Budimpešta

Budimpešta mađ. Budapest
Pogled na Parlament i Dunav
Osnovni podaci
Država	Mađarska
Županija	glavni grad
Osnovan	1867.
Stanovništvo
Stanovništvo	1.702.297
Aglomeracija	2.475.740
Gustina stanovništva	3.241,5 st./km²
Položaj
Koordinate	47°28′19″N 19°03′01″E
Vremenska zona	UTC+1, leti UTC+2
Površina	525.16 km²
Budimpešta Budimpešta na mapi Mađarska
Ostali podaci
Gradonačelnik	Gabor Demski
Veb-strana	budapest.hu

Budimpešta (mađ. Budapest), glavni grad Mađarske i glavni politički, industrijski, trgovački i saobraćajni centar zemlje ima preko 1,7 miliona stanovnika, što je manje od vrha, dostignutog sredinom 1980-ih kada je imala 2,1 miliona. Grad Budimpešta čini posebnu „županiju“ (tzv. Glavni grad) u sklopu županijske podele Mađarske, a sa svih strana okružuje je Županija Pešta.

Budimpešta zauzima obe obale Dunava spajanjem Budima i Obude na desnoj obali, sa Peštom na levoj (istočnoj) obali Dunava.

Geografija

Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi. Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Klima

Klima Budimpešte
Pokazatelj	Jan	Feb	Mar	Apr	Maj	Jun	Jul	Avg	Sep	Okt	Nov	Dec	Godišnje
Apsolutni maksimum, °C	17,7	18,8	25,0	28,3	33,5	36,3	40,7	39,4	34,4	29,0	20,4	19,3	40,7
Srednji maksimum, °C	1,2	4,5	10,2	16,3	21,4	24,4	26,5	26,0	22,1	16,1	8,1	3,1	15,0
Srednji minimum, °C	−4	−1,7	1,7	6,3	10,8	13,9	15,4	14,9	11,5	6,7	2,1	−1,8	6,3
Apsolutni minimum, °C	−22,2	−18,6	−14,8	−3,6	1,0	3,9	8,3	6,0	0,0	−6,5	−13,4	−16,4	−22,2
Količina padavina, mm	32	31	29	38	55	63	52	51	40	33	52	40	516
Izvor: worldweather.org, Pogoda i Klima

Istorija

Lančani most noću

Poznata istorija Budimpešte počinje sa rimskim gradom pod imenom Aquincum, osnovanim oko 89. godine nove ere, na mestu starije keltske naseobine blizu mesta gde je nastala Obuda. Aquincum je od 106. do kraja 4. veka bio glavni grad provincije, donje Panonije. Na mestu današnje Pešte je bio izgrađen grad Contra Aquincum (ili Trans Aquincum).

Oblast su oko 900. godine osvojili Mađari, koji su oko jednog veka kasnije osnovali kraljevinu Mađarsku. Kada su je uništili Mongoli, 1241, Pešta je već bila značajno mesto, i brzo je ponovo izgrađena, ali je Budim bio sedište kraljevskog dvora od 1247. i 1361. je postao glavni grad Mađarske.

Osmanlije su osvojili veći deo Mađarske u 16. veku, i prekinuli su rast grada: Peštu su sa juga zauzeli 1526. godine, a Budim 15 godina kasnije. Dok je Budim ostao sedište osmanskog upravnika, Pešta je bila vrlo zapuštena do 1686. kada su je osvojili habzburški vladari. Godine 1690. Velikom seobom Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem povećava se broj budimskih i peštanskih Srba koji su već od ranije živeli na ovim prostorima. Veliki deo Srba se nastanio u budimskom Tabanu.

Pešta je od 1723. bila sedište administrativnog aparata kraljevstva, koji je najbrže rastao u 18. i 19. veku, i inicirao izraziti rast grada u 19. veku.

Muzej lepih umetnosti

Spajanje tri distrikta pod jednu administraciju, koje je prvo propisala mađarska revolucionarna vlada 1849. je poništeno ubrzo potom, po reuspostavljanju habzburške vlasti. Konačno je ovu odluku sprovela autonomna mađarska kraljevska vlada, uspostavljena po austrougarskoj nagodbi iz 1867. (vidi Austrougarska). Broj stanovnika „ujedinjene“ prestonice je porastao u periodu od 1840. do 1900. na 730 000.

U 20. veku broj stanovnika je rastao uglavnom u predgrađima. Ujpešt (Nova Pešta) je više nego udvostručila broj stanovnika između 1890. i 1910, a većina industrije zemlje se koncentrisala u gradu. Ljudski gubici Mađarske tokom Prvog svetskog rata, i potonji gubitak više od polovine teritorije kraljevstva (1920.) je zadao samo privremeni udarac broju stanovnika, a Budimpešta je postala prestonica manje, ali sada suverene države. Do 1930. je uže gradsko jezgro brojalo milion stanovnika, uz dodatnih 400 000 u predgrađima.

Oko trećina od 200 000 Jevreja u Budimpešti je umrla tokom nacističkog genocida tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu. Grad je znatno porušen u sovjetskoj opsadi tokom zime 1944, a oporavio se tokom pedesetih i šezdesetih. Budimpešta je tokom osamdesetih podelila sudbinu države kada je broj stanovnika smanjen usled povećane emigracije i smanjenja nataliteta.

Stanovništvo

Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi. Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Danas u Budimpešti živi preko dve hiljade Srba. Oni su mahom potomci dalekih predaka iz „Čarnojevićevog jata“ koji su se doselili Velikom seobom Srba 1690, ali ima i Srba koji su se doselili počev od 90-ih godina 20. veka i povećavaju broj malobrojne ali veoma aktivne i žive zajednice Srba u Mađarskoj. Srbi u Budimpešti imaju svoju Srpsku pravoslavnu crkvenu optšinu sa sabornim hramom Velikomučenika Svetog Georgija u Srpskoj ulici (mađ. Szerb utca) blizu popularne Vacke (mađ. Váci utca) ulice, koja je u sklopu Eparhije budimske. U glavnom gradu Mađarske nalazi se i velelepna palata legendarnog Tekelijanuma.

U Budimpešti postoji Srpsko zabavište, osnovna škola, gimnazija i đački dom. Srpsku školu pohađa preko 200 đaka.

U mađarskoj prestonici rade i Samouprava Srba u Mađarskoj kao i Srpska samouprava u Budimpešti. Ovde su se pojavljivale i Srpske narodne novine, koje sada izlatze pod nazivom Srpske nedeljne novine kao nedeljnik Srba u Mađarskoj, a takođe i list Neven. Ovde se uređuje i Srpski ekran, polučasovna emisija Mađarske televizije na srpskom jeziku koja se javlja nedeljno.

U mađarskoj prestonici deluju i kvartovske (okružne) srpske samouprave kao i Zadužbina Jakova Ignjatovića i Zadužbina Save Tekelije.

U Budimpešti radi i Srpsko pozorište u Mađarskoj, a takođe i KUD Taban.

Srpska samouprava u Budimpešti je 2008. godine pokrenula Radio ritam - internet radio stanicu koja 24 časa emituje svoj program na srpskom jeziku: www.ssb.hu

Demografska istorija

1800: 54.200 stanovnika
1830: 102.700
1850: 178.000
1880: 370.800
1900: 733.400
1925: 957.800
1990: 2.016.100
2003: 1.719.342

Okruzi Budimpešte

Za više informacija pogledajte članak Okruzi Budimpešte

Trg Heroja (noću) nalazi se u XIV okrugu

Budimski Dvorac

(napomena: reč Uj na mađarskom znači novo, pa prefiks Uj ispred imena grada znači novi - Ujpešt - Nova Pešta .. város kao i na srpskom znači varoš)

• Taban, Var - I okrug
• Rožadomb, Pasaret - II okrug
• Obuda - III okrug
• Ujpešt - IV okrug
• Belvaroš, Lipotvaroš - V okrug
• Terezvaroš - VI okrug
• Eržebetvaroš - VII okrug
• Jožefvaroš - VIII okrug
• Ferencvaroš - IX okrug
• Kőbánya - X okrug
• Ujbuda - XI okrug (Kelenvolđ, Kelenfeld, Lágymányos, Albertfalva, Gelertheđi, Šašheđi, Gazdagret, Őrmező)
• Heđvidek - XII okrug
• Ujlipotvaroš, Anđalfeld - XIII okrug
• Zuglo - XIV okrug (Alšorakoš, Herminamező, Ištvanmező, Kišzuglo, Nađzuglo, Rakošfalva, Törökőr, Varošliget)
• Rakošpalota, Peštujhelj, Ujpalota - XV okrug
• Maćašfeld, Šašhalom, Cinkota - XVI okrug
• Rakošmente - XVII okrug (Rakoškerestur, Rakoščaba, Rakošliget, Rakošheđ, Rakoškert)
• Peštsentlőrinc - XVIII okrug
• Kišpešt - XIX okrug
• Pešteržebet - XX okrug
• Čepel - XXI okrug
• Budatetenj, Nađtetenj, Budafok - XXII okrug
• Šorokšar - XXIII okrug

Saobraćaj

Zapadna železnička stanica - „Njugati“

Aerodrom

Feriheđ (Ferihegy) aerodrom ima 3 različita putnička terminala: Feriheđ 1, Feriheđ 2/A i Feriheđ 2/B. Aerodrom se nalazi istočno od centra grada u XVIII okrugu u Peštsentlorincu (Pestszentlorinc).

Putevi

Budimpešta je najznačajniji mađarski putni terminus; svi glavni autoputevi završavaju u Budimpešti. Ona je takođe i najznačajniji železnički terminus.

U Budimu odmah pored Lančanog mosta se nalazi oznaka u vidu spomenika tzv. „Nulti kilometar“. Od te tačke se mere sva rastojanja u Mađarskoj. Sam spomenik od mermera predstavlja nulu.

Vodeni putevi

Reka Dunav protiče kroz Budimpeštu na putu ka Crnom moru. Budimpešta je kroz istoriju bila važna trgovačka luka.

Metro

Za više informacija pogledajte članak Budimpeštanski metro

Stanica metroa „Opera“ na metro liniji 1

Budimpeštanski metro je drugi najstariji na svetu 1894 (posle londonskog). Ta metro linija na dubini od samo nekoliko metara je prvih godina bila sa konjskom vučom. Polazna stanica je sa Verešmarti tera gde se nalazi i najstarija poslastičarnica u Mađarskoj Žerbo koja je poznata po kolaču Žerbo kocke. Kraj linije je u Varošligetu - parku blizu Trga heroja. Prva metro linija se sada zove M1 ili Žuta linija. U potpunosti je restaurisana u originalno stanje, zbog turističko - istorijskih vožnji. Druge dve linije, M2 (crvena) i M3 (plava) su kasnije izgrađene i vode ka drugim delovima grada. Ove linije se nalaze na velikoj dubini i idu čak ispod Dunava

Vidi takođe: Lista metro stanica u Budimpešti.

Vidi još

• Trg Heroja
• Hungaroring
• Margitsiget

Spoljašnje veze

• Panorama Budimpešte u 360 stepeni
• Kolekcija znamenitosti Budimpešte
• Budimpešta (Mađarska za posetioce)
• Stranice Budimpešte
• Informacije o Budimpešti (na engleskom)
• Svetski vodič LonelyPlanet.com (na engleskom)
• Portal Budimpešte (na mađarskom)
• Okruzi Budimpešte
• Putni vodič kroz Budimpeštu na Vikiputovanjima - engleski
• Budapest Transport Plc. javni prevoz u Budimpešti (i na engleskom)
• Budimpeštanski metro
• Metro lines, suburban railway- and tramway network in Budapest
• Budapest public transport map
• Srpske narodne nooine
• Samouprava Srba u Mađarskoj
• Srpska samouprava u Budimpešti
• Srpski ekran, televizijska emisija na srpskom jeziku