Valentino Rosi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Valentino Rosi
Rosi na Velikoj nagradi Aragona 2017. godine
Lični podaci
NadimakDoktor
Datum rođenja(1979-02-16)16. februar 1979. (45 god.)
Mesto rođenjaUrbino, Italija
Statistike karijere
Rezultati u klasi MotoGP
Aktivni period2000—2021.
KonstruktoriHonda (2000—2003)
Jamaha (2004—2010,
2013—2021)
Dukati (2011—2012)
Šampionati7 (2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2008, 2009)
Pozicija u šampionatu 2021.18. (44 poena)
Start. Pob. Podij. PP Krug. Poena
372 89 199 55 76 5415
Rezultati u klasi do 250 kubika
Aktivni period1998—1999.
KonstruktoriAprilija
Šampionati1 (1999)
Pozicija u šampionatu 1999.1. (309 poena)
Start. Pob. Podij. PP Krug. Poena
30 14 21 5 11 510
Rezultati u klasi do 125 kubika
Aktivni period1996—1997.
KonstruktoriAprilija
Šampionati1
Pozicija u šampionatu 1997.1. (321 poen)
Start. Pob. Podij. PP Krug. Poena
30 12 15 5 9 432
Zvanični veb-sajt
valentinorossi.com

Valentino Rosi (ital. Valentino Rossi; Urbino, 16. februar 1979) bivši je italijanski profesionalni motociklista kao i višestruki svetski prvak u motociklizmu. Smatra se jednim od najuspešnijih motociklista svih vremena, sa devet osvojenih titula prvaka, s tim da je njih sedam osvojio u „kraljevskoj klasi”. Najprestižniju klasu u motociklizmu osvajao je i sa Hondom i sa Jamahom. Jedini je vozač u istoriji koji je imao više od 400 zabeleženih nastupa u svim klasama. Bio je poznat po nadimku Doktor, a tokom cele karijere nosio je na motoru broj 46.

Nakon promocije u glavnu klasu 2000. godine, Rosi je osvojio Svetski šampionat do 500 kubika sa Hondom 2001. godine. Zatim, 2002. i 2003, takođe je osvajio Moto gran-pri šampionat (ponovo sa Hondom). Naredne sezone ju je napustio i prešao je u tim Jamahe, gde je osvaio šampionate u MotoGP-u 2004. i 2005. godine i tako je nastavio svoj niz uzastopno osvojenih titula. Sve su one bile osvajane na dominantan način budući da je šampion bio poznat pre poslednjeg kola. Nakon toga, 2006. godine, izgubio je titulu padom na poslednjoj trci u Valensiji i tako je prepustio titulu njegovom klupskom kolegi Nikiju Hejdenu. U 2007. godini, Rosi i Jamaha nisu uspeli da se usprotive dominaciji Kejsija Stonera i Dukatija. Rosi je ponovo osvojio titulu naredne godine, nakon nekoliko tesnih dvoboja za titulu sa Kejsijem Stonerom, i odbranio ju je 2009.[1]

Nakon što je 2010. izgubio titulu zbog slomljene noge, Rosi je napustio Jamahu i rešio je da se priključi timu Dukatija, gde je upravo zamenio Stonera, koji je te godine osvajio titulu sa timom Honde.[2][3] Dve sezone bez titule u Dukatiju dovelo je do toga da Rosi od 2012. ponovo bude deo tima Jamahe od sezone 2013.[4] Nakon što se vratio u Jamahu, Rosi je tri puta zaredom završavao kao drugi (2014, 2015. i 2016). Tokom Rosijevog drugog mandata u Jamahi, Mark Markez je osvojio više naslova u nizu, a Rosi je morao da se zadovolji sa podijumom i tek ponekom pobedom.

Počeci[uredi | uredi izvor]

Rosi se još kao mali preselio sa porodicom u Tavuliju, gde mu se i razvila ljubav prema trkama. Na zahtev njegove majke Stefanije, Gracijano mu je umesto motora kupio karting, iz bezbednosnih razloga. Međutim, 60 kubika nije bilo dovoljno za malog Valentina, te mu je Gracijano vrlo brzo ugradio motor od 100 kubika. [5] Godine 1990. jedanaestogodišnji Rosi osvaja regionalnu karting titulu. Istovremeno je počeo da vozi minimoto seriju i pobeđivao je na raznim trkama do kraja 1991.

Nastavivši da vozi karting, bio je peti na regionalnom šampionatu u Parmi. Nakon svega toga, želja mu je bila da vozi u italijanskoj karting seriji i odgovarajućoj evropskoj, što bi ga odvelo put Formule 1. Ipak visoke cene kartinga i održavanja primorale su porodicu Rosi da izabere minimoto seriju kao jedinu za malog Valentina. Godine 1992. i 1993. nastavlja da vozi minimoto šampionat.

Tokom 1993. Graciano uz pomoć prijatelja uspeva da smesti Valentina na Kađivu Mito od 125 kubika, i prvog vikenda Rosi završava kao 9. Na kraju te vrlo promenljive sezone Valentino dospeva na prvu pol poziciju na trci u Mizanu i samu trku završava na podijumu. Sledeće godine Rosi dobija pomoć fabrike Kađiva i osvaja titulu italije. [6]

Svetski šampionati[uredi | uredi izvor]

125, 250 i 250 kubika šampionati[uredi | uredi izvor]

Još 1994. godine Rosi je dobio priliku da vozi Apriliju od 125 kubika, gde je njegova uloga bila da pomogne razvoj iste, a zauzvrat mu je data prilika da se privikne na brzi ritam 125 kubika u svetskom šampionatu. Tokom te i sledeće godine vozio je Italijanski i Evropski šampionat na istom motoru.

Imao je nekog uspeha 1996. godine, svoje prve godine u svetskom šampionatu, završio je sezonu kao deveti, i pobedio na trci u Bernu, dok na pet trka nije ni stigao do cilja. Godine 1997. je osvojio titulu pobedivši na 11 od 15 trka, imao je dva podijuma, jedno šesto i jednu nezavršenu trku.

Valentino Rosi na Dukatiju

Godine 1998. prelazi u srednju klasu od 250 kubika i vozi u timu sa Lorisom Kapirosijem i Tecuja Haradom. Sličnost sa 1996. godinom je to da ima pet nezavršenih trka, no i pored te činjenice da je izgubio dvoje prijatelja u automobilskoj nesreći, završava kao drugi, svega 3 poena iza Lorisa. I 1999. godine istorija se ponovila, pobedio je na 9 trka, i ubedljivo završio sezonu kao prvi i osvojio drugu titulu.

Godine 2002. biva nagrađen mogućnošću da vozi u najjačoj kategoriji i ponovo dobar broj trka ne završava, njih 4. Te godine, Džeremi Burdžis upoznaje Valentina i bio je ubeđen da će uparivanje Honde NSR500 sa Rosijem doneti ništa osim uspeha. Majkl Duan je Rosiju te sezone bio lični mentor i to je takođe prva sezona u kojoj će se Rosi trkati pored Maksa Biađija. Bilo mu je potrebno 9 trka za prvu pobedu i na kraju završava sezonu kao drugi iza Amerikanca Keni Robertsa Juniora. Sledeće poslednje sezone na motorima od 500 kubika, Rosi pobeđuje 11 puta uz još 2 podijuma i osvaja treću titulu.

Iste godine Rosi se uparuje sa Kolin Edvardsom za trku izdržljivosti "Suzuka 8 sati" na superbajk mašinama i pobeđuju iako Rosi nije imao prethodnog iskustva sa takvim motorima. [6]

MOTO GP šampionati[uredi | uredi izvor]

Godina 2002. nije bila puno drugačija od 2001, 11 pobeda i 4 druga mesta i četvrta titula svetskog šampiona. Nakon toga 2003. godine se ne dešava ništa novo, sa 9 pobeda, 5 drugih mesta i 2 treća Valentino Rosi osvaja petu titulu svetskog šampiona. Zanimljiva je bila trka u Australiji te godine kada je Rosi trijumfovao iako je bio kažnjen sa 10 sekundi zbog preticanja pod žutom zastavom zbog udesa Troja Bejlisa, tu trku završio je sa prednoću od 15 sekundi tako da ta kazna praktično ništa nije menjala.

Valentino Rosi na Jamahi

Njegova dominacija je mnogima davala za pravo da kažu da nije toliko on zaslužan već motor koji vozi. To i činjenica da mu je jamaha ponudila 12 miliona dolara za dve sezone doveli su do njegovog transfera u suparnički tim za koji će voziti narednih 7 godina. I tada je postojala mogućnost da pređe u Dukati, međutim rezultati su ukazivali na to da Dukati ima još dosta da uradi pre nego što postane konkurent za titulu, što se i ipsostavilo kao tačno.

Rosijeva prva sezona na Jamahi 2004. godine počela je odlično, jer je na svojoj prvoj trci na novom motoru trijumfovao sa pol pozicije. Do kraja sezone pobeđuje još 8 puta i uzima šestu titulu. Ni sledeće sezone nije bilo ništa drugačije, 11 pobeda, 3 druga mesta i 2 treća značili su sedmu titulu.

Međutim 2006. godina donela je nešto novo, Rosi se mučio tokom prve polovine sezone, Niki Hejden je držao vođstvo sve vreme. No, Rosi je polako smanjivao prednost Hejdena da bi trku pred kraj bio na prvom mestu u šampionatu. Pad u u Valensiji je značio da se niz od 5 uzastopnih titula prekida.

Godina 2007. je prva sezona koju Rosi nije završio ni kao drugi ni kao prvi još od 1996. godine. Jamaha je te godina bila ubedljivo najslabiji motor i bilo je komično gledati kako Kejsi Stoner prolazi Rosija na pravcima kao da Valentino stoji u mestu. Titula je izgubljena u Motegiju (Japan) nakon loše odluke Valentina da zameni motor za suvo za kišni motor pre vremena što ga je na kraju stavilo na 13. poziciju. Što je bilo dovoljno za titulu Kejsija Stonera. Ponovo se Valensija pokazala kobnom po Rosija, pao je i završio trku, Dani Pedroza je pobedio i preuzeo njegovo drugo mesto u plasmanu. Nakon toga Rosi je pretio odlaskom iz Jamahe ako mu ne daju bolji motor.

Valentino Rosi u razgovoru sa osobljem Jamahe

Ta 2008. je bila godina povratka u velikom stilu. Rosi prelazi na Bridžston pneumatike, sa boljim agregatom, imao je šansu da se bori protiv Stonera na pravcima, ali je na gotovo svim delovima staze bio daleko bolji od Australijanca. Kao i 2003. imao je 9. pobeda, 5. drugih mesta i još 2 treća, no bolji plasmani van podijuma su mu doneli najveći broj osvojenih poena u toku jedne sezone - 373, što je do 2010. bio i rekord (srušio ga je Horhe Lorenco sa 383).

Sledeće godine Rosi je osvojio 9. tituli i iste godine je imao priliku da pobedi na 100. trci. Bilo je to na trci u Asenu i bio je drugi vozač koji je to učinio nakon Agostinija.

Godina 2010. će Rosiju biti upamćena kao prva u kojoj je bio suočen sa težom povredom, tj. polomljenom butnom kosti na treningu pre trke u Italiji. I pre starta sezone Rosi je doživeo povredu ramena vozeći motokros trke, ali prvobitno se svima činilo da je tom ramenu potrebno samo kratko vreme za oporavak. Na kraju je imao dve pobede uz još 8 podijuma i to je bilo dovoljno za 3. mesto u generalnom plasmanu, drugi put da mu se to desilo u 4 godine.

To je bila poslednja Rosijeva sezona u Jamahi, nakon nje prelazi u Dukati, a to je potvrdio 15.08 nakon trke u Brnu. U međusezoni operisao je rame i na taj način otklonio negativne faktore za ovu sezonu. [6]

Po sezonama[uredi | uredi izvor]

Sezona Klasa Motocikl Tim Broj Trka Pobeda Podijum Pol Flep Poeni Pozicija BCh
1996 125cc Aprilia RS125 Scuderia AGV Aprilia 46 15 1 2 1 2 111 9th –
1997 125cc Aprilia RS125 Nastro Azzurro Aprilia 46 15 11 13 4 7 321 1st 1
1998 250cc Aprilia RS250 Nastro Azzurro Aprilia 46 14 5 9 0 3 201 2nd –
1999 250cc Aprilia RS250 Nastro Azzurro Aprilia 46 16 9 12 5 8 309 1st 1
2000 500cc Honda NSR500 Nastro Azzurro Honda 46 16 2 10 0 5 209 2nd –
2001 500cc Honda NSR500 Nastro Azzurro Honda 46 16 11 13 4 10 325 1st 1
2002 MotoGP Honda RC211V Repsol Honda Team 46 16 11 15 7 9 355 1st 1
2003 MotoGP Honda RC211V Repsol Honda Team 46 16 9 16 9 12 357 1st 1
2004 MotoGP Yamaha YZR-M1 Gauloises Yamaha Team 46 16 9 11 5 3 304 1st 1
2005 MotoGP Yamaha YZR-M1 Gauloises Yamaha Team 46 17 11 16 5 6 367 1st 1
2006 MotoGP Yamaha YZR-M1 Camel Yamaha Team 46 17 5 10 5 4 247 2nd –
2007 MotoGP Yamaha YZR-M1 Fiat Yamaha Team 46 18 4 8 4 3 241 3rd –
2008 MotoGP Yamaha YZR-M1 Fiat Yamaha Team 46 18 9 16 2 5 373 1st 1
2009 MotoGP Yamaha YZR-M1 Fiat Yamaha Team 46 17 6 13 7 6 306 1st 1
2010 MotoGP Yamaha YZR-M1 Fiat Yamaha Team 46 14 2 10 1 2 233 3rd –
2011 MotoGP Ducati Desmosedici Ducati Corse Team 46 17 0 1 0 1 139 7th –
2012 MotoGP Ducati Desmosedici Ducati Corse Team 46 18 0 2 0 1 163 6th –
2013 MotoGP Yamaha YZR-M1 Yamaha Factory Racing 46 18 1 6 0 1 237 4th –
2014 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 18 2 13 1 1 295 2nd –
2015 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 18 4 15 1 4 325 2nd –
2016 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 18 2 10 3 2 249 2nd –
2017 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 17 1 6 0 0 208 5th –
2018 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 19 0 5 1 1 198 3rd
2019 MotoGP Yamaha YZR-M1 Monster Energy Yamaha Team 46 19 0 2 0 1 174 7th
2020 MotoGP Yamaha YZR-M1 Monster Energy Yamaha Team 46 12 0 1 0 0 66 15th
2021 MotoGP Yamaha YZR-M1 Petronas Yamaha SRT 46 12 0 0 0 0 28 21st*
Ukupno 426 115 235 65 96 6341 9

Nadimci i druga Rosijeva obeležja[uredi | uredi izvor]

Nadimci[uredi | uredi izvor]

Prvi nadimak Valentino je nadenuo sam sebi i glasio je „Rossifumi", implicirajući na Norifumi Abea, vozača kog je Rosi izuzetno cenio. Sledeći se pojavio tokom njegovih dana u klategoriji od 250 kubiga i glasio je "Valentiik", referenca na Italijanskog super heroja Paje Patka.

Nadimak koji se zadržao i po komga ljudi poznaju širom sveta je „The Doctor". koji je došao nakon njegove dominacije u 500 kubika i MotoGP kategoriji, a vezano je za hladan i hirurški precizan način na koji vozi trke i prestiže protivnike. Gracijano je rekao kako lepo zvuči kada kažete The Doctor i istovremeno zvuči važno, a Valentino je vrlo važna ličnost. Sam Doktor se našalio govoreći kako se u Italiji mnogi doktori prezivaju upravo Rosi.

Kasnije mu je Kolin Edvards dodelio nadimak GOAT (Greatest of all times), tj. najveći svih vremena.[7]

Broj 46[uredi | uredi izvor]

Broj 46. na motoru Valentina Rosija

Broj koji Rosi nosi i koji je u svetu poznat koliko i Rosi i „The Doctor" je 46. Ponovo je delom za to zaslužan Norifumi Abe, ali i sam Gracijano, koji je pod upravo tim brojem ostvario svoju prvu od tri pobede upravo 1979. na traci u SFR Jugoslaviji.

Kada je 2001. osvojio titulu u klasi 500 kubika imao je pravo da sledeću sezonu vozi sa brojem 1, ali, kao i Beri Sin, prvi vozač moderne ere koji je ostavio svoj broj nakon titule, rosi nije menjao broj na motoru, iako je stavljao taj broj na trkačke kombinezone. [7]

Kaciga[uredi | uredi izvor]

Slova na kacigi stoje u znak počasti njegovoj grupi prijatelja „Tribu dei Chihuahua", a „WFL" koje mu stoji na čičku ispod vrata je u stvari „VVLF" što je skraćenica od „Viva La Figa".

Sama kaciga uvek, osim za trku u Italiji za koju redovno sprema posebnu kaciju, na sebi ima motive Sunca i Meseca, što kako kaže Rosi ukazuje na dve strane Rosijeve ličnosti. Specijalno za trku u Mizanu 2009. je nacrtan magarac iz animiranog filma Šrek, kao pokazatelj da je u prethodnoj trci ispao magare. Zadužen za oslikavanje njegovih kaciga je Aldo Drudi. [7]


Rituali pred vožnju[uredi | uredi izvor]

Rituali pred vožnju su sastavni deo Rosijeve ličnosti i ponavlja ih svaki put kad sedne na motor. Na dan trke uvek će odgledati start trke 125 kubika kako bi video koliko je potrebno crvenim svetlima da se ugase. Pre sam vožnje, staće na 2 metra od motora saviti se i dodirnuti čizme, a potom će pre nego što sedne čučnuti i dodirnuti desni naslon za stopalo. Ovo je kako on kaže, njegov razgovor sa motorom. Nakon što izađe iz boksa uvek će podesiti kombinezon tako što će da se uspravi na motoru oslanjajući se na naslone za stopala. [8] U jednom invervijuu je otrkrio da uvek stavlja jednu čizmu pre druge i jednu rukavicu pre druge. Takođe, uvek silazi sa motora na isti način, zamahnuvši desnom nogom skroz preko prednjeg dela motora. [9]


Oproštajno pismo Jamahi[uredi | uredi izvor]

Valentino Rosi je u fabričkom timu Jamahe proveo 7 godina, od kojih je u 4 osvojio titule. To je vrlo dug period za jednog motosportistu u jednom timu, međutim, nakon 3-4 sezone, taj tim postaje druga porodica. I kao i svaki drugi rastanak od porodice, Rosijev rastanak od Jamahe mu je teško pao, kao i mnogima u timu Jamaha. Kada su ga na konferencijama pitali za to, rekao je da se oseća kao dečak pred seljenje iz rodnog kraja, da mu nije bilo lako dok je pisao pismo i da se to može videti na samom pismu, punom žvrljotina precrtanih delova.

,, Vrlo je teško objasniti kakav je moj odnos bio sa Jamahom u proteklih 7 godina. Mnoge stvari su se promenile od te davne 2004. a naročito se promenila ona, moja M1. U to vreme bila je moj motor iz sredine grida, neopažena od strane većine vozača i MotoGP radnika. Sad, nakon što smo joj pomogli da poraste i poboljša se, možete je videti da osmehuje u garaži, privilegovana je i dive joj se, tretiraju je kao najbolju u klasi. Lista ljudi koji su omogućili ovu transformaciju je vrlo dugačka, ali ipak bih se zahvalio pre svih Masao Furuzavi, Masiko Nakađimi i mom Hiroja Acumiju, kao predstavnicima svih inženjera koji su radili naporno kako bi promenili lice naše M1. Onda Džeremi Budžisu i svim momcima iz garaže koji su o njoj brinuli s ljubavlju na svim stazama sveta i svim momcima i devojkama koji su radili u Jamaha timu ovih godina. Došao je trenutak za nove izazove, moj rad ovde u Jamahi je dovršen. Nažalost, i najlepše ljubavne priče se moraju završiti, ali iza sebe ostavljaju puno divnih sećanja, kao i kada smo se moja M1 i ja prvi put poljubili na travi Velkoma, kada me je pogledala pravo u oči i rekla mi „ Volim te!" [10][11]

Ostale motosport aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Prvobitno postojale su priče kako Rosi ima želju da pređe u Formulu 1 u tim Ferarija, sam Mihael Šumaher je bio oduševljen tom mogućnosti. U februaru 2006. godine Rosi je vozio bolid Ferarija i nakon prvog dana zaostatak za Mihaelom Šumaherom je bio nešto preko jedne sekunde, ali nakon drugog dana, zaostajao je svega pola sekunde. I 2010. godine je vozio bolid Ferarija u vreme predsezonskih testova. [12]

Nekoliko puta je takođe vozio i u WRC šampionatu, 2002., 2005.,2006.,2007 i 2008 je redovno vozio relije Italije. [13] Ipak od značajnije karijere na četiri točka se čini da neće biti ništa, jer kako se može čuti postoji mogućnost da vozi u SBK šampionatu još nekoliko sezona nakon završetka karijere u MotoGP.

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Sam lični život Valenitno Rosi ne voli da otkriva, ipak o nekoliko stvari se zna. Iz Tavulije se preselio da živi u Milanu, a tokom godina sa Hondom preselio se u London. [14] Takođe navija za fudbalski klub Inter iz Milana, koji mu je na zvaničnom sajtu čestitao nakon osvojene titule 2009. godine. [15] Valentino je veliki fan britanskih buldoga, prvi kog je imao bio je Guido (od 2000. do 2008. godine). Trenutno poseduje dva psa, mužjaka Cezarea i ženku Sesilu. Nekoliko godina je u emotivnoj vezi sa manekenkom Frančeskom Sofijom Novelo. Par je 2021. godine objavio da čeka ćerku.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Cool Rossi crowned world champion” (na jeziku: engleski). 25. 10. 2009. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  2. ^ „Yamaha and Valentino to part company at end of 2010 - Yamaha Racing”. web.archive.org. 19. 8. 2010. Arhivirano iz originala 19. 08. 2010. g. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  3. ^ „Rossi to ride for Ducati in 2011” (na jeziku: engleski). 15. 8. 2010. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  4. ^ Sports, Dorna. „Rossi heads back to Yamaha for 2013 on two-year contract | MotoGP™”. www.motogp.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  5. ^ „Valentino Rossi Through the Years”. Quarto Knows Blog (na jeziku: engleski). 21. 2. 2018. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  6. ^ a b v „Valentino Rossi”. yamaha-racing.com. Arhivirano iz originala 18. 05. 2019. g. 
  7. ^ a b v Faster, Pristupljeno 18. 5. 2019 
  8. ^ „Valentino Rossi’s MotoGP Rituals”. Motorcyclist (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  9. ^ Sports, Dorna. „Racing Together: Superstition”. www.motogp.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  10. ^ „MotoGP: Buy Valentino Rossi’s love letter to his Yamaha”. Motorcycle News (na jeziku: engleski). 31. 7. 2017. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  11. ^ „Rossi napisao ljubavnopismo svojoj Yamahi! - Jutarnji List”. www.jutarnji.hr. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  12. ^ „Soup :: Rossi Faster On Four Wheels”. web.archive.org. 20. 10. 2011. Arhivirano iz originala 20. 10. 2011. g. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  13. ^ Sports, Dorna. „Rossi beats McRae in Monza Rally Showdown | MotoGP™”. www.motogp.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  14. ^ Ross, Rory (16. 5. 2008). „Valentino Rossi: two wheels god” (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  15. ^ „Moto: l'ottava volta di Re Valentino”. FC Internazionale - Inter Milan. Arhivirano iz originala 18. 05. 2019. g. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  16. ^ „Dogs And Their Motorcyclists”. Cycle World (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 5. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валентино_Роси&oldid=27688429”