Velike seobe Srba

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Velika seoba Srba se odnosi na dve povezane migracije stanovništva u 17. i 18. veku prilikom kojih je veliki broj Srba sa Kosova i Metohije i južnih krajeva prešao na sever, u oblasti Habsburške Monarhije (danas delovi Srbije - Vojvodine, Mađarske i Hrvatske) i naselio se u delovima habzburške Ugarske i Slavonije, kao i Vojne krajine.

Prva seoba Srba[uredi]

Paja Jovanović, Seoba Srba
Glavna teritorija koju su naselili Srbi tokom velike seobe 1693. godine (predstavljena plavom bojom)

Velika seoba Srba odigrala se početkom 1690. godine[1], tokom Velikog bečkog rata, koji je trajao od 1683. do 1699. godine i završio se mirom u Sremskim Karlovcima.

Savez hrišćanskih sila i Sveta liga (Sveto rimsko carstvo, Poljska, Rusija i Mletačka republika) ratovali su protiv Osmanskog carstva. Austrijska vojska je uspešno ratovala, oslobodila je Ugarsku, Srbiju i prodrla do Makedonije. Prilikom prolaska kroz Srbiju, Srbi su podigli ustanak i priključili se austrijskoj vojsci 1690. godine. Tada je Francuska napala Austriju, pa se austrijska vojska povukla iz Srbije na levu obalu Dunava i Save. Na čelu je bio Pećki patrijarh Arsenije III Čarnojević.

Godine 1690. u Beogradu je održan crkveno-narodni sabor. Srbi su postavili zahtev o nekom svom izabraniku, episkopu Isaiju Đakoviću i poslali su ga austrijskom caru Leopoldu I i tražili su od njega da da dozvoli da se nasele i da im garantuje crkveno-školsku autonomiju. Poslao im je povelju u kojoj im dozvoljava da se nasele sve do Budima i Komorana i garantovao im je crkveno-školsku autonomiju uz uslov da oni budu austrijski vojnici. Ovom poveljom je ozakonjen položaj Srba u Ugarskoj.[2]

Oko 37.000 srpskih porodica prešlo je u Austriju, što je najmanje 185.000 ljudi, a 360 sela je opustelo.[3]

Deo serija članaka o
Srbima
Serbian Cross.svg

Srpska kultura
Književnost · Muzika
Umetnost · Kinematografija
Kuhinja · Plemena
Narodna nošnja

Po regijima ili zemljama
(uključujući dijasporu)
Srbija (Vojvodina · Kosmet)
BiH (Srpska · FBiH) · Crna Gora
Hrvatska (Dalmacija) · Makedonija
Mađarska · Rumunija · Albanija
Slovenija · Grčka · Bugarska
Nemačka · Francuska · Austrija
Švajcarska · Kanada · SAD · Meksiko
Australija · Afrika · Rusija
Ukrajina · Engleska · Švedska
Argentina · Turska · Slovačka
Po gradovima
Beč · Budimpešta · Pariz
Vankuver · Čikago · Zagreb
Mostar · Sarajevo · Temišvar · Trst
Komoran
Podgrupe i srodni narodi
Bokelji · Bošnjaci · Bunjevci
Goranci · Janjevci · Krašovani
Makedonci ·Muslimani · Torlaci
Hrvati · Crnogorci · Šokci
Jugosloveni · Južni Sloveni

Srpske zemlje
Srbija (Vojvodina · Kosmet)
CG · BiH (RS · Brčko · FBiH)

Srpska pravoslavna crkva
Patrijarsi · Svetitelji
Ustrojstvo · Manastiri

Srpski jezici i narečja
srpski · srpskohrvatski
užički · romsko-srpski
staroslovenski · slavenosrpski
štokavski · torlački · šatrovački

Istorija · Vladari
Poreklo Srba

Proganjanje Srba
Srbofobija · Jasenovac
Nezavisna Država Hrvatska
Kragujevački oktobar

p  r  u


Druga seoba Srba[uredi]

Period austrijske vladavine potrajao je dve decenije (1718—1739). Naime, nakon novog austrijsko-turskog rata 1737—1739., Beogradskim mirom, Turska je povratila izubljene teritorije i ponovo je granica upostavljena na Savi i Dunavu, a Beograd je postao središte pašaluka. Ponovno uspostavljanje turske vlasti dovelo Druge velike seobe Srba. Plašeći se turske odmazde, Srbi su na čelu sa patrijarhom Arsenijem IV Jovanovićem krenuli u Austriju 1740. godine.[4] Turci su na razne načine pokušavali da pridobiju Srbe u Beogradskom pašaluku, zbog blizine granice i zbog toga su im davali razne privilegije. Pritisak na srpsko stanovništvo u pašaluku bio je znatno manjeg intenziteta nego u drugim delovima Turske, a i Čitlučenje je bilo manje izraženo u Beogardskom pašaluku. Druga velika seoba Srba je po broju iseljenika i posledicama znatno manja.

Posledice[uredi]

Posledica Velike seobe je pustošenje srpskih naselja u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji i trajno preseljavanje stanovništva u Austriju, na područje današnje Mađarske i Vojvodine. Odliv stanovništva je bio toliki da je većina sela zarasla u šumu, tako da je deo centralne Srbije dobio naziv Šumadija.

Usled ovih seoba broj srpskih stanovništva na Kosovu i Metohiji se drastično smanjio. [5][6] Nakon srpskih seoba, Albanci iz planinskih područja Malesije se spuštaju u plodne i opustele doline Metohije. [7][8] Nakon migracija, srpski etnički centar se seli iz starih područja Raške, Stare Srbije, Kosova i Metohije u Vojvodinu, a kasnije i u Šumadiju. Neposredno posle seobe među iseljenicima je zavladala glad i epidemija tako da je veliki broj iseljenika ubrzo preminuo.

O ovim događajima najviše je sačuvano tekstova koje su napisali monasi koji su učestvovali u Seobi, budući da su oni bili jedni od retkih pismenih Srba toga vremena.

Evo kako o ovim događajima piše monah Atanasije Srbin:

  • O opusteloj zemlji

I tako kroz deset godina, od tog ljutog rata, mnogoplodna i mnogonarodna zemlja srpska zapuste sva, i gradovi svi i sela sva zapusteše, i manastiri carski veliki i crkve krasne pisane zlatom zapusteše, i žrtvetici i oltari sveti, gde se prinosaše beskrvna žrtva, tamo sada divlje zveri i nečiste plode se.

  • O Epidemiji

I ležahu leševi pomrlih ljudi srpskih po svima ulicama velikog Beograda, i po svima zemljištima njegovim, po svima putevima njegovim ležahu mrtvi. I ne beše onih koji pogrebavaju. A koji živi hodahu, ne beše u njih izgleda ni krasote ljudske, no behu pocrneli od gladi, i lica njihova behu pocrnela kao lice Etiopa. I tako skončaše i ne osta deseti deo ljudi. Oni koji su ostali izbegoše od svoje zemlje i ostaviše je svu pustu.

Reference[uredi]

  1. ^ Ћирковић, Сима М. (2004). „5 - Настајање модерног хришћанског друштва“ (на српски). Срби меџу европским народима. Equilibrium. стр. 150. 
  2. ^ „Archives in Sremski Karlovci“ (PDF) Приступљено 30. 1. 2014.. 
  3. ^ „Несторовић Милош: ЕТНОДЕМОГРАФСКИ ПРОБЛЕМИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, pp. 176“. Scindeks-clanci.nb.rs Приступљено 30. 1. 2014.. 
  4. ^ Čitanka prvog Srpskog ustanka, mart 2006., Izdavač: ‘‘NIP Dečje novine - Izdavačka delatnost d. o. o.‘’
  5. ^ „Microsoft Word - SADRZAJ.doc“ (PDF) Приступљено 30. 1. 2014.. 
  6. ^ http://www.promacedonia.org/serb/cvijc/cvijic_balkansko_poluostrvo_1.pdf
  7. ^ Enciklopedija Jugoslavije, 2. izd, ćirilicom, str. 68.
  8. ^ Vojna enciklopedija, Beograd, 1972., knjiga četvrta, pp. 655.

Literatura[uredi]

  • Velika Seoba, Ljubisav Andrić, Beogradski izdavačko-grafičarski zavod, Beograd 1990.
  • Ћирковић, Сима М. (2004). „5 - Настајање модерног хришћанског друштва“ (на српски). Срби меџу европским народима. Equilibrium. стр. 150. 

Spoljašnje veze[uredi]