Vasil Levski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Vasil Levski (višeznačna odrednica).
Vasil Ivanov
Vasil Ivanov zvani Levski
Puno imeVasil Ivanov Kunčev
Datum rođenja(1837-07-18)18. jul 1837.
Mesto rođenjaKarlovo, Osmansko carstvo
Datum smrti19. februar 1873.(1873-02-19) (35 god.)
Mesto smrtiSofija, Osmansko carstvo
Spomenik u rodnom Karlovu, Bugarska.
Bista Vasila Levskog u Dimitrovgradu

Vasil Ivanov[1] (bug. Васил Иванов Кунчев;[2] Karlovo, 18. jul 1837 — Sofija, 19. februar 1873)[3] je bio bugarski revolucionar, ideolog, strateg i teoretičar bugarske nacionalne revolucije, vođa borbe za oslobođenje od osmanske vladavine.

Levski je gledao dalje od čina oslobođenja i zamišljao je bugarsku republiku etničke i verske jednakosti, koja u velikoj meri odražava liberalne ideje Francuske revolucije i savremenog zapadnog društva. On je rekao: „Bićemo slobodni u potpunoj slobodi tamo gde žive Bugari: u Bugarskoj, Trakiji, Makedoniji; ljudi ma koje nacionalnosti koji žive pod ovim našim nebom, biće u svemu jednaki po pravima sa Bugarima. Levski je smatrao da sve verske i etničke grupe koje žive u slobodnoj Bugarskoj uživaju jednaka prava.[4][5][6] U Bugarskoj i Srbiji je obeležen spomenicima, a njegovo ime nose brojne nacionalne institucije. Godine 2007. bio je na prvom mestu u nacionalnoj televizijskoj anketi kao najveći Bugarin svih vremena.[7]

Istorijska zaleđina[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Istorija rane osmanske Bugarske i nacionalno buđenje Bugarske

Ekonomske poteškoće Osmanskog carstva iz 19. veka dovele su do njegovog oličenja kao „bolesnika Evrope“.[8] Reforme koje su planirali sultani suočile su se sa nepremostivim poteškoćama.[9] Bugarski nacionalizam se postepeno pojavio sredinom 19. veka sa ekonomskim usponom bugarskih trgovaca i zanatlija, razvojem narodnog obrazovanja finansiranog od Bugara, borbom za autonomnu bugarsku crkvu i političkim akcijama u pravcu formiranja posebne bugarske države.[10] Prvi i Drugi srpski ustanak su postavili temelje autonomne Srbije tokom kasnih 1810-ih,[11] a Grčka je uspostavljena kao nezavisna država 1832. godine, nakon Grčkog rata za nezavisnost.[12] Međutim, podrška sticanju nezavisnosti kroz oružanu borbu protiv Osmanlija nije bila univerzalna. Revolucionarno raspoloženje bilo je koncentrisano uglavnom među obrazovanijim i urbanim sektorima stanovništva. Bilo je manje podrške za organizovanu pobunu među seljaštvom i bogatijim trgovcima i zanatlijama, koji su se plašili da će osmanske represalije ugroziti ekonomsku stabilnost i rašireno vlasništvo nad zemljom na selu.[13]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Levski je rođen u Karlovu, 1837. godine. Zamonašio se u dvadeset četvrtoj godini, postao jerođakon, ali je kasnije napustio crkvu i priključio se liberalnom pokretu. Godine 1862. Levski je otišao u Kneževinu Srbiju da se kao dobrovoljac pridruži Bugarskoj legiji koju je osnovao takođe bugarski revolucionar, Georgi Rakovski. Završio je u Beogradu vojnu akademiju.[14] Između 1862. i 1868. godine učestvovao je u svim bugarskim borbama protiv Turskog carstva.

Krajem 1860-ih, Levski je razvio revolucionarnu teoriju, koje je značila odlučan korak ka bugarskom pokretu oslobođenja. Ova teorija je videla nacionalno oslobađanje kao podizanje na oružje svih Bugara u Osmanskom carstvu. Ustanak bi trebalo da pripremi, vodi i koordiniše centralna revolucionarna organizacija. Ova organizacija bi trebalo da ima više lokalnih revolucionarnih komiteta u svim delovima Bugarske i trebalo bi da deluje potpuno nezavisno od bilo koje strane sile.

Levski je takođe odredio i buduću formu vladavine u oslobođenoj Bugarskoj - demokratsku republiku, koja počiva na principima Povelje Ljudskih i Građanskih Prava Francuske revolucije.

Do odlaska u Bugarsku, radio je kao trgovački pomoćnik u Kragujevcu. Levski je počeo da postavlja lokalne komitete 1869. godine. Do sredine 1872. godine uspeo je da uspostavi jaku mrežu komiteta u više bugarskih gradova i sela koji su bili u stalnoj vezi i primali naređenja od tajne vlade u gradu Loveču. Komiteti su nabavljali oružje, organizovali borbene odrede, i kaznene akcije protiv osmanskih zvaničnika i bugarskih izdajnika.

U maju 1872, Bugarski revolucionarni centralni komitet i Interna revolucionarna organizacija su se spojile u jednu organizaciju, ubeđeni da će koordinacija rada doneti opšte dobro.

Na jesen 1872. osmanska policija je ušla u trag nekoliko komiteta u severoistočnoj Bugarskoj, uključujući i glavni štab organizacije u Loveču, nakon što su aktivisti revolucionarne organizacije opljačkali osmansku poštu da bi nabavili novac za kupovinu oružja. Hapšenja mnogih revolucionara su bila pretnja uništenju organizacije. U pokušaju da spase dokumentaciju, Levskog su uhapsile osmanske vlasti i obesile u Sofiji, februara 1873. godine.

Podignut mu je u rodnom Karlovu veliki spomenik, nakon Prvog svetskog rata.

Revolucionarna teorija i ideje[uredi | uredi izvor]

Krajem 1860-ih, Levski je razvio revolucionarnu teoriju koja je bugarski oslobodilački pokret videla kao oružani ustanak svih Bugara u Osmanskom carstvu. Ustanak je trebalo da priprema, kontroliše i interno koordiniše centralna revolucionarna organizacija, koja je trebalo da uključi lokalne revolucionarne komitete u svim delovima Bugarske i da deluje nezavisno od bilo kakvih stranih faktora.[15][16] Teorija Levskog proizišla je iz ponovljenih neuspeha da se ideje Rakovskog efikasno sprovedu, kao što je upotreba oružanih odreda (četa) sa sedištem u inostranstvu za izazivanje opšte pobune.[17][18][19] Levskijeva ideja o potpuno nezavisnoj revoluciji, međutim, nije naišla na odobravanje celokupnog stanovništva — zapravo, on je bio jedini istaknuti bugarski revolucionar koji ju je zagovarao. Umesto toga, mnogi su intervenciju velikih sila smatrali izvodljivijim rešenjem.[20]

Reljef Vasila Levskog u bugarskoj ambasadi u Parizu.

Levski je zamišljao Bugarsku kao demokratsku republiku,[5][21] povremeno nalazeći zajednički jezik sa „Deklaracijom o pravima čoveka i građanina”,[22] i u velikoj meri odražavajući liberalne ideje Francuske revolucije i savremenog zapadnog društva.[23][24] On je rekao: „Bićemo slobodni u potpunoj slobodi tamo gde žive Bugari: u Bugarskoj, Trakiji, Makedoniji; ljudi ma koje nacionalnosti živeli pod ovim našim nebom, biće jednaki u pravima po Bugarima u svemu. Imaćemo zastavu koja kaže: 'Čista i sveta republika'... Vreme je da se jednim delom postigne ono što su tražili naša braća Francuzi..."[4] Levski je smatrao da su sve verske i etničke grupe u slobodnoj Bugarskoj — bilo da su Bugari, Turci, Jevreji ili drugi — trebalo bi da uživaju jednaka prava.[4][5][6] On je ponovio da su se bugarski revolucionari borili protiv sultanove vlasti, a ne protiv turskog naroda[25] i njegove vere: „Mi ne teramo turski narod ni njegovu veru, već cara i njegove zakone (jednom rečju, tursku vladu), koja je varvarski vladala ne samo nama, nego i samim Turkom."[4][21]

Levski je bio spreman da žrtvuje svoj život za revoluciju i stavi Bugarsku i bugarski narod iznad ličnih interesa: „Ako pobedim, pobediću za ceo narod. Ako izgubim, izgubiću samo sebe.”[26][27][28] U oslobođenoj Bugarskoj on sebe nije zamišljao kao nacionalnog vođu ili visokog funkcionera: „Želimo da vidimo slobodnu otadžbinu, a [tada] bi mi čak mogu narediti da napasam patke, zar nije tako?"[4][21] U duhu Garibaldija, Levski je planirao da pomogne drugim potlačenim narodima sveta u njihovom oslobođenju kada Bugarska bude ponovo uspostavljena.[29] Takođe se zalagao za „strogo i redovno računovodstvo” u svojoj revolucionarnoj organizaciji i nije tolerisao korupciju.[30]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ First name also transliterated as Vassil, alias archaically written as Levsky in English (cf. MacDermott).
  2. ^ Undžiev 1980, str. 53
  3. ^ Family name also transliterated as Kunčev, Kountchev, Kuntchev, etc.
  4. ^ a b v g d „Idei za svobodna Bъlgariя”. Arhivirano iz originala 11. 4. 2009. g. Pristupljeno 11. 4. 2009. , 170 godini.
  5. ^ a b v Manova, Zhelev & Mitev 2007
  6. ^ a b Crampton 2007, str. 422
  7. ^ „Vasil Levski beše izbran za naй-velikiя bъlgarin na vsički vremena” (na jeziku: bugarski). Velikite bъlgari. 18. 2. 2007. Arhivirano iz originala 17. 3. 2007. g. Pristupljeno 24. 10. 2008. 
  8. ^ De Bellaigue, Christopher (5. 7. 2001). „The Sick Man of Europe”. The New York Review of Books. Arhivirano iz originala 30. 9. 2008. g. Pristupljeno 24. 10. 2008. 
  9. ^ Castellan 1999, str. 221–222
  10. ^ Castellan 1999, str. 315–317
  11. ^ Castellan 1999, str. 258
  12. ^ Castellan 1999, str. 272
  13. ^ Roudometof 2001, str. 136
  14. ^ "Vreme", Beograd 5. maj 1940.
  15. ^ Bakalov & Kumanov 2003
  16. ^ Vatahov, Ivan (20. 2. 2003). „Vassil Levski — Bulgaria's 'only son'”. The Sofia Echo. Arhivirano iz originala 17. 06. 2016. g. Pristupljeno 24. 10. 2008. 
  17. ^ „Vasil Levski”. Encyclopædia Britannica Online. 2008. Arhivirano iz originala 12. 3. 2009. g. Pristupljeno 24. 10. 2008. 
  18. ^ „Život i delo”. Arhivirano iz originala 13. 2. 2010. g. Pristupljeno 23. 10. 2008. , 170 godini.
  19. ^ Jelavich & Jelavich 1986, str. 136
  20. ^ Dimitrov 2001
  21. ^ a b v Doйnov & Dževezov 1996, str. 21
  22. ^ Cornis-Pope & Neubauer 2004, str. 317
  23. ^ Čureški, Stefan (17. 2. 2006). „Ideite na Levski i modernostta” (na jeziku: bugarski). Sega. Arhivirano iz originala 19. 7. 2011. g. Pristupljeno 24. 10. 2008. 
  24. ^ Hrissimova, Ognyana (1999). „=Les idées de la révolution française de 1789 et les droits réels de l'homme et du citoyen dans les Constitutions de Etats nationaux des Balkans”. Études balkaniques (na jeziku: francuski). Sofia: Académie bulgare des sciences. 3—4: 17. ISSN 0324-1645. 
  25. ^ Daskalov 2004, str. 61
  26. ^ Crampton 1997, str. 79
  27. ^ Doйnov & Dževezov 1996, str. 17
  28. ^ „Ako spečelя, pečelя za cяl narod — ako zagubя, gubя samo mene si” (na jeziku: bugarski). Svяta i čista republika. Arhivirano iz originala 25. 9. 2008. g. Pristupljeno 24. 10. 2008. 
  29. ^ Kьosev, Aleksandъr (24. 2. 2007). „Veličie i mizeriя v epohata na Vodoleя” (na jeziku: bugarski). Sega. Arhivirano iz originala 19. 7. 2011. g. Pristupljeno 25. 10. 2008. 
  30. ^ Todorov, Petko. „Blizo li e vremeto?” (PDF) (na jeziku: bugarski). Zemя. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 10. 2008. g. Pristupljeno 24. 10. 2008. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vasil Levski na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Васил_Левски&oldid=27548268”