Vikipedija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vikipedija

URL	http://www.wikipedia.org/
Komercijalan?	Ne
Tip vebsajta	On-lajn enciklopedija
Registracija	Opcionalna
Dostupni jezici:	235 aktivnih edicija (267 ukupno)[1]
Vlasnik	Fondacija Vikimedija
Kreirator	Džimi Vels i Lari Senger[2]
Pokrenut	15. januar 2001. (pre osam godina)
Trenutni status	radovi u toku[3]

Vikipedija je enciklopedija slobodnog sadržaja na Internetu koju razvijaju dobrovoljci uz pomoć viki softvera. Članke na Vikipediji može menjati svako sa pristupom Internetu.

Projekat je počeo 15. januara 2001. godine kao podrška Nupediji, enciklopediji koju su pisali eksperti. Sada njome rukovodi neprofitna Zadužbina Vikimedija. Vikipedija ima više od 14 miliona članaka na 271 jezika, od čega je više od 3 miliona članaka na verziji pisanoj engleskim jezikom i preko 97.000 članaka napisanih srpskim jezikom (podaci su od septembra 2009). ^[1] Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a veliku većinu članaka može da uređuju svako ko ima pristup Internetu. Kako je popularnost Vikipedije konstantno rasla od njenog početka,^[4] ona se sada nalazi među 10 najposećenijih sajtova.^[5]

Uspeh Vikipedije je pokrenuo i nekoliko drugih bratskih projekata (Vikivesti, Vikiknjige, Vikirečnik, Vikicitate i Vikivrste). Često se dovodi u pitanje pouzdanost podataka objavljenih na Vikipediji.

Sada je već uobičajeno citiranje Vikipedije u sredstvima masovnog informisanja kao i u akademskim krugovima. Nekada se to čini uz kritiku, a nekada uz pohvalu: za slobodno umnožavanje, česte izmene, za pokrivenost različitosti. Saradnici se ohrabruju da se pridržavaju politike „neutralne tačke gledišta“ pod kojom se podrazumeva da su značajni pogledi predstavljeni bez pokušaja da se ustanovi objektivna istina. Status Vikipedije kao reference za rad je upitan jer njena otvorena priroda omogućava vandalizme, netačnosti, nedoslednosti i loš kvalitet.

Grafički prikaz brojeva članaka na Vikipedijama raznih jezika od 16. avgusta 2008.

Takođe, kritikuju je zbog sistematskih grešaka, davanju prednosti konsenzusu umesto naučnom autoritetu, kao i nedostatku stručnjaka u poređenju sa tradicionalnim enciklopedijama. Ali, raznovrsnost i detaljnost njenih članaka, kao i svakodnevno obnavljanje, čine je korisnim referentnim izvorom za milione ljudi.

Vikipedija ima izdanja na 253 različitih jezika, od čega su 236 izdanja aktivna, odnosno svakodnevno se unapređuju. Od tog broja 24 ima preko 100.000 članaka (podaci su od januara 2009). Nemačko izdanje Vikipedije, koje ima oko pola miliona članaka, se distribuira na video diskovima, dok su mnoga druga izdanja umnožena na drugim sajtovima.

[uredi] Osobine

[uredi] Slobodni sadržaj

Vikipedijini članci su dostupni pod Licencom za slobodnu dokumentaciju GNU-a (GLSD). Ova licenca je danas jedna od mnogih „kopileft“ licenci koje omogućavaju umnožavanje, stvaranje izvedenih radova, kao i komercijalno korišćenje sadržaja sve dok se naznačuju autori dela i sve dok rad i radovi ostaju pod istom licencom. Kada autor da svoj originalni materijal projektu, autorsko pravo ostaje njemu, ali on se slaže da ga daje dostupnim pod GLSD-om. Tako materijal sa Vikipedije može biti inkorporiran u ona dela koja takođe koriste ovu licencu.

GNU-ova Licenca za slobodnu dokumentaciju (GLSD, ili GFDL), licenca pod kojom su dostupni Vikipedijini članci, je jedna od mnogih „kopileft“ licenci za autorsko pravo koja dopušta dalju distribuciju, izvedene radove kao i komercijalnu upotrebu sadržaja, pod uslovom da se oda poštovanje autorima tj. da se oni pomenu, kao i da taj sadržaj ostane dostupan pod GLSD.

[uredi] Istorija

Za više informacija pogledajte Istorija Vikipedije

Lari Senger, bivši glavni urednik Nupedije, prvi je predložio Vikipediju i uspostavio mnoge od njenih prvih politika.

Džimbo Vejls, osnivač Nupedije.

Osim za vreme tehničkih problema i dogradnji, Vikipedija je operativna od 10. januara 2001. Istorija Vikipedija počela je 2. januara 2001. u San Dijegu u Kaliforniji, u razgovoru između dva stara prijatelja, Larija Sengera, glavnog urednika Nupedije, i Bena Kovica, programera. Kovic je tokom večere objasnio Sengeru ideju Vikija, koji je odmah shvatio da bi viki format odlično pristajao enciklopediji. Senger je potom nagovorio šefa Nupedije da napravi Viki od Nupedije, i prva verzija je bila postavljena uživo 10. januara. Međutim, mnogi korisnici Nupedije nisu htjeli da Nupedija bude Viki, pa je tako 15. januara na svojoj sopstvenoj stranici http://www.wikipedia.org}- nastala „Vikipedija“. Od početka joj raste popularnost,^[6] delujući pozitivno na stvaranje drugih projekata od opšteg interesa. Od urednika se traži da održavaju određeni nivo „neutralnosti“ pri sažimanju istaknutih gledišta, bez određivanja objektivnosti istine.

Mnogi su brzo saznali za Vikipediju i projekat je rastao izvanrednim tempom. 12. februara 2001. Vikipedija je već imala 1.000 članaka, a 7. septembra 2001. 10.000 članaka. Od tada, Vikipedija na engleskom jeziku raste sve brže i brže. Uskoro su joj se pridružile međunarodne Vikipedije na jezicima poput kineskog, nemačkog, francuskog, italijanskog, ruskog itd.

U martu 2006. Vikipedija je imala preko 1.000.000 članaka, a u decembru 2008. preko 12 miliona članaka.

Što se tiče područja bivše Jugoslavije, najveći broj članaka imaju Vikipedije na srpskom i slovenačkom jeziku, obe sa preko 70.000.

[uredi] Preteče

Zamisao da se sve znanje sveta skupi na jednom mestu datira iz antičkog doba. Može se videti u staroj Biblioteci kod Aleksandrije, ili kod Pergamona. Moderna ideja štampane enciklopedije se prvi put pojavljuje malo pre Deni Didroa i enciklopedija osamnaestog veka.

Zamisao da se pri formiranju enciklopedije koristi automatizovana mašinerija se može pratiti do Herberta Džordža Velsa i njegove knjige World Brain (1937.) i Vanevara Buša i njegovog članka As we may think (1945.), u kojem on iznosi viziju Memeksa (Memex) zasnovanog na mikrofilmu. Važan doprinos na ovom putu je i projekat Ksanadu (Xanadu) Teda Nelsona iz 1960. godine kao i ideje koje je u svom govoru 1959. iznio američki fizičar Ričard Fejnman.

Ideja za enciklopediju koja nije samo štampana je do pojave Interneta bila smatrana fantazijom. Međutim, trenutno postoje mnoge enciklopedije na mreži, a Vikipedija je trenutno (verovatno) najveća od njih. Izumitelj i zagovarač slobodnog softvera, Ričard Stalman (Richard Stallman) je 1999. izrazio korisnost „Slobodne univerzalne enciklopedije i resursa znanja“ i njegova organizacija „Zadužbina za slobodan softver“ (Free Software Foundation) poziva korisnike da posećuju i doprinose Vikipediji.

[uredi] Glavne karakteristike

Postoje tri glavne karakteristike projekta Vikipedije, koje zajedno uređuju njenu ulogu na Internetu.

1. Ona jeste, ili pokušava da bude, uglavnom enciklopedija.
2. Ona je Viki, po tome što je može izmeniti bilo ko (osim izbačenih korisnika).
3. Ona je slobodna i upotrebljava GNU-ovu Licencu slobodne dokumentacije.

Kada se govori o višejezičkim Vikipedijama, važno je napomenuti da ne postoje nacionalne Vikipedije. Iz tog razloga ne postoji ni austrijska ni australijska ni britanska Vikipedija, nego Vikipedije na nemačkom i engleskom jeziku.

[uredi] Vandalizam

Veliki problem Vikipedije je vandalizam, koji donose razni vandali. Oni često prave besmislene i uvredljive izmene na slobodnim Vikipedijinim člancima.

„Zbog toga što je Vikipedija radikalno slobodna i javan projekat, ona privlači anarhistički element,“ priznao je medijima Lari Senger, osnivač Vikipedije. „Na sreću, većina nas je spremna da zaustavi vandalizam... I da ga se reši čim se pojavi.“

Najmanje nekolicina korisnika (ako ne stotine ili više u nekim slučajevima) generalno dnevno prati izmene na određenim člancima. Vandalizam na člancima obično ne traje duže od nekoliko minuta u zavisnosti od broja korisnika na određenoj Vikipediji. Nedavna studija koju je sproveo IBM-ov tim je našla da većina vandalizama koje Vikipedija na engleskom jeziku pretrpi biva prepravljen nakon pet minuta. „Bili smo iznenađeni koliko često smo nailazili na vandalizam i bili smo opet iznenađeni kako brzo je vandalizam bivao prepravljen,“ izjavio je Martin Vatenberg (Martin Wattenberg), istraživač koji radi pri IBM-ovom istraživačkom centru TJ Watson u Kembridžu u Masačusetsu, SAD. ^[7]

[uredi] Politike i principi

Nalepnica sa DVD izdanja Vikipedije na nemačkom jeziku

Korisnici Vikipedije (koji se nazivaju Vikipedijanci), drže se nekoliko jednostavnih principa:

• Korisnici Vikipedije nastoje da svi članci budu nepristrasni. Ovo ne znači da članke treba pisati samo jednim objektivnim načinom i da postoji određeno „stanje nepristrasnosti“, nego znači da treba sva različita mišljenja o nekoj temi predstaviti na objektivan način.

• Postoji nekoliko konvencija oko imenovanja članaka. Kad postoji nekoliko različitih imena za jednu temu, prednost ima ime koje je uobičajenije u srpskom jeziku.

• Vikipedijanci upoterebljavaju stranice za razgovor o nekoj temi (a ne stranicu samog članka) da bi odlučili kako izmeniti članak.

• Postoji nekoliko vrsta sadržaja koji su nepoželjni na Vikipediji, jer u stvari nisu enciklopedijski članci. Na primer, članci na Vikipediji nisu definicije iz rečnika niti su skladišta za čitave tekstove knjiga, dokumenata, članaka, govora isl. Za tu vrstu sadržaja postoje srodni projekti (detaljnije pod sekcijom „Srodni projekti“, ispod).

• Nekad postoje protivrečna pravila i konvencije. Kad dođe do takvog slučaja, zajednica korisnika Vikipedije odlučuje o svakom slučaju zasebno.

[uredi] Korisnici

Vikipediju uređuju mnogi (Vikipedijanci). Ne postoji ni jedan „glavni korisnik“ ili šef. Osnivači Vikipedije su Džimi Vels i Lari Senger.

[uredi] Softver i hardver

Devet servera smeštenih na Floridi Isporučuju Vikipediju svetu

Prvobitni softver Vikipedije je UseModViki, koji je napisao Kilford Edams (Prva faza). Početkom 2002. godine, Vikipedija je počela upotrebljavati PHP viki motor koji je, koristeći bazu podataka MySQL, dodao mnogo novih mogućnosti i bio napravljen isključivo za projekat Vikipedije. Napravio ga je Magnus Menski, i poznat je kao Druga faza.

Nedugo nakon što je Druga faza bila u upotrebi, pojavili su se veliki problemi. Vikipedija je postala toliko spora da je bilo skoro nemoguće izmeniti članak. Li Denjel Kroker je potom napisao potpuno nov softver. Ova nova verzija je bila veliki napredak, i postala je standard Vikipedije u julu 2002. godine. i još uvek se upotrebljava. Treća faza se zove MedijaViki, i upotrebljavaju je i mnogi drugi viki projekti.

Pred kraj 2003. godine ponovo su se pojavile teškoće u radu Vikipedije. Razlog problema je zagušenja jednog jedinog Vikipedijinog servera. Problemi su u prevaziđeni pošto je u junu 2004. godine Fondacija Vikimedija nabavila devet servera, trenutno smeštenih na Floridi. U sastavu nove konfiguracije je jedan server za bazu podataka i četiri veb servera koji svi rade na operativnom sistemu Fedora Core.

[uredi] Jezička izdanja

Saradnici Vikipedije na engleskom jeziku po državama u septembru 2006.^[8]

Trenutno postoji 253 jezičkih izdanja Vikipedije; od toga, 15 Vikipedija ima više od 100.000 članaka, a 145 ima više od 1000 članaka.^[1] Engleski poddomen (en.wikipedia.org) prima približno 55% ukupnog saobraćaja na Vikipediji, dok je ostatak raspodeljen na ostale jezike (španski 17%, japanski 4%, nemački 4%, poljski 3%, francuski 3%, portugalski 2%.^[4] U decembru 2007, pet najvećih jezičkih izdanja su (po broju članaka) engleska, nemačka, francuska, poljska i japanska Vikipedija.^[9]

Pošto je Vikipedija zasnovana na vebu i tako je dostupna po celom svetu, saradnici Vikipedije na istom jeziku mogu da koriste različite dijalekte ili da dolaze iz raznih zemalja (kao što je slučaj sa Vikipedijom na engleskom jeziku). Ove razlike mogu da dovedu do manjih sukoba zbog pravopisnih razlika ili tačke gledišta. Iako različita jezička izdanja poštuju globalne politike kao što je „neutralna tačka gledišta“, one se razlikuju po nekim delovima politike i delovanju, a najpoznatija razlika je u tome da li slike koje nisu slobodno licencirane mogu da se koriste uz tvrdnju o poštenoj upotrebi. ^[10][11][12]

Procenat svih Vikipedijinih članaka na engleskom jeziku (crveno) i 10 najvećih Vikipedija. U novembru 2007, manje od 25% Vikipedijinih članaka je bilo na engleskom jeziku.

Vikipedija je opisana kao „pokušaj da se stvori i distribuira slobodna enciklopedija u najboljem mogućem kvalitetu svakoj osobi na njenom maternjem jeziku“.^[13] Iako svako jezičko izdanje Vikipedije funkcioniše manje ili više nezavisno, učinjeni su neki pokušaji da se one sve nadgledaju. Oni se delom koordinišu putem Meta-Vikija, vikija Zadužbine Vikimedija posvećenom održavanju svih njenih projekata (Vikipedije i drugih). Na primer, Meta-Viki pruža važne statistike na svim izdanjima Vikipedije i održava spisak članaka koje bi svaka Vikipedija trebalo da ima. Na spisku se nalazi osnovni sadržaj podeljen po temema: biografija, istorija,geografija, društvo, kultura, nauka, nauka, tehnologija, hrana i matematika. Što se tiče ostalih članaka, nije redak slučak da članci jako povezani sa nekim jezikom i da nemaju svoj odgovarajući članak na drugom jezičkom izdanju Vikipedije. Na primer, članci o nekim malim mestima u Srbiji se mogu pronaći samo na srpskoj Vikipediji.

Korisnici sa dovoljnim znanjem stranog jezika se ohrabruju da sami prevode članke; automatsko prevođenje teksta je izričito zabranjeno.^[14] Prevedeni članci predstavljaju manji deo ukupnih članaka na mnogim vikipedijama.^[15] Članci dostupni na više od jednog jezika mogu da pruže međuviki veze, obično sa leve strane, koje vode do odgovarajućih članaka na drugim izdanjima Vikipedije. Slike i multimedijalni fajlovi se dele svim jezičkim izdanjima preko Vikimedijine Ostave. Pored prevođenja, neki višejezički napori su realizovani zahvaljujući višejezičkoj koordinaciji.

Nekoliko jezičkih verzija Vikipedije je objavilo izbor vikipedijskih članaka na DVD-u. Engleska verzija^[16] koju je razvio Linterveb sadrži „1988 + članaka“.^[17][18] Poljska verzija sadrži oko 240000 članaka.^[19] Postoji i nekoliko nemačkih izdanja.^[20]

Jezička izdanja Vikipedije sa najvećim brojem članaka English Deutsch Français Polski 日本語 Italiano Nederlands Español Português Russkiй 3 063 212 967 489 861 797 642 610 624 076 614 582 564 088 519 915 513 472 441 470

[uredi] Uzimanje kompletne Vikipedijine baze podataka

Pošto je Vikipedija slobodna enciklopedija čiji je sadržaj određen GNU-ovom Licencom slobodne dokumentacije, bilo ko u bilo koje vreme može da preuzme „skoro tekuću“ verziju kompletne Vikipedije. Za detalje posetite stranicu o preuzimanju kompletne Vikipedije na engleskom jeziku.

[uredi] Srodni projekti

Vikipedija ima nekoliko srodnih projekata. Oni su:

Viki rečnik	Viki knjige	Viki citati	Viki izvornik	Viki vrste	Viki vesti	Viki ostava	Meta Viki

[uredi] Nagrade

[uredi] 2004

• Priks Ars Elektronika, pobednik - u kategoriji Priks Ars Elektronika Digitalne zajednice.
• Vebi (Webby) nagrade, pobednik sekcije „Zajednica“.

[uredi] Reference

[uredi] Vidi još

Vikimedijina ostava ima još srodnih multimedijalnih datoteka:

Vikipedija

Meta ima stranicu vezanu za: List of Wikipedias

• Meta-Vikipedija
• Originalna Vikipedija na engleskom jeziku

p • r • u Zadužbina Vikimedija
	Vikipedija | Vikirečnik | Vikicitat | Vikijunior | Vikiverzitet | Vikizvornik | Vikimedijina Ostava | Vikivrsta | Vikivesti | Meta-Viki