Bruceloza

Iz projekta Википедија

Bruceloza (Brucellosis) je zarazno oboljenje akutnog ili hroničnog toka prouzrokovano bakterijom iz roda brucela. Na težinu i tok bolesti ima uticaja i tip brucela. Najteži oblik bruceloze u ljudi izaziva i lat. Brucella melitensis, težak oblik izaziva i Brucella suis, dok Brucella abortus Bang izaziva u većini slučajeva laku bolest. U akutnoj fazi bolesti javljaju se opšti simptomi. U hroničnoj fazi javljaju se simptomi oštećenja različitih organa i tkiva, praćeni naizmeničnim porastom temperature.

[uredi] Infektivni agens

Brucele spadaju u prilično otporne mikroorganizme, naročito prema sušenju i nižoj tempeperaturi. Mesecima se mogu održati u prašini, u posteljici ili plodovoj tečnosti i u mrtvom plodu životinja. Osetljive su na dejstvo povišene temperature, direktne Sunčeve svetlosti i na većinu dezinfikacionih sredstava.

[uredi] Inkubacioni period

Inkubacioni period kod bruceloze može biti vrlo različit. Najčešće se kreće u rasponu 5 - 30 dana, a može da iznosi i više meseci.

[uredi] Rezervoar zaraze

Rezervoar zaraze su najčešće domaće životinje: za Vrucelu suis to su svinje, za brucelu abortus goveda, a za brucelu melitenzis ovce i koze ali mogu biti i zaražena i goveda, konji, psi, kokoši, razne vrste ptica i divljih životinja. Bruceloza je kod životinja blaga bolest koja se manifestuje samo u graviditetu, i to pobačajima. Brucele se nalaze u pobačenom plodu, posteljici, plodovoj vodi, mleku i urinu zaraženih životinja. Mada se brucele nalaze u krvi, mokraći i punktatu iz limfnih čvorova bolesnika, čovek nije značajan rezervoar zaraze. Infekcija se ne širi interhumano.

[uredi] Putevi širenja

Ljudi se zaražavaju upotrebom nekuvanog mleka zaraženih životinja ili mlečnih proizvoda, direktnim kontaktom sa zaraženom stokom, odnosno njihovim sekretima i tkivima. Bruceloza se širi i respiratornim putem, preko prašine konteminirane mlekom, mokraćom ili postpartalnim dejektima zaraženih životinja.

[uredi] Ulazno mesto

Ulazno mesto infekcije su male povrede na koži, kao konjuktive i sluznice probavnog , respiratornog i genitalnog trakta.

[uredi] Osetljivost i otpornost

Osetljivost prema brucelozi je opšta. Otpornost koja se razvija posle bolesti je kratkotrajna i nesigurna.

[uredi] Ostale epidemiološke karakteristike

Od bruceloze obolevaju najčešće osobe koje u svom zanimanju dolaze u kontakt sa zaraženom stokom ili njihovim produktima (stočari, veterinari, mesari, vlasnici stoke). Češće obolevanje muškaraca u produktivnom životnom dobu posledica je veće izloženosti. Pošto je izlučivanje mikroorganizama najintezivnije tokom partusa domaćih životinja, bruceloza može da ima sezonski karakter ako su izvor zaraze ovce i koze. Brucela abortus je u prošlosti bila raširena u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, zemljama srednje Evrope i južne Afrike. Brucella mellitensis je danas raširena, a Brucella suis u severnoj i zapadnoj Evropi. zahvaljujući veterinarskim merma bruceloza je u mnogim zemljama danas eliminisana, pa se i kod ljudi javlja izuzetno retko. U našoj zemlji se pojedinačni slučajevi i manje epidemije bruceloze registruju na području centralne Srbije i Kosova i Metohije.

[uredi] Mere sprečevanja

Nabrojane mere sprečevenja zoonoza primenjuju se i kod ovog oboljenja, poseban značaj ima vakcinacija životinja, kao i zatverenje i uništenje inficiranih stada. Produkti zaraženih životinja se ne smeju koristiti.

[uredi] Mere suzbijanja

Pri pojavi bruceloze, uz zoohigijenske mere sprovode se epizotološka i epidemiološka ispitivanja, čiji cilj utvrđivanje svih inficiranih osoba. Bolesnici se hospitalizuju prema kliničkim indikacijama, a posebna izolacija nije potrebna. sprovodi se dezinfekcija mokraće i drugog bolesničkog materijala. Završna dezinfekcija nije potrebna. Bruceloza podleže obaveznom prijavljivanju.