Buržoazija

Za druge upotrebe, pogledajte Buržoazija (višeznačna odrednica).

Buržoazija (franc. bourgeoisie) je izraz koji je u prošlosti i danas, zavisno od istorijskog perioda i ideološke osnove, označavao različite društvene grupe, odnosno klase.

U najširem i najstarijem smislu izraz buržoazija je opisivao građanstvo, odnosno građansku klasu u feudalnim, a kasnije i kapitalističkim društvima. U tu grupu su se uključivali svi stanovnici srednjovekovnih gradova koji nisu pripadali feudalnom plemstvu, ali su pak uživali slobodu i druge privilegije kojih su bili lišeni kmetovi.

Kasnije se, s razvojem urbanizacije, industrijske revolucije i kapitalizma građanstvo počelo diferencirati na vlastite klase različitog materijalnog statusa, a samim time i različitih političkih i drugih interesa. Izraz buržoazija je dobio uže značenje, odnosno počeo se odnositi na imućnije i uticajnije predstavnike građanstva, uglavnom trgovce, krupne zanatlije i vlasnike prvih industrijskih manufaktura.

Buržoazija se u feudalnim društvima smatrala srednjom klasom, ali je s vremenom njen ekonomski položaj ojačao na račun zemljoposedničkog plemstva da bi ga s vremenom formalnopravno zamenila, odnosno s njim se stopila kao nova vladajuća klasa. Tada je pojam buržoazije preuzeo marksizam koji je u buržoaziji suprotstavio radničku klasu, odnosno proletarijat kao novu potlačenu klasu.

Marksizam je u buržoaziji kao vladajućoj klasi kapitalizma video izvor svih društvenih problema, te sebi zacrtao cilj da je ukloni kroz klasnu borbu i uvođenje diktature proletarijata u socijalizmu. Zbog svega toga je izraz buržoazija i buržuj u mnogim državama dobio pejorativno značenje, a i nakon nestanka komunizma u svakodnevnom govoru postao sinonim za sebičnost, bezdušnost i sirovi materijalizam.

U nekim drugim državama buržoazija je takođe dobila pejorativno značenje, ali više vezan uz nekadašnji status buržoazije kao srednje klase. Izraz buržoazija tamo označava osobe kojima nedostaje sofisticiranost bogatih, ali i autentičnost siromašnih slojeva, odnosno sličan je izrazu malograđanstvo.

Istorija

Poreklo i uspon

Nemački bankar iz 16. veka Jakob Fuger i njegov glavni računovođa, M. Švarc, registruju unos u knjigu. U pozadini se vidi ormar za dokumente koji pokazuje evropske gradove u kojima posluje Fugerova banka. (1517)

Buržoazija se kao istorijski i politički fenomen pojavila u 11. veku kada su se varoši srednje i zapadne Evrope razvile u gradove posvećene trgovini i zanatstvu. Ovo urbano širenje bilo je moguće zahvaljujući ekonomskoj koncentraciji zbog pojave zaštitne samoorganizacije u cehove. Cehovi su nastali kada su se pojedinačni biznismeni (kao što su zanatlije, majstori i trgovci) sukobili sa svojim feudalnim zemljoposednicima koji su tražili kiriju i koji su zahtevali veće kirije nego što je ranije dogovoreno.

Do kraja srednjeg veka (oko 1500. nove ere), pod režimima ranih nacionalnih monarhija Zapadne Evrope, buržoazija je delovala u sopstvenom interesu i politički podržavala kralja ili kraljicu protiv pravnih i finansijskih nereda izazvanih pohlepom feudalaca. U kasnom 16. i ranom 17. veku, buržoazije Engleske i Holandije postale su finansijske – dakle političke – snage koje su svrgnule feudalni poredak; ekonomska moć je pobedila vojnu moć u oblasti politike.

Od napretka do reakcije (marksistički pogled)

Prema marksističkom pogledu na istoriju, tokom 17. i 18. veka, buržoazija je bila politički progresivna društvena klasa koja je podržavala principe ustavne vladavine i prirodnog prava, protivno Zakonu o privilegijama i zahtevima vladavine božanskim pravom koju su plemići i prelati autonomno vršili tokom feudalnog poretka.

Engleski građanski rat (1642–1651), Američki rat za nezavisnost (1775–1783) i Francuska revolucija (1789–1799) bili su delimično motivisani željom buržoazije da se oslobodi feudalnih i kraljevskih nasrtaja na svoje lične sloboda, komercijalne prospekte i vlasništvo nad imovinom. U 19. veku, buržoazija je zagovarala liberalizam i stekla politička prava, verska prava i građanske slobode za sebe i niže društvene klase; stoga je buržoazija bila progresivna filozofska i politička snaga u zapadnim društvima.

Nakon Industrijske revolucije (1750–1850), sredinom 19. veka velika ekspanzija društvene klase buržoazije izazvala je njeno raslojavanje – po poslovnoj aktivnosti i po ekonomskoj funkciji – na visoku buržoaziju (bankari i industrijalci) i sitnu buržoaziju (trgovci i radnici belog okovratnika). Štaviše, do kraja 19. veka kapitalisti (prvobitna buržoazija) su se uzdigli u višu klasu, dok je razvoj tehnologije i tehničkih zanimanja omogućio uspon muškaraca i žena iz radničke klase u niže slojeve buržoazije; mada je društveni napredak bio usputan.

Denotacije

Marksistička teorija

Karl Marks

Prema Karlu Marksu, buržoazija se tokom srednjeg veka obično sastojala od samozaposlenih biznismena – kao što je trgovac, bankar ili preduzetnik – čija je ekonomska uloga u društvu bila da deluju kao finansijski posrednik feudalnom zemljoposedniku i seljaku koji je radio na feudu, zemlji gospodara. Ipak, do 18. veka, u vreme Industrijske revolucije (1750–1850) i industrijskog kapitalizma, buržoazija je postala ekonomska vladajuća klasa koja je posedovala sredstva za proizvodnju (kapital i zemlju) i koja je kontrolisala sredstva prinude (oružane snage i pravni sistem, policijske snage i zatvorski sistem).

U takvom društvu, vlasništvo buržoazije nad sredstvima za proizvodnju omogućilo im je da zapošljavaju i eksploatišu nadničarsku radničku klasu (gradsku i seosku), ljude čije je jedino ekonomsko sredstvo rad; a buržoaska kontrola sredstava prinude potisnula je sociopolitičke izazove nižih klasa i tako očuvala ekonomski status kvo; radnici su ostali radnici, a poslodavci poslodavci.

U 19. veku, Marks je razlikovao dve vrste buržoaskih kapitalista: (i) funkcionalne kapitaliste, koji su poslovni administratori sredstava za proizvodnju; i (ii) rentijerski kapitalisti čija sredstva za život potiču ili od zakupa imovine ili od prihoda od kamata koje proizvodi finansijski kapital, ili oboje. U toku ekonomskih odnosa, radnička klasa i buržoazija se neprekidno upuštaju u klasnu borbu, gde kapitalisti eksploatišu radnike, dok se radnici opiru njihovoj ekonomskoj eksploataciji, koja nastaje zato što radnik ne poseduje sredstva za proizvodnju, a da bi zaradio živi, traži zaposlenje kod buržoaskog kapitaliste; radnik proizvodi dobra i usluge koje su vlasništvo poslodavca, koji ih prodaje po ceni.

Osim što opisuje društvenu klasu koja poseduje sredstva za proizvodnju, marksistička upotreba termina „buržoazija“ takođe opisuje potrošački stil života koji proizilazi iz vlasništva nad kapitalom i nekretninama. Marks je priznao buržoasku marljivost koja je stvorila bogatstvo, ali je kritikovao moralno licemerje buržoazije kada je ignorisala navodno poreklo svog bogatstva: eksploataciju proletarijata, gradskih i seoskih radnika. Dalje značenje pojma „buržoazija” opisuje ideološke koncepte kao što je „buržoaska sloboda”, za koju se smatra da je suprotstavljena suštinskim oblicima slobode; „buržoaska nezavisnost“; „buržoaska individualnost“; „buržoaska porodica“; i tako dalje, sve proizilazi iz posedovanja kapitala i imovine (videti Komunistički manifest, 1848).

Francuska i zemlje francuskog govornog područja

Na engleskom se izraz buržoazija često koristi za označavanje srednje klase. Zapravo, francuski izraz obuhvata višu i srednju ekonomsku klasu, što je nesporazum koji se desio i u drugim jezicima. Buržoazija u Francuskoj i mnogim zemljama francuskog govornog područja sastoji se od pet evoluirajućih društvenih slojeva: sitna buržoazija, srednja buržoazija, velika buržoazija, visoka buržoazija i stara buržoazija.

Sitna buržoazija

Glavni članak: Sitna buržoazija

Sitna buržoazija je ekvivalent savremenoj srednjoj klasi, ili se odnosi na „društvenu klasu između srednje klase i niže klase: niže srednje klase“.

Literatura

• Benét, William Rose (1987). Benét's Reader's Encyclopedia. Harper & Row. ISBN 978-0-06-181088-6. Pristupljeno 7. 10. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kinder, Marsha; Andrew, Horton (1999). Buñuel's The Discreet Charm of the Bourgeoisie. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56831-9. Pristupljeno 7. 10. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• McCloskey, Deirdre Nansen (2016). Bourgeois Equality: How Ideas, Not Capital or Institutions, Enriched the World. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-33404-2. Pristupljeno 7. 10. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Molière (1899). Molière's Le bourgeois gentilhomme (na jeziku: francuski). D.C. Heath & Company. ISBN 9781976406379. Pristupljeno 7. 10. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Nicholls, David; Nicholls, Gill (2000). Adolf Hitler: A Biographical Companion. ABC-CLIO. ISBN 978-0-87436-965-6. Pristupljeno 7. 10. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Overy, R. J. (2004). The Dictators: Hitler's Germany and Stalin's Russia. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-02030-4. Pristupljeno 7. 10. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bledstein, Burton J. and Johnston, Robert D. (eds.) The Middling Sorts: Explorations in the History of the American Middle Class. Routledge. 2001.
• Brooks, David, Bobos In Paradise: The New Upper Class and How They Got There. Simon & Schuster. 2001.
• Byrne, Frank J. Becoming Bourgeois: Merchant Culture in the South, 1820–1865. University Press of Kentucky. 2006.
• Cousin, Bruno and Sébastien Chauvin (2021). "Is there a global super-bourgeoisie?" Sociology Compass, vol. 15, issue 6, pp. 1–15. online
• Hunt, Margaret R. The Middling Sort: Commerce, Gender, and the Family in England, 1680–1780. University of California Press. 1996.
• Lockwood, David. Cronies or Capitalists? The Russian Bourgeoisie and the Bourgeois Revolution from 1850 to 1917. Cambridge Scholars Publishing. 2009.
• Siegel, Jerrold. Bohemian Paris: Culture, Politics, and the Boundaries of Bourgeois Life, 1830–1930. The Johns Hopkins University Press. 1999.
• Stern, Robert W. Changing India: Bourgeois Revolution on the Subcontinent. Cambridge University Press. 2nd edition, 2003.
• Appleby, Joyce. The Relentless Revolution: A History of Capitalism (2011)
• Business History Review, Special issue on Italy and the Origins of Capitalism, Business History Review, Volume 94 - Issue 1 - Spring 2020.
• Cheta, Omar Youssef (2018). „The economy by other means: The historiography of capitalism in the modern Middle East”. History Compass. 16 (4). doi:10.1111/hic3.12444. 
• Comninel, George C. (2000). „English feudalism and the origins of capitalism”. The Journal of Peasant Studies. 27 (4): 1—53. S2CID 59130738. doi:10.1080/03066150008438748. 
• Maurice Dobb and Paul Sweezy's famous debate on transition from feudalism to capitalism. Hilton, Rodney H. 1976. ed. The Transition from Feudalism to Capitalism.
  • blog on the Dobb-Sweezy debate Leftspot.com
• Duplessis, Robert S. Transitions to Capitalism in Early Modern Europe (1997).
• Friedman, Walter A. "Recent trends in business history research: Capitalism, democracy, and innovation". Enterprise & Society 18.4 (2017): 748–771.
• Giddens, Anthony. Capitalism and modern social theory: An analysis of the writings of Marx, Durkheim and Max Weber (1971).
• Hilt, Eric. "Economic History, Historical Analysis, and the 'New History of Capitalism'". Journal of Economic History (June 2017) 77#2 pp 511–536. online
• Kocka, Jürgen. Capitalism: A Short History (2016) excerpt
• McCarraher, Eugene. The Enchantments of Mammon: How Capitalism Became the Religion of Modernity (2022) excerpt
• Marx, Karl (1867) Das Kapital
• Morton, Adam David (2005). „The Age of Absolutism: Capitalism, the modern states-system and international relations”. Review of International Studies. 31 (3): 495—517. S2CID 144183892. doi:10.1017/S0260210505006601. 
• Neal, Larry, and Jeffrey G. Williamson, eds. The Cambridge History of Capitalism (2 Vol 2016)
• Olmstead, Alan L., and Paul W. Rhode. "Cotton, slavery, and the new history of capitalism". Explorations in Economic History 67 (2018): 1–17. online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. март 2021)
• O'Sullivan, Mary. "The Intelligent Woman's Guide to Capitalism". Enterprise & Society 19.4 (2018): 751–802. online
• Nolan, Peter (2009) Crossroads: The end of wild capitalism. Marshall Cavendish, ISBN 978-0-462-09968-2
• Patriquin, Larry (2004). „The Agrarian Origins of the Industrial Revolution in England”. Review of Radical Political Economics. 36 (2): 196—216. S2CID 143512883. doi:10.1177/0486613404264190. 
• Perelman, Michael (2000) The Invention of Capitalism: Classical Political Economy and the Secret History of Primitive Accumulation. Duke University Press. ISBN 0-8223-2491-1, ISBN 978-0-8223-2491-1
• Prak, Maarten; Zanden, Jan Luiten van (2022). Pioneers of Capitalism: The Netherlands 1000–1800. Princeton University Press.
• Schuessler, Jennifer. "In History Departments, It's Up With Capitalism" April 6, 2013 The New York Times
• Schumpeter, Joseph A. Can capitalism survive? (1978)
• James Denham-Steuart [1767] An Inquiry into the Principles of Political Economy vol 1, vol2, vol 3
• Weber, Max. The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism (2002).
• Zmolek, Mike (2000). "The case for Agrarian capitalism: A response to albritton" Journal of Peasant Studies, Volume 27, Issue 4 July 2000, pp. 138–59
• Zmolek M. (2001) DEBATE – Further Thoughts on Agrarian Capitalism: A Reply to Albritton The Journal of Peasant Studies, Volume 29, Number 1, October 2001, pp. 129–54 (26)
• Debating Agrarian Capitalism: A Rejoinder to Albritton
• Research in Political Economy, Volume 22
• The Roots of Merchant Capitalism
• World Socialist Movement. "What Is Capitalism?" World Socialism. 13, August 2007.
• Thomas K. McCraw, "The Current Crisis and the Essence of Capitalism", The Montreal Review (August, 2011)
• Zofia Łapniewska, "History of Capitalism", Museum des Kapitalismus, Berlin 2014.

Spoljašnje veze

• The Democratic State A Critique of Bourgeois Sovereignty (jezik: engleski)