Veslanje (sport)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Веслање)

Dubl sklul
Žene, jednosed, finale

Veslanje je pojedinačni i ekipni sport na vodi, u kojem pojedinac ili više njih koji se nalaze u čamcu pokreću čamac u kojem sede snagom svojih mišića preko poluga koja se zovu veslima.[1] Vesla su dugačke poluge koja na jednom kraju imaju rukohvat, dok drugi kraj koji je širi i pljosnatiji (lopata) ulazi u vodu. Veslačka takmičenja zovu se regate. Veslanje je standardni olimpijski sport, a vrlo je popularan i kao akademski sport, posebno raširen na univerzitetima u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD.

Veslanje je jedan od najstarijih olimpijskih sportova. Iako je bilo na programu za igre 1896. godine, trke se nisu održale zbog lošeg vremena.[2] Muški veslači se takmiče od Letnjih olimpijskih igara 1900. Žensko veslanje je uvršteno u olimpijski program 1976. Danas postoji četrnaest klasa čamaca koji se takmiče na Olimpijskim igrama.[3] Pored toga, upravno telo ovog sporta, Svetska veslačka federacija, održava godišnje Svetsko prvenstvo u veslanju sa dvadeset i dve klase čamaca.

Na šest kontinenata, 150 zemalja sada ima veslačke federacije koje učestvuju u ovom sportu.[4] Glavna domaća takmičenja održavaju se u dominantnim veslačkim nacijama i uključuju trku čamaca i kraljevsku regatu Henli u Ujedinjenom Kraljevstvu, Prvenstvo Australije u veslanju u Australiji, regatu Harvard-Jejl i glavnu Čarlsovu regatu u Sjedinjenim Državama, i kraljevsku kanadsku Henli regatu u Kanadi. Mnoga druga takmičenja često postoje za trke između klubova, škola i univerziteta u svakoj naciji.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Eksponat iz arheološkom muzeja

Veslanje je poznato još od najstarijih vremena. Kinezi su prvi upotrebljavali duge čamce na rekama i jezerima, a Grci su priređivali veslačka takmičenja još na Panatenejskim i Istmijskim igrama. Prva zabelžena veslačka takmičenja su održana još 1315. godine u Veneciji. Kao sport veslanje se pojavilo u Engleskoj u XVIII veku. Prva trka „šesteraca.“ održana je u Londonu 1715.

Moderni veslački sport nastao je u gradiću Henliju na Temzi nedaleko od Londona. Prva henlijevska veslačka regata održana je 1826. Najpoznatija veslačka regata, ona između univerziteta Oksford i Kembridž počinje svoju istoriju 1829. godine i traje sve do danas. Međunarodna veslačka federacija FISA (Fédéeration Internationale des Sociétés d‘Aviron) osnovana je u Torinu 1892, a već 1893. održano je Prvo Evropsko prvenstvo, koje od tada održava svake godine.. Žene su se priključile od 1954. Od 1962. u nepravilnim razmacima održava se i prvenstvo sveta. za muške, od 1974. i za žene. Veslanje nije bilo na programu prvih Olimpijskih igara 1896. ali već u Parizu 1900. je uvršteno u program i od tada je prisutno na svim dosadašnjim letnjim igrama u muškoj, a od 1976. i u ženskoj konkurenciji.

Egipatski pogrebni natpis iz 1430. p. n. e. beleži da je ratnik Amenhotep (Amenofis) II takođe bio poznat po svojim veštinama veslanja, iako među naučnicima postoje neslaganja oko toga da li je u starom Egiptu bilo takmičenja u veslanju.[5] U Eneidi, Vergilije pominje veslanje koje je bilo deo pogrebnih igara koje je Eneja priredio u čast svog oca.[6] U 13. veku, venecijanski festivali zvani regate uključivali su između ostalog i trke čamaca.[7]

Prve poznate „moderne“ veslačke trke počele su od takmičenja između profesionalnih vodenjaka u Ujedinjenom Kraljevstvu koji su pružali trajektne i taksi usluge na reci Temzi u Londonu. Nagrade za opklade su često nudili Londonski cehovi i livrejske kompanije ili bogati vlasnici kuća pored reke.[6] Najstarija preživela takva trka, Dogetov kaput i bedž, prvi put se održala 1715. godine i još uvek se održava svake godine od Londonskog mosta do Čelsija.[8] Tokom 19. veka ove trke su postale brojne i popularne, privlačeći velike mase. Nagradne utakmice među profesionalcima na sličan način su postale popularne na drugim rekama širom Velike Britanije u 19. veku, posebno na Tajnu. U Americi, najranija poznata trka datira iz 1756. godine u Njujorku, kada je petaoger pobedio kitolovački čamac sa Kejp Koda u trci.[9]

Amatersko takmičenje u Engleskoj počelo je krajem 18. veka. Dokumentovani dokazi iz ovog perioda su retki, ali je poznato da su 1790-ih postojali Klub čamaca Monarh na Iton koledžu i Ajsis klub iz Vestminsterske škole. Star klub i Arou klub u Londonu za gospodske amatere takođe su postojali pre 1800. Na Univerzitetu u Oksfordu trke su prvi put organizovane 1815. godine kada su brodski klubovi Brasenos koledža i Isus koledža imali prvu godišnju trku[10] dok su u Kembridžu prve zabeležene trke bile su 1827. godine.[11] Brasenos je pobedio Isusa sa Univerziteta Oksford i osvojio prvu titulu čelnika reke; dva kluba tvrde da su najstariji lađarski klubovi na svetu. Trka čamcima između Oksfordskog univerziteta i Univerziteta Kembridž prvi put je održana 1829. godine i bila je drugi međukolegijski sportski događaj (nakon prvog Varsiti kriket meča dve godine ranije). Interesovanje za prvu trku čamaca i naredne mečeve dovelo je do toga da grad Henli na Temzi počne da bude domaćin godišnje regate 1839.[12]

Discipline u veslanju[uredi | uredi izvor]

Veslački čamci su često menjali oblik i konstrukciju. Tako su npr. prva pomična sedišta u čamcu koja su upotrebljena 1896. izazvala velike promene u tehnici veslanja. Postoje dve vrste čamaca i predstavljaju dve veslačke forme: rimen i skul. U rimenu, svaki veslač vesla jednim veslom (dužine oko 3,8 metara), dok u skulu vesla sa dva vesla (svako dužine oko 3 metra. Na engleskom se za čamac često upotrebljava izraz shell (školjka, ljuska, kostur ) i to zbog toga jer mu je oplata često tanka svega nekoliko milimetara da bi se postigla što manja masa. Ovi čamci su i vrlo dugi i dok su oni takmičarski često uski koliko je kod to moguće, čamci za trening ili rekreaciju mogu biti i nešto širi.

Svaki je veslač leđima okrenut smeru kretanja čamca i sila se proizvodi sinhronizovanim kretanjem veslačevih nogu, trupa i ruku preko vesla na vodu. Veslač sedi na pokretnom sedištu koje se pomera na dve paralelne šine.

Svako veslo leži u „viljušci“ U-oblika pričvršćenoj na metalnoj osovini koja je napravljena od metalnih cevi i čvrsto je pričvršćena na trup čamca. Izuzetak su neki evropski rekreativni čamci kod kojih je viljuška direktno postavljena na valobran.

Tipovi veslačkih čamaca dalje su podeljeni prema broju veslača u njima.

Rimen čamci (svaki veslač jedno veslo)[uredi | uredi izvor]

Ovi čamci mogu imati kormilara - lice koje upravlja čamcem pomoću kormila i podstiče veslače.

Uz naziv čamca navedena je i oznaka (simbol) za svaki čamac kao i dimenzije.

  • Dvojac s kormilarom, oznaka 2+. Dva rimen veslača i kormilar. Dvojci su dugi 12 metara i teški 30-tak kg.
  • Dvojac bez kormilara, oznaka 2-. Dva rimen veslača bez kormilara.
  • Četverac s kormilarom, oznaka 4+. Četiri rimen veslača i kormilar. Četverci su dugi 14 metara i teški 50-tak kg.
  • Četverac bez kormilara, 4-. Četiri rimen veslača bez kormilara.
  • Osmerac, 8+ Osam rimen veslača s kormilarom. Osmerac je dug oko 16 metara i težak oko 100 kg.

Upravljanje u čamcima bez kormilara (dvojac i četverac) je ostvareno preko kormila koje je sistemom sajli povezano za nogare jednog od veslača (nogari su uporište na kojem su pričvršćena veslačeva stopala ).

Skul čamci (svaki veslač dva vesla)[uredi | uredi izvor]

Samo retko ovi čamci imaju kormilara. Upravljanje se najčešće ostvaruje primenom veće sile na veslo s jedne strane čamca. Ruke se ukrštaju, najčešće leva iznad desne, tokom ciklusa zaveslaja, i najčešće je leva ispred desne u kretanju.

  • Skif ili samac (1 X) Jedan veslač - skuler. Skif je dug oko 8 m i širok 30-tak cm. Takmičarski čamci mogu biti i lakši od 14 kg. Kraće i šire izrade se često vide kao skifovi za rekreaciju.
  • Dubl skul (2X) Dva skulera. Većina dublova se mogu iskoristiti i kao dvojci bez, kormilara uz prepravku dela za rimen vesla. Ako se upotrebljava kao dvojac, obično se dodaje i kormilo. Postoje i verzije dublova za rekreaciju.
  • Četverac skul (4X) Četiri skulera. Engleski izraz je često "Quad". Obično ima kormilo slično kao četverac bez kormilara, a uz prepravke za rimen vesla može se koristiti i kao četverac bez kormilara.
  • Osmerac skul (8X) Osam skulera. Ovo je vrlo retka varijanta, iako se upotrebljava u Velikoj Britaniji, prvenstveno u trkama mlađih kategorija, kod kojih nije dozvoljeno rimen veslanje.

Kategorije po masi[uredi | uredi izvor]

Prema telesnoj masi veslači se dele u dve kategorije:

  • teški veslači (heavyweight, HWT) i
  • laki veslači (lightweight, LWT).
  • Laki veslači (M LWT). Za posade lakih veslača, 72,5 kg je pojedinačni maksimum, dok prosek mase posade u čamcu ne sme biti veći od 70 kg.
  • Lake veslačice (W LWT). Pojedinačni maksimum za veslačice je 59 kg, a prosek mase posade u čamcu ne sme preći 57 kg. U SAD, žene imaju samo pojedinačni maksimum, dok na prosek mase nema ograničenja.

Takmičarski čamac se obično proizvodi imajući u vidu težinsku kategoriju koja će ga koristiti. Sve donedavno, na Olimpijskim igrama su bile zastupljene samo kategorije teških veslača, ali su od 1996. godine uvedene i discipline za lake veslače, i to LM2x, LM4- i LW2x.

Olimpijske i neolimpijske discipline[uredi | uredi izvor]

Trenutno je u olimpijskom programu samo deo veslačkih disciplina. Razlog je potreba da se broj takmičara na Olimpijskim igrama drži u dogovorenim granicama.

  • Olimpijske discipline
    • muški: M1x (skif), M2- (dvojac bez kormilara), M4- (četverac bez kormilara), M2x (dubul skul), M4H (četverac skul), M8+ (osmerac)
    • žene: W1x (skif), W2- (dvojac bez kormilara), W2x (dubul skul), W4x (četverac skul), M8+ (osmerac)
    • laki veslači: LM2x (laki dubul skul), LM4- (laki četverac bez kormilara)
    • lake veslačice: LW2x (laki dubul skul)
  • Neolimpijske discipline (prisutne na Svetskim prvenstvima u veslanju ali ne i na Olimpijskim igrama)
    • muški: M2+ (dvojac s kormilarom), M4+ (četverac s kormilarom)
    • žene: W4- (četverac bez kormilara)
    • laki veslači: LM1x (laki skif), LM2- (laki dvojac bez kormilara), LM4H (laki četverac skul ), LM8+ (laki osmerac)
    • lake veslačice: LW1x (laki skif), LW4x (laki četverac skul)

Veslačka takmičenja[uredi | uredi izvor]

Uobičajene dužine staze[uredi | uredi izvor]

Trke su odvojene po kategorijama: muški (M), žene (W), teški veslači (HWT) i laki veslači (LWT) itd. koje su zatim podeljene po disciplinama 8+, 4+, 1x, 2x itd. Na tipičnoj regati mogu se videti različite trke najavljene kao M8+, W8+, M4+ pa tako dalje do npr. M1x i W1x. Mogu postojati i odvojene trke lakih i teških veslača koje tada uključuju kontrolno vaganje lakih neko vreme pre starta. Postoje i podele po iskustvu (škola veslanja, takmičari), po uzrastu (pioniri, kadeti, juniori, seniori) Takođe na svetskim i evropskim takmičenjima postoje seniori do 23 godine( seniori 'be'- mlađi seniori).

Standardna (olimpijska) dužina staze je 2000 m (poželjno u pravcu) i najčešće ima šest čamaca koji se takmiče u odvojenim stazama koje mogu ali i ne moraju biti odvojene bovama. Prvi put su staze na nekom veslačkom takmičenju odvojene bovama na Olimpijskim igrama 1960. u Rimu. Ta takmičenja se održavala na jezeru Albano, nedaleko od Rima, pa se tako u veslačkom žargonu uobičajeno da se otada svaka veslačka staza podeljena bovama naziva „Albano staza“. Veslačke trke traju od 5,5 do 8,5 minuta, zavisno od discipline, vremenskih uslova, toku vode te psihičkom stanju, iskustvu i fizičkoj spremnosti veslača. FISA prati i najbolja postignuta vremena (svetske rekorde u veslanju) na službenim takmičenjima na deonici od 2000 m.

Neke trke odvijaju se na stazi od 1000 m za starije takmičare (Masters) i na 1.500 metara za mlađe kategorije. Startna procedura je opisana u sledećem poglavlju. Takođe, postoje tzv. meč trke sa samo po dva čamca sistemom eliminacije. Taj sistem se koristi na čuvenoj Henley Royal Regatta u Engleskoj.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 42. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „International Olympic Committee – History of rowing at the Olympic games” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 8. 9. 2015. g. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  3. ^ „The Tokyo 2020 Olympic Games rowing programme announced”. worldrowing.com. 12. 6. 2017. Arhivirano iz originala 11. 9. 2019. g. Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  4. ^ „FISA - worldrowing.com”. www.worldrowing.com. Arhivirano iz originala 23. 6. 2017. g. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  5. ^ „The Ancient Egyptian Rowing Stroke: Propelling the Boats of Gods and Men”. Hear The Boat Sing (na jeziku: engleski). 2018-03-02. Pristupljeno 2021-04-08. 
  6. ^ a b Burnell, Richard; Page, Geoffrey (1997). The Brilliants: A History of the Leander Club. Leander Club. ISBN 978-0-9500061-1-6. 
  7. ^ „Online Etymology Dictionary”. Arhivirano iz originala 2007-10-15. g. Pristupljeno 2006-12-23. 
  8. ^ „Doggett's Coat & Badge Race”. Guildhall Library Manuscripts Section. Arhivirano iz originala 2006-09-28. g. Pristupljeno 2006-12-23. 
  9. ^ „Historical context of the beginnings of rowing at Penn”. Arhivirano iz originala 2008-08-08. g. Pristupljeno 2007-01-25. 
  10. ^ „A History of Oxford College Rowing”. Arhivirano iz originala 2007-04-10. g. Pristupljeno 2007-01-17. 
  11. ^ „The History of the Penn Athletic Club Rowing Association”. Arhivirano iz originala 2010-06-20. g. Pristupljeno 2007-01-17. 
  12. ^ Burnell, Richard (1989). Henley Royal Regatta: A celebration of 150 years. William Heinemann. ISBN 978-0-434-98134-2. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Веслање_(спорт)&oldid=27553049”