Valuta

Valuta je reč italijanskog porekla koja označava novčanu jedinicu neke zemlje. U valutu spada papirni i kovani novac koji izdaje država ili banka i u opticaju služi kao sredstvo razmene i zakonsko sredstvo plaćanja. Svaka država obično ima svoju valutu. Srpska valuta se zove dinar, američka valuta je dolar, ruska valuta je rublja itd. Ove različite valute imaju priznate vrednosti i njima se trguje među narodima na tržištu stranih valuta, koje određuje relativne vrednosti raznih valuta. Valute u ovom smislu su definisane vladama, i svaki tip ima ograničeni opseg prihvatiljivosti.

Druge definicije termina „valuta” su diskutovane u respetktivnim sinonimnim člancima novčanica, kovanica, i novac. Definicija, koja se odnosi na valutne sisteme nacija, tema je ovog članka. Valute mogu da budu klasifikovane u dva monetarna sistema: dekretni novac i robni novac, u zavisnosti od toga šta garantuje njegovu vrednost (ekonomija u celini ili fizičke rezerve države). Neke valute su zakonsko platežno sredstvo u pojedinim političkim nadležnostima, što znači da se ne mogu odbiti pri isplati duga. Drugima se jednostavno trguje zbog njihove ekonomske vrednosti. Digitalna valuta je stekla popularnost sa povećanjem zastupljenosti računara i Interneta.

Istorija

Rana valuta

Prištine školjke su korišćene kao novac među arapskim trgovcima.

Valuta je evoluirala iz dva osnovna izuma, oba od kojih su se javila oko 2000. p. n. e. Originalno novac je bio forma potvrde prijema, predstavljajući žitarice uskladištene u hramskim žitnicama u Sumeru u drevnoj Mesopotamiji, i zatim starom Egiptu.

U tom prvom stadijumu valute, metali su korišćeni kao simboli za predstavljanje vrednosti uskladištene u obliku robe. To je formiralo osnovu za trgovinu u Plodnom polumesecu tokom perioda od preko 1500 godina. Međutim, kolaps trgovniskog sistema Bliskog istoka je ukazao na manu: u eri gde nije bilo mesta gde je sigurno otpremiti dragocenosti, vrednost cirkulišućeg medijuma mogla je biti pouzdana onoliko koliko i sile koje su branile te zalihe. Trgovina se mogla voditi jedino u delokrugu vojne kredibilnosti. Do kraja bronzanog doba, međutim, serija međunarodnih ugovora je uspostavila bezbedan prolaz trgovcima širom istočnog Mediterana, na području koje se prostiralo od Minojskog Krita i Mikene na severozapadu do Elama i Bahreina na jugoistoku. Nije poznato šta je korišćeno kao valuta u tim razmenama, ali je moguće da su oksidne oblikovane poluge od bakra, proizvedeni na Kipru, možda korišćene kao valuta.

Smatra se da je povećanje piratstva i prepada povezano sa kolapsom bronzanog doba. Moguće je da ovo stanje koje su urokovali narodi sa mora, okončalo trgovinski sistem oksidnim polugama. Tek sa oporavkom Feničanske trgovine u 10. i 9. veku p. n. e. došlo je do povratka prosperiteta, i prihvatanja pravog novca, verovatno prvo u Anatoliji u vreme Kreza od Lidije i naknadno u doba Grka i Persijanaca. U Africi su korišćene mnoge forme čivanja vrednosti, neke od kojih su perle, ingoti, slonovača, razne forme oružja, stoka, manilna valuta, okera i drugi zemljišni oksidi. Manilni prstenovi zapadne Afrike su bili jedna od valuta koja je korišćena od 15. veka na dalje u trgovini robljem. Afričke valute su još uvek prepoznatljive po svojoj raznovrsnosti, a u mnogim mestima i dalje se praktikuju raznovrsni vidovi bartera.

Kovani novac

Glavni članak: Kovanica

Niz faktora je doveo do toga da je sam metal tretiran kao vrednost: prvo samo srebro, zatim srebro i zlato, a svojevremeno i bronza. Kovanice od bakra i drugih nedragocenih metala su vremenom postale predominantne. Metali su iskopavani, mereni i liveni u kovanice. Svrha toga je bila da se uvere korisnici da kovanica ima određenu poznatu težinu plemenitih metala, mada kovanice mogu da budu falcifikovane. Kovani novac je kreirao novu računovodstvenu jedinicu, što je dovelo do razvoja bankarstva. Arhimedov princip je pružio sledeći link: kovanice se mogu lako testirati za njihov težinski sadržaj dragocenih metala, i stoga se vrednost kovanice može odrediti, čak i ako je bila stanjena, krivotvorena ili na neki drugi način modifikovana (pogledajte numizmatika).

Većina velikih ekonomija koje koriste kovanice ima nekoliko slojeva kovanog novca, izrađenog od bakra, srebra i zlata. Zlatni novac je korišćen za velike kupovine, vojne isplate ili kao podrška državnim aktivnostima. On je češće korišćen kao mera računa, nego kao fizička valuta. Srebrni novac je korišćen za transakcije srednje veličine, i kao računska jedinica za poreze, dažbine, kontrakte i zaloge, dok je novac od bakra ili legura bakra i srebra, korišćen u svakodnevnim transakcijama. Ovaj sistem je korišćen u staroj Indiji od vremena Mahadžanapada. Precizni odnos vrednosti metala je znatno varirao u različitim erama i mestima; na primer, otvaranje rudnika srebra u Harz planinama centralne Evrope je učinilo srebro relativno manje vrednim, sličan efekat je imala i poplava srebra iz Novog Sveta nakon španskih osvajanja. Međutim, retkost zlata je dosledno učinila ovaj metal vrednijim od srebra, a isto tako srebro je konzistentno vredilo više od bakra.

Papirni novac

Glavni članak: Novčanica

U premodernoj Kini, potreba za kreditom i za medijumom razmene koji je manje fizički nezgrapan od velikih količina bakarnih kovanica dovela je do uvođenja papirnog novca, i.e. novčanica. Njihovo uvođenje je bio postepen proces koji je trajao od kasne dinastije Tang (618–907) do dinastije Sung (960–1279). To je započeto uvođenjem sredstva kojim su trgovci mogli da razmenjuju teški kovani novac za priznanice depozita izdate kao menice od strane veleprodajnih trgovaca. Te priznanice su bile validne za privremenu upotrebu u maloj regionalnoj teritoriji. U 10. veku, vlada dinastije Sung je počela da cirkuliše te priznanice među trgovcima u svojoj monopolisanoj industriji soli. Sung vlada je odobrila nekolicini prodavnica pravo izdavanja novčanica, i u ranom 12. veku vlada je konačno preuzela te prodavnice radi proizvođenja državno izdate valute. Međutim izdate novčanice su još uvek bile samo lokalno i privremeno validne. Tek sredinom 13. veka se pojavilo standardno i uniformno izdanje papirnog novca koje je postalo nacionalna valuta. Već široko rasprostranjeni metodi štampanja drvenim blokom i zatim Bi Šenov pokretni tip štampanja su do 11. veka bili podsticaj za masovnu proizvodnju papirnog novca u premodernom Kini.

Đaozi dinastije Sung je najranihi papirni novac na svetu.

U istom periodu u srednjovekovnom islamskom svetu, energična monetarna ekonomija je kreirana tokom 7–12 veka na bazi ekspandirajućih nivoa cirkulacije stabilne valute visoke vrednosti (dinara). Inovacije koje su uveli muslimanski ekonomisti i trgovci obuhvataju najranije upotrebe kredita, čekova, menica, štednih računa, transakcijskih računa, pozajmljivanja, trastova, deviznih kurseva, transfera kredita i dugova, i finansijskih institucija za pozajmljivanje i deposite.

U Evropi, papirni novac se prvo pojavio na regularnoj bazi u Švedskoj 1661. godine (mada Vašington Erving navodi jednu raniju pojavu njegove upotrebe, od strane Španaca u opsadi tokom rata za Granadu). Pošto je Švedska bogata bakrom, njegova niska vrednost je uzrokovala upotrebu izuzetno velikih kovanica, koje su često bile teške nekeliko kilograma.

Prednosti papirnog novca su bile brojne: redukovana je potreba za transportom zlata i srebra, što je bilo rizično; omogućeno je pozajmljivanje zlata ili srebra uz kamatu, budući da pozadinska protivvrednost (zlato ili srebro) nikad nije napuštala posed davaoca zajma dok neko drugi nije nadoknadio novčanicu; i omogućeno je deljenje valute u kreditnu i onu garantovanu protivvrednošću. Time je omogućena prodaja deonica u deoničarskim društvima, i otkupljenje tih deonica na papiru.

Postojali su i nedostaci. Prvo, pošto novčanica nema nikakvu unutrašnju vrednost, nije bilo ničega što bi sprečilo izdavačke vlasti da štampaju više novčanica nego što bi mogli da podrže protivvrednošću. Drugo, zbog povećane novčane ponude, dolazilo je do povećanih inflacionih pritisaka. Ovu činjenicu je Dejvid Hjum uočio u 18. veku. Na taj način papirni novac često dovodi do inflacionog balona, koji mogu da kolapsiraju ako ljudi počnu da traže novčanu protivvrednost, što uzrokuje pad potražnja za papirnim novcem na nulu. Štampanje papirnog novca je isto tako bilo je povezano sa ratovima, i njihovim finansiranjem, i stoga se smatralo delom održavanja stalne vojske. Iz tih razloga, stav prema papirnom valutom je bio sumljičav i neprijateljski u Evropi i Americi. Takođe postoji mogućnost razvoja adikcije, jer spekulativni profiti od trgovine i stvaranja kapitala mogu da budu prilično veliki. Veće nacije su osnovale kovnice za štampanje novca i izradu kovanica, i grane njihovih trezora za prikupljanje poreza i čuvanje zaliha zlata i srebra.

Svojevremeno su srebro i zlato smatrani zanokskim platežnim sredstvom, i vlade su ih prihvaćale pri naplati poreze. Međutim, nestabilnost u odnosu između dva metala je rasla tokom 19. veka, sa povećanjem ponude oba metala, a posebno srebra. Paralelna upotreba ova dva metala se zvala bimetalizam, i pokušaj kreiranja bimetalnog standarda gde su i zlato i srebro služili kao protivvrednost valuti u cirkulaciji je okupirala napore inflacionista. Vlade su u to vreme mogle da koriste valutu kao instrument politike, štampajući papirnu valutu kao što je američki dolar, da bi platili za vojne troškove. Takođe su mogli da odrede uslove na kojima će otkupiti novčanice za protivvrednost, ograničavajući iznos kupovine ili minimalni iznos koji bi mogao biti otkušljen.

Do 1900, većina industrijalizovanih nacija je imala neku formu zlatnog standarda, pri čemu su papirne novčanice i srebrne kovanice bile cirkulacioni medijum. Privatne banke i vlade širom sveta su sledili Grešemov zakon: zadržavajući zlato i srebro koje su primili, i isplaćujući u novčanicama. To se nije desilo širom sveta u isto vreme, već se sporadično događalo, generalno u vreme rata ili finansijske krize, počevši od početka 20. veka i nastavljajući se širom sveta do kasnog 20. veka, kada je režim plutajućih valuta stupio na snagu. Jedna od prvih zemalja koja se odvojila od zlatnog standarda su bile Sjedinjene Države 1971. godine, akcijom poznatom kao Niksonov šok. U današnje vreme ni jedna zemlja nema primenljiv valutni sistem baziran na zlatnom ili srebrnom standardu.

Vidi još

• Spisak valuta
• Spisak valuta po državama
• Spisak valuta u opticaju
• Evro
• Srpski dinar
• Tržište stranih valuta

Literatura

• O'Sullivan, Arthur; Sheffrin, Steven M. (2003). Economics: Principles in action. Upper Saddle River, New Jersey 07458: Prentice Hall. str. 246. ISBN 978-0-13-063085-8. Arhivirano iz originala 20. 12. 2016. g. Pristupljeno 20. 11. 2020. 
• Keynes, John Maynard (1965) [1930]. „1. The Classification of Money”. A Treatise on Money. 1. Macmillan & Co Ltd. str. 7. 
• Rollins, Montgomery (1917). Money and Investments. George Routledge & Sons. 
• Bernstein, Peter (2008) [1965]. „4–5”. A Primer on Money, Banking and Gold (3rd izd.). Hoboken, NJ: Wiley. ISBN 978-0-470-28758-3. OCLC 233484849. 
• Jones, Robert A. "The Origin and Development of Media of Exchange." Journal of Political Economy 84 (Nov. 1976): 757-775.
• Bowman, John S. (2000). Columbia Chronologies of Asian History and Culture. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11004-4. 
• Ebrey, Walthall, Palais (2006). East Asia: A Cultural, Social, and Political History. Boston: Houghton Mifflin Company. ISBN 978-0-618-13384-0. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Gernet, Jacques (1962). Daily Life in China on the Eve of the Mongol Invasion, 1250–1276. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0720-6. 
• Needham, Joseph (1986). Science and Civilisation in China: Volume 5, Part 1. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-87566-0. 
• Angus, Ian (1973). Coins & Money Tokens. London: Ward Lock. ISBN 978-0-7063-1811-1. 
• Keen, Steve (February 2015). "What Is Money and How Is It Created?"
• Graziani, Augusto (1989), The Theory of the Monetary Circuit, Thames Papers in Political Economy, Spring: pp. 1–26.
• Hartman, Mitchell (30. 10. 2017). „How Much Money Is There in the World?”. I've Always Wondered... (story series). Marketplace. American Public Media. Pristupljeno 31. 10. 2017. 
• Bensel, Richard Franklin (2000). The political economy of American industrialization, 1877–1900. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77604-2. OCLC 43552761. 
• Eichengreen, Barry J.; Flandreau, Marc (1997). The gold standard in theory and history. New York City: Routledge. ISBN 978-0-415-15061-3. OCLC 37743323. 
• Bordo, Michael D. (1999). Gold standard and related regimes: collected essays. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-55006-2. OCLC 59422152. 
• Bordo, Michael D.; National Bureau of Economic Research (1984). A Retrospective on the classical gold standard, 1821–1931. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-06590-8. OCLC 10559587. 
• Coletta, Paolo E. "Greenbackers, Goldbugs, and Silverites: Currency Reform and Politics, 1860-1897,” in H. Wayne Morgan (ed.), The Gilded Age: A Reappraisal. . Syracuse, NY: Syracuse University Press. 1963. pp. 111–139. 
• Officer, Lawrence H. (2007). Between the Dollar-Sterling Gold Points: Exchange Rates, Parity and Market Behavior. Chicago: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-03821-8. OCLC 124025586. 
• Einaudi, Luca (2001). Money and politics: European monetary unification and the international gold standard (1865–1873). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924366-2. OCLC 45556225. 
• Roberts, Mark A. (mart 1995). „Keynes, the Liquidity Trap and the Gold Standard: A Possible Application of the Rational Expectations Hypothesis”. The Manchester School of Economic & Social Studies. Blackwell Publishing. 61 (1): 82—92. doi:10.1111/j.1467-9957.1995.tb00270.x. 
• Thompson, Earl A.; Hickson, Charles Robert (2001). Ideology and the evolution of vital institutions: guilds, the gold standard, and modern international cooperation. Boston: Kluwer Acad. Publ. ISBN 978-0-7923-7390-2. OCLC 46836861. 
• Pollard, Sidney (1970). The gold standard and employment policies between the Wars. London: Methuen. ISBN 978-0-416-14250-1. OCLC 137456. 
• Hanna, Hugh Henry; Charles Arthur Conant; Jenks, Jeremiah (1903). Stability of international exchange: Report on the introduction of the gold-exchange standard into China and other silver-using countries. OCLC 6671835. 
• Banking in modern Japan. Tokyo: Fuji Bank. 1967. ISBN 978-0-333-71139-2. OCLC 254964565. 
• Officer, Lawrence H. (2008). „bimetallism”. Ur.: Steven N. Durlauf and Lawrence E. Blume. The New Palgrave Dictionary of Economics. The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition. Basingstoke: Palgrave Macmillan. str. 488. ISBN 978-0-333-78676-5. OCLC 181424188. doi:10.1057/9780230226203.0136. Pristupljeno 13. 11. 2008. 
• Drummond, Ian M.; The Economic History Society (1987). The gold standard and the international monetary system 1900–1939. Houndmills, Basingstoke, Hampshire: Macmillan Education. ISBN 978-0-333-37208-1. OCLC 18324084. 
• Hawtrey, Ralph George (1927). The Gold Standard in theory and practice. London: Longman. ISBN 978-0-313-22104-0. OCLC 250855462. 
• Flandreau, Marc (2004). The glitter of gold: France, bimetallism, and the emergence of the international gold standard, 1848–1873. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-925786-7. OCLC 54826941. 
• Lalor, John (2003) [1881]. Cyclopedia of Political Science, Political Economy and the Political History of the United States. London: Thoemmes Continuum. ISBN 978-1-84371-093-6. OCLC 52565505. 
• Bernanke, Ben; James, Harold (1990). The Gold Standard, Deflation, and Financial Crisis in the Great Depression: An International Comparison. Working Paper Series. 3488. Cambridge, Massachusetts: National Bureau of Economic Research. OCLC 22840844. Pristupljeno 13. 11. 2008.  Also published as: Bernanke, Ben; James, Harold (1991). „The Gold Standard, Deflation, and Financial Crisis in the Great Depression: An International Comparison”. Ur.: R. Glenn Hubbard. Financial markets and financial crises. Chicago: University of Chicago Press. str. 33—68. ISBN 978-0-226-35588-7. OCLC 231281602. 
• Rothbard, Murray Newton (2006). „The World Currency Crisis”. Making Economic Sense. Burlingame, California: Ludwig von Mises Institute. str. 295—299. ISBN 978-0-945466-46-8. OCLC 78624652. 
• Cassel, Gustav (1936). The downfall of the gold standard. Oxford: Clarendon Press. OCLC 237252. 
• Braga de Macedo, Jorge; Eichengreen, Barry J.; Reis, Jaime (1996). Currency convertibility: the gold standard and beyond. New York City: Routledge. ISBN 978-0-415-14057-7. OCLC 33132906. 
• Russell, William H. (1982). The Deceit of the Gold Standard and of Gold Monetization. American Classical College Press. ISBN 978-0-89266-324-8. 
• Mitchell, Wesley C. (1908). Gold, prices, and wages under the greenback standard. Berkeley, California: The University Press. OCLC 1088693. 
• Mouré, Kenneth (2002). The gold standard illusion: France, the Bank of France, and the International Gold Standard, 1914–1939. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924904-6. OCLC 48544538. 
• Bayoumi, Tamim A.; Barry J. Eichengreen and Mark P. Taylor (1996). Modern perspectives on the gold standard. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-57169-2. OCLC 34245103. 
• Keynes, John Maynard (1925). The economic consequences of Mr. Churchill. London: Hogarth Press. OCLC 243857880. 
• Keynes, John Maynard (1930). A treatise on money in two volumes. London: MacMillan. OCLC 152413612. 
• Ferderer, J. Peter (1994). Credibility of the interwar gold standard, uncertainty, and the Great Depression. Annandale-on-Hudson, New York: Jerome Levy Economics Institute. OCLC 31141890. 
• Aceña, Pablo Martín; Reis, Jaime (2000). Monetary standards in the periphery: paper, silver and gold, 1854–1933. London: Macmillan Press. ISBN 978-0-333-67020-0. OCLC 247963508. 
• Gallarotti, Giulio M. (1995). The anatomy of an international monetary regime: the classical gold standard, 1880–1914. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-508990-5. OCLC 30511110. 
• Dick, Trevor J. O.; Floyd, John E. (2004). Canada and the Gold Standard: Balance of Payments Adjustment Under Fixed Exchange Rates, 1871–1913. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-61706-2. OCLC 59135525. 
• Kenwood, A.G.; A. L. Lougheed (1992). The growth of the international economy 1820–1990. London: Routledge. ISBN 978-91-44-00079-4. 
• Hofstadter, Richard (1996). „Free Silver and the Mind of "Coin" Harvey”. The Paranoid Style in American Politics and Other Essays. Harvard: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-65461-7. OCLC 34772674. 
• Lewis, Nathan K. (2006). Gold: The Once and Future Money. New York: Wiley. ISBN 978-0-470-04766-8. OCLC 87151964. 
• Withers, Hartley (1919). War-Time Financial Problems. London: J. Murray. OCLC 2458983. Pristupljeno 14. 11. 2008. 
• Metzler, Mark (2006). Lever of Empire: The International Gold Standard and the Crisis of Liberalism in Prewar Japan. Berkeley, California: University of California Press. str. [1]. ISBN 978-0-520-24420-7. 
• Pietrusza, David (2011). 'It Shines for All': The Gold Standard Editorials of The New York Sun. New York City, New York: New York Sun Books. ISBN 978-1-4611-5612-3. 

Spoljašnje veze

• Linguistic and Commodity Exchanges