Bubonska kuga

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bubonska kuga
Otečene limfne žlezde obolele osobe
SpecijalnostiInfektivne bolesti
SimptomiGroznica, glavobolja, povraćanje, otekli limfni čvorovi[1][2]
Vreme pojave1–7 dana nakon izlaganja[1]
UzrociYersinia pestis koje šire buve[1]
Dijagnostički metodNalaženje bakterija u krvi, ispljuvku, ili limfnim čvorovima[1]
LečenjeAntibiotici kao što su streptomicin, gentamicin, ili doksiciklin[3][4]
Frekvencija650 slučajeva godišnje[1]
Smrtnost10% mortaliteta sa tretmanom[3]

Bubonska kuga je naziv za najčešći i najpoznatiji oblik kuge. Izaziva je bakterija Jersinija pestis.[1] Izraz bubonska dolazi od reči bubon, naziv za otečenu žlezdu, a odnosi se na jedan od njenih najpoznatijih simptoma, otečene limfne žlezde ispod pazuha. Ukoliko se bubonska kuga ne leči, izaziva smrt dve trećine svih pacijenata u roku od dva do šest dana od izbijanja simptoma. Nakon jednog do sedam dana od izlaganja bakteriji razvijaju se simptomi nalik gripu.[1] Ovi simptomi obuhvataju groznicu, glavobolju, i povraćanje.[1] Natekli i bolni limfni čvorovi javljaju se u oblasti najbližoj mestu gde je bakterija prošla kroz kožu.[2] Ponekad, otekli limfni čvorovi pucaju.[1]

Tri tipa kuge su rezultat načina infekcije: bubonska kuga, septikemijska kuga, i pneumonična kuga.[1] Bubonska kuga se uglavnom širi putem inficiranih buva sa malih životinja.[1] Ona isto tako može da bude rezultat izlaganja telesnim tečnostima mrtve životinje zaražene kugom.[5] U bubonskoj formi kuge, bakterija ulazi kroz kožu putem buvljeg ujeda i putuje preko limfnih sudova do limfnih čvorova, uzrokujući oticanje.[1] Dijagnoza se uspostavlja nalaženjem bakterije u krvi, ispljuvku, ili tečnosti iz limfnih čvorova.[1]

Prevencija se ostvaruje putem mera javnog zdravlja kao što je nedolaženje u kontakt sa mrtvim životinjama u oblastima gde je kuga česta pojava.[1] Utvrđeno je da vakcine nisu od velike koristi u prevenciji kuge.[1] Nekoliko antibiotika je efektivno za tretman, uključujući streptomicin, gentamicin, i doksiciklin.[3][4] Bez tretmana, kuga dovodi do smrti od 30% do 90% zaraženih osoba.[1][3] Smrt, ako do nje dođe, tipično se javlja u toku deset dana.[6] Sa tretmanom rizik od smrti je oko 10%.[3] Globalno se javi oko 650 dokumentovanih slučaja godišnje, što rezultira u ~120 smrtnih slučajeva.[1] U 21. veku, ova bolest se najčešće javlja u Africi.[1]

Smatra se da je kuga uzročnik crne smrti koja je prošla kroz Aziju, Evropu i Afriku u 14. veku izazvala smrt oko 50 miliona ljudi,[1][7] što je 30%-60% od ukupnog broja stanovnika Evrope tog perioda.[1][8] Pošto je kuga usmrtila tako veliki deo radne populacije, plate su porasle usled velike potražnje za radnom snagom.[8] Neki istoričari vide ovaj događaj kao prekretnu tačku u evropskom ekonomskom razvoju.[8] Termin bubonska je izveden iz grčke reči βουβών, sa značenjem „prepona”.[9] Termini „buboni” se isto tako koristi za otekle limfne čvorove.[10]

Znaci i simptomi[uredi | uredi izvor]

Nekroza nosa, usana, i prstiju i rezidualne modrice na podlaktice obe ruke kod osobe koja se oporavlja od bubonske kuge koja se proširila na krv i pluća. U jednom trenutku, celo telo pacijenta je bilo pokriveno modricama.

Najpoznatiji simptom bubonske kuge je jedan ili više inficiranih, uvećanih i bolnih limfnih čvorova, poznatih kao buboni. Nakon prenosa putem ugriza zaražene buve, bakterije vrste Y. pestis se lokalizuju u otečenim limfnim nodovima, gde počinju da kolonizuju i da se reprodukuju. Buboni asocirani sa bubonskom kugom su obično prisutni ispod pazuha, gornjem femoralnom, preponskom i vratnom području. Gangrena ekstremiteta (tj., prstiju na rukama i nogama, usni i nosa) je još jedan čest simptom.

Usled njenog moda prenosa baziranog na ujedu buve, bubonska kuga je često prvi od progresivne serije bolesti. Simptomi bubonske kuge se naglo pojavljuju nekoliko dana nakon izlaganja bakteriji. Simptomi obuhvataju:

  • Groznica
  • Opšte loše osećanje (slabost)
  • Visoka temperatura >39 °C (102,2 °F)
  • Grčevi mišića[11]
  • Epileptički napadi
  • Glatko, bolno oticanje limfnih žlezda u vidu bubona, obično u regionima preponama, ali se može pojaviti pod pazuhom ili na vratu, najčešće u blizini mesta inicijalne infekcije (ujeda ili ogrebotina)
  • Bol se može javiti na delu tela pre pojave otoka
  • Gangrena ekstremiteta kao što su prsti nogu i ruku, usana i vrha nosa.[12]

Drugi simptomi obuhvataju teško disanje, neprestano povraćanje krvi (hematemeza), bol u udovima, kašalj, ekstremni bol uzrokovan raspadanjem ili dekompozicijom kože dok je osoba još živa. Dodatni simptomi su ekstremni umor, gastrointestinalni problemi, lentikule (crne tačke rasute po telu), delirijum i koma.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Neophodno je laboratorijsko testiranje da bi se uspostavila dijagnoza i potvrdila kuga. Idealno, potvrđivanje se vrši putem identifikacije Y. pestis kulture iz pacijentovog uzroka. Potvrđivanje infekcije se može obaviti ispitivanjem seruma uzetog tokom ranih i kasnih stupnjeva infekcije. Da bi se brzo testiralo za prisustvo Y. pestis antigena kod pacijenata, brzi testovi u vidu mernog štapića su razvijeni za terensku upotrebu.[13]

Uzorci uzeti za testiranje obuhvataju:[14] otekle limfne čvorove karakteristične za bubonsku kugu, pri čemu se uzorci uzimaju iz njih iglom, krv, i plućne uzorke.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r Organization, World Health (novembar 2014). „Plague Fact sheet N°267”. Arhivirano iz originala 24. 4. 2015. g. Pristupljeno 10. 5. 2015. 
  2. ^ a b „Plague Symptoms”. 13. Jun 2012. Arhivirano iz originala 19. 8. 2015. g. Pristupljeno 21. 8. 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  3. ^ a b v g d Prentice MB, Rahalison L (2007). „Plague”. Lancet. 369 (9568): 1196—207. PMID 17416264. S2CID 208790222. doi:10.1016/S0140-6736(07)60566-2. 
  4. ^ a b „Plague Resources for Clinicians”. 13. Jun 2012. Arhivirano iz originala 21. 8. 2015. g. Pristupljeno 21. 8. 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  5. ^ „Plague Ecology and Transmission”. 13. Jun 2012. Arhivirano iz originala 22. 8. 2015. g. Pristupljeno 21. 8. 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  6. ^ Keyes, Daniel C. (2005). Medical response to terrorism : preparedness and clinical practice. Philadelphia [u.a.]: Lippincott Williams & Wilkins. str. 74. ISBN 9780781749862. 
  7. ^ „Channel 4—History—The Black Death”. Channel4.com. Arhivirano iz originala 9. 7. 2008. g. Pristupljeno 3. 11. 2008. 
  8. ^ a b v „Plague History”. 13. Jun 2012. Arhivirano iz originala 21. 8. 2015. g. Pristupljeno 21. 8. 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  9. ^ LeRoux, Neil (2007). Martin Luther As Comforter: Writings on Death Volume 133 of Studies in the History of Christian Traditions. BRILL. str. 247. ISBN 9789004158801. 
  10. ^ Edman, Bruce F. Eldridge, John D. (2004). Medical Entomology a Textbook on Public Health and Veterinary Problems Caused by Arthropods (Rev.. izd.). Dordrecht: Springer Netherlands. str. 390. ISBN 9789400710092. 
  11. ^ „Symptoms of Plague”. Brief Overview of Plague. iTriage. Healthagen, LLC. Arhivirano iz originala 4. 2. 2016. g. Pristupljeno 26. 11. 2014. 
  12. ^ Inglesby TV, Dennis DT, Henderson DA, et al. (maj 2000). „Plague as a biological weapon: medical and public health management. Working Group on Civilian Biodefense”. JAMA. 283 (17): 2281—90. PMID 10807389. doi:10.1001/jama.283.17.2281. 
  13. ^ „Plague, Laboratory testing”. Health Topics A to Z. Arhivirano iz originala 17. 11. 2010. g. Pristupljeno 23. 10. 2010. 
  14. ^ „Plague – Diagnosis and treatment – Mayo Clinic”. www.mayoclinic.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 12. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бубонска_куга&oldid=27614434”