Veliki medved (sazvežđe)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sazvežđe
{{{ime}}}
[[Spisak zvezda u sazvežđu {{{ime}}}]]
Latinsko imeUrsa Major
SkraćenicaUMa
GenitivUrsae Majoris
Simbolizujevelikog medveda
Rektascenzija10.67
Deklinacija+55.38
Površina1280 sq. deg. (3)
Najsjajnija zvezdaε UMa (Alioth) (1.76m)
Meteorski rojeviAlfa Ursa Majoridi, Leonidi-Ursidi
Susedna
sazvežđa
Vidljivo u rasponu +90° i −30°.
U najboljem položaju za posmatranje u 21:00 čas u aprilu.

Veliki medved (lat. Ursa Major) je jedno od najvećih sazvežđa na severnoj nebeskoj hemisferi (zauzima 1280 kvadratnih stepeni). Ovo sazvežđe je na našem području cirkumpolarno (ne zalazi za horizont zbog svoje blizine severnom nebeskom polu). Veliki medved obuhvata 149 golim okom vidljivih zvezda. Alfa Velikog medveda je zvezda Dubhe, dok je najsjajnija zvezda Aliot, ε Velikog medveda, što je posledica Bajerovo označavanja duž asterizma Velika kola. Od sedam najsjajnijih zvezda, koje čine najsjajniji deo (kod nas poznat kao Velika kola), njih pet se nalaze u istoj zvezdanoj struji (beta (Merak), gama, delta, epsilon i zeta). Poznata planetarna maglina M 97 se takođe nalazi u granicama ovog sazvežđa. Veliki medved obuhvata i veliki broj drugih nebeskih objekata.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Veliki medved pokriva 1279,66 kvadratnih stepeni ili 3,10% ukupnog neba, što ga čini trećim po veličini sazvežđem. Godine 1930. Ežen Delport je postavio svoje zvanične granice sazvežđa Međunarodne astronomske unije (IAU), definišući ga kao 28-strani nepravilan poligon. U ekvatorijalnom koordinatnom sistemu, sazvežđe se proteže između koordinata desne ascenzije od 08h 08.3m i 14h 29.0m i koordinata deklinacije od +28,30° i +73,14°.[1] Veliki medved se graniči sa osam drugih sazvežđa: Drako na severu i severoistoku, Volar na istoku, Lovački psi na istoku i jugoistoku, Berenikina kosa na jugoistoku, Lav i Mali Lav na jugu, Ris na jugozapadu i Žirafa na severozapadu. Skraćenicu sazvežđa od tri slova „UMa“ usvojila je IAU 1922. godine.[2]

Svojstva[uredi | uredi izvor]

Asterizmi[uredi | uredi izvor]

Sazvežđe Velikog medveda kakvo se može videti golim okom.

Obrisi sedam sjajnih zvezda Velikog medveda čine asterizam poznat kao „Veliki medved“ u Sjedinjenim Državama i Kanadi, dok se u Ujedinjenom Kraljevstvu[3] naziva Plug[4] ili (istorijski) Čarlsova kola.[5] Šest od sedam zvezda su druge magnitude ili više, i čine jedan od najpoznatijih obrazaca na nebu.[6][7] Kako mnoga njegova uobičajena imena aludiraju, kaže se da njegov oblik podseća na kutlaču, poljoprivredni plug ili zaprežna kola. U kontekstu Velikog medveda, ove zvezde se obično crtaju tako da predstavljaju zadnje noge i rep Velikog medveda. Počevši od „kutlače” i protežući se u smeru kazaljke na satu (na istok na nebu) kroz ručku, ove zvezde su sledeće:

  • α Veliki medved, poznat po arapskom imenu Dubhe („medved“), koji je sa magnitudom od 1,79 35. najsjajnija zvezda na nebu i druga najsjajnija zvezda Velikog medveda.
  • β Veliki medved, nazvan Merak („nedra medveda“), sa magnitudom od 2,37.
  • γ Veliki medved, poznat kao Fekda („butina“), sa magnitudom od 2,44.
  • δ Veliki medved, ili Megrez, što znači „koren repa“, što se odnosi na njegovu lokaciju kao presek tela i repa medveda (ili kutlače i drške).
  • ε Veliki medved, poznat kao Aliot, ime koje se ne odnosi na medveda već na „crnog konja“, ime je iskvareno iz originala i pogrešno dodeljeno Alkoru sa sličnim imenom, binarnom pratiocu Mizara golim okom.[8] Aliot je najsjajnija zvezda Velikog medveda i 33. najsjajnija na nebu, sa magnitudom od 1,76. Takođe je najsjajnija od hemijski neobičnih Ap zvezda, magnetnih zvezda čiji su hemijski elementi ili iscrpljeni ili pojačani, i izgleda da se menjaju kako se zvezda rotira.[8]
  • ζ Veliki medved, Mizar, druga zvezda sa kraja ručke Velikog medveda, i četvrta najsjajnija zvezda u sazvežđu. Mizar, što znači „pojas”, formira čuvenu dvostruku zvezdu, sa svojim optičkim pratiocem Alkorom (80 Veliki medved), koje su Arapi nazvali „konjem i jahačem”.
  • η Veliki medved, poznat kao Alkaid, što znači „kraj repa“. Sa magnitudom od 1,85, Alkaid je treća najsjajnija zvezda Velikog medveda.[9][10]

Druge zvezde[uredi | uredi izvor]

Još jedan asterizam poznat kao „Tri skoka gazele“[11] je prepoznat u arapskoj kulturi. To je niz od tri para zvezda koji se nalaze duž južne granice sazvežđa. Od jugoistoka ka jugozapadu, „prvi skok“, koji obuhvata ν i ξ Velikog medveda (Alula Borealis i Australis, respektivno); „drugi skok“, koji obuhvata λ i μ Velikog medveda (Tania Borealis i Australis); i „treći skok“, koji obuhvata ι i κ Velikog medveda (Talita Borealis i Australis respektivno).

W Veliki medved je prototip klase kontaktnih binarnih promenljivih zvezda i kreće se između 7,75m i 8,48m.

47 Veliki medved je zvezda slična Suncu sa sistemom od tri planete.[12] 47 Veliki medved b, otkriven 1996. godine, kruži svakih 1078 dana i 2,53 puta je veći od mase Jupitera.[13] 47 Veliki medved c, otkrivena 2001. godine, kruži svakih 2391 dan i 0,54 puta je veća od mase Jupitera.[14] 47 Ursae Majoris d, otkrivena 2010. godine, ima neizvestan period, koji leži između 8907 i 19097 dana; ona je 1,64 puta veća od mase Jupitera.[15] Zvezda je magnitude 5,0 i udaljena je približno 46 svetlosnih godina od Zemlje.[12]

Zvezda TYC 3429-697-1 (9h 40m 44s 48° 14′ 2″), koja se nalazi istočno od θ Velikog medveda i jugozapadno od „Velikog medveda“) priznata je kao državna zvezda Delavera, i neformalno je poznata kao Delaverski dijamant.[16]

Objekti dubokog neba[uredi | uredi izvor]

Nekoliko svetlih galaksija nalazi se u Velikom medvedu, uključujući par Mesije 81 (jedna od najsjajnijih galaksija na nebu) i Mesije 82 iznad medvedove glave, i galaksija Vrtetica (M101), spirala severoistočno od η Velikog medveda. Spiralne galaksije Mesije 108 i Mesije 109 se takođe nalaze u ovom sazvežđu. Svetla planetarna maglina Sova (M97) može se naći duž dna posude Velikog medvjeda.

M81 je gotovo licem okrenuta spiralna galaksija udaljena 11,8 miliona svetlosnih godina od Zemlje. Kao i većina spiralnih galaksija, ima jezgro koje se sastoji od starih zvezda, sa krakovima ispunjenim mladim zvezdama i maglinama. Zajedno sa M82, deo je galaktičkog jata najbližeg Lokalnoj grupi.

M82 je skoro rubna galaksija koja je u gravitacionoj interakciji sa M81. To je najsjajnija infracrvena galaksija na nebu.[17] SN 2014J, očigledna supernova tipa Ia, primećena je u M82 21. januara 2014. godine.[18]

M97, takođe nazvana i maglina Sova, planetarna je maglina udaljena 1.630 svetlosnih godina od Zemlje; ima magnitudu od približno 10. Otkrio ju je 1781. Pjer Mešen.[19]

M101, takođe nazvana galaksija Pinvil, spiralna je galaksija okrenuta licem na 25 miliona svetlosnih godina od Zemlje. Otkrio ju je Pjer Mešen 1781. Njeni spiralni krakovi imaju regione sa velikim formiranjem zvezda i imaju jaku ultraljubičastu emisiju.[17] Ima integrisanu magnitudu od 7,5, što je čini vidljivom u dvogledima i u teleskopima, ali ne i golim okom.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ursa Major, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Arhivirano iz originala 5. 6. 2013. g. Pristupljeno 16. 8. 2019. 
  2. ^ „The Constellations”. Arhivirano iz originala 2013-07-08. g. Pristupljeno 2019-06-07. 
  3. ^ „Charles' Wain”. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 23. 11. 2017. 
  4. ^ Reader's Digest Association (avgust 2005). Planet Earth and the Universe. Reader's Digest Association, Limited. ISBN 978-0-276-42715-2. Arhivirano iz originala 2021-04-15. g. Pristupljeno 2016-11-07. 
  5. ^  Ripley, George; Dana, Charles A., ur. (1879). „Charles's Wain”. The American Cyclopædia. 
  6. ^ André G. Bordeleau (22. 10. 2013). Flags of the Night Sky: When Astronomy Meets National Pride. Springer Science & Business Media. str. 131—. ISBN 978-1-4614-0929-8. Arhivirano iz originala 15. 4. 2021. g. Pristupljeno 7. 6. 2019. 
  7. ^ James B. Kaler (28. 7. 2011). Stars and Their Spectra: An Introduction to the Spectral Sequence. Cambridge University Press. str. 241—. ISBN 978-0-521-89954-3. Arhivirano iz originala 15. 4. 2021. g. Pristupljeno 7. 6. 2019. 
  8. ^ a b Jim Kaler (2009-09-16). „Stars: "Alioth"”. Arhivirano iz originala 2019-12-11. g. Pristupljeno 2019-06-07. 
  9. ^ Mark R. Chartrand (1982). Skyguide, a Field Guide for Amateur Astronomers. Golden Press. Bibcode:1982sfga.book.....C. ISBN 978-0-307-13667-1. Arhivirano iz originala 2021-04-15. g. Pristupljeno 2019-06-07. 
  10. ^ Ridpath, at p. 136.
  11. ^ „Ursa Major & Ursa Minor”. Winter Sky Tour. Arhivirano iz originala 2012-12-19. g. 
  12. ^ a b Levy 2005, str. 67.
  13. ^ „Planet 47 Uma b”. The Extrasolar Planet Encyclopaedia. Paris Observatory. 11. 7. 2012. Arhivirano iz originala 19. 10. 2012. g. Pristupljeno 15. 7. 2012. 
  14. ^ „Planet 47 Uma c”. The Extrasolar Planet Encyclopaedia. Paris Observatory. 11. 7. 2012. Arhivirano iz originala 14. 9. 2012. g. Pristupljeno 15. 7. 2012. 
  15. ^ „Planet 47 Uma d”. The Extrasolar Planet Encyclopaedia. Paris Observatory. 11. 7. 2012. Arhivirano iz originala 19. 10. 2012. g. Pristupljeno 15. 7. 2012. 
  16. ^ „Delaware Facts & Symbols – Delaware Miscellaneous Symbols”. delaware.gov. Arhivirano iz originala 2019-03-28. g. Pristupljeno 2019-06-07. 
  17. ^ a b Wilkins, Jamie; Dunn, Robert (2006). 300 Astronomical Objects: A Visual Reference to the Universe (1st izd.). Buffalo, New York: Firefly Books. ISBN 978-1-55407-175-3. 
  18. ^ Cao, Y; Kasliwal, M. M; McKay, A; Bradley, A (2014). „Classification of Supernova in M82 as a young, reddened Type Ia Supernova”. The Astronomer's Telegram. 5786: 1. Bibcode:2014ATel.5786....1C. 
  19. ^ Levy 2005, str. 129–130.
  20. ^ Seronik, Gary (jul 2012). „M101: A Bear of a Galaxy”. Sky & Telescope. 124 (1): 45. Bibcode:2012S&T...124a..45S. 

Literatrua[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Veliki medved na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велики_медвед_(сазвежђе)&oldid=27556247”