičkoj industriji.[4]

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Pol Brus Dikinson (engl. Paul Bruce Dickinson) rođen je u malom rudarskom gradu Vorksopu, Notingemšir.[5] Njegova majka Sonja je honorarno radila u prodavnici obuće, a njegov otac Brus je bio mehaničar u vojsci.[5] Dikinsonovo rođenje je požurilo njegove roditelje, tada tinejdžere, da se venčaju.[5] U početku ga je podizao njegovi deda, radnik u lokalnom rudniku uglja, i njegova baba, koja je bila domaćica.[5] Ovo je referencirano u pesmi Born In '58 sa njegovog albuma Tattooed Millionaire.[6]

Dikinson je započeo školovanje u osnovnoj školi Menton Prajmeri (engl. Manton Primary) u Vorksopu, dok su se njegovi roditelji odselili u Šefildu.[5] Ubrzo potom, kada mu je bilo 6 godina, on je takođe poslat u Šefild[7] gde je pohađao opštepoznatu lokalnu osnovnu školu - Menor Top (engl. Manor Top).[8] Posle šest meseci pohađanja, njegovi roditelji ga prebacuju u malu privatnu školu Šerou Vejl Džunior (engl. Sharrow Vale Junior).[8] O ovom periodu se priseća: „Na neki način sam zahvalan na činjenici da nisam imao ono što biste pomislili srećno, nekomplikovano detinjstvo. Učinilo me je samopouzdanim. Odrastao sam u sredini koja me je navela na to, da svet ti nikada neće činiti nikakvu uslugu... I imao sam malo bliskih prijatelja, zato... Nikada u stvari se nisam družio sa nekim toliko dugo. Stalno sam se selio.“[9] Dikinson je imao mlađu sestru Helenu rođenu 1963.[10] Pokušavao je da se izoluje što više od nje kada je bio mlađi, navodno iz pakosti, jer je ona bila planirano dete za razliku od njega.[11]

Dikinsonovo prvo muzičko iskustvo je bilo igranje u dedinoj dnevnoj sobi uz pesmu Čabija Čekera The Twist, još dok je živeo u Vorksopu.[12] Prvu ploču koje se Dikinson seća je bio singl Bitlsa She Loves You, ubedivši dedu da mu je kupi.[12] Od tada više se zainteresovao za muziku govoreći: „Sećam se da sam voleo više B strane od A strane i tada sam počeo da slušam muziku i da odlučujem šta volim i šta ne volim.“[12] Pokušao je da svira očevu akustičnu gitaru, ali je dobio žuljeve na prstima.[8]

Do trenutka kada se preselio u Šefild, Dikinsovi roditelji su sarađivali dobro tako što bi kupili imovinu koju bi prepravljali i prodavali.[10] Zbog toga, veći deo detinjstva Dikinson je proveo na gradilištima, sve dok njegovi roditelji nisu kupili pansion i bankrotiranu garažu u koju je njegov otac počeo da prodaje polovne automobile.[8] Dohodak od njihovog biznisa im je dao priliku da Dikinsonu (tada trinaestogodišnjaku) daju internatsko obrazovanje. Odabrali su Andl (engl. Oundle), javnu školu u Nortemptonšajeru.[8] Dikinson se nije bunio zbog rastanka sa roditeljima, jer kako je rekao: „Nisam naročito uživao da budem sa roditeljima, zato sam to video kao izlaz... Mislim da je to zbog toga što nisam izgradio nikakvu vezu sa njima kada sam bio veoma, veoma mlad.“[8]

U Andlu su, međutim, Dikinsona redovno zadirkivali i mučili stariji dečaci iz Sidni Hausa engl. Sidney House, internatske kuće u kojoj je bio i on.[13] On je to opisivao kao „sistematsku torturu“ i to je značilo da je „postao svestan da je autsajder.“[11] Njegova interesovanja u školi su bila često vezana za vojsku, zajedno je sa Majkom Džordanom stvorio društvo ratnih igara. Time je dobio neku poziciju u školi i da dobije neki uticaj u školskoj kadetskoj sili.[13] Omogućeno mu je da barata municijom, koju je koristio da stvara eksplozivne zamke.[14]

U ovom periodu Dikinson se zainteresovao za hard rok, čuvši pesmu Dip Parpla Child In Time iz sobe drugog studenta.[14] Zbog toga prvi album koji je posedovao bio je Dip Parplov In Rock.[15] Posle In Rock-a kupio je debitantski album Blek Sabata, Džetro Talov album Aqualung i Tarkus album grupe Emerson, Lejk end Palmer.[15] Svakog meseca bend bi svirao u školi. Jedan od prvih koje će Dikinson videti je bend Vajld Turki, u kojoj je bio bivši basista grupe Džetro Tal, Glen Kornik.[15] Posle toga video je Van der Graf Dženerejtor i Artura Brauna.[15]

Dikinson je u početku želeo da svira bubnjeve.[15] Kasnije je nabavio bongo bubnjeve iz muzičkkog kabineta i vežbao je.[16] Seća se da je svirao „Let It Be“ sa drugom Majkom Džordanom. Tada je otkrio svoj pevački glas dok je ohrabrivao Džordana da peva visoke note.[16] Ubrzo potom Dikinson je izbačen iz Andla zbog toga što je urinirao na direktorovu večeru.[16]

Vrativši se u Šefild 1976, Dikinson je počeo da pohađa lokalnu sveobuhvatnu školu. Tada se pridružio svom prvom bendu.[17] Načuo je razgovor dva učenika kako su razgovarali o svom bendu i o tome kako im treba pevač, pa se on odmah ponudio.[17] Vežbali su u garaži bubnjarevog oca. Bend je bio impresioniran Dikinsonovim glasom, pa su ga ubeđivali da kupi svoj prvi mikrofon.[17] Njihova prva svirka je bila u Brodfild Tavernu (engl. Broadfield Tavern) u Šefildu.[17] Originalno su se Zvali Paradoks, da bi kasnije promenili ime na predlog Dikinsona u Stiks, nesvesni istoimenog američkog benda.[18] Dospeli su u lokalnim novinama kada je radnik železare pokušao da razbije njihove bubnjeve, jer ga je probudila njihova preglasna muzika.[19] Bend se ubrzo raspao.[18]

Univerzitet[uredi | uredi izvor]

Završivši školu sa A nivoom iz engleskog jezika, istorije i ekonomije, Dikinson je priznao: „Nisam stvarno znao šta sam hteo da radim.“[18] Prva šta je uradio bilo je priključenje Teritorijalnoj vojsci na šest meseca.[18] Iako je uživao u vojsci, Dikinson je shvatio „da to nije u stvari izbor karijere,“ pa se prijavio da čita istoriju na Kvin Meri koledžu u Ist endu.[18] Njegovi roditelji su ga želeli u vojsci, ali im je rekao da želi prvo da diplomira: „To su u stvari želeli da čuju, pa je to bila moja priča za prikrivanje. Onda kada sam stigao tamo, odmah sam počeo da tražim i da sviram u bendovima.“[18]

Na koledžu, Dikinson je bio u Odboru za zabavu; „jednog dana bi bio roudi za Džem, sledećeg bi postavljao kod Stounhendža binu za Havkvind ili slično.“[20] Godine 1977. Dikinson je upoznao Pola „Nodija“ Vajta, multi-instrumentalistu koji je posedovao pojačalo i drugu opremu. Sa njim i sa bubnjarem Stivom Džounsom, Dikinson će formirati bend nazvan Spid.[20] Dikinson je objasnio: „Nije imalo nikakve veze sa uzimanjem spida, mi smo bili bend koji nije uzimao drogu. Samo smo sve svirali neverovatno brzo.“[20] U Spidu, Dikinson je poečo da piše svoj materijal; „Naterao sam Nodija da mi da nekoliko gitarskih lekcija i počeo sam da pišem stvari odmah. Pokazao mi je tri akorda i ja bih pisao stvari od tih tri akorda.“[20]

Iako će Spid svirati nekoliko svirke u Grin Men pabu, Plamstid, bend nije dugo potrajao, ali je ohrabrio Dikinsona da bude muzičar.[20] Dikinson je primetio oglas u čaopisu Melody Maker sa natpisom Traži se pevač za projekat snimanja, i on je odmah odgovorio.[20] Snimio je demo traku i poslao je sa porukom: Usput, ako smatrate da je pevanje sranje, ima neke stvari Džona Klisa sa druge strane koje će vam možda biti zanimljive.[20] Svidelo im se to što su čuli i pozvali su Dikinsona u studio da snime Dracula, prvu pesmu koju će Dikinson snimiti uopšte sa bendom zvanim Šots (Shots),[20] koga su formirala dva brata Fil i Dag Siviter.[21] Pesma će se kasnije pojaviti na drugom kompilacijskom disku The Best of Bruce Dickinson. Braća su bila impresionirana Dikinsonovim vokalnim sposobnostima i pitali su ga da se pridruži njihovoj grupi.[22]

Dikinson je redovno svirao sa Šotsima maloj publici.[22] Jedne određene večeri, Dikinson je odjednom stao usred pesme da intervjuiše čoveka u publici, jer ovaj nije obraćao dovoljno pažnje.[22] Dobio je dobre reakcije, pa je to počeo da radi svako veče, dok nije postala rutina da privuče pažnju publici. Dikinson smatra da ga je ovo iskustvo naučilo da bude frontmen.[22]

Sledeća velika stvar za Dikinsonovu karijeru se dogodila u pabu Princ of Vejls (Prince of Wales) u Grevsendu, gde su Šotsi nastupali redovno. U pabu su navratili Beri Graham (Thunderstick) i Pol Semson.[23] Impresionirani njegovim nastupom, razgovarali su sa Dikinsonom posle i pitali su ga da im bude novi pevač.[24] Dikinson se složio da se pridruži njihovom bendu Semsonu, ali tek kada završi sa ispitima iz istorije dve nedelje kasnije.[24] Posle toga, njegovo interesovanje za univerzitetsko obrazovanje je opalo.[24] Kao rezultat, univerzitet je pokušao da ga izbaci, jer je pao na ispitima iz druge godine, kao i zbog neplaćanja školarine, ali ga je spasila njegova uloga Referenta za zabavu (Entertainments Officer).[24] Posle 6 meseca, Dikinson je postigao stepen 2:2.[24]

Dikinson je 19. jula 2011. godine dobio počasni muzički doktorat od Kvin Meri koledža, zbog velikog doprinosa muzičkoj industriji.[25][26]

Samson (1979—1980)[uredi | uredi izvor]

„U svojoj naivnosti, mislio sam da su svi ljudi koji su u rokenrol bendovima veliki umetnici, i bio je veliki šok za mene kada sam shvatio da nisu, da nisu ni težili ka tome u stvari. Neki su bili, možda, ali neki od njih, kao Samson, su bili uplašeni od same ideje.“

—Brus Dikinson, o svojim bivšim kolegama iz Samsona.[27]

Posle upoznavanja sa Polom Samsonom i Berijem Pukisom u Princ of Vejlsu i za vreme poslednjih univerzitetskih ispita, Dikinson se priključio Semsonu na bini u Bišops Stortfordu da bi izveo njihovu pesmu „Rock Me Baby,“ čime je cementirao ulogu pevača benda.[28]

Bend je već izdao njihov debitantski album Survivors iz 1979. godine, dva meseca pre dolaska Dikinsona.[24] Ubrzo po završetku poslova na univerzitetu, sastao se sa bendom u Wood Wharf studiju i Grinviču kako bi naučio album.[29] Iako pesme nisu odgovarale njegovom vokalnom stilu,[30] bend je ubrzo napisao veliki deo teksta za novi album Head On na najranijim probama.[31] Neke pesme su odmah ubačene u živi nastup.[30]

Za vreme tih najranijih proba nastao je nadimak Brus Brus od skeča Brus iz Montija Pajtona.[31] Ime je postalo vrlo dosadno, jer je menadžment konstantno pisalo nevažeće čekove na ime Brus Brus, kao šalu.[32] Dikinson je kansije izjavio da mu se nadimak nije svideo, ali da ga je prihvatio kao neku vrstu binskog imena.[32]

Dikinson je ostao šokiran kada je uvideo da nisu svi rok izvođači veliki umetnici, jer su neki, kao Samson, bili zainteresovani samo za žene, drogu i alkohol, za šta se on nije povezivao.[27] Mada je pre i sam pušio džoint,[27] Dikinson je otkrio da nije mogao uopšte da komunicira sa drugim članovima benda, ako je bio trezan, i shvatio je da je to cena koju mora da plati.[32]

Dok je nastupao sa Samsonom, Dikinson je prvi put došao u dodir sa Ajron Mejdenom, koji su bili predgrupa Semsonu 1980.[33] Kako se Dikinson seća: „Gledao sam ih, i bili su dobri, stvarno jebano dobri i u tom momentu sećam se da sam pomislio: Želim jebano da pevam za taj bend. U stvari, ja ima da pevam u tom bendu! Znam da ću da pevam u tom bendu ... Samo sam pomislio, ovo sam u stvari ja. Ne Samson.“[33]

Dikinson je ostao u bendu još jednu godinu, snimivši dva albuma sa njim - Head On and Shock Tactics.[32] Međutim, Samson je ubrzo ušao u konflikt sa svojom izdavačkom kućom Gem, koja je bankrotirala i nije uspela da izfinansira njihovu evropsku turneju sa Ajron Mejdenom.[34] Bend se okrenuo RCA-u, koja je počela da zanemaruje grupu i ubrzo su otpustili ceo svoj menadžerski tim. Sudskom naredbom je sva njihova oprema oduzeta i nisu mogli biti plaćeni za nastupe.[34] Zadnja svirka benda je bila na Reading festivalu, posle koje je Dikinsonu prišao Rod Smolvud, menadžer Ajron Mejdena, da ga pozove da se priključi bendu, kao njihov novi pevač.[35]

Ajron Mejden[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ajron Mejden

Počeci i uspeh: 1981–1985.[uredi | uredi izvor]

Brus Dikinson, levo, nastupa sa Ajron Mejdenom na njegovoj prvoj svetskoj turneji iz 1982. godine

Dikinson je otišao na audiciju Ajron Mejdena u Hakniju septembra 1981. i odmah mu je bilo jasno da su bili dosta profesionalniji od Semsona.[36] U sobi za probe, bend je svirao Prowler, Sanctuary, Running Free i Remember Tomorrow, pre nego što su zatražili od Dikinsona da otepva te pesme u studiju za snimanje.[36]

Ajron Mejden je imao dosta strogu i organizovanu rutinu koji je odgovarao stilu pisanja članova, a Dikinson ju je opisao kao „vremenski sto“ (time table).[37] Posle nekoliko svirka, počeli su da pišu novi materijal za njihov treći album The Number of the Beast, koji je objavljen 1982. Zbog ugovorskih problema sa Semsonom, Dikinson pravno nije mogao da primi nikakvu zaslugu za snimljene pesme,[38] pa je morao da, kako je on to opisao, moralno da doprinosi. Kasnije je otkrio da je ograničeno doprineo u stvaranju pesama The Prisoner, Children of the Damned and Run to the Hills.[39] Album je bio veliki uspeh, popevši se na vrh lista u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i dobivši platinski tiraž u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD.[40] Posle izdavanja albuma, bend je krenuo na svetsku turneju.

„Pretpostavljam da je to bio prvi put da sam razmišljao o napuštanju. Ne mislim samo o napuštanju Ajron Mejdena, već mislim o napuštanju muzike uopšte. Razimšljao sam: 'Ništa nije vrdno da biste se osećali ovako.' Počeo sam da se osećam kao deo mašinerije, kao da sam deo opreme za osvetljenje.“

—Brus Dikinson, o turneji iz 1984—1985[41]

Na sledećim albumima Piece of Mind iz 1983. i Powerslave iz 1984, monopol Stiva Harisa u pisanju pesama je smanjen u korist ideja drugih članova grupe. Dikinson je tada doprineo na brojnim pesmama, kao što su Flight of Icarus i 2 Minutes to Midnight.[42] Tokom cele World Slavery turneje, kao dao novog teatarskih elemenata uvrštenih u scenski nastup benda, Dikinson je nosio masku tokom pesme Powerslave.[43] Ova turneja je bila najduža turneja Ajron Mejdena, a Dikinson je na polovini hteo da ode kući, zbog prevelikog broja koncerta.[44] Menadžment Ajron Mejdena su konstantno dodavali datume, dok Dikinson nije zahtevao da prestanu preteći da će napustiti bend, ako to ne urade.[41]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Prejto, Greg. „The Number of the Beast Review”. Allmusic. Makrovišn korporejčn. Pristupljeno 3. 11. 2008. 
  2. ^ „The Greatest Metal Bands of All Time”. MTV News. MTV Networks. Pristupljeno 8. 11. 2008. 
  3. ^ Soren, Tabitha Media (jul 1992). „SPIN”. SPIN Media LLC. str. 20—. ISSN 0886-3032. 
  4. ^ „IRON MAIDEN Singer Receives Honorary Doctorate In Music From Queen Mary University”. Blabbermouth.net. 20. 7. 2011. Arhivirano iz originala 19. 8. 2011. g. Pristupljeno 20. 7. 2011. 
  5. ^ a b v g d Wall 2004, str. 198.
  6. ^ Shooman 2007, str. 119.
  7. ^ Wall 2004, str. 200.
  8. ^ a b v g d đ Wall 2004, str. 201.
  9. ^ Wall 2004, str. 202.
  10. ^ a b Shooman 2007, str. 12.
  11. ^ a b Wall 2004, str. 203.
  12. ^ a b v Wall 2004, str. 199.
  13. ^ a b Shooman 2007, str. 13.
  14. ^ a b Wall 2004, str. 204.
  15. ^ a b v g d Wall 2004, str. 205.
  16. ^ a b v Wall 2004, str. 206.
  17. ^ a b v g Wall 2004, str. 207.
  18. ^ a b v g d đ Wall 2004, str. 208.
  19. ^ Shooman 2007, str. 17.
  20. ^ a b v g d đ e ž Wall 2004, str. 209.
  21. ^ Shooman 2007, str. 21.
  22. ^ a b v g Wall 2004, str. 210.
  23. ^ Shooman 2007, str. 33.
  24. ^ a b v g d đ Wall 2004, str. 211.
  25. ^ Dome 2011.
  26. ^ Queen Mary, University of London 2011.
  27. ^ a b v Wall 2004, str. 212.
  28. ^ Shooman 2007, str. 35.
  29. ^ Shooman 2007, str. 36.
  30. ^ a b Shooman 2007, str. 40.
  31. ^ a b Shooman 2007, str. 38.
  32. ^ a b v g Wall 2004, str. 213.
  33. ^ a b Wall 2004, str. 214.
  34. ^ a b Wall 2004, str. 216.
  35. ^ Wall 2004, str. 217.
  36. ^ a b Wall 2004, str. 218.
  37. ^ Book of Hours 1996.
  38. ^ Wall 2004, str. 224.
  39. ^ Shooman 2007, str. 82.
  40. ^ BPI; RIAA.
  41. ^ a b Wall 2004, str. 255.
  42. ^ Prato.
  43. ^ EMI 2008.
  44. ^ Stenning 2006.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брус_Дикинсон&oldid=27550506”