Velibor Vasović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Velibor Vasović

Velibor Vasović
Velibor Vasović

Lični podaci
Puno ime Velibor Vasović
Datum rođenja 3. oktobar 1939.
Mesto rođenja Požarevac,
, Kraljevina Jugoslavija Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti 4. mart 2002.
Mesto smrti Beograd, Flag of FR Yugoslavia.svg SR Jugoslavija
Pozicija odbrambeni
Juniorski klubovi
1954-1958 FK Partizan
Seniorski klubovi *
God. Klub Uta. (Gol.)
1958–63
1963–64
1964–66
1966–71
Partizan
Crvena zvezda
Partizan
Ajaks
Ukupno
88 (6)
13 (0)
40 (4)
145 (13)
286 (23)
Reprezentacija **
God. Reprezentacija Uta. (Gol.)
1961–66 Jugoslavija Jugoslavija
Ukupno
32 (2+1 autogol)
32 (2+1 autogol)

* Datum aktuelizovanja: 7. septembar 2014.
** Datum aktuelizovanja: 7. septembar 2014.

Velibor Vasović (3. oktobar 1939, Požarevac4. mart 2002. Beograd) je bivši fudbaler Partizana, Crvene zvezde, Ajaksa i jugoslovenski fudbalski reprezentativac i trener.

Sportska biografija[uredi]

Partizan i Crvena zvezda[uredi]

Vasović je svoju fudbalsku karijeru počeo kao petnaestogodišnjak u beogradskom fudbalskom klubu Partizan. Veoma brzo se ustalio u prvu jedanaestorku i odigrao je ukupno više od 300 utakmica u crno belom dresu. Sa Partizanom je osvojio četiri šampionske titule 1960/61, 1961/62, 1962/63 i 1964/65.

U sezoni 1963/64 prelazi u Crvenu zvezdu i svojim prelaskom podiže veliku medijsku pažnju. Pre toga se nikad nije dogodilo da neki fudbaler iz bilo kog od ova dva rivalska kluba pređe u suprotan tabor. Te godine sa Zvezdom osvaja opet šampionsku titulu Jugoslavije, što mu je četvrta zaredom. Odigrao je svega 13 utakmica. Po tadašnjim izvorima za tu jednu sezonu provedenu u Crvenoj zvezdi dobio je pet miliona tadašnjih dinara, što je bila otprilike koliko su tada koštala dva mercedesa[traži se izvor od 03. 2014.].

Posle jedne sezone provedene u Crvenoj zvezdi vraća se u Partizan sa kojim opet osvaja titulu šampiona Jugoslavije 1964/65.

Kup šampiona sa Partizanom[uredi]

Osvajanjem titule šampiona Jugoslavije u sezoni 1964/65, Partizan je stekao pravo da igra u Kupu šampiona Evrope. Tadašnje Partizanove bebe, predvođene trenerom Abdulahom Gegićem predstavljale su ozbiljnog rivala bilo kom tadašnjem Evropskom klubu.

Partizan je na većini utakmica Kupa šampiona igrao u sledećem sastavu:

Partizan je u predtakmičenju za protivnika dobio Francuskog prvaka Nanta. Pobedom u Beogradu sa 2:0 i nerešenim rezultatom u gostima 2:2, prva prepreka je bila preskoćena sa ukupim skorom od 4:2.

Sledeći protivnik je bio prvak Nemačke Verder iz Bremena. Verder je eliminisan ukupnim rezultatom 3:1. U Beogradu 3:0 i u Bremenu 0:1.

U četvrtfinalu Partizan je za protivnika dobio prvaka Čehoslovačke, Spartu iz Praga. Prvu utakmicu u Pragu Partizan je izgubio sa 4:1, dok je drugu utakmicu u Beogradu pobedio sa rezultatom 5:0 i time sa ukupnim skorom od 6:4 se kvalifikovao u polufinale.

U polufinalu je na Partizan čekao šampion Engleske, Mančester junajted. Međutim Partizanove bebe su i ovaj put uspešno odradile zadatak ukupnim skorom od 2:1 (2:0 u Beogradu i 0:1 u Londonu) prebrodile su i ovu prepreku i plasirale se u finale.

Finale Kupa šampiona se igralo u Briselu 11. maja 1966. godine i protivnik Partizana je bio prvak Španije Real iz Madrida. Igralo se na čuvenom stadionu Hejsel pred 55.000 gledalaca. Partizan je u svemu bio ravnopravan protivnik Realu i u 55 minutu je poveo pogotkom Velibora Vasovića. Na žalost igrača Partizana to je bilo sve što su mogli da učine. Pogocima Amansija i Serene, Real je uspeo da porazi Partizan i osvoji titulu šampiona kontinenta[1].


11. maj 1966.
Finale Kupa šampiona
Španija Real Madrid 2-1 Jugoslavija Partizan Grad: Brisel Stadion Hejsel
Sudija: Rudolf Kritlen (Nemačka)
Gledalaca: 55.000
Amansio Pogodak u 70 minutu 70'
Fernando Serena Pogodak u 76 minutu 76'
(Reportaža) Vasović Pogodak u 55 minutu 55'

Timske boje Timske boje Timske boje
Timske boje
Timske boje
 
Španija
Real Madrid
Timske boje Timske boje Timske boje
Timske boje
Timske boje
 
Jugoslavija
Partizan
FK Real Madrid:
GO 1 Španija Hose Arakistan
OD 2 Španija Pačin
OD 3 Španija Pedro de Felipe
OD 4 Španija Ignacio Zoko
OD 5 Španija Manuel Sančis
SR 6 Španija Piri
SR 7 Španija Manuel Velaskez
SR 8 Španija Fernando Serena
NA 9 Španija Amansio Amaro
NA 10 Španija Ramon Groso
NA 11 Španija Fransisko Gento (kapiten)
Trener:
Španija Migel Munjoz
FK Partizan:
GO 1 Jugoslavija Milutin Šoškić
OD 2 Jugoslavija Fahrudin Jusufi
OD 3 Jugoslavija Velibor Vasović (kapiten)
OD 4 Jugoslavija Branko Rašović
OD 5 Jugoslavija Ljubomir Mihajlović
SR 6 Jugoslavija Vladica Kovačević
SR 7 Jugoslavija Radoslav Bečejac
SR 8 Jugoslavija Mane Bajić
NA 9 Jugoslavija Mustafa Hasanagić
NA 10 Jugoslavija Milan Galić
NA 11 Jugoslavija Josip Pirmajer
Trener:
Jugoslavija Abdulah Gegić

Ajaks[uredi]

Posle finalne utakmice u Kupu šampiona, većina igrača Partizana je našla angažmane u inostranim klubovima. Za Vasovića se zainteresovao Ajaks iz Amsterdama. Vasović je za Ajaks igrao od 1966. pa do 1971. godine. Odigrao je 145 prvenstvenih utakmica i postigao je 13 prvenstvenih golova. Sa Ajaksom je takođe osvojio tri titule šampiona Holandije u sezonama 1966-67, 1967-68 i 1969-70 i tru Kupa Holandije 1966-67, 1969-70 i 1970-71. Bio je i kapiten Ajaksa, ta čast pre njega nije ukazana nijednom inostranom igraču. Vasović je bio prvi stranac, kapiten Ajaksa. Ajaks je tih sezona bio senzacija u Evropi sa svojim novim stilom igre. Trener Mihels je uveo takozvani totalni fudbal, gde je svaki igrač mogao da igra bilo koju poziciju, a to mu je izbor igrača Ajaksovog tima i omogućio.

Odmah u prvoj sezoni Vasović sa Ajaksom osvaja Kup i šampionsku titulu Holandije[traži se izvor od 03. 2014.], a te godine dvadesetogodišnji Johan Krojf sa 33 gola postaje golgeter šampionata[2].

U Ajaksu u kome je proveo pet sezona, pod dirigentskom palicom trenera Rinusa Mihelsa, Vasović je bio kapiten takvim igračima svetske klase kao što su bili Krojf, Neskens, Surbijer, Staj, Hulshof, Miren i Kajzer. Vasović je imao tu čast da kao kapiten prvi podigne prvi Ajaksov osvojeni trofej Kupa šampiona, prvi od četiri koliko je Ajaks u svojoj istoriji do sada osvojio.

Finala Kupa šampiona sa Ajaksom[uredi]

Finale se igralo u Madridu 28. maja 1969. godine i protivnik Ajaksa je bio prvak Italije Milan iz Milana. Igralo se na stadionu Santijago Bernabeu pred 50.000 gledalaca. Milan je poveo sa dva nula i Ajaks je krenuo na sve ili ništa. Velibor Vasović postiže gol iz penala, smanjuje rezultat na 2:1 i budi nade igrača Ajaksa. Ali to sve traje kratko i golovima Sormanija i Pratija Milan povećava vođstvo na 4:1 i osvaja titulu šampiona Evrope[3].


28. maj 1969.
Finale Kupa šampiona
Italija Milan 4-1 Holandija Ajaks Grad: Madrid Stadion Hejsel
Sudija: Hose Ortiz de Mendibil (Španija)
Gledalaca: 50.000
Proti Pogodak u 7 minutu 7' Pogodak u 40 minutu 40' Pogodak u 75 minutu 75'
Anđelo Sormani Pogodak u 67 minutu 67'
(Reportaža) Vasović Pogodak u 60 minutu 60' (pen)

AFC AJAX V Panathinaikos FC svg.png

Finale se igralo u Londonu 2. juna 1971. godine i protivnik Ajaksa je bio prvak Grčke Panatanaikos iz Atine. Igralo se na Vembliju pred 90.000 gledalaca. Ajaks je bio favorit. Panatanaikos je u neverovatnoj završnici u polufinalu eliminisao Crvrnu zvezdu u dve utakmice. Prvu utakmicu je Zvezda u Beogradu pobedila sa 4:1 i očekivalo se sigurno finale, međutim Panatenaikos, predvođen trenerom Puškašem je u Atini pobedio sa 3:0 i zahvaljujući golu u gostima se kvalifikovala u finale. Već ovo je bio veliki uspeh za Grčki tim, tako da je Ajaks samo završio preostali deo posla i omogućio Vasoviću da podigne prvi Ajaksov trofej pobednika Kupa šampiona. Vasović prvi put da nije postigao pogodak u finalu ali ga je zato prvi put osvojio[4].

Ajaks je finalnu utakmicu Kupa šampiona igrao u sledećem sastavu:


2. jun 1971.
Finale Kupa šampiona
Holandija Ajaks 2-0 Grčka Panatanaikos Grad: London Vembli
Sudija: Džek Tejlor (Engleska)
Gledalaca: 90.000
Dajk Pogodak u 5 minutu 5'
Han Pogodak u 87 minutu 87'
(Reportaža)

Reprezentacija[uredi]

Vasović je za reprezentaciju Jugoslavije igrao u periodu od 1961. pa do 1966. godine. Za to vreme je odigrao 32 utakmice i postogao dva gola i jedan autogol.

Debi u reprezentaciji Jugoslavije, Vasović je imao na 18. juna 1966. godine na prijateljskoj utakmici u Beogradu protiv Maroka. Krajnji rezultat te utakmice je bio 3:2 za Jugoslaviju.

Svoj prvi gol za reprezentaciju Vasović je postigao 4. novembra 1962. godine, na kvalifikacionoj utakmici za evropsko prvenstvo, protiv Belgije održanoj u Beogradu. Krajnji rezultat je bio 3:2 za Jugoslaviju. Druga dva gola je dao Josip Skoblar. Svoj drugi gola za reprezentaciju Vasović je postigao 7. novembra 1965. na kvalifikacionoj utakmici za svetsko prvenstvo 1966. u Engleskoj, protiv Norveške. Krajnji rezultat je bio 1:1. Autogol je postigao 27. septembra 1964. godine na prijateljskoj utakmici protiv Austrije u Beču, kada je reprezentacija Jugoslavije izgubila sa 3:2.

Vasović sa reprezentacijom nije imao uspeha koliko na klupskom planu. Nije uspeo da učestvuje ni na jednom od velikih takmičenja, evropsko ili svetsko prvenstvo. Jedna od atraktivnijih utakmica na kojoj je igrao je bila utakmica koju je Jugoslavija igrala protiv reprezentacije Evrope. Utakmica je odigrana 23. septembra 1964. godine u Beogradu na stadionu JNA pred 20.000 gledalaca.


23. septembar 1964.
Prijateljska utakmica
Jugoslavija Jugoslavija 2-7 UEFA logo 2012.png Evropa Grad: Beograd Stadion JNA
Sudija: Godfrid Dinst (Švajcarska)
Gledalaca: 20.000
Kostić Pogodak u 31 minutu 31'
Galić Pogodak u 62 minutu 62'
(Statistika)[mrtva veza od December 2013] Zeler Pogodak u 22 minutu 22' Pogodak u 68 minutu 68'
Euzebio Pogodak u 24 minutu 24' (pen) Pogodak u 43 minutu 43' Pogodak u 52 minutu 52' Pogodak u 56 minutu 56'
Hose Avgusto Pogodak u 67 minutu 67'

Timske boje Timske boje Timske boje
Timske boje
Timske boje
 
Jugoslavija Reprezentacija Jugoslavije
Timske boje Timske boje Timske boje
Timske boje
Timske boje
 
UEFA logo 2012.png Reprezentacija Evrope
Jugoslavija:
GO 1 Jugoslavija Milutin Šoškić Zamenjen u 46 minutu 46'
OD 2 Jugoslavija Rudolf Belin
OD 3 Jugoslavija Fahrudin Jusufi
OD 4 Jugoslavija Vojislav Melić
OD 5 Jugoslavija Vasović
SR 6 Jugoslavija Milan Čop
SR 7 Jugoslavija Spasoje Samardžić Zamenjen u 65 minutu 65'
SR 8 Jugoslavija Slaven Zambata
NA 9 Jugoslavija Milan Galić
NA 10 Jugoslavija Bora Kostić
NA 11 Jugoslavija Josip Skoblar
Zamene:
GO 12 Jugoslavija Zlatko Škorić Ušao u igru u 46 minutu 46'
SR 13 Jugoslavija Zvezdan Čebinac Ušao u igru u 65 minutu 65'
Selektor:
Jugoslavija Ljubomir Lovrić
Evropa:
GO 1 Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika Lav Jašin
OD 2 Čehoslovačka Lala
OD 3 Čehoslovačka Pluškal
OD 4 Mađarska Meselj
OD 5 Nemačka Karl Hajnc Šnelinger
SR 6 Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika Voronjin
SR 7 Čehoslovačka Josef Masopust
SR 8 Portugalija Žoze Agusto
NA 9 Nemačka Uve Zeler
NA 10 Portugalija Euzebio
NA 11 Portugalija Simeš Zamenjen u 46 minutu 46'
Zamene:
NA 12 Mađarska Šandor Ušao u igru u 46 minutu 46'
Selektor:
Nemačka Helmut Šen

Trenerska karijera[uredi]

Po završetku aktivne igračke karijere, 1971. godine, Vasović prelazi u trenere. Prvo kao trener odlazi u svoj matični klub Partizan i preuzima ga u drugom delu fudbalske sezone 1971/72. Na kraju debitantske sezone sa Partizanom zauzima petu poziciju prvenstva. Sledeće sezone, 1972/73, opet nije uspešan, Partizan završava na četvrtom mestu. Vasović ostaje u Partizanu još pola sezone 1973/74 i posle preuzima Proleter iz Zrenjanina i francuski Angers iz Angersa u priodu od 1975. do 1976. godine. Posle u sezonama 1976/77 i 1978/79 preuzima Pari Sen Žermen, ali opet bez nekog većeg uspeha.[6], Etnikos iz Pireja (1983), Crvenu zvezdu (1986—1988), gde u sezoni 1986/87 zauzima treće mesto i u sezoni 1987/88 osvaja titulu šampiona Jugoslavije. Na kraju preuzima švajcarski klub FK Belinconu iz Belincone (1989) vodi ga jednu godinu i posle toga završava trenersku karijeru[7]Posle godine provedene u Švajcarskoj, Vasović se vraća u Beograd i započinje svoju pravničku karijeru koja mu je u stvari i bila osnovno zanimanje pored fudbala[traži se izvor od 03. 2014.].

Priznanja[uredi]

Vasović je i pored relativno kratke karijere osvojio toliko titula da retko koji fudbaler može sa time da se pohvali. Sa svakim od timova za koje je igrao je osvajao titule šampionata države.

Sa Partizanom je osvojio četiri šampionske titule Jugoslavije

Finale Kupa šampiona

Sa Crvenom zvezdom je osvojio jednu šampionsku titulu Jugoslavije

Sa Ajaksom je osvojio tri šampionske titule Holandije

Tri kupa Holandije:

Takođe je sa Ajaksom igrao u finalu holandskog kupa u sezoni 1967/68, gde su izgubili od Den Haga sa 2:1.[9]

Dva finala Kupa šampiona

Igračka statistika u FK Partizan[uredi]

Statistika sa Partizanovog sajta[traži se izvor od 03. 2014.]

Takmičenje Broj utakmica Broj golova
Prvenstvene 162 22
Internacionalne 43 7
Prijateljske 125 36
Kup Jugoslavije 12 1
Kup evropskih šampiona 15 3
Srednjoevropski Kup 8 4
Kup Oslobođenja Beograda 2 1
Ukupno 367 74

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]