Vanzemaljski život

Neki od većih međunarodnih napora u potrazi za vanzemaljskim životom. U smeru kazaljke na satu odozgo levo:

• Potraga za ekstrasolarnim planetima (slika: Kepler teleskop)
• Slušanje za vanzemaljske signale koji ukazuju na inteligenciju (slika: Alenov niz)
• Robotsko istraživanje Sunčevog sistema (slika: rover Radoznalost na Marsu)

Vanzemaljski život je hipotetički život koji se može javiti izvan Zemlje i koji nije nastao na Zemlji. Takav život se može kretati od jednostavnih prokariota (ili uporedivih životnih formi) do bića sa civilizacijama daleko naprednijim od čovečanstva. Drejkova jednačina spekuliše o postojanju inteligentnog života drugde u univerzumu. Nauka o vanzemaljskom životu u svim svojim oblicima poznata je kao astrobiologija.

Od sredine 20. veka traju aktivna istraživanja u potrazi za tragovima vanzemaljskog života. Ovo obuhvata potragu za trenutnim i istorijskim vanzemaljskim životom, i užu potragu za vanzemaljskim inteligentnim životom. U zavisnosti od kategorije pretrage, metode variraju od analize podataka teleskopa i uzorka do radija koji se koriste za otkrivanje i slanje komunikacionih signala.

Koncept vanzemaljskog života, a naročito vanzemaljske inteligencije, imao je veliki kulturni uticaj, uglavnom u delima naučne fantastike. Tokom godina, naučna fantastika je uvela brojne teorijske ideje, od kojih svaka ima širok spektar mogućnosti. Mnoge su izazvale interes javnosti za mogućnosti vanzemaljskog života. Jedan poseban aspekt se tiče koristnosti pokušaja komunikacije sa vanzemaljskom inteligencijom. S jedne strani su oni koji ohrabruju agresivne metode da uspostave kontakta sa inteligentnim vanzemaljskim životom. Drugi tvrde da bi to moglo odati lokaciju Zemlje, čineći invaziju mogućom u budućnosti.

Vanzemaljac ili svemirac je termin koji se koristi za označavanje živih bića čije poreklo nije planeta Zemlja, već neki drugi deo vaseljene. Danas se izučavanjem ove teoretske pojave bavi astrobiologija koja do danas nije uspela da nađe ni jedan uverljiv dokaz postojanja života van Zemlje, mada se dosta spekulisalo u vezi sa posrednim dokazima. Pod ovim pojmom se u naučnim krugovima podrazumeva bilo kakav oblik života u rasponu od najjednostavnijih bakterija do složenih organizama, pa i inteligentnih vrsta. Prema nekim procenama, bakterije bi mogle biti mogući oblik vanzemaljskog života, jer na Zemlji neke vrste su prilagođene veoma ekstremnim uslovima života.

Istraživanja

Deo naučnika na osnovu istraživanja smatra da je postojanje živih organizama van planete Zemlje vrlo verovatno i da neki oblici života gotovo sigurno postoje u vaseljeni, ali se gotovo svi slažu da ti oblici nisu stigli do planete Zemlje. Postoji i izvestan broj naučnika koji smatra da sav život na Zemlji potiče upravo iz svemira. Teorija koju oni zastupaju naziva se teorija panspermije. Kao moguća pogodna mesta za razvoj života u vasioni, smatraju se naseljive planete koje se nalaze na odgovarajućoj udaljenosti (sličnoj Zemljinoj) od središta svog zvezdanog sistema da bi se na njoj razvio život i poseduju ili su posedovale tokom svog razvoja tečnu vodu na svojoj površini. Među najčešćim kandidatima pominju se planete Venera, Mars, Glize 581 c i d, kao i prirodni sateliti Jupitera i Saturna, prvenstveno Evropa zbog svojih okeana koji se nalaze ispod ledenog pokrivača, a zatim Encelad i Titan. Razlog zašto su najveći prirodni sateliti atraktivni za istraživanje života je naveo Đankarlo Đenta, inženjer politehnike iz Torina i predsednik italijanskog centra SETI. Prema njegovim rečima, ovi sateliti imaju atmosferu koja je veoma slična onoj koju je Zemlja imala prilikom nastanka života. Takav je sastav atmosfere na Titanu; nju čine azot, metan i tragovi argona. U svetu se radi na popisu onih planeta van Sunčevog sistema koje su slične Zemlji. Od 1996. do 2008. teleskopima je otkriveno gotovo 230 planeta, ali prema mišljenju Pitera Vorda, paleontologa i Donalda Braunlija, astrobiologa, razvoj života na drugim planetama je gotovo nemoguć. Oni su to nazvali pretpostavkom retkosti Zemlje kao planete, a poduprli su je time što je verovatnoća mešanja amino-kiselina i organskih molekula tako da se dobije život, jedan prema deset. Protivnik ovog mišljenja je astrofizičar Frenk Drejk, koji je, još šezdesetih godina dvadesetog veka dao jednačinu za izračunavanje mogućih vanzemaljskih civilizacija. Prema njegovim proračunima, takvih civilazija je 30.000 mogućih.

Moguće životne forme

Prema rečima Đankarla Đenta, vanzemaljski život bi trebalo tražiti pod zemljom, a ne na njoj, pošto su atmosfere potencijalno naseljenih nebeskih tela uglavnom otrovne. Tome govore u prilog i oblici arhebakterija na Zemlji, kojima za život nije neophodna Sunčeva svetlost. Uostalom, u uzorcima uzetim sa tri kilometra dubine, pronađen je život. Pretpostavka je da je biomasa mnogo veća u Zemljinoj kori nego ona sa površine. Ovakav život na drugim planetama bi mogao da bude sličan kišnoj glisti. Ipak, vanzemaljci bi mogli, prema Đentinom mišljenju, da imaju krajnje iznenađujući izgled. Sa druge strane, paleontolog Dejl Rasel iz kanadskog prirodnjačkog muzeja je zastupao teoriju podudaranja u razvoju. Po njegovom mišljenju, različite vrste mogu na sličnom staništu da razviju sličan oblik tela (poput ribe i delfina). Ukoliko bi na nekoj drugoj planeti postojali ekosistemi poput naših i ukoliko bi se razvila inteligentna vrsta, moguće je da bi ličila na ljude. Ovaj stručnjak je prikazao razvoj gmizavaca pod uslovom da dinosaurusi nisu izumrli i da su dostigli svest. Prema njegovoj pretpostavci, razvio bi se Dinoman, visok 137 cm i po izgledu sličan ljudima. Ipak, razlike u ekosistemima bi dovele do toga da se inteligentan život znatno razlikuje od našeg. Američki astronom Karl Segan je dao pretpostavku da bi na Jupiteru mogao da se razvije oblik nalik kitu, dugačak do 500 metara, koji bi lebdeo u atmosferi te planete.

Naučna fantastika

Vanzemaljci, odnosno njihovo postojanje, zauzimaju središnje mesto u delima naučne fantastike, kao i među istraživačima NLO širom planete. Naravno, zabeležene su i brojne prevare, od kojih je jedna od najpoznatijih ona koju je izveo Orson Vels 1938. godine. Stručnjaci programa SETI su izgradili veliki prijemnik talasa u Kaliforniji (Allen Telescope Arrey) ukoliko ih pošalje neka inteligentna vanzemaljska vrsta.

Vidi još

• Svemir
• SETI
• ALH84001

Literatura

• Baird, John C. (1987). The Inner Limits of Outer Space: A Psychologist Critiques Our Efforts to Communicate With Extraterrestrial Beings. Hanover: University Press of New England. ISBN 978-0-87451-406-3. 
• Cohen, Jack; Stewart, Ian (2002). Evolving the Alien: The Science of Extraterrestrial Life. Ebury Press. ISBN 978-0-09-187927-3. 
• Crowe, Michael J. (1986). The Extraterrestrial Life Debate, 1750–1900. Cambridge. ISBN 978-0-521-26305-4. 
• Crowe, Michael J. (2008). The extraterrestrial life debate Antiquity to 1915: A Source Book. University of Notre Dame Press. ISBN 978-0-268-02368-3. 
• Dick, Steven J. (1984). Plurality of Worlds: The Extraterrestrial Life Debate from Democratis to Kant. Cambridge. 
• Dick, Steven J. (1996). The Biological Universe: The Twentieth Century Extraterrestrial Life Debate and the Limits of Science. Cambridge. ISBN 978-0-521-34326-8. 
• Dick, Steven J. (2001). Life on Other Worlds: The 20th Century Extraterrestrial Life Debate. Cambridge. ISBN 978-0-521-79912-6. 
• Dick, Steven J.; Strick, James E. (2004). The Living Universe: NASA And the Development of Astrobiology. Rutgers. ISBN 978-0-8135-3447-3. 
• Fasan, Ernst (1970). Relations with alien intelligences – the scientific basis of metalaw. Berlin: Berlin Verlag. 
• Goldsmith, Donald (1997). The Hunt for Life on Mars. New York: A Dutton Book. ISBN 978-0-525-94336-5. 
• Grinspoon, David (2003). Lonely Planets: The Natural Philosophy of Alien Life. HarperCollins. ISBN 978-0-06-018540-4. 
• Lemnick, Michael T. (1998). Other Worlds: The Search for Life in the Universe. New York: A Touchstone Book. 
• Michaud, Michael (2006). Contact with Alien Civilizations – Our Hopes and Fears about Encountering Extraterrestrials. Berlin: Springer. ISBN 978-0-387-28598-6. 
• Pickover, Cliff (2003). The Science of Aliens. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-07315-3. 
• Roth, Christopher F. (2005). Battaglia, Debbora, ur. Ufology as Anthropology: Race, Extraterrestrials, and the Occult. E.T. Culture: Anthropology in Outerspaces. Durham, NC: Duke University Press. 
• Sagan, Carl; Shklovskii, I. S. (1966). Intelligent Life in the Universe. Random House. 
• Sagan, Carl (1973). Communication with Extraterrestrial Intelligence. MIT Press. ISBN 978-0-262-19106-7. 
• Ward, Peter D. (2005). Life as we do not know it-the NASA search for (and synthesis of) alien life. New York: Viking. ISBN 978-0-670-03458-1. 
• Tumminia, Diana G. (2007). Alien Worlds – Social and Religious Dimensions of Extraterrestrial Contact. Syracuse: Syracuse University Press. ISBN 978-0-8156-0858-5. 

Spoljašnje veze

• NASA — Astrobiologija
• NASA — institut
• arizona.edu/publication
• Winston Churchill's essay on Alien Life (c.1939)