Vatikan
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
| Himna Inno e Marcia Pontificale |
|
 |
|
| Glavni grad | Vatikan |
| Službeni jezik | latinski, italijanski, francuski (i nemački) |
| Vlada | Apsolutistička izborna monarhija |
| - Papa | Benedikt XVI |
| - Sekretar | kardinal Tarćizo Bertone |
| - Guverner | nadbiskup Đovani Lajolo |
| Stvaranje | 11. februar 1929. |
| Površina | |
| - Ukupno | 0.44 km² (232.) |
| Stanovništvo | |
| - 2009. | 826 (220.) |
| - Gustina | 1.877/km² (4.) |
| Valuta | Evro (EUR) |
| Vremenska zona | UTC +1 |
| Internet domen | .va |
| Pozivni broj | +39 |
Vatikan, (lat. Status Civitatis Vaticanae, it. Stato della Città del Vaticano) je najmanja nezavisna država na svetu i po površini i po stanovništvu. Površina Vatikana je svega 44 hektara. Na zapadu se naziva i Sveta Stolica, mada Sveta Stolica funkcioniše nezavisno od države kojom upravlja.
Sadržaj |
[uredi] Državna uprava
Vatikan je sedište Pape, poglavara Rimokatoličke crkve, biskupa grada Rima i izbornog monarha Vatikana. Papu na doživotnu funkciju bira skupština kardinala. Tehnički, Papa je apsolutni monarh, što znači da ima potpunu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast u Vatikanu. On je jedini apsolutni monarh u Evropi.
Sadašnji vladar Vatikana je Njegova Svetost Benedikt XVI, rođen kao Jozef Racinger.
[uredi] Istorija
Država Vatikan je osnovana 1929. Lateranskim ugovorom kao ostatak mnogo veće Papske države (postojala od 756. do 1870).
- Za istoriju Papske države vidi: Papska država
To je enklava okružena gradom Rimom u Italiji. Diplomatske odnose zasniva Sveta stolica, koja upravlja gradom Vatikanom, a ambasade stranih zemalja se nalaze u italijanskom delu grada Rima.
Neki posedi Svete stolice su izvan Vatikana, kao papska letnja rezidencija Kastel Gandolfo i neke bazilike. Ovi posedi uživaju eksteritorijalni status poput stranih ambasada u Italiji.
[uredi] Geografija
Vatikan se nalazi na Vatikanskom brežuljku (mons vaticanus), koji se tako zvao još pre pojave hrišćanstva, i vatikanskih polja severno od brežuljka.
[uredi] Demografija
 |
Za više informacija pogledajte Demografija Vatikana |
Negde oko 890 žitelja Vatikana živi u unutrašnjosti gradskih zidina. Građani Vatikana su uglavnom klerici, visoki službenici, monahinje, kao i Švajcarska garda koja je dobrovoljna vojna organizacija. Tu boravi i oko 3000 stranih radnika, ali oni stanuju izvan Vatikana.
Natalitet Vatikana je nepoznat, ali može se pretpostaviti da je neznatan po prirodi monaškog života.
[uredi] 85 kilometara vatikanskih tajni
Sedam godina proveli su stručnjaci grupe Skrinijum proučavajući originalne zapisnike sa suđenja templarima. Morali su to da rade lampom s UV-zracima jer su ispisane reči vremenom izbledele. Tako je nastala knjiga "Processus contra Templarios" koja nije prva, a neće biti ni poslednja u otkrivanju vatikanskih tajni. Naime, vatikanski arhiv sadrži 85 kilometara polica prepunih dokumenata u kojima je zabeleženo 800 godina istorije, izjavio je Ferdinand Santoro, predsednik Skrinijuma. Najstariji je iz 8. veka:Liber Diurnus Romanorum Pontificium je traktat o načinu rada papske kancelarije. Iz tog doba potiču i najstarija mongolska dokumenta, jer u arhivi ima mnogo inostranih spisa. Trenutno se radi na otkrivanju reformističkih ideja pape Rodriga Bordžije (Aleksandra VI, 1431-1503): da je uspeo u svojoj nameri, verovatno bi Martin Luter bio sprečen da izvede protestantski prevrat i otcepljenje dela crkve.
[uredi] Spoljašnje veze
- http://www.vatican.va/ - Službene stranice rimskog Pape
- Gradski plan Vatikana
- Vatikan-veb (italijanski)
Suverene države
Albanija • Andora • Austrija • Belgija • Belorusija • Bosna i Hercegovina • Bugarska • Vatikan • Gruzija1 • Grčka • Danska • Estonija • Irska • Island • Italija • Jermenija2 • Kazahstan1 • Kipar2 • Letonija • Litvanija • Lihtenštajn • Luksemburg • Mađarska • Malta • Moldavija • Monako • Nemačka • Norveška • Poljska • Portugal • Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija • Rumunija • Rusija1 • San Marino • Slovačka • Slovenija • Srbija • Turska1 • Ujedinjeno Kraljevstvo • Ukrajina • Finska • Francuska • Holandija • Hrvatska • Crna Gora • Češka • Švajcarska • Švedska • Španija
Zavisne teritorije Akrotiri i Dekelija2 • Gernzi • Gibraltar • Grenland3 • Jan Majen • Olandska Ostrva • Ostrvo Man • Svalbard • Farska Ostrva • Džersi
Nepriznate zemlje Abhazija • Južna Osetija • Pridnjestrovlje • Nagorno-Karabah2 • Turska Republika Severni Kipar2 • Kosovo 4
Napomene: (1) Delom se nalaze u Aziji; (2) Nalaze se u Aziji, ali imaju društveno-političku povezanost sa Evropom; (3) Nalazi se u Severnoj Americi, ali ima društveno-političku povezanost sa Evropom; (4) nekoliko država priznalo nezavisnost, nije član Ujedinjenih nacija
|
|||||
|---|---|---|---|---|---|
|
Amsterdam • Andora la Velja • Ankara* • Astana* • Atina • Baku* • Beograd • Berlin • Bern • Beč • Bratislava • Brisel • Budimpešta • Bukurešt • Vaduc • Valeta • Varšava • Vatikan • Viljnus • Dablin • Zagreb • Jerevan* • Kijev • Kišinjev • Kopenhagen • Lisabon • London • Luksemburg • Ljubljana • Madrid • Minsk • Monako • Moskva • Nikozija* • Oslo • Pariz • Podgorica • Prag • Rejkjavik • Riga • Rim • San Marino • Sarajevo • Sofija • Skoplje • Stokholm • Talin • Tbilisi* • Tirana • Helsinki Napomena * - Nalaze se u Aziji, ali se nalaze u državi koja ima društveno-političku povezanost sa Evropom. |
|||||
Koordinate: 41° 54' 9" SG Š, 12° 27' 6" IGD
