Baba Vanga
Baba Vanga | |
|---|---|
| Puno ime | Vangelija Pandeva Gušterova |
| Datum rođenja | 31. januar 1911. |
| Mesto rođenja | Strumica Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 11. avgust 1996. (85 god.) |
| Mesto smrti | Sofija Bugarska |
Vangelija Dimitrova (devojačko Pandeva, muževljevo Gušterova, a posle smrti Dimitrova; 31. januar 1911 — Sofija, 11. avgust 1996) je bila bugarska proročica.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Evangelija[1] je rođena u Strumici 1911. godine. U prevodu sa grčkog njeno ime znači „nosilac radosnih vesti”. Njen otac Pande Surčev bio je siromašni seljak, koji je teško ishranjivao porodicu. Majka Paraskeva umrla kada je Vanga imala tri godine. Otac je 1914. godine otišao u rat, mobilisan od strane bugarske vojske. Dok otac bio odsutan brigu o njoj je vodila požrtvovana komšinica Asanica. Na završetku rata otac se vratio živ i uskoro se ponovo ženio sa Tankom Georgijevom, devojkom iz Strumice. Njihov život se nastavio u novoj Kraljevini SHS, pod koju je nakon razgraničenja potpala Strumica.
Slepilo[uredi | uredi izvor]
Godine 1923. porodica se zbog oskudice u hrani preselila u mesto Novo Selo (Novo Selo), na drumu ka Petriču, gde je živeo stric Kostadin. Oslepela je iznenada Vanga u svojoj 12. godini, a to je bilo za vreme jedne stravične oluje. Silan vetar koji je rušio sve pred sobom, obrušio se na decu, koja su se vraćala sa izvora „Hanska česma”. Vihor je kroz vazduh odbacio daleko malu Vangu, noseći je kao slamku. Pri padu ona se povredila, od udaraca u telo i glavu. Kad se nevolja smirila, našli su je povređenu, gotovo zatrpanu u gomili prašine i peska. Bolela ju je jako glava, a oči od silne nečistoće, nije mogla da otvori. Oči su joj od tad zauvek ostale zatvorene, a kapci slepljeni. Lekari kod kojih su išli, nisu joj mogli pomoći. Navodno, dve operacije u Skoplju i jedna u Beogradu nisu imale nikakvog efekta. Na savet komšija poslali su 1926. godine slepu devojčicu Vangu u „Dom za slepe” u Zemunu, gde je provela dve godine. Bugarka je u Dom upisana pod srpskim imenom i prezimenom, kao Anđelija Tasić.[2] U tom pansionu za slepe, osnovanom 1917. godine u Bizerti[3] (a prenetom 1919. u Zemun, u zgradu bivše kasarne), Vanga se obrazovala i formirala svoju izuzetnu ličnost. Tu je upoznala i ljubav svog života, jednog slepog mladića Bugarina. Međutim, otac je došao po nju iznenada 1928. godine, i odveo nazad kući u Strumicu; prekinuo je grubo Vangine snove, o mladalačkoj ljubavnoj sreći. Nakon smrti maćehe Tanke (umrla na porođaju), od nje se očekivalo, iako je bila slepa i mlada, da vodi brigu i podiže svoju maloletnu braću i sestru. Već tada vidovita Vanga uspešno je vodila domaćinstvo (čak i šila sa koncem) do Drugog svetskog rata.
Proročica[uredi | uredi izvor]
Stari otac Pande umro je 1940. godine. Vanga je tada pala u veliki trans, tokom kojeg je puno proročanstava izgovorila. Posle udaje za tada bugarskog vojnika Dimitrija Gušterova 1942. godine, nastanila se u bugarskom gradu Petriču. U braku sa siromašnim Mitkeom nije imala dece. Vanga je zato usvojila siročiće Dimitrija i Violetu. Muž Dimitrije umro je 1962. godine od posledica alkoholizma; lečio je alkoholom bol u trbuhu. Proročica Vanga je od 1967. godine pod pritiskom vlasti „radila” kao državni službenik; donosila je velike legalne prihode bugarskoj državi. Vanga je inače od tada primala posetioce u jednoj kućici u selu Rupite, nekoliko kilometara udaljenog od Petriča.
Slepa proročica je predvidela neke bitne događaje: bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine, smrt bugarskog cara Borisa koji ju je posetio godinu dana pre svoje smrti, zemljotres u Skoplju, smrt Staljina, otmicu italijanskog premijera Alda Mora, tačan datum smrti svoga muža.
Smatra se da je oko milion ljudi od nje tražilo pomoć. Umrla je 1996. godine i sahranjena pored crkve Svete Petke, u selu Rupite, uz prisustvo predsednika Bugarske. Tu se sada nalazi pravoslavni manastir. Navodno su neki naučnici tražili da ispitaju njen mozak, što je njena sestra Ljupka odbila. U njenoj kući se sada nalazi muzej, otvoren maja 2008. godine.[4]
