Vikipedija:NPP/Pregled
Iz projekta Википедија
 |
| Vikipedija NPP |
| NPP stranice... |
|
Pregled |
| Vidite takođe... |
[uredi] Ko poseduje Vikipediju?
- Vikipediju održava neprofitna organizacija, Vikimedija Fondacija, koja takođe održava Vikipedijine bratske projekte Vikirečnik (slobodan rečnik), Vikiknjige (knjige u javnom vlasništvu), i ostale. Prethodno sajt je održavao Bomis, kompanija Džimba Velsa. 20. juna, 2003. Vikimedija Fondacija postaje vlasnik svih domena, kao i tehničke opreme. Sajt pokreće zajednica Vikipedijanaca po pravilima i smernicama Vikimedije. Poštuje se i neutralna tačka gledišta.
- Članci na Vikipediji se izdaju pod GNU licencom za slobodnu dokumentaciju (ili slobodnom licencom), tako da su članci slobodnog sadržaja i mogu se reprodukovati pod istom licencom. Pogledajte Vikipedija:Autorska prava i Čitačka NPP za informacije kako možete da koristite sadržaj Vikipedije.
[uredi] Ko je odgovoran za članke na Vikipediji?
- Vi! Zaista, Vi možete da menjate čak i ova NPP! Postoji još preko milion (1.000.000) Vikipedijanaca, ovo je zajednički projekat, i svi oni učeestvuju u njemu na preko 200 jezika. Hiljade ljudi doprinosi člancima iz raznih oblasti ovog projekta, i svako može da uradi isto, čak i Vi. Sve što treba da znate je kako da uređujete stranice.
- Možete otkriti ko je odgovoran za svaki dodatak na članku otvarajući „istoriju“ članka. Međutim, ukoliko otkrijete grešku u nekoj verziji članka slobodno je možete ispraviti i snimiti izmene. Ova vežba je jedna od osnovnih pregleda mehanizma koji održava pouzdanost enciklopedije. Kao rezultat, Vikipedije je postala jedna od najvećih informativnih biblioteka dostupnih na Internetu.
- Ukoliko se dvoumite oko izmena, ili ste pronašli neke greške i želite to i ostalima da stavite do znanja, ostavite komentar na strani za razgovor tog članka. Ovo pomaže pri eliminisanju grešaka, netačnosti, ili gramatičkih grešaka. Zajednica će, nakon što primeti vaš komentar, pokušati da vam da savet kako da ispravite podatke, ili će ispraviti sama i ostaviti odgovor.
[uredi] Kako mogu kontaktirati projekat?
- Pošto je priroda projekta pretežno sarađivačka, ne postoji kontakt. Postoje mnoge poštanske liste, koje možete kontaktirati u vezi pitanja projekta. Pogledajte listu na adresi meta:mailing lists. Takođe, postoji je Vikimedija Fondacija poštanska lista i naša Meta-Viki za predmete projekta. Ukoliko ne želite opštiti javno, možete stupiti u vezi sa upravnicima Fondacije preko adrese board@wikimedia.org. Ukoliko želite opštiti sa konkretnim korisnikom, ostavite poruku na njegovom ili njenoj razgovor stranici; možete pronaći spisak ličnih stranica (i povezati sa svojom) na Spisku Vikipedijanca. Mnogi Vikipedijanci su upisali svoje elektronske adrese, koje možete koristiti naredbom "Stupi u vezu elektronskom poštom sa ovim korisnikom" sa lične stranice. U prilogu, svaki korisnik i svaki članak sadrži razgovor stranicu. Ovo Vam pruža mogućnost da ostavite poruku tom korisniku ili napišete zabilješke o tom određenom članku. Koristite poveznicu razgovor u bilo kom članku.
[uredi] Šta je Nupedija?
- Nupedija je bila formalniji projekat enciklopedije iz kojeg se izrodila Vikipedija. Ona više ne funkcioniše; pogledajte en:Wikipedia:Nupedia and Wikipedia.
[uredi] Da li da se registrujem? Mogu li da uređujem članke anonimno?
- Pogledajte Vikipedija:Odgovornost. Urednici koji imaju naloge (korisnička imena) imaju nekoliko pogodnosti; jedna od njih je i pozitivan reputacija koja prati kvalitetan rad. Vikipedijanci koji sa dužim stažom su cenjeni naročito prilikom neutralizovanja sukoba oko članaka. Takođe, Vikipedijanci ponekad nalaze da je saradnja sa anonimnik korisnicima frustrirajuća, pošto je mnogo teže kontaktirati ih sa pitanjima, brigama i predlozima. Ovo ne znači da postoji hijerarhija u Vikipediji sama po sebi - mada ima urednika koji imaju mogućnost administriranja (vidite Vikipedija:Administratori), ove mogućnosti odobrava zajednica, a cilj je većine Vikipedijanaca da osiguraju da demokratija (doduše pojačana sa malo anarhizma), ostane glavna sila na Vikipediji.
- U nekom pogledu, Vikipedijanci sa korisničkim imenima su više anonomni neko oni koji rade neprijavljeni: tj. dok bilo ko može da vidi IP adresu korisnika koji se nije prijavio pre uređivanja, samo administratori servera i korisnici sa čekjuzer pravima mogu da pronađu IP prijavljenog korisnika. Stoga, ako ste zabrinuti za svoju privatnost ili anonimnost, možda će vam biti draže da za sebe napravite korisnički nalog, ne bi li sakrili svoj IP.
- Međutim, ako želite da ostanete u senci, u redu je uerđivati bez prijave. Mnogi vredni korisnici su napravili taj izvor. Jedino, bez prijavljivanja nećete moći da pravite nove niti da preimenujete postojeće strane.
[uredi] Kako znate da li je informacija tačna?
- Budući da svako može da izmeni bilo koji članak, sasvim je moguće su podaci koji su postavljeni pristrasni, zastarjeli, ili netačni. Međutim, pošto ima mnogo ljudi koji čitaju članke i nadgledaju doprinose koristeći stranicu Skorašnje izmjene, netačni podaci se obično vrlo brzo isprave.Prema tome, prosječna tačnost enciklopedije se unapređuje svakodnevno kako privlači sve više i više doprinosioca. Pozvani ste da pomognete ispravljanjem članaka, proverom sadržaja i pružanjem korisnih izvora.
- Pogledajte Vikipedija:Odgovori na uobičajene zamerke za obuhvatniju raspravu o ovoj temi.
[uredi] Sajt X izgleda da koristi Vikipedijin sadržaj. Da li znate za to?
- Svi spisi sa Vikipedije su dozvoljeni za korišćenje pod GNU LSD (GLSD). Prijavljeno je preko stotinu sajtova koji koriste sadržaj Vikipedije, i kategorizovani su prema svojim stepenima saglasnosti, na stranici Vikipedija:GLSD saglasnost. Vikipedija:Ogledala i račve sadžri više podataka, uključujući i šta da radite ukoliko neko krši GLSD dozvolu.
[uredi] Koji softver pokreće Vikipediju?
Vikipedija, i ostali Vikimedijini projekti koriste MedijaViki softver koji omogućuje olakšano zajedničko uređivanje i čuvanje stranica.
Za više informacija u vezi MedijaVikija, pogledajte:
[uredi] Šta sprečava uništenje Vikipedije?
- Istorije skoro svih stranica su dostupne. Sadrže tekst, datum i vreme svake izmene, ime korisnika koji je napravio, opis izmene i moguće obeležavanje male izmene. Povezane su sa Skorašnjih izmena, srodnih promena i sa svakog članaka. Istorije obrisanih članaka nisu dostupne korisnicima koji nemaju administratorska prava. Istoriju izmena obrisane stranice je moguće vratiti u bilo kom trenutku. Istorije poslanih datoteka se takođe čuvaju.
[uredi] Šta ako dva korisnika u isto vreme uređuju isti članak?
- Pogledajte Pomoć:Sukob izmena
[uredi] Koliko je velika Vikipedija?
- Vikipedija trenutno ima 62.301 članaka na srpskom jeziku. Za upoređivanja Vikipedije i ostalih Internet enciklopedija pogledajte članak na engleskoj Vikipediji en:Wikipedia:Size comparisons
