Vojnomedicinska akademija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa ВМА)
Skoči na: navigacija, pretraga
VMA.jpg
Naziv
Vojnomedicinska akademija
Osnovan
2. mart 1844.
Zemlja
Kneževina Srbija Kraljevina Srbija Kraljevina Jugoslavija
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Flag of FR Yugoslavia.svg Srbija
Načelnik
Brigadni general, prof. dr sc. med. Marijan Novaković
Sedište
Beograd, Banjica
Adresa
Crnotravska bb

Vojnomedicinska akademija u Beogradu (skraćeno VMA — latinički izgovor je „ve-em-a“, a ustaljeno „ve-me-a“)[1] zdravstvena je ustanova i centar za postdiplomsko školovanje medicinskog kadra u Srbiji.[2] Kompleks akademije se prostire na površini od 21 hektara, a zgrada ustanove je podeljena na 60 tehničko-tehnoloških celina. U svom sastavu ima 27 klinika i 17 instituta, dijagnostičko-poliklinički centar, centar za kontrolu trovanja, trauma centar, centar hitne pomoći, centar za transplantaciju organa i kostne srži itd. Godišnje se na njoj zbrine oko 30.000 pacijenata (vojnih i civilnih osiguranika), obavi isto toliko hirurških intervencija i više od 500.000 specijalističkih pregleda.[3]

VMA ima oko 2.500 zaposlenih, od čega preko 500 lekara i 160 profesora i drugog nastavnog osoblja. U njoj se školuje oko 400 lekara (na specijalističkim studijama iz oblasti medicine, stomatologije, farmacije, biohemije, molekularne biologije, veterine, fizičke hemije i psihologije),[4] domaći i strani studenti, a obavlja se i praktična nastava srednjih i viših medicinskih škola.

Istorijat[uredi]

Grb VMA iz perioda VJ

Vojnomedicinska akademija je osnovana ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića 2. marta 1844. godine, kao prva centralna vojna bolnica. Jedan od njenih lekara je bio i dr Vladan Đorđević, osnivač srpske hirurgije. Godine 1909. ustanova je preseljena u novu zgradu sa 400 bolesničkih postelja, laboratorijom, kabinetom za rentgen, stomatološkim odeljenjem i sl. Već u to vreme je važila za najmoderniju zdravstvenu ustanovu na Balkanu. Nakon završetka I svetskog rata, lekari ove bolnice su učestvovali u osnivanju Medicinskog fakulteta u Beogradu.[3]

Poliklinika VMA je počela sa radom 1. aprila 1930. godine, a njen prvi upravnik je bio sanitetski general dr Sava Popović. Imala je i prijemno odeljenje na čijem čelu je bio sanitetski potpukovnik Aleksandar Milanović. U to vreme je Stalna bolnica Prve armije preimenovana u Glavnu vojnu bolnicu Kraljevine Jugoslavije. Godine 1948. osnovana je Specijalistička poliklinika čiji je načelnik bio general-major Andrija Dejak, a godinu dana kasnije i prijemno odeljenje koje je spojeno sa polikliničkom službom u jedinstvenu celinu. Godine 1950. ustanova je ponovo preimenovana i dobila je naziv Vojnomedicinska akademija.

U periodu od 1949. do 1976. godine osoblje bolnice su činili medicinski tehničari, dok su lekari imali stalna postavljenja na matičnim klinikama i odeljenjima. Vremenom se menjala organizaciona struktura ustanove i otvoren je veliki broj novih kabineta, posebno posle 1976. godine kada je znatno uvećan broj vojnih osiguranika. Od 1945. do 1962. godine na VMA su lečeni i civili, a zatim je otvorena posebna Specijalistička poliklinika za građanska lica. Nova zgrada bolnice je izgrađena 1980. godine i nalazi se na Banjici.

Odlukom Vlade Srbije od 1. januara 2008. godine izvršena je funkcionalna integracija VMA u sistem javnog zdravstva Srbije. Time su stvoreni uslovi za besplatno medicinsko zbrinjavanje civilnih osiguranika, pod istim uslovima kao u Kliničkom centru Srbije.[5]

Aktivnosti[uredi]

Grb VMA

Najznačajnije aktivnosti VMA su dijagnostika i lečenje pacijenata. Na njoj se sprovodi oko 5.000 različitih dijagnostičkih i terapijskih procedura, od najjednostavnijih do veoma složenih poput transplantacije tkiva i organa. Svakodnevno se obavi oko 70-90 složenih hirurških intervencija, a ustanova ima i mobilnu ekipu za hitne medicinske intervencije i vanredne situacije (masovna trovanja, akcidentna zračenja, upotreba bioloških agenasa i sl).

Značajan aspekt rada VMA predstavlja prevencija različitih oboljenja. U sektoru preventivne medicine su zaposleni stručnjaci sa Instituta za higijenu, epidemiologiju, medicinu rada, vazduhoplovnu medicinu, odeljenja za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju i odeljenja za medicinsku statistiku.

Pod pokroviteljstvom ustanove rade i Institut za medicinska istraživanja, genetiku i Institut za farmaciju, koga čine odeljenja za kontrolu, ispitivanje i proizvodnju lekova, kao i klinička i poliklinička apoteka.[3]

Dostignuća[uredi]

Godine 1990. na VMA je u dijagnostičke svrhe prvi put primenjen genetički inženjering, a tokom 2005. izvršena je prva transplantacija jetre sa živog davaoca.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010), „Речник“, Правопис српскога језика, Нови Сад: Матица српска, p. 282, ISBN 978-86-7946-079-0 
  2. ^ „Установе Војске Југославије“ Приступљено 1. 3. 2008.. 
  3. ^ a b v „Брендови Србије“ Приступљено 1. 3. 2008.. 
  4. ^ „Излагачи 2007.“ Приступљено 1. 3. 2008.. 
  5. ^ „Не тражимо привилегије“ Приступљено 1. 3. 2008.. 

Spoljašnje veze[uredi]



Vojnomedicinska Akademija.png Načelnici Vojnomedicinske akademije

Herbert Kraus (1949-1953) | Salomon Levi (1953-1954) | Herbert Kraus (1954-1956) | Ivo Kralj (1956-1958) | Tomislav Kronja (1959-1971) | Đorđe Dragić (1971-1979) | Borivoj Vračarić (1979-1982) | Vladimir Vojvodić (1982-1988) | Mihajlo Đuknić (1989-1992) | Jovan Bijelić (1992-1996) | Aco Jovičić (1996-2001) | Momčilo Krgović (2001-2002) |
Zoran Stanković (2002-2005) | Miodrag Jevtić (2005-2011) | Marijan Novaković (2011-danas)