Бубазлата
| Bubazlata | |
|---|---|
| |
| Cetonia aurata | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. aurata
|
| Binomno ime | |
| Cetonia aurata | |
| Podvrste | |
| |
Bubazlata (lat. Cetonia aurata) je insekt iz reda tvrdokrilaca (Coleoptera) i potporodice bubazlate[1] (Cetoniinae). Odlikuje se karakterističnom metalik-zelenom obojenošću, koja se često preliva u nijansama žute i crvene (bakarne) boje. Često se viđa tokom kasnog proleća i leta.
Morfologija[uredi | uredi izvor]
Telo je dužine 20 mm, metalik zelene boje (ali se bronzana, bakarna ljubičasta, plava ili siva mogu prelivati ili biti dominantne), sa skutelumom (scutellum, mala trouglasta ploča između elitri i pronotuma) oblika latiničnog "V". Na elitrama postoje i nepravilne, male bele šare. Donja strana tela je bakarne boje.[2]
Metalno-zelena boja površina tela javlja se refleksijom cirkularno polarizovane svetlosti, obično levo polarizovane. Kada se posmatraju kroz desno-cirkularni polarizator, izgledaju bezbojno. Mnoge scarabaeidae emituju levo cirkularno polarizovanu svetlost.[2]
Zanimljiva morfološka odlika je da po potrebi savijaju tarzuse (tarsae) i priljubljuju ih uz unutrašnjost nogu po potrebi (obično kada se osećaju ugroženo).
Letenje[uredi | uredi izvor]
Bubazlate pripadaju grupi tvrdokrilaca (Cetoniini) koji lete sa spuštenim elitrama (očvrsčim prvim parom krila). Mali prorez na elitrama i njihov specifičan položaj omogućavaju drugom paru krila da se „provuče“ i pomera se.[2] Let je veoma brz i glasan, pa u letu podsećaju na bumbare.
Ekologija[uredi | uredi izvor]
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Adulti su fitofagni - hrane se cvetovima, nektarom i polenom, a navodno preferiraju ruže (po čemu su dobile englesko ime, "Rose chafers"). Larve su saprofagne, tačnije detritivorne - hrane se biljnom organskom materijom u raspadanju.
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Bubazlate žive u čitavoj južnoj i srednjoj Evropi, kao i u južnim delovima Velike Britanije.
Reproduktivni ciklus[uredi | uredi izvor]
C. aurata imaju dvogodišnji životni ciklus. Larve su oligopodne, što je karakteristično za porodicu Scarabaeidae;[3] telo im je oblika slova slova „S“, veoma čvrsto, naborano i odlakano; imaju sitne glave i noge (3 para). Prepoznatljive su po tome što se kreću na leđima, umesto ventralnom stranom tela (gde su im noge). U stadijum lutke ulaze tokom juna ili jula. Prezimljavaju na mestu gde su se hranile, što može biti u kompostu, balezi, trulom lišću ili drvetu, Moguće je da određeni broj metamorfozira u adulte u jesen, međutim većina izlazi posle prezimljavanja, u proleće, kada se i pare. Posle parenja i polaganja jaja u organsku materiju u raspadanju, adulti ugibaju. Larve rastu veoma brzo i dvaput se presvuku do kraja jeseni.
Ekološka uloga[uredi | uredi izvor]
Larve bubazlata imaju veoma značajnu ulogu u ekosistemima, jer kao saprofazi (detritivori) razlažu biljne materije, tako ih vraćajući u prirodni ciklus kruženja materije. Stvaraju veoma kvalitetan kompost, pa se zbog toga nazivaju ineskatskim ekvivalentom kišnih glista.
U kulturi[uredi | uredi izvor]
U svojoj knjizi „Sinhronicitet“ (1952), švajcarski psiholog Karl Gustav Jung govori o događaju - primeru sinhroniciteta - čiji je akter i jedna C. aurata: "Mlada žena koju sam lečio, u kritičnom momentu je imala san u kome joj je poklonjen zlatni skarab. Dok mi je prepričavala san, sedeo sam leđima okrenut prema zatvorenom prozoru. Odjednom, iza sebe sam čuo buku, poput blagog kucanja. Okrenuo sam se i video letećeg insekta koji je udarao u prozorsko okno sa njegove spoljašnje strane. Otvorio sam prozor i uhvatio stvorenje u vazduhu kako je uletelo. Bila je to obična bubazlata (Cetonia aurata), koja je suprotno od svojih uobičajenih navika očigledno osetila nagon da uleti u tamnu prostoriju, baš u tom trenutku. Moram priznati da mi se tako nešto nije dogodilo ni pre, ni posle."[4]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Cetoniidae”. BioRaS. Arhivirano iz originala 06. 03. 2018. g. Pristupljeno 05. 03. 2018.
- ^ a b v „Cetonia aurata (rose chafer)”.
- ^ Brajković M. Ćurčić S: „Opšta entomologija“, BF. . Београд. 2008. ISBN 978-86-7078-047-7.
- ^ The Collected Works of C.G. Jung, paragraph 843, Princeton University Press Edition.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
