Car Valerijan
Iz projekta Википедија
Publije Licinije Valerijan (rođen oko 200. godine - umro 260. godine), poznat kao Valerijan, bio je rimski car od 253. do 260. godine. Njegovo puno latinsko ime je glasilo IMPERATOR · CAESAR · PVBLIVS · LICINIVS · VALERIANVS · PIVS FELIX · INVICTVS · AVGVSTVS — na srpskom: "Car Cezar Publije Licinije Valerijan Pobožni Srećni Nepobedivi Avgust."
Za razliku od većine uzurpatora, tokom Krize III veka Valerijan je bio aristokrata iz porodice usko povezane sa Senatom. Iz braka sa Egnacijom Marinijanom Valerijan je imao dva sina Galijena i Valerijana Mlađeg.
238. godine Valerijan je postao princeps senatus a Gordijan I je upravo sa njim pregovarao da bude priznat za cara. 250. godine, tokom ratova Decija Trajana protiv Gota, Valerijan je ostao u Italiji i uspeo je da uguši pobunu koju je predvodio Licinijan. 251. godine, kada je Decije Trajan obnovio u punoj snazi položaj cenzora, Valerijan je bio izabran na ovu funkciju. Pod istim carem Valerijan je postao upravnik Norika i Recije, dve provincije na Rajni. U vreme Trebonijana Gala Valerijan je ostao na ovoj funkciji: car je čak zatražio pomoć u borbi protiv Emilijana 253. godine. Valerijan je krenuo prema jugu, ali bilo je kasno: Trebonijan Gal je već bio ubijen, a Emilijan je proglašen za cara. Tada su međutim Valerijana njegovi vojnici izvikali za cara. Kada je Valerijan sa vojskom stigao u Rim u septembru 253. Emilijana je vojska napustila i odmah ubila. Vojska je sada jedinstveno stala iza Valerijana, a Senat je to brzo prihvatio, radujući se što je konačno neko iz redova senatora izabran za rimskog cara.
Valerijan je prvo proglasio svog sina Galijena za savladara. U početku, gotovo sve evropske provincije su bile u rđavom stanju, a na Istoku, sasanidski Persijanci su osvojili Antiohiju; ubrzo je pala i Jermenija. Valerijan je otišao na Istok u rat, a Galijen je ostao na Zapadu da rešava mnoge unutrašnje probleme.
Do 257. godine, Valerijan je uspeo da povrati Antiohiju i povratio je Siriju pod rimsku kontrolu. Ali, već sledeće godine, Goti su opustošili Malu Aziju. Kasnije, 259. godine, Valerijan je otišao u Edesu. Došlo je do epidemije kuge, što je jako oslabilo rimsku odbranu. Zbog toga je Valerijan morao da zatraži mir od persijskog cara Šapura I. Kasnije, krajem 259. ili početkom 260. godine, Valerijan je izgubio bitku kod Edese, a sam je bio zarobljen. U zarobljeništvu je bio posebno ponižavan, klečeći je bio prinuđen da služi kao oslonac za Šapura kada je ovaj hteo da uzjaše na konja. Nakon što je umro Persijanci su njegovu kožu ispunili slamom i izložili je u glavnom hramu zoroastrizma u Ktesifonu.
Uprkos nekoliko pokušaja uzurpacije, Galijen je uspeo da sačuva presto sve dok nije bio ubijen 268. godine.
[uredi] Spoljašnje veze
- "Valerian and Gallienus", De Imperatoribus Romanis.
Principat 27 p. n. e. — 235:
Avgust • Tiberije • Kaligula • Klaudije I • Neron • Galba • Oton • Vitelije • Vespazijan • Tit • Domicijan • Nerva • Trajan • Hadrijan • Antonin Pije • Marko Aurelije • Lucije Ver • Komod • Pertinaks • Didije Julijan • Septimije Sever • Karakala • Makrin • Elagabal • Aleksandar Sever
Kriza III veka 235 - 284:
Maksimin I Tračanin • Gordijan I • Gordijan II • Pupijen i Balbin • Gordijan III • Filip Arabljanin • Decije Trajan • Trebonijan Gal ca Hostilijanom i Volusijanom • Emilijan • Valerijan • Galijen • Klaudije II • Kvintil • Aurelijan • Tacit • Florijan • Prob • Kar • Numerijan • Karin
Dominat 284 - 395:
Dioklecijan • Maksimijan • Konstancije I Hlor • Galerije • Sever II • Maksencije • Maksimin II Daja • Licinije • Konstantin I Veliki • Konstantin II • Konstans I • Konstancije II • Julijan Otpadnik • Jovijan • Valentinijan I • Valens • Gracijan • Valentinijan II • Teodosije I
Zapadno carstvo (395 - 476):
Honorije • Konstancije III • Jovan • Valentinijan III • Petronije Maksim • Avit • Majorijan • Libije Sever • Antemije • Olibrije • Glicerije • Julije Nepot • Romul Avgustul
Istočno (Vizantijsko) carstvo (395 - 1453):
Arkadije • Teodosije II • Markijan • Lav I • Lav II • Zenon • Vasilisk • Anastasije I • Justin I • Justinijan I • Justin II • Tiberije II Konstantin • Mavrikije • Foka • Iraklije • Iraklije Novi Konstantin • Irakliona • Konstans II Pogonat • Konstantin IV • Justinijan II Rinotmet • Leontije • Tiberije III Apsimar • Filipik • Anastasije II • Teodosije III • Lav III Isavrijanac • Konstantin V Kopronim • Lav IV Hazar • Konstantin VI • Irina • Nićifor I • Stavrakije • Mihailo I Rangabe • Lav V Jermenin • Mihailo II Amorijac • Teofilo • Mihailo III • Vasilije I Makedonac • Lav VI Mudri • Konstantin VII Porfirogenit • Roman I Lakapin • Roman II • Nićifor II Foka • Jovan I Cimiskije • Vasilije II Bugaroubica • Konstantin VIII • Roman III Argir • Mihajlo IV Paflagonac • Mihajlo V Kalafat • Konstantin IX Monomah • Zoja • Teodora • Mihajlo VI Stratiotik • Isak I Komnin • Konstantin X Duka • Roman IV Diogen • Mihajlo VII Parapinak • Nićifor III Votanijat • Aleksije I Komnin • Jovan II Komnin • Manojlo I Komnin • Aleksije II Komnin • Andronik I Komnin • Isak II Anđeo • Aleksije III Anđeo • Aleksije IV Anđeo • Aleksije V Duka Murzufl • Konstantin (XI) Laskaris • Teodor I Laskaris • Jovan III Duka Vatac • Teodor II Laskaris • Jovan IV Laskaris • Mihajlo VIII Paleolog • Andronik II Paleolog • Andronik III Paleolog • Jovan V Paleolog • Jovan VI Kantakuzin • Andronik IV Paleolog • Jovan VII Paleolog • Manojlo II Paleolog • Jovan VIII Paleolog • Konstantin XI Dragaš
