Vaclav Klaus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vaclav Klaus
Lični podaci
Datum rođenja(1941-06-19)19. jun 1941. (82 god.)
Mesto rođenjaPrag, Protektorat Češka i Moravska
DržavljanstvoČeška Češka
ReligijaČehoslovačka Husitska crkva
UniverzitetEkonomski univerzitet u Pragu
ProfesijaEkonomista i političar
Porodica
SupružnikLivija Klausova
DecaVaclav i Jan
Politička karijera
Politička
stranka		Građanska demokratska partija (1991–2003)
Nezavisni (od 2003)
7. mart 2003 — 7. mart 2013.
PrethodnikVaclav Havel
NaslednikMiloš Zeman
1. premijer Češke Republike
1. januar 1993 — 2. januar 1998.
PredsednikVaclav Havel
Prethodnikfunkcija ustanovljena
NaslednikJozef Tošovski
Potpis

Vaclav Klaus (češ. Václav Klaus; Prag, 19. jun 1941) je češki ekonomista i političar.[1] Bivši predsednik Češke Republike od 2003. do 2013. godine, koji je bio i premijer u periodu od 1992. do 1997. godine. Jedan je od osnivača Građanske demokratske partije.[2]

Inostrani član Srpske akademije nauka i umetosti od 5. novembra 2009.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Pragu 1962. godine, doktorat odbranio 1968. godine[1], a određeno vreme je proveo na univerzitetima u Italiji i SAD na Univerzitetu Kornel.[2]

Tokom svoje rane karijere, (1963-1970) Klaus je radio kao istraživač na Ekonomskom institutu Čehoslovačke akademije nauka, gde je na kraju postao šef novoosnovanog Odeljenja za makroekonomsku politiku Akademije, deo Instituta za prognoze.[2] Potom je radio u Čehoslovačkoj državnoj banci (1971‒1986); Centru za ekonomske prognoze Čehoslovačke akademije nauka (1987-1989); Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Pragu, profesor (1995‒).[1]

Nakon Plišane revolucije, kao član Građanskog foruma postaje ministar finansija 1989. godine.[1] U aprilu osniva desno orijentisanu Građansku demokratsku partiju (GDP) i njen lider ostaje do 2002. godine. Sada je počasni predsednik.

Nakon višestranačkih izbora 1992. GDP postaje najjača češka partija, a Klaus postaje predsednik Vlade.[1] I posle izbora 1996. ostaje na tom mestu. Premijer ostaje do narednih parlamentarnih izbora 1998. Bio je poslednji premijer Češke Republike dok je bila u okviru Češke i Slovačke savezne Republike.[2]

Kako je partija izgubila na parlamentarnim izborima 1998. i 2002, Vaclav Klaus odlučuje da se kandiduje za predsednika i češki parlament ga bira na to mesto 28. februara 2003.[1] Po drugi put biva izabran na to mesto početkom 2008. godine. Kao predsednik države je bio poznat po kritikovanju globalnog zagrevanja i zelene ideologije. Bio je takođe veliki kritičar Evropske unije. Zabranio je na primer da bude u njegovoj rezidenciji zastava EU.[3]

Zastupa evroskeptičke stavove. Protivnik je Lisabonskog sporazuma i sa njim povezane centralizacije i pojačane uloge jačih država u Evropi. Bio je istaknuti kritičar NATO bombardovanja SRJ, a usprotivio se i priznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije. U vesi za migracijskom krizom u srednjoj Evropi 2015. je najavio podršku partiji Alternativa za Nemačku u Nemačkoj.[4]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Za svoj rad nagrađen je sledećim nagradama i priznanjima. Dodeljene su mu i počasne diplome brojnih univerziteta u zemljama širom sveta.:[1][2]

  • 45 počasnih doktorata;
  • Međunarodna fondacija za slobodu (International Freedom Foundation), Njujork (1990);
  • Šumpeterova nagrada (Schumpeter Gesellschaft), Beč (1991);
  • Nagrada „Walter M. Courtis”, Sacred Heart University (1992);
  • Šmithinova nagrada za slobodu (Max Schmidheiny’s Freedom Price, Max Schmidheiny Stiftung), Sankt Galen (1992);
  • Nagrada „Pojtinger” (Peutinger Prize, Peutinger-Collegium), Minhen (1993);
  • Nagrada „Ludvig Erhart” (Ludwig Erhard Award, Ludwig Erhard Stiftung) Bon (1993);
  • Nagrada Kompanije „Herman Lindrat” (Hermann Lindrath Gesellschaft) Hanover (1993);
  • Nagrada „Konrad Adenauer” (Konrad Adenauer Stiftung) Prag (1993);
  • Nagrada Evropskog kluba (Club of Europe Award, Club of Europe) Berlin (1995);
  • Nagrada za tranziciju Fondacije Foruma Krans Montana (Le Prix 1994 Transition Award, Fondation du Forum Universale, Crans Montana) (1994);
  • Nagrada „Adam Smit” (Adam Smith Award, Libertas), Kopenhagen (1995);
  • Internacionalna nagrada za demokratiju Centra za demokratiju (International Democracy Award, The Center for Democracy), Vašington (1995);
  • Transatlantska nagrada za liderstvo (Transatlantic Leadership Award, European Institute), Vašington (1995);
  • Prognos Award, Prognos Forum, Bazel (1995);
  • James Madison International Award, Madison Institute, Džeksonvil (1995);
  • Nagrada „Karel Engliš”, Universitas Masarykiana Foundation, Brno (1995);
  • European Enterprise and Crafts Award, Keln (1996);
  • Goldwater Medal for Economic Freedom, Feniks, SAD (1997);
  • Bernhard Harms Medal, Kiel Institute (1999);
  • Great Kennedy Cross, John F. Kennedy University, Buenos Ajres (2002);
  • Distinguished Leader Award, Dalas, SAD (2003);
  • Founder’s Award, The Fraser Institute, Vankuver (2004);
  • Prize of the Universitas Masarykiana Foundation, Brno (2004);
  • European Regional Integration Prize – ERI prix, Lower Austria Provincial Assembly, Austrija (2005);
  • Dean’s Medal for Distinguished Leadership, Brandeis University, International Business School, United States (2005);
  • Nagrada „Adam Smit” (2006);
  • Foundation for Economic Education, Njujork(2006);
  • Michal Tošovský Annual Award 2006 – For a Continuous Living Approach and Attitude to Removing Bureaucracy, Prag (2006);
  • The gold medal of the City of Athens, The Athens City Council, Atina (2006);
  • Gold medal of the Hellenic Parliament, Atina (2006);
  • Auslandsösterreicherpreis der Wahlrechtskomitee, Beč (2007);
  • US University Presidential Medal, American University of Cairo, Egipat (2008);
  • Great Gold Medal of the University of Hradec Králové, University of Hradec Králové (2008);
  • Julian Simon Prize, Competitive Enterprise Institute, Vašington, SAD (2008);
  • Columbia Award, Washington Policy Center, Vašington, SAD (2008);
  • Barry Goldwater Award for Liberty, Goldwater Institute, Feniks, Arizona, SAD (2008);
  • Friedrich August von Hayek Foundation International Freiburg Award, Frajburg (2009);
  • Gold Peutinger’s Medal, Peutinger Collegium, Minhen (2009);
  • Legion of Liberty Award, Instituto de Pensamiento Estratégico Ágora A.C. and Institut Cultural Ludwig von Mises A.C. (Mexico), Prag (2009);
  • „Polak“ nagrada, Prag (2009);
  • Grand Cross Order, Cámara de Comercio de Lima, Lima (2009);
  • Erwin Kisch Award for Nonfiction, Prag (2010);
  • The Golden Arrow Lifetime Achievement Award, Vienna Congress Com.Sult, Beč (2011);
  • Annual Award of the Association of Entrepreneurs of Slovakia (2012);
  • Slovak Matrix Award (2013);
  • Truman-Reagan Medal of Freedom, Victims of Communism Memorial Foundation, Vašington (2013);
  • Hillsdale Freedom Leadership Award, Hillsdale College, Mičigen (2013);
  • „Una Vida por la Libertad“, Caminos de la Libertad, Meksiko siti (2013);
  • International Leontief Medal for Contribution to Economic Reforms, Leontief Center, Sankt Petersburg (2014);
  • Commemorative Medal for Contribution to Economic Theory and Economic Reality, University of Economics in Bratislava (2014);
  • Yegor Gaidar Award, Yegor Gaidar Foundation, Moskva (2014);
  • Egon Ervin Kisch Award, Nonfiction Authors’ Club, Letohard (2016);
  • Cross of Merit, Czech Union of Freedom Fighters, Prag (2016);
  • European Freedom Award, Stolkholm (2016);
  • The Jagiellonian Prize, Jagiellońskie College – Toruńska Szkola Wyźsza, Toruń (2017);
  • Premio Impegno Civico, Impegno Civico Association, Bolonja (2017);
  • The Petofi Prize, The Twenty-first Century Institute, Budimpešta (2018)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž „VACLAV KLAUS”. sanu.ac.rs. Pristupljeno 28. 1. 2024. 
  2. ^ a b v g d „Vaclav Klaus's 2024 biography”. speakersassociates.com. Pristupljeno 28. 1. 2024. 
  3. ^ Članak na portalu novosti.rs
  4. ^ Članak na portalu idnes.cz

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вацлав_Клаус&oldid=27524379”