Vanredno stanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pripadnici Kraljevskog malajskog puka tokom malajske vanredne situacije 1949. godine, pregledavajući opremu zaplenjenu u raciji.

Vanredno stanje je objava države kojom se suspenduju izvesne normalne funkcije vlasti, upozoravaju građani da izmene svoje uobičajene načine ponašanja i kojom se naređuju državnim agencijama da realizuju već pripremljene planove u slučaju vanrednog stanja. Vanredno stanje se može iskoristiti i kao obrazloženje za suspendovanje građanskih sloboda. Vanredna stanja se obično proglašavaju u vreme prirodnih nepogoda, pandemija odnosno epidemija, tokom perioda građanskih nemira ili proglašenja rata (tada se ono u nekim zemljama naziva ratno stanje). U rimskom pravu, justicijum je ekvivalent vanrednom stanju.

U nekim državama vanredno stanje i njegove posledice na građanske slobode i vladine aktivnosti su regulisane ustavima ili zakonima koji ograničavaju ovlašćenja koja se mogu dozvoliti ili prava koja se mogu suspendovati tokom vanrednog stanja.

Zakon u pojedinim zemljama[uredi | uredi izvor]

Argentina[uredi | uredi izvor]

Ustav, koji je nekoliko puta menjan, uvek je omogućavao proglašenje vanrednog stanja (doslovno estado de sitio, „opsadno stanje“) ako su ustav ili vlasti koje on stvara ugroženi unutrašnjim nemirima ili stranim napadima. Ova odredba se mnogo zloupotrebljavala tokom diktatura, a dugotrajna opsadna stanja davala su vladi slobodu za suzbijanje opozicije.[1] Američka konvencija o ljudskim pravima (Pacto de San José de Costa Rica), usvojena je 1969. godine, ali je u Argentini ratifikovana tek 1984. godine neposredno po završetku Nacionalnog procesa reorganizacije. Ona ograničava zloupotrebu vanrednog stanja zahtevajući da bilo koja država potpisnica koja to proglasi treba da obavesti ostale potpisnike o svojim okolnostima i trajanju stanja, kao i o tome koja su prava pogođena.

Australija[uredi | uredi izvor]

Zakoni o vanrednom stanju razlikuju se u svakoj državi Australije. Što se tiče upravljanja vanrednim situacijama, regioni (obično na bazi lokalne samouprave) koji su pogođeni prirodnom katastrofom su odgovornost države, sve dok ta država ne proglasi vanredno stanje nakon čega stiče pristup Saveznom fondu za vanredne situacije radi pomoći u odgovoru i oporavku od prirodnih katastrofa. Vanredno stanje se ne odnosi na celu državu, već na okruge ili regione, gde su osnovni servisi bili poremećeni.[2]

Dana 18. marta 2020. godine,[3] u Australiji je proglašena vanredna situacija za ljudsku biološku bezbednost zbog rizika po zdravlje ljudi koji predstavlja pandemija koronavirusa (KOVID-19), nakon što se Komitet za nacionalnu bezbednost sastao prethodnog dana. Zakon o biobezbednosti iz 2015. godine[4] precizira da generalni guverner Australije može da proglasi takvu vanrednu situaciju ako se ministar zdravlja (trenutno Greg Hant) uveri da „navedena ljudska bolest predstavlja ozbiljnu i neposrednu pretnju ili nanosi štetu, zdravlju ljudi u nacionalno značajnim razmerama “. To ministru daje opsežna ovlašćenja, uključujući nametanje ograničenja ili sprečavanje kretanja ljudi i robe između određenih mesta i evakuaciju.[5] Deklaraciju o biološkoj sigurnosti (Human Coronavirus with Pandemic Potential) 2020. proglasio je generalni guverner Dejvid Harli, prema članu 475 Zakona.[3]

Novi Južni Vels[uredi | uredi izvor]

U Novom Južnom Velsu, premijer može, shodno Zakonu o državnim vanrednim situacijama i upravljanju spasavanjem iz 1989. godine, da proglasi vanredno stanje zbog stvarne ili neposredne pojave (poput požara, poplave, oluje, zemljotresa, eksplozije, terorističkog akta, nesreće, epidemije ili ratne akcije) koja ugrožava ili preti da ugrozi bezbednost ili zdravlje ljudi ili životinja u državi, ili uništava ili oštećuje, ili preti da uništi ili ošteti imovinu u državi, ili prouzrokuje kvar ili značajan poremećaj u osnovnim servisima ili infrastrukturi.[6] Premijer je proglasio vanredno stanje 11. novembra 2019. godine kao odgovor na požar Novog Južnog Velsa 2019–2020. To je peti put da je u toj državi proglašeno vanredno stanje od 2006. godine i trajalo je sedam dana. Naknadne deklaracije date su 19. decembra za sledećih sedam dana, i ponovo 2. januara 2020. U NSW, sezona šumskih požara 2019–2020 rezultirala je sa 26 smrtna slučaja, uništila je 2.448 domova i izgorelo 5,5 miliona hektara.[7][8]

Viktorija[uredi | uredi izvor]

U Viktoriji, viktorijanski premijer može proglasiti vanredno stanje prema Zakonu o očuvanju javne bezbednosti iz 1958. godine[9] ako postoji pretnja po zaposlenost, bezbednost ili javni red.[10] Proglašeno vanredno stanje omogućava premijeru da odmah donese sve željene propise kako bi osigurao javni red i bezbednost. Deklaracija ističe nakon 30 dana, a rezolucija gornjeg ili donjeg doma parlamenta može je ranije opozvati. Međutim, ovi propisi ističu ako se Parlament ne saglasi da će ih nastaviti u roku od sedam dana.

Premijer (ili delegat) može upravljati ili zabraniti rad bilo kojeg osnovnog servisa, kao što je transport, gorivo, energija, voda ili gas, prema Zakonu o osnovnim servisima iz 1958. godine.[11][12]

Ako postoji vanredna situacija za koju je premijer, nakon razmatranja saveta relevantnog ministra i komesara za upravljanje vanrednim situacijama, saglasan da predstavlja ili će verovatno predstavljati značajnu i raširenu opasnost po život ili imovinu u Viktoriji, premijer, shodno Zakonu o upravljanju vanrednim situacijama iz 1986, može proglasiti stanje katastrofe u celini ili u bilo kom delu ili delovima države.[13] Stanje katastrofe bavi se pitanjima izvan javnih zdravstvenih problema i namenjeno je rešavanju hitnih slučajeva kao što su prirodne katastrofe, eksplozije, terorizam ili opsade, a može se koristiti i za suočavanje sa 'kugom ili epidemijom'.[14]

Zakon o javnom zdravlju i blagostanju iz 2008. daje glavnom zdravstvenom službeniku opsežna ovlašćenja da preduzme mere ‘za istraživanje, uklanjanje ili smanjenje rizika po javno zdravlje‘, uključujući ovlašćenje da zadrži, ograniči kretanje ili spreči ulazak bilo kog lica u vanrednu zonu, „i da izdaje bilo koja druga uputstva za koja ovlašćeni službenik smatra da su razumno neophodna za zaštitu javnog zdravlja”.[15]

Kanada[uredi | uredi izvor]

Savezna vlada Kanade može se koristiti Zakonom o vanrednim situacijama za pozivanje na vanredno stanje. Nacionalno vanredno stanje automatski ističe nakon 90 dana, osim ako ga guverner u Savetu ne produži.[16] Postoje različiti nivoi vanrednih situacija: vanredna situacija za javno dobro, vanredni javni red, međunarodna vanredna situacija i ratna vanredna situacija.[17]

Zakon o vanrednim situacijama zamenio je Zakon o ratnim merama 1988. godine. Na Zakon o ratnim merama se tri puta pozivalo u kanadskoj istoriji, najkontroverznije tokom Oktobarske krize 1970, a takođe tokom Prvog svetskog rata (od 1914. do 1920, protiv pretnje komunizma) i Drugog svetskog rata (od 1942. do 1945, protiv pretpostavljene pretnje japanskih Kanađana nakon napada imperijalnog Japana na Perl Harbor).

Prema važećem Zakonu o vanrednim situacijama vanredno stanje mogu takođe proglasiti pokrajinske, teritorijalne i opštinske vlade.[18] Pored toga, kanadska savezna vlada i bilo koja od njenih provincijskih vlada mogu suspendovati, na pet godina odjednom, povelje prava na osnovne slobode u odeljku 2, na zakonska prava u odeljcima 7 do 14, i na prava na jednakost u članu 15 zakonskim propisima koji se pozivaju bez obzira na klauzulu, odeljak 33, i stoga se hitna ovlašćenja mogu efikasno stvoriti čak i bez upotrebe Zakona o vanrednim situacijama.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „State of emergency in Argentina and other Spanish-speaking countries (in Spanish)”. Derecho.laguia2000.com. 22. 2. 1999. Pristupljeno 29. 3. 2011. 
  2. ^ State of Queensland (jun 2019). „Disaster and Emergency Incident Plan” (PDF). Queensland Government. 
  3. ^ a b „Biosecurity (Human Biosecurity Emergency) (Human Coronavirus with Pandemic Potential) Declaration 2020” (PDF). Commonwealth of Australia. 18. 3. 2020. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  4. ^ „Biosecurity Act 2015”. Federal Register of Legislation. Australian Government. 7. 3. 2019. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  5. ^ McPhee, Sarah (30. 3. 2020). „Human biosecurity emergency declared in Australia”. news.com.au. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  6. ^ State Emergency and Rescue Management Act 1989 (NSW) s 4
  7. ^ „Unprecedented season breaks all records” (PDF). Bush Fire Bulletin. Sydney: NSW Rural Fire Service. 42 (1): 3. ISSN 1033-7598. Pristupljeno 12. 8. 2020. 
  8. ^ Mao, Frances (14. 2. 2020). „Australia weather: How much rain did it take to put out NSW fires?”. BBC News. UK. Pristupljeno 16. 2. 2020. 
  9. ^ Public Safety Preservation Act 1958 (VIC)
  10. ^ „Victorian fires: state of disaster declared as evacuation ordered and 28 people missing”. Guardian Australia. Australian Associated Press. 3. 1. 2020. Pristupljeno 14. 8. 2020. 
  11. ^ Essential Services Act 1958 (VIC)
  12. ^ Essential Services Act 1958 (VIC) s 5
  13. ^ Emergency Management Act 1986 (VIC) s 23
  14. ^ Twomey, Anne (2. 8. 2020). „Explainer: what is a 'state of disaster' and what powers does it confer?”. The Conversation. Pristupljeno 14. 8. 2020. 
  15. ^ Public Health and Wellbeing Act 2008 , s 200.
  16. ^ „Emergencies Act”. Laws.justice.gc.ca. Arhivirano iz originala 5. 1. 2011. g. Pristupljeno 29. 3. 2011. 
  17. ^ „Emergencies Act”. Laws.justice.gc.ca. Arhivirano iz originala 5. 1. 2011. g. Pristupljeno 29. 3. 2011. 
  18. ^ „State of Emergency FAQ”. Cbc.ca. 7. 8. 2003. Arhivirano iz originala 11. 5. 2011. g. Pristupljeno 29. 3. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vanredno stanje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ванредно_стање&oldid=27555081”