Vinsent van Gog

Iz projekta Википедија

"Van Gog" se preusmeruje ovde; za ostale upotrebe, pogledajte Van Gog (višeznačna odrednica)

Autoportret iz 1886. godine

Vinsent van Gog (30. mart 1853. – 29. jul 1890.) je jedan od 3 najveća slikara postimpresionizma i jedan od najcenjenijih slikara uopšte.

Poreklom iz Holandije, bio je teolog i sveštenik u rudniku i slikao je rudare tamnim mrkozelenim bojama. Posle kratke pariske impresionističke faze kada rasvetljava paletu i napušta socijalne teme, Van Gog odlazi u Arl, na jugu Francuske, gde započinje njegov arlezijski period. Kopirao je Milea, Gogena i Lotreka.

Intenzivno je koristio crvenu i zelenu boju i povodom svoje slike Kafana noću piše svom bratu Teu u Parizu: "Soba je krvavo crvena i tamnožuta, u sredini je zeleni bilijar i četiri svetiljke limunove boje, koje bacaju narandžasto-zelenu svetlost. Svuda se bore najrazličitije zelene i crvene boje: u sitnim likovima protuva koje spavaju, u praznoj i žalosnoj sobi... Pokušao sam da crvenim i zelenim izrazim strašne strasti ljudske duše."

Van Gog je začetnik kolorističkog ekspresionizma. Kada je Pol Gogen došao u Arl počeo je da slika zajedno sa Van Gogom, ali ubrzo njih dvojica počinju da se svađaju. Gogen ga napušta, a Van Gog odlazi u duševnu bolnicu u San Remi, gde odseca sebi uvo, kažnjavajući se tako. Na slikanju u prirodi, kada mu nije išlo od ruke, ubio se pištoljem, kojeg je nosio zbog šumskih životinja, u svojoj 37. godini života.

Slika Seljanka iz njegovog ranog holandskog perioda (mart 1885) nalazi se u beogradskom Narodnom muzeju