Varšava

Iz projekta Википедија

Varšava je grad u centralnoj Poljskoj, od 1596 godine ona je glavni grad Poljske, a takođe i važni naučni, kulturni i politički centar. U Varšavi je središte parlamenta, predsednika i centralnih vlasti. Varšava je najveći grad u Poljskoj. Ona je takođe i središte Mazovijeckog vojvodstva.

Warszawa
Varšava

Grb Varšave Zastava Varšave
Devica sa grba: Semper invicta (Uvek nepobediva)
Region	vojvodstvo mazoviecke
Gradska uprava	skupština grada
Gradonačelnik	Hanna Gornkievič-Valtz (Hanna Gronkiewicz-Waltz)
Površina	516,90 km²
Dužina Širina	21° 02' E 52° 13' N
Nadmorska visina	78 - 115 m
Populacija  - grad(30 VI 2004)  - gustina	1 690 821 3258/km²
nastanak	u XIII veku -
Prestonica Poljske od	1596
Pozivni broj	+48 22
Poštanski kod	00-xxx do 04-xxx, 05-xxx (prigradska naselja)
Internet domen	WAW.PL
Registarske tablice	WA, WB, WD, WE, WF, WH, WI, WJ, WK, WN, WT, WU, WWA, WWF, WWG, WWH, WWJ, WWW, WWK, WWL, WWM, WWN, WWV, WX, WXY, WY
Pobratimski gradovi	Hag, Seul, Tajpej
Gradska internet stranica

Sadržaj 1 Geografija 1.1 Položaj 1.2 Klima 2 Istorija 2.1 Najvažniji događaji 2.2 Poznati Varšavljani 2.3 Stanovništvo Varšave kroz istoriju 3 Današnja Varšava 3.1 Samouprava 3.2 Administrativna podela 3.3 Predsednik 3.4 Gradska skupština 4 Demografija 5 Transport 5.1 Tranzit 5.2 Aerodromi 5.3 Gradska komunikacija 6 Sport 7 Kultura 7.1 Pozorište 7.2 Muzeji i galerije 8 Obrazovanje 9 Trgovina 10 Industrija 11 Institucije 12 Zanimljivosti 13 Spoljašnje veze

[uredi] Geografija

[uredi] Položaj

Varšava se nalazi na srednjem delu toka Visle u srednjomazovieckoj niziji. Njena srednja nadmorska visina iznosi oko 100 m. Na terenu grada nalazi se nekoliko uzvišenja, uglavnom veštački napravljenih od ljudi. Grad se nalazi sa obe strane Visle. Varšava je udaljena oko 350 kilometara od Karpata i Baltičkog Mora.

[uredi] Klima

Klima varšave je vlažna kontinentalna. Srednja godišnja temperatura oscilira oko 8 stepeni celzijusa (-3 °C u januaru i 19 °C u julu). Godišnja količina padavina ne prelazi preko 680 mm a najvlažniji mesec u godini je jul.

[uredi] Istorija

[uredi] Najvažniji događaji

Varšava je kroz istoriju prošla kroz razne dramatične trenutke. Grad je čak nekoliko puta rušen od osvajača. Najvažniji istorijski događaji su:

• Premeštanje prestonice u Varšavu
• Najezda Šveđana
• Kosćuškov ustanak
• Novembarski i Januarski ustanak
• Prvi svetski rat i dobijanje nezavisnosti Poljske
• Drugi svetski rat i Varšavski ustanak
• izgradnja posle uništenja u Drugom svetskom ratu

[uredi] Poznati Varšavljani

• Kšištof Kamil Bačinjski (1921. - 1944.), pesnik
• Eugenijuš Bodo (1899. - 1943.), glumac i pevač
• Zbignjev Bžezinjski (1928.), savetnik predsednika
• Frederik Šopen (1810. - 1849.), kompozitor i pijanista
• Maria Kiri -Sklodovska (1867. - 1934.), hemičarka
• Lucina Ćvierčakievičova (1829. - 1901.), autorka prve poljske kulinarske knjige
• Vitold Gombrovič (1904. - 1969.), pisac i dramaturg
• Agnješka Holand (1948.), režiser
• Jacek Kačmarski (1957. - 2004.), pesnik i pevač
• Leh Kačinjski (1949.), političar, od 18. septembra 2002. godine predsednik Varšave
• Ričard Kapusćinski (1932.), pisac i novinar
• Kšištof Kjeslovski (1941. - .1996), režiser
• Ričard Kuklinjski (1930. - 2004.), špijun CIA za vreme hladnog rata
• Vitold Lutoslavski (1913. - 1994.), kompozitor
• Adam Mihnik (1946.), jedan od organizatora demokratske opozicije
• Vladislav rimont (1867. - 1925.), pisac
• Vaclav Serpinjski (1882. - 1969.), matematičar
• Antoni Slonjimski (1895. - 1976.), pesnik
• Stefan Stažinjski (1893. - 1943.), bio predsednik Varšave
• Vladislav Špilman (1911. - 2000.), kompozitor, pijanista i autor memoara
• Stefan Vihecki (1896 - 1979.), pisac i novinar
• Stanislav Ignaci Vitkjevič (1885. - 1939.), pisac, slikar i fotograf

[uredi] Stanovništvo Varšave kroz istoriju

• 1700: 30.000
• 1792: 120.000
• 1800: 63.000
• 1830: 139.000
• 1850: 163.000
• 1882: 383.000
• 1900: 686.000
• 1925: 1.003.000
• 1939: 1.300.000
• 1945: 422.000 (podatak iz septembra)
• 1956: 1.000.000
• 1960: 1.139.200
• 1970: 1.315.600
• 1975: 1.436.100
• 1980: 1.596.100
• 1990: 1.611.800
• 2003: 1.689.600 (31. decembra)

[uredi] Današnja Varšava

[uredi] Samouprava

Zajedno sa transformacijom sistema u Varšavi se vraća varšavska samouprava. Posle mnogih javnih diskusija 18. maja 1990. godine parlament usvaja uredbu o društvenom uređenju Varšave. 27. maja na demokratskim izborima građani Varšave izabrali su svoje predstavnike za sedam opština. Za predsednika skupština grada Varšave je izabrala urbanistu Stanislava Viganovskiego, koji je vršio ovu funkciju od 27. januara 1990. godine. Varšava po drugi put postaje temom rasprave parlamenta koji je 25. marta 1994. godine usvaja odredbu o podeli grada na 11 nezavisnih opština. U aprilu 1995. godine počinje sa radom Varšavski metro. Prvi gradonačelnik Varšave po novom ustavu postao je Leh Kačinjski.

[uredi] Administrativna podela

Od avgusta 1994. Varšava je bila savez 11 opština: Varšava-centar, Varšava- Bialolenka (Warszawa-Białołęka), Varšava- Targuvek (Warszawa-Targówek), Varšava- Rembertuv (Warszawa-Rembertów), Varšava-Vaver (Warszawa-Wawer), Varšava-Vilanov (Warszawa-Wilanów), Varšava- Ursinuv (Warszawa-Ursynów), Varšava-Vlohi (Warszawa-Włochy), Varšava-Ursus (Warszawa-Ursus), Varšava-Bemovo (Warszawa-Bemowo), Varšava-Bielani (Warszawa-Bielany). Usled reforormi uvedenih 27. oktobra 2002. Varšava predstavlja samo jednu opštinu. Sem toga granice Varšave proširile su se tako da je Varšava dobila nadležnost i nad dotadašnju posebnu opštinu Vesela (Wesoła)

Trenutno je Varšava podeljena na 18 administrativnih delova. Svaki od njih poseduje ograničenu samoupravu.

Najvažnija prigradska naselja Varšave su:

• Pruškuv (Pruszków) (53.000)
• Legionovo (Legionowo) (50.600)
• Otvock (Otwock) (44.000)
• Volomin (Wołomin) (36.500)
• Novi Dvor Mazoviecki (Nowy Dwór Mazowiecki) (27.518)
• Piasečno (Piaseczno) (25.200)
• Grođisk Mazoviecki (Grodzisk Mazowiecki) (24.900)
• Piastuv (Piastów) (23.700)
• Marki (Marki) (19.000)
• Zombki (Ząbki) (20.363)
• Rađimin (Radzymin) (18.398)
• Sulejuvek (Sulejówek) (17.600)
• Zielonka (Zielonka) (16.454)
• Kobilka (Kobyłka) (16.300)
• Milanuvek (Milanówek) (15.000)
• Juzefuv (Józefów) (14.800)
• Lomianki (Łomianki) (13.600)
• Brvinuv (Brwinów) (11.500)
• Ožaruv Mazoviecki (Ożarów Mazowiecki) (10.663)

[uredi] Predsednik

U skladu sa Varšavskim ustavom od 27. oktobra 2002. predsednik Varšave se bira neposredno od strane građana, dok njegovi zamenici ne dolaze na funkciju izborima. U ovlašćenja predsednika spadaju između ostalih i upravljanje vlasništvom grada kao i nadzor nad skupštinama opština Varšave. Sadašnji (novembar 2007.) predsednik Varšave je Hana Gronkjevič Valc (polj. Hanna Gronkiewicz Waltz), koja tu ulogu vrši od 5. decembraa 2006. godine.

[uredi] Gradska skupština

U gradskoj skupštini varšave zaseda 60 odbornika. Oni se biraju na neposrednim, proporcijalnim izborima svake četri godine. Kao i većina ostalih orgna samouprave, gradska skupština se deli na komisije.

Odluke skupštine obično se donose većinom glasova, a potom se šalju gradonačelniku na potvrđivanje. Ukoliko gradonačelnik stavi veto na odluku skupština ima rok od 30 dana do donošenja nove odluke koja treba da se usvoji dvotrećinskom većinom. Svaka od 18 opština Varšave poseduje posebnu skupštinu opštine.

[uredi] Demografija

30. septembra 2003. u Varšavi je živelo 1.689.648 ljudi, od toga 908.814 žena i 780.834 muškaraca. U posebnim delovima grada broj stanovnika iznosio je:

• Mokotuv (Mokotów) - 231.552
• Južna Praga (Praga Południowa) - 187.845
• Vola (Wola) - 146.328
• Ursinuv (Ursynów) - 137.716
• Bielani (Bielany) - 137.270
• Srudmiesće (Śródmieście) - 136.956
• Targuvek (Targówek) - 123.232
• Bemovo (Bemowo) - 105.030
• Ohota (Ochota) - 93.192
• Severna Praga (Praga Pn) - 74.304
• Bialolenka (Białołęka) - 64.010
• Vaver (Wawer) - 63.297
• Žolibož (Żoliborz) - 50.934
• Ursus (Ursus) - 44.312
• Vlohi (Włochy) - 39.405
• Rembertuv (Rembertów) - 21.751
• Vesola (Wesoła) - 18.482
• Vilanuv (Wilanów) - 14.032

Najgušća naseljenost je u Srudmiesću (8772 ljudi/km²), a najmanja - Vilanuv (355 ljudi/km²). Prosečna za ceo grad iznosi 3258 ljudi/km².

[uredi] Transport

Usled štete koja je nastala u II svetskom ratu samo nekoliko saobraćajnica je ostalo u upotrebi. To je prouzrokovalo ogromne gužve u saobraćaju. Zbog toga dugo godina jedan od prioriteta grada bio je razvoj saobraćajnica

[uredi] Tranzit

Varšava nema obilaznicu a veći deo saobraćaja na osi istok-zapad odvija se kroz centar grada. Trenutno traju radovi nad dvema obilaznicama. Prva od njih treba da udalji saobraćaj oko 10 kilometara od centra,a druga treba da postane deo autoputa A-2 (Berlin-Moskva)

[uredi] Aerodromi

Varšava ima jedan međunarodni aerodrom koji se nalazi jedva 10 kilometara od užeg centra grada. Kroz taj aerodrom godišnje prođe preko 6 miliona putnika. Sa ovog aerodroma dnevno poleti oko 60 aviona. Ovo je najveći aerodrom u Poljskoj.

Postoji još jedan aktivan aerodrom u Varšavi. Njega koristi varšavski aeroklub, kao i mnogi vlasnici manjih aviona i helikoptera.

[uredi] Gradska komunikacija

Sistem komunikacije grada Varšave sastoji se od autobuskih i tramvajskih linija, kao i metroa

• Autobusi

Varšava ima oko 2.603 kilometara autobuskih linija po kojima kruži oko 1.659 autobusa.

• Tramvaji

Prva tramvajska linija u Varšavi otvorena je 11. decembar 1866. 26. marta 1908. Sve linije tramvaja koje su vukli konji su elektrificirane. Trenutno postoji 863 tramvaja i oko 470 kilometara šina. Varšava ima 29 stalnih linija od kojih je jedna noćna.

• Trolejbusi

Poslednja varšavska trolejbuska linija (linija 51) je ukinuta 1995 godine.

• Vozovi

Prvi voz u Varšavi počeo je sa radom 1849. godine. Danas je u Varšavi jedna od najvećih železničkih petlji u Poljskoj

[uredi] Sport

U Varšavi postoje dva prvoligaška kluba u poljskom fudbalu, kao i nakoliko manjih sportskih klubova. Najvažniji su Legija Varšava i Polonija Varšava.

Ova lista predstavlja najvažnije sportske klubove u varšavi kao i discipline u kojima su oni najbolji:

• Legija Varšava - fudbal, košarka, mačevanje, odbojka
• Polonija Varšava - fudbal, košarka, šah, atletika
• Varšavianka - rukomet, plivanje
• Gvardia Varšava - fudbal, boks
• AZS AVF Varšava - rukomet
• AZS politehnika Varšava - odbojka
• MKS MDK Varšava - odbojka, šah
• MOS Vola Varšava - odbojka

U Varšavi postoji i hipodrom, nekoliko nadkrivenih klizališta, nekoliko desetina nadkrivenih bazena, teniskih terena kao i dosta manjih i većih sportskih hala.

[uredi] Kultura

Muzika

U varšavi se nalazi Narodna Filharmonija. Gradu nedostaje koncertna hala te se zbog toga velike muzičke svečanosti uglavnom održavaju u Kongresnoj sali.

[uredi] Pozorište

U Varšavi postoji oko 30 većih pozorišta. Među njima su najvažniji Narodno Pozorište (sagrađeno 1765.) kao i Veliko Pozorište (sagrađeno 1778). Značajno je i Pozorište Varšava, koji je organizator eksperimentalnih predstava.

Tokom leta većina varšavskih pozorišta ne radi.

[uredi] Muzeji i galerije

U Varšavi postoje mnogi muzeji i galerije umetnosti, kako državni tako i privatni. U najvažnije spadaju: Zahenta (Zachęta), Centar Savremene Umetnosti (Centrum Sztuki Współczesnej) kao i Muzej Poljske Vojske (Muzeum Wojska Polskiego).

U najveće spadaju Narodni Muzej (Muzeum Narodowe) i njegove filijale: u Kraljevskom zamku i u Zamku u Vilanovu (Pałac w Wilanowie)

Od 31. jula 2004. otvoren je Muzej Varšavskog Ustanka (Muzeum Powstania Warszawskiego)

[uredi] Obrazovanje

Varšava je najveći univerzitetski centar u Poljskoj. U njoj ima središte 66 škola. U najveće Varšavske čkole spadaju:

• Varšavski Univerzitet (Uniwersytet Warszawski)
• Univerzitet Kardinala Stefana Višinjskiego (Uniwersytet Kardynała Stefana Wyszyńskiego)
• Varšavska Politehnika (Politechnika Warszawska)
• Vojna Tehnička Akademija (Wojskowa Akademia Techniczna)
• Glavna Trgovinska Škola (Szkoła Główna Handlowa)
• Medicinska Akademija (Akademia Medyczna)

Studenti i učenici viših škola predstavljaju oko 29,2% populacije Varšave. Njihov broj je 2002. godine prešao 500 000.

[uredi] Trgovina

Varšava, a posebno varšavsko Srudmiesće (Śródmieście), spada u najveće centre biznisa u Srednjoj Evropi. Godine 2003. bilo je registrovano 268.307 firmi, a strani invenstitori su uložili u grad preko 650 miliona evra te godine. Varšava proizvodi preko 4,1% poljskog BDP.

Sam grad je 2003. godine donosio 5 162 324 zloti zarade zysku, a nezaposlenost je opala na 6,5%.

[uredi] Industrija

Posle II svetskog rata, komunističke vlasti su odlučile da od Varšave naprave važan centar teške industrije. U gradu je otvoreno nekoliko desetina velikih fabrika.

[uredi] Institucije

U Varšavi kao prestonici Poljske i najvećem njenom gradu smeštena su glavna središta ministarstava kao i centri regionalnih i republičkih institucija. Najpoznatije među njima su:

• Vrhovni Sud (Sąd Najwyższy)
• Nacionalni Administrativan Sud (Naczelny Sąd Administracyjny)
• Narodna Banka Poljske (Narodowy Bank Polski)
• Štamparija papira od vrednosti (Giełda Papierów Wartościowych)
• Televizija Poljska (Telewizja Polska)
• Radio Poljska (Polskie Radio)

U Varšavi su smeštene i ambasade i konzulati drugih država.

[uredi] Zanimljivosti

• Najduža ulica Varšave je ulica Pulavska (Puławska) - 10 km.
• Najduža kuća je kuća u Kijovskoj (Kijowskiej) ulici (508 m)
• Najviša građevina je Zamak Kulture i Nauke (Pałac Kultury i Nauki) (234 m).

[uredi] Spoljašnje veze

• Miasto Stołeczne - oficijalni sajt Varšave
• Hotel in Warsaw
• Stara Warszawa - Varšava od 1883-1939

Poljska
Poljska Vojvodstva Varminsko-Mazurijsko | Velikopoljsko | Donje Šlesko | Zapadno Pomorje | Kujavsko-Pomorje | Vojvodstvo Lođ | Lublin | Lubuš | Mazovsko | Malopoljsko | Opolje | Potkarpatje | Podlasko | Pomorje | Svetokriško | Šlesko
Veliki gradovi Varšava | Lođ | Krakov | Vroclav | Poznanj | Gdanjsk | Ščećin | Bidgošč | Lublin | Katovice | Bjalistok | Čestohova | Gdinja | Gorzov Velikopoljski | Torunj | Radom | Kjelce | Žešov | Olštin

Koordinate: 52° 13' SG Š, 21° 02' IGD