Википедија:Autobiografija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Smernice o značaju

Pragovi značaja

Drugo


  • Iznesite mišljenje ovde

Trebalo bi da sačekate da drugi napišu članak o predmetima sa kojima ste lično u vezi. Ovo se odnosi na članke o Vama, Vašim postignućima, Vašim poslovima, Vašim izdanjima, Vašem Mrežnom mestu, Vašim rođacima i svaki drugi mogući sukob interesa.

Vikipedija je prošla kroz mnoge dugačke sukobe o značaju, činjeničnoj preciznosti i neutralnosti takvih članaka, uključujući i članak na engleskoj Vikipediji o Džimiju Velsu, suosnivaču Vikipedije ([1]). Suzdržavanje od takvog uređivanja je stoga važno za održavanje Vikipedijinog neutralnog stanovišta i u izbegavanju odavanja utiska proturivanja tačke gledišta. Ovo, međutim, ne znači da je nemoguće napisati neutralnu, proverljivu autobiografiju, niti da su one strogo zabranjene. Radi sa samo o tome da ljudi naginju ka promovisanju sebe samih, bilo jasno (govoreći, recimo, „ja sam super“), bilo suptilnije (poput neuključivanja važnih i proverljivih negativnih događaja u svojim životima, dodavanja velikog broja pozitivnih epizoda bez navođenja izvora ili davanja suviše malo težine negativnim događajima). Zbog ovoga, pisanje autobiografija se snažno obeshrabruje. Ako neko želi da napiše autobigorafiju, preporučuje se da se o tome prvo razgovara sa Zajednicom i zatraži konsenzus mišljenja.

Ako ste već negde drugde objavljivali na neku temu, svakako ste dobrodošli da na Vikipediji doprinosite na istu temu. Međutim, od svakog Vikipedijinog članka se očekuje da svoj predmet pokrije na neutralan, pošten i sveobuhvatan način kako bi unapredio znanje o predmetu kao celini. Članci koji postoje prevashodno kako bi unapredili saradnika će verovatno biti obrisani.

Problem sa autobiografijama[uredi]

Vikicitati „Kaže se da su rođenje Zaphoda Biblbroksa pratili zemljotresi, ogromni talasi, tornada, vatrene oluje, eksplozije tri susedne zvezde i, nedugo zatim, izdavanjem preko šest i tri četvrt miliona podnesaka za štetu od strane svih većih zemljoposednika u njegovom galaktičkom sektoru. Međutim, jedina osoba koja sve ovo govori je sam Biblbroks, i postoji nekoliko teorija kojima bi se ovo moglo objasniti.”

Iako smešan, prethodni isečak ilustruje nekoliko temeljnih problema sa autobiografijama:

  • One su često pristrasne, obično pozitivno. Ljudi su naklonjeni samouveličavanju kada govore o sebi samima, kao i predstavljanju mišljenja kao činjenica. Vikipedija ne predstavlja mišljenja kao činjenice. Na primer, ne bi bilo prihvatljivo ako ni Muhamad Ali napisao „Ja sam najveći“ u članku o sebi. Vikipedijski članci moraju biti napisani sa neutralne tačke gledišta (što ne znači jednostavno pisanje u trećem licu).
  • One mogu biti neproverljive. Ako ste jedini izvor za određenu činjenicu o Vama upravo Vi sami, onda je čitaoci ne mogu proveriti. (Jedan čest prostor gde je ovo slučaj su nade, snovi, misli i težnje. Čitaoci nemaju načina da provere šta mislite.) Ukoliko ste u jednom trenutku u životu morali promeniti prebivalište zbog nekog veoma bitnog razloga to možda znate vi, ali ukoliko to nije zabeleženo nigde, a vi to navedete u članku - to je istovremeno i originalno istraživanje i neproverljivo. Ukoliko ste primili neku nagradu, povelju, medalju ili pehar to nije dovoljno da bi se navelo u članku. Ne spori se činjenica da nagrada postoji i da je dodeljena, ali ukoliko je niko nije zabeležio, jednostavno ne postoji mesto da se to proveri. Čak i ukoliko u nekim novinama pogrešno objave da je neko drugi dobio nagradu, Vikipedija nije mesto gde će se dokazivati istina. Koliko god da je nešto tačno, ako ga čitaoci ne mogu proveriti, to jednostavno ne pripada ovde. Sve u Vikipedijinim člancima mora biti proverljivo.
  • One mogu sadržati prvobitna istraživanja. Ljudi u autobiografijama često uključuju podatke koji nikada ranije nisu bili objavljeni, ili koji su proizvod znanja iz prve ruke. Ova vrsta podataka bi zahtevala od čitalaca da preduzmu prvobitno istraživanje kako bi ih proverili. (Na primer, osim ako je Vaš broj cipela, iz nekog neverovatnog razloga, već predmet široko rasprostranjenog opšte-javnog znanja, uključivanje Vašeg broja cipela u članak o Vama jeste prvobitno istraživanje, jer bi provera tog podatka zahtevala od čitalaca da dođu kod Vas i sami Vam izmere nogu.) Vikipedija nije izdavač u prvoj instanci, i prema tome, prvobitno istraživanje nije dozvoljeno u Vikipediji.

Ako Vikipedija već ima članak o Vama[uredi]

Teško je pisati neutralno o sebi. Stoga, na Vikipediji se smatra odgovarajućim da pustite druge da napišu članak o Vama. Umesto pisanja, doprinesite materijalom ili učinite predloge na strani za razgovor o članku i dopustite nezavisnim urednicima da ih upišu u sam članak.

Međutim, u sasvim čistim slučajevima, može biti dozvoljivo da uređujete stranice vezane za Vas. Tako, možete vratiti vandalizam; ali naravno on mora biti jednostavan, očigledan vandalizam, a ne nesporazum o sadržaju članka. Slično, trebali biste se osećati slobodnim da popravite netačne ili zastarele podatke o sebi, poput bračnog stanja, trenutnog poslodavca, mesta rođenja, i sličnog. Međutim, budite spremni da će, ako činjenica ima različite interpretacije, je neki drugi saradnici urediti.

Pošto je Vikipedija enciklopedija, ona bi trebala biti sekundarni ili tercijarni izvor. Ovo znači da Vikipedija ne bi trebala da sadrži nikakve „nove“ podatke ili teorije (videti Vikipedija:Bez prvobitnog istraživanja) i svi podaci trebaju imati proverljive izvore sa treće strane. Činjenice, prepričavanja događaja, i pojašnjenja koje biste možda želeli da dodate u članak o sebi moraju biti proverljivi.

Vikipedija ne želi da ima neverodostojan članak o Vama. Politika neutralne tačke gledišta označava težnju ka dobro odvaganom i poštenom članku. Cilj nije da se ponudi mišljenje, već jedino da se verodostojno prikažu opisi drugih, koji bi morali imati navedene izvore i biti propisno citirani. Možete pomoći tako što ćete ukazati na izvore koji mogu omogućiti prikazivanje bolje izvaganog pogleda.

Ako Vam se ne dopada fotografija, možete pomoći Vikipediji tako što ćete priložiti dobru fotografiju pod pogodnom dozvolom za slobodni sadržaj.

Verovatno bi bila dobra ideja da se predstavite na strani za razgovor članka oznakom {{tl|значајан википедијанац}}.

Pisanje članka o sebi[uredi]

Pisanje članaka o sebi se ne preporučuje. Ako napišete takav članak, najverovatnije je da će biti postavljen na glasanje za brisanje. Brisanje pre svega zavisi od glasanja, ali mnogi Vikipedijanci su ubeđeni da niko ne bi trebalo da piše članak o sebi zato što je tako teže ostati nepristrasan i napisati članak koji poštuje osnovna pravila Vikipedije: Vikipedija:Bez originalnog istraživanja, Vikipedija:Neutralna tačka gledišta i Vikipedija:Proverljivost.

Ako niste značajni prema Vikipedijinim smernicama, pisanje članka o sebi može kršiti politiku da Vikipedija nije provajder besplatnog hostinga pa bi prema tome, članak o vama ispunio kriterijume za „brzo brisanje“. Ako su Vaš rad proverljiv i istinski značajan,pa prema tome i pogodan za uključenje u Vikipediju, neko drugi će verovatno pre ili kasnije napisati članak o Vama.

Vodite računa da sve što ovde pošaljete mogu uređivati drugi. Nekoliko autobiografskih članaka izazvalo je prave glavobolje svojim prvobitnim autorima nakon izvesnog perioda uređivanja u zajednici i dešavalo se da su takve članke na kraju za brisanje predložili njihovi prvobitni autori. U nekim slučajevima članak će biti sačuvan čak i ako izvorni autor traži suprotno. Ljudi uopšteno govoreći nisu u stanju da odrede da li su oni sami predmet za enciklopediju.

Jedna stvar koju možete učiniti da pomognete drugim urednicima Vikipedije jeste da, ako već imate lični sajt, da se pobrinete da svi podaci koje biste želeli u svom članku na Vikipediji budu već dostupni na Vašem sajtu. Ukoliko ne sadrži neskromne tvrdnje poput „Ja sam prvi napravio ovu spravicu“ ili „Moja knjiga se te godine najbolje prodavala“, lični sajt može biti korišćen kao izvor za opšte biografske podatke. Vikipedijina politika proverljivosti kaže: „Izvori koje predmet članka sam objavi i drugi objavljeni izvori nejasne pouzdanosti mogu biti korišćeni kao izvori u člancima o samim predmetima ako su podaci značajni, nisu hvalospevi, i nisu u suprotnosti sa drugim objavljenim izvorima.“

Videti i[uredi]