Vikipedija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Википедија:О)
Idi na: navigaciju, pretragu
Vikipedija
Wikipedia-logo-v2.svg
Www.wikipedia.org screenshot 2013.png
URL http://www.wikipedia.org/
Komercijalan? ne
Tip veb lokacije onlajn enciklopedija
Registracija opcionalna
Dostupni jezici: 235 aktivnih edicija (267 ukupno)[1]
Vlasnik Zadužbina Vikimedije
Tvorac Džimi Vejls i Lari Sanger[2]
Pokrenut 15. januar 2001. (pre trinaest godina)
Trenutni status aktivan

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć viki softvera. Članke na Vikipediji može menjati svako sa pristupom internetu.

Projekat je počeo 15. januara 2001. godine kao podrška Nupediji, enciklopediji koju su pisali stručnjaci. Sada njome rukovodi neprofitna Zadužbina Vikimedija. Vikipedija ima više od 26 miliona članaka na 275 jezika, od čega je više od 4 miliona članaka na verziji pisanoj engleskim jezikom i preko 180.000 članaka na srpskom jeziku.[1] Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a veliku većinu članaka može da uređuje svako ko ima pristup Internetu. Kako je popularnost Vikipedije konstantno rasla od njenog početka,[3] ona se sada nalazi među 10 najposećenijih sajtova.[4]

Uspeh Vikipedije je pokrenuo i nekoliko drugih bratskih projekata (Vikivesti, Vikiknjige, Vikirečnik, Vikicitate i Vikivrste). Često se dovodi u pitanje pouzdanost podataka objavljenih na Vikipediji.

Sada je već uobičajeno citiranje Vikipedije u sredstvima masovnog informisanja kao i u akademskim krugovima. Nekada se to čini uz kritiku, a nekada uz pohvalu: za slobodno umnožavanje, česte izmene, za pokrivenost različitosti. Saradnici se ohrabruju da se pridržavaju politike „neutralne tačke gledišta“ pod kojom se podrazumeva da su značajni pogledi predstavljeni bez pokušaja da se ustanovi objektivna istina. Status Vikipedije kao reference za rad je upitan jer njena otvorena priroda omogućava vandalizme, netačnosti, nedoslednosti i loš kvalitet.

Takođe, kritikuju je zbog sistematskih grešaka, davanju prednosti konsenzusu umesto naučnom autoritetu, kao i nedostatku stručnjaka u poređenju sa tradicionalnim enciklopedijama. Ali, raznovrsnost i detaljnost njenih članaka, kao i svakodnevno obnavljanje, čine je korisnim referentnim izvorom za milione ljudi.

Vikipedija ima izdanja na 285 različitih jezika, od čega su 274 izdanja aktivna, odnosno svakodnevno se unapređuju. Od tog broja 42 ima preko 100.000 članaka (podaci su od februara 2013). Nemačko izdanje Vikipedije, koje ima oko 1.500.000 članaka, se distribuira na video diskovima, dok su mnoga druga izdanja umnožena na drugim sajtovima.

Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Vikipedije

Preteče[uredi]

Zamisao da se sve znanje sveta skupi na jednom mestu datira iz antičkog doba. Može se videti u staroj Biblioteci kod Aleksandrije, ili kod Pergamona. Moderna ideja štampane enciklopedije se prvi put pojavljuje malo pre Deni Didroa i enciklopedija osamnaestog veka.

Zamisao da se pri formiranju enciklopedije koristi automatizovana mašinerija se može pratiti do Herberta Džordža Velsa i njegove knjige World Brain (1937.) i Vanevara Buša i njegovog članka As we may think (1945.), u kojem on iznosi viziju Memeksa (Memex) zasnovanog na mikrofilmu. Važan doprinos na ovom putu je i projekat Ksanadu (Xanadu) Teda Nelsona iz 1960. godine kao i ideje koje je u svom govoru 1959. izneo američki fizičar Ričard Fajnman.

Ideja za enciklopediju koja nije samo štampana je do pojave Interneta bila smatrana fantazijom. Međutim, trenutno postoje mnoge enciklopedije na mreži, a Vikipedija je trenutno (verovatno) najveća od njih. Izumitelj i zagovarač slobodnog softvera, Ričard Stalman (Richard Stallman) je 1999. izrazio korisnost „Slobodne univerzalne enciklopedije i resursa znanja“ i njegova organizacija „Zadužbina za slobodan softver“ (Free Software Foundation) poziva korisnike da posećuju i doprinose Vikipediji.

Nastanak Vikipedije[uredi]

Lari Senger, bivši glavni urednik Nupedije, prvi je predložio Vikipediju i uspostavio mnoge od njenih prvih pravila.
Džimbo Vejls, osnivač Nupedije.

Vikipedija je nastala kao dopunski projekat za Nupediju, slobodnu mrežnu enciklopediju na engleskom jeziku, koju su pisali eksperti. Nupedija je osnovana 9. marta 2000. kao vlasništvo Bomisa, internet portala za pretragu i oglašavanje. Glavni ljudi Nupedije su bili Džimi Vejls, glavni urednik Bomisa, i Lari Senger, glavni urednik Nupedije i kasnije Vikipedije. Sadržaj Nupedije je u početku bio licenciran pod Nupedijinom licencom za slobodni sadržaj, ali je prešla na GNU licencu za slobodnu dokumentaciju pre osnivanja Vikipedije na nagovor Ričarda Stalmana.

Istorija Vikipedija počela je 2. januara 2001. u San Dijegu u Kaliforniji, u razgovoru između dva stara prijatelja Larija Sengera i programera Bena Kovica. Kovic je tokom večere objasnio Sengeru ideju vikija, koji je odmah shvatio da bi viki format odlično pristajao enciklopediji. Senger je potom nagovorio šefa Nupedije da napravi Viki od Nupedije, i prva verzija je bila postavljena uživo 10. januara. Međutim, mnogi korisnici Nupedije nisu hteli da Nupedija bude Viki, pa je tako 15. januara na svojoj sopstvenoj stranici http://www.wikipedia.org}- nastala „Vikipedija“. Od početka joj raste popularnost,[5] delujući pozitivno na stvaranje drugih projekata od opšteg interesa. Od urednika se traži da održavaju određeni nivo „neutralnosti“ pri sažimanju istaknutih gledišta, bez određivanja objektivnosti istine.

Grafički prikaz broja članaka na Vikipedijama raznih jezika od 16. avgusta 2008.

Mnogi su brzo saznali za Vikipediju i projekat je rastao izvanrednim tempom. 12. februara 2001. Vikipedija je već imala 1.000 članaka, a 7. septembra 2001. 10.000 članaka. Od tada, Vikipedija na engleskom jeziku raste sve brže i brže. Uskoro su joj se pridružile međunarodne Vikipedije na jezicima poput kineskog, nemačkog, francuskog, italijanskog, ruskog itd.

U martu 2006. Vikipedija je imala preko 1.000.000 članaka, a u decembru 2008. preko 12 miliona članaka.

Što se tiče područja bivše Jugoslavije, najveći broj članaka ima Vikipedija na srpskom jeziku, sa preko 180.000 članaka u februaru 2013.

Glavne karakteristike[uredi]

Postoje tri glavne karakteristike projekta Vikipedije, koje zajedno uređuju njenu ulogu na internetu.

  1. Ona jeste, ili pokušava da bude, uglavnom enciklopedija.
  2. Ona je Viki, po tome što je može izmeniti bilo ko (osim izbačenih korisnika).
  3. Ona je slobodna i upotrebljava GNU-ovu licencu slobodne dokumentacije.

Kada se govori o višejezičkim Vikipedijama, važno je napomenuti da ne postoje nacionalne Vikipedije. Iz tog razloga ne postoji ni austrijska ni australijska ni britanska Vikipedija, nego Vikipedije na nemačkom i engleskom jeziku.

Uređivanje[uredi]

Poređenje izmena. Starija verzija članka je levo, dok je nova desno. Izmene u članku su jasno označene

Za razliku od tradicionalnih enciklopedija, Vikipedija koristi otvoreni viki model. Osim nekoliko članaka koji su često meta vandala, svako može da uređuje anonimno ili kao registrovani korisnik. Izuzetak je jedino Vikipedija ne engleskom jeziku na kojoj anonimni korisnici ne mogu da započinju nove članke. Članke ne poseduju njihovi tvorci, niti bilo koji drugi urednici ili neki priznati autoritet. Sadržaj članaka kod spornih tema se određuje konsenzusom.

Kada se naprave izmene na članku, one ne prolaze kroz provere od strane drugih urednika i one odmah postaju vidljive, bez obzira da li sadrže neku grešku ili su čiste besmislice. Iako se ove greške pre ili kasnije pronađu, nekoliko vikipedija (npr. nemačka, ruska i mađarska) koristi sistem „stabilnih verzija“ članaka, koje omogućavaju čitaocima članke koji su prošli kroz neki stepen provere. Članci koji su često bili meta vandala (npr. članak o Džordžu Bušu na engleskoj Vikipediji) su bili godinama delimično ili potpuno zaključani tako da su ih samo urednici sa administratorskim pravima mogli uređivati. Od juna 2010. neke vikipedije su ukinule ovakva stroga ograničenja, i umesto njih uveli novi sistem „izmena u toku“. Za razliku od stabilnih verzija, ovaj sistem se primenjuje samo na članke koji su česta meta vandala i ratova izmena, a izmene mora da potvrdi afirmisan urednik vikipedije pre njihovog objavljivanja.

Urednici, bez obzira da li su registrovani ili ne, mogu da koriste mogućnosti koje im pruža softver koji pokreće Vikipediju. „Istorija“ stranice koja je vezana za svaki članak beleži svaku prethodnu izmenu i urednika koji ju je napravio, mada se izmene sa klevetničkim sadržajem, pravnim pretnjama i kršenjem autorskih prava mogu naknadno ukloniti. Ova mogućnost olakšava poređenje starih i nove verzije članaka, poništavanje promena koje neki urednik smatra nepoželjnim ili da se vrati izgubljeni sadržaj. „Stranice za razgovor“ koje su takođe pridodate svakom članku se koriste za koordinaciju rada više korisnika. Redovni korisnici često održavaju svoje spiskove nadgledanja stranice koje su im interesantne, tako da mogu da prate sve skorašnje izmene na tim člancima. Računarski programi koji se nazivaju internet botovi se naširoko koriste za uklanjanje vandalizama čim se načine, da se isprave česte pravopisne i gramatičke greške ili da se naprave masovni unosi članaka koristeći dostupne statističke podatke.

Članci na Vikipediji su organizovani na tri načina prema: stepenu svoje napisanosti, temi i nivou pristupa potrebnom za uređivanje. Najbolje napisano članci se nazivaju „izabrani članci“ i oni se se pokazuju na glavnoj strani Vikipedije. Vikiprojekti su mesta za koordinaciju rada na nekoj temi. Vikipedija takođe koristi Priručnike stila, koji određuju na primer da se u prvoj rečenici svakog članka, naslov članka mora napisati masnim slovima, itd.

Pravila i zakoni koji utiču na sadržaj[uredi]

Iz pravnih razloga, sadržaj Vikipedije podleže zakonima (naročito zakonu o autorskim pravima) Floride, gde se nalaze serveri Vikipedije. Pored toga, vikipedijski urednički principi su sjedinjeni u pet stubova vikipedije, a brojna pravila i smernice su smišljene da valjano oblikuju sadržaj. Čak su i ova pravila napisana u obliku vikija, a urednici Vikipedije pišu i ispravljaju ta pravila i smernice i primenjuju ih brisanjem članaka, njihovim obeležavanjem šablonima ili menjajući delove članka koji ne ispunjavaju uslove. Pravila na vikipedijama, koje nisu na engleskom jeziku, su se izrodila prevođenjem pravila sa Vikipedije na engleskom jeziku i u nekoj meri se razlikuju od uzora.

Prema pravilima Vikipedije, svaki unos koji je vredan Vikipedije mora biti o temi koja je enciklopedijska, a ne rečnička ili poput rečnika. Ta tema takođe treba da zadovolji Vikipedijine standarde o značaju, što obično znači da je tema značajno pokrivena u pouzdanim sekundarnim izvorima kao što su knjige, akademski časopisi i masovni mediji koji su nezavisni od teme članka. Dalje, Vikipedija mora da predstavi samo znanje koje je već dokazano i priznato. Drugim rečima, ona ne sme da predstavi, na primer, nove informacije i ili originalna istraživanja. Neka tvrdnja koja će verovatno biti osporena zahteva neki pouzdan izvor. Među urednicima Vikipedije ova se često formuliše kao „proverljivost, a ne istina“ da se izrazi da su čitaoci, a ne enciklopedija, jedini odgovorni za proveravanje istinitosti članaka i formiranje sopstvenog stava. Konačno, Vikipedija mora biti nepristrasna. Sva mišljenja i gledišta, ako se mogu propisati spoljašnjim izvorima, moraju uživati prikladni udeo u članku. Ovo pravilo je poznato kao „neutralna tačka gledišta“.

Vikipedija ima mnogo metoda za prevazilaženje rasprava. „Pisanje, poništavanje, rasprava“ ciklusi se ponekad dešavaju; u njemu jedan korisnik dopiše nešto, drugi to poništi, a problem se raspravlja na stranici za razgovor članka. Da bi se postigao širi konsenzus u okviru zajednice, problemi se mogu raspravljati na Trgovima, posebnim stranicama namenjenih diskusijama, ili traženjem komentara od iskusnijih urednika koji nisu umešani u eventualni sukob oko uređivanja. Neke vikipedije imaju posebne neobavezujuće stranice gde urednici mogu da prijave neljubazne, nekulturne ili na drugi način problematične korisnike.

Dalje, postoje specijalne stranice za centralizovanu raspravu o nekim raspravama, poput da li bi trebalo da se neki članak obriše ili ne. Neke vikipedije koriste posredovanje između sukobljenih strana, mada ga neki urednici smatraju neefikasnim. Konačno, neke vikipedije imaju arbitražni komitet kao poslednje mesto za rešavanje sukoba kada svi drugi načini ne daju rezultate. Arbitražni komitet ne sudi o tačnosti sadržaja članaka, iako je ponekad primoran da sprovede politiku o neutralnoj tački gledišta. Statistička analiza je ukazala da odluke o rešavanju sukoba ignorišu sadržaj sukoba između urednika i da se one umesto toga fokusiraju na ponašanje korisnika, tako da arbitražni komitet ne radi mnogo na rešavanju sukoba i izmirivanju sukobljenih strana, koliko na odstranjivanju problematičnih korisnika i pozivanju potencijalno produktivnih urednika da se vrate učestvovanju na ovom projektu. Rešenja koje arbitražni komitet koristi su zabrana korisnicima dalji rad na Vikipediji, zabrana pisanja na nekoj temi i članku i/ili dopuštanje daljeg rada uz uslov da urednik ne prekrši ponovo neko pravilo Vikipedije. Potpune zabrane rada na Vikipediji su uglavnom ograničene na slučajeve lažnog predstavljanja (u koje spada zlonamerno korišćenje više naloga) i antidruštvenog ponašanja. Upozorenja se češće daju za prekršaje prilikom uređivanja i nepoštovanja konsenzusa, a ređe za antidruštveno ponašanje.[6]

Licenciranje sadržaja[uredi]

Sav tekst na Vikipediji je bio pokriven GNU licencom za slobodnu dokumentaciju (GLSD), kopileft licencom koja je dozvoljavala distribuciju, kreiranje izvedenih radova i komercijalnu upotrebu sadržaja dok njegovi autori zadržavaju autorsko pravo na svojim radom. U junu 2009. godine Vikipedija je prešla na Krijejtiv komons Autorstvo-Deliti pod istim uslovima, jer je GLSD, koji je u početku bio namenjen softverskim priručnicima, nije bio pogodan za mrežne naučne radove i jer te dve licence nisu bile kompatibilne.[7] Kao odgovor na zahtev Zadužbine Vikimedije, Zadužbina za slobodni softver je objavila novu verziju GLSD licence koja je specijalno sastavljena da omogući Vikipediji da licencu svog sadržaja promeni na CC-BY-SA.

Rukovanje multimedijalnim fajlovima (na primer slikama) se razlikuje među jezičkim izdanjima. Neka jezička izdanja, kao što je Vikipedija na engleskom jeziku, dozvoljavaju upotrebu neslobodnih slika pod doktrinom poštene upotrebe, dok su se neke vikipedije izjasnile protiv toga. Ovo je delimično zbog razlika u zakonima o autorskim pravima među državama, jer na primer u japanskom zakonu o autorski pravima ne postoji doktrina poštene upotrebe. Fajlovi koji su objavljeni pod slobodnim licencama (CC-BY-SA, GLSD, javno vlasništvo) se mogu deliti između jezičkih izdanja preko Vikimedijine Ostave, još jednog Vikimedijinog projekta.

Korišćenje Vikipedijinog sadržaja[uredi]

Nalepnica sa DVD izdanja Vikipedije na nemačkom jeziku

Pošto se sadržaj Vikipedije deli pod slobodnom licencom, svako može da je dalje distribuira bez plaćanja finansijske naknade, u skladu sa CC-BY-SA licencom. Sadržaj Vikipedije se objavljuje na mnoge načine i na internetu i van njega. Postolje na hiljade miror sajtova koji ponovo objavljuju sadržaje sa Vikipedije; dva najpoznatija, koja takođe uključuju sadržaj i iz drugih obrazovnih izvora, su Reference.com i Answers.com. Još jedan primer je Wapedia, koja je prikazivala sadržaj Vikipedije u formatu pogodnom za mobilne telefone pre nego što je sama Vikipedija isto to uradila. Neki internet pretraživači takođe prikazuju sadržaj Vikipedije među rezultatima pretrage; primeri su Bing.com i Duck Duck Go.

Neki vikiji, od kojih su najpoznatiji Enciclopedia Libre i Citizendium, su počeli kao račve Vikipedijinog sadržaja. Sajt Dbpedia je projekat koji izvlači podatke iz infokutija i kategorija sa engleske Vikipedije i čini ih dostupnim u pretraživom semantičkom formatu RDF. Raspravljalo se o mogućnosti da Vikipedija izvozi sopstvene podatke u semantički format, preko Semantic MediaWiki ekstenzije. Takav izvoz podataka bi pomogao Vikipediji da ponovo upotrebi sopstvene podatke, između članaka na istom jezičkom izdanju Vikipedije i između vikipedija na različitim jezicima.[8]

Zbirke vikipedijskih članaka su takođe objavljene na optičkim diskovima.

Vandalizam[uredi]

Veliki problem Vikipedije je vandalizam, koji donose razni vandali. Oni često prave besmislene i uvredljive izmene na slobodnim Vikipedijinim člancima. Otvorena priroda modela uređivanja je glavna tema većina kritika Vikipedije. Zbog toga, čitalac nikad ne može biti siguran da neki članak nije kompromitovan unošenjem netačnih podataka ili uklanjanjem najvažnijih informacija.

Najmanje nekolicina korisnika (ako ne stotine ili više u nekim slučajevima) generalno dnevno prati izmene na određenim člancima. Vandalizam na člancima obično ne traje duže od nekoliko minuta u zavisnosti od broja korisnika na određenoj Vikipediji. Očigledne vandalizme je lako ukloniti iz Vikipedijinih članaka, jer se prethodne verzije članaka čuvaju. U praksi, srednje vreme potrebno da se pronađe i ispravi vandalizam je vrlo kratko, obično par minuta[9][10], ali u jednom širokom izveštavanom incidentu, lažne informacije o umešanosti u atentat na Džona Kenedija su ubačene u biografiju američkog političara Džona Sigentalera i ostale su neprimećene četiri meseca. Počinilac ovog incidenta, koji je uneo netačnu informaciju kao neregistrovan urednik, je na kraju pronađen praćenjem njegove IP adrese.[11][12] Ovo je izazvalo promenu Vikipedijinih pravila, i uticalo je posebno na pooštravanja uslova proverljivosti kod biografija živih osoba.

Džon Sigentaler

Otvorena struktura Vikipedije je čini lakom metom za internet trolove, spamere i one koji zagovaraju neku agendu. Uočeno je da neke organizacije (na primer Sajentološka crkva) i političari (npr. članovi američkog Predstavničkog doma) dodaju informacije u članke, a Majkrosoft je ponudio finansijski podsticaj za rad na određenim člancima. U avgustu 2007. veb-sajt WikiScanner je počeo da prati izvore izmena na Vikipediji od strane anonimnih urednika. Program je otkrio da su mnoge takve izmene izvršile kompanije i vladine agencije menjajući sadržaj u člancima koji se odnose na njih, njihovo osoblje i njihov rad.

Vikipedija se od napada brani na više načina i tehnika. U ovo spadaju korisnici koji patroliraju izmene, botovi koji su pažljivo programirani da otkrivaju napade i da ih rešavaju automatski ili poluautomatski, filtere koji upozoravaju urednike da prave nepoželjne izmene, blokiranje pravljenje veza ka određenim veb-sajtovima, blokiranje izmena sa određenog naloga, IP adrese ili opsega adresa. Na stranice koje su pod čestim napadima, može se primeniti polu-zaštita da je samo afirmisani korisnici mogu uređivati ili u krajnjem najosetljivijem slučaju, potpuna zaštita da samo administratori mogu da menjaju stranice. Takve zaštite se koriste retko, obično za kratak vremenski period u kom se veruje da će napadač nastaviti sa napadima.

Politike i principi[uredi]

Korisnici Vikipedije (koji se nazivaju Vikipedijanci), drže se nekoliko jednostavnih principa:

  • Korisnici Vikipedije nastoje da svi članci budu nepristrasni. Ovo ne znači da članke treba pisati samo jednim objektivnim načinom i da postoji određeno „stanje nepristrasnosti“, nego znači da treba sva različita mišljenja o nekoj temi predstaviti na objektivan način.
  • Postoji nekoliko konvencija oko imenovanja članaka. Kad postoji nekoliko različitih imena za jednu temu, prednost ima ime koje je uobičajenije u srpskom jeziku.
  • Vikipedijanci upotrebljavaju stranice za razgovor o nekoj temi (a ne stranicu samog članka) da bi odlučili kako izmeniti članak.
  • Postoji nekoliko vrsta sadržaja koji su nepoželjni na Vikipediji, jer u stvari nisu enciklopedijski članci. Na primer, članci na Vikipediji nisu definicije iz rečnika niti su skladišta za čitave tekstove knjiga, dokumenata, članaka, govora i sl. Za tu vrstu sadržaja postoje srodni projekti (detaljnije pod sekcijom „Srodni projekti“, ispod).
  • Nekad postoje protivrečna pravila i konvencije. Kad dođe do takvog slučaja, zajednica korisnika Vikipedije odlučuje o svakom slučaju zasebno.

Korisnici[uredi]

Vikipediju uređuju mnogi Vikipedijanci. Ne postoji ni jedan „glavni korisnik“ ili šef. Osnivači Vikipedije su Džimi Vels i Lari Senger.

Softver i hardver[uredi]

Devet servera smeštenih na Floridi Isporučuju Vikipediju svetu

Prvobitni softver Vikipedije je UseModViki, koji je napisao Kilford Edams (Prva faza). Početkom 2002. godine, Vikipedija je počela upotrebljavati PHP viki motor koji je, koristeći bazu podataka MySQL, dodao mnogo novih mogućnosti i bio napravljen isključivo za projekat Vikipedije. Napravio ga je Magnus Menski, i poznat je kao Druga faza.

Nedugo nakon što je Druga faza bila u upotrebi, pojavili su se veliki problemi. Vikipedija je postala toliko spora da je bilo skoro nemoguće izmeniti članak. Li Denjel Kroker je potom napisao potpuno nov softver. Ova nova verzija je bila veliki napredak, i postala je standard Vikipedije u julu 2002. godine. i još uvek se upotrebljava. Treća faza se zove MedijaViki, i upotrebljavaju je i mnogi drugi viki projekti.

Pred kraj 2003. godine ponovo su se pojavile teškoće u radu Vikipedije. Razlog problema je zagušenje jednog jedinog Vikipedijinog servera. Problemi su prevaziđeni pošto je u junu 2004. godine Fondacija Vikimedija nabavila devet servera, trenutno smeštenih na Floridi. U sastavu nove konfiguracije je jedan server za bazu podataka i četiri veb-servera koji svi rade na operativnom sistemu Fedora.

Jezička izdanja[uredi]

Saradnici Vikipedije na engleskom jeziku po državama u septembru 2006.[13]

Trenutno postoji 285 jezičkih izdanja Vikipedije; od toga, engleska, nemačka, francuska, holandska i italijanska Vikipedija imaju više od milion članaka, 36 Vikipedija ima više od 100.000 članaka, 75 ima više od 10.000 članaka, a 105 ima više od 1000 članaka.[1] Najviše članaka ima engleska Vikipedija (više od 4.160.0003.510), a na nju otpada približno 58% ukupnog saobraćaja na Vikipediji, dok je ostatak raspodeljen na ostale jezike (japanski 8%, španski 7%, nemački 6%, ruski 6%, francuski 5% i italijanski 3%.[3] U februaru 2013, pet najvećih jezičkih izdanja su (po broju članaka) engleska, nemačka, francuska, holandska i italijanska Vikipedija.[14]

Pošto je Vikipedija zasnovana na mreži i tako je dostupna po celom svetu, saradnici Vikipedije na istom jeziku mogu da koriste različite dijalekte (npr. Vikipedija na srpskom jeziku, ekavica i ijekavica) ili da dolaze iz raznih zemalja (kao što je slučaj sa Vikipedijom na engleskom jeziku). Ove razlike mogu da dovedu do manjih sukoba zbog pravopisnih razlika ili tačke gledišta. Iako različita jezička izdanja poštuju globalne politike kao što je „neutralna tačka gledišta“, one se razlikuju po nekim delovima politike i delovanju, a najpoznatija razlika je u tome da li slike koje nisu slobodno licencirane mogu da se koriste uz tvrdnju o poštenoj upotrebi. [15][16][17]

Procenat svih Vikipedijinih članaka na engleskom jeziku (crveno) i 10 najvećih Vikipedija. U novembru 2007, manje od 25% Vikipedijinih članaka je bilo na engleskom jeziku.

Vikipedija je opisana kao „pokušaj da se stvori i distribuira slobodna enciklopedija u najboljem mogućem kvalitetu svakoj osobi na njenom maternjem jeziku“.[18] Iako svako jezičko izdanje Vikipedije funkcioniše manje ili više nezavisno, učinjeni su neki pokušaji da se one sve nadgledaju. Oni se delom koordinišu putem Meta-Vikija, vikija Zadužbine Vikimedija posvećenom održavanju svih njenih projekata (Vikipedije i drugih). Na primer, Meta-Viki pruža važne statistike[19] na svim izdanjima Vikipedije i održava spisak članaka koje bi svaka Vikipedija trebalo da ima.[20] Na spisku se nalazi osnovni sadržaj podeljen po temama: biografija, istorija, geografija, društvo, kultura, nauka, nauka, tehnologija, hrana i matematika. Što se tiče ostalih članaka, nije redak slučaj da članci jako povezani sa nekim jezikom i da nemaju svoj odgovarajući članak na drugom jezičkom izdanju Vikipedije. Na primer, članci o nekim malim mestima u Srbiji i Crnoj Gori su se dugo mogli pronaći samo na srpskoj Vikipediji.

Korisnici sa dovoljnim znanjem stranog jezika se ohrabruju da sami prevode članke; automatsko prevođenje teksta je izričito zabranjeno.[21] Prevedeni članci predstavljaju manji deo ukupnih članaka na mnogim vikipedijama.[22] Članci dostupni na više od jednog jezika mogu da pruže međuviki veze, obično sa leve strane, koje vode do odgovarajućih članaka na drugim izdanjima Vikipedije. Slike i multimedijalni fajlovi se dele svim jezičkim izdanjima preko Vikimedijine Ostave. Pored prevođenja, neki višejezički napori su realizovani zahvaljujući višejezičkoj koordinaciji.

Uzimanje kompletne Vikipedijine baze podataka[uredi]

Pošto je Vikipedija slobodna enciklopedija čiji je sadržaj određen GNU-ovom Licencom slobodne dokumentacije, bilo ko u bilo koje vreme može da preuzme „skoro tekuću“ verziju kompletne Vikipedije. Za detalje posetite stranicu o preuzimanju kompletne Vikipedije na engleskom jeziku.

Srodni projekti[uredi]

Vikipedija ima nekoliko srodnih projekata. Oni su:

Pronađite više informacija na temu Vikipedija na sestrinskim projektima:

Nagrade[uredi]

2004[uredi]

  • Priks Ars Elektronika, pobednik - u kategoriji Priks Ars Elektronika Digitalne zajednice.
  • Vebi (Webby) nagrade, pobednik sekcije „Zajednica“.

Reference[uredi]

  1. ^ a b v „List of Wikipedias“. Meta-Wiki. 12. 7. 2007.. 
  2. ^ Sidener, Jonathan. „Everyone's Encyclopedia“. The San Diego Union-Tribune Приступљено 15. 10. 2006.. 
  3. ^ a b „Five-year traffic statistics for wikipedia.org“. Alexa Internet Приступљено 29. 1. 2007.. 
  4. ^ „Top 500“. Alexa Приступљено 04. 12. 2007.. 
  5. ^ Dnevna posećenost“, Vikipedijine statistike, 1. januara 2005.
  6. ^ Hoffman, David A.; Mehra, Salil K. (2009). Wikitruth through Wikiorder. 59. Emory Law Journal. pp. 151-210 
  7. ^ Vermeir, Walter (2007). „Resolution:License update“. Wikizine Приступљено 4. 12. 2007.. 
  8. ^ Wikipedia to Add Meaning to Its Pages, Tom Simonite, Technology Review, July 7, 2010
  9. ^ Fernanda B. Viégas, Martin Wattenberg, and Kushal Dave (2004). „Studying Cooperation and Conflict between Authors with History Flow Visualizations“ (PDF). Proceedings of the ACM Conference on Human Factors in Computing Systems (CHI) (Vienna, Austria: ACM SIGCHI): 575-582. DOI:10.1145/985921.985953. ISBN 978-1-58113-702-6 Приступљено 24. 1. 2007.. 
  10. ^ Reid Priedhorsky, Jilin Chen, Shyong (Tony) K. Lam, Katherine Panciera, Loren Terveen, and John Riedl (GroupLens Research, Department of Computer Science and Engineering, University of Minnesota) (4. 11. 2007.). „Creating, Destroying, and Restoring Value in Wikipedia“ (PDF). Association for Computing Machinery GROUP '07 conference proceedings (Sanibel Island, Florida) Приступљено 13. 10. 2007.. 
  11. ^ Thomas L. Friedman The World is Flat, pp. 124, Farrar, Straus & Giroux. 2007. ISBN 978-0-374-29278-2. pp.
  12. ^ „Founder shares cautionary tale of libel in cyberspace By Brian J. Buchanan“. Firstamendmentcenter.org. 17. 11. 2006. Приступљено 1. 12. 2011.. 
  13. ^ „Edits by project and country of origin“. 04. 09. 2006. Приступљено 25. 10. 2007.. 
  14. ^ „List of Wikipedias“. English Wikipedia Приступљено 08. 02. 2013.. 
  15. ^ „Fair use“. Meta wiki Приступљено 14. 07. 2007.. 
  16. ^ „Images on Wikipedia“ Приступљено 14. 07. 2007.. 
  17. ^ Fernanda B. Viégas (03. 01. 2007.). The Visual Side of Wikipedia. Visual Communication Lab, IBM Research Приступљено 30. 10. 2007.. 
  18. ^ Jimmy Wales, "Wikipedia is an encyclopedia", March 8 2005, <wikipedia-l@wikimedia.org>
  19. ^ „Statistics - Meta“. Meta.wikimedia.org. 18. 2. 2011. Приступљено 17. 3. 2011.. 
  20. ^ „List of articles every Wikipedia should have - Meta“. Meta.wikimedia.org Приступљено 17. 3. 2011.. 
  21. ^ Wikipedia: Translation. English Wikipedia, accessed on 2007-02-03
  22. ^ For example, "Translation into English", Wikipedia. (March 9, 2005)

Vidi još[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :

Meta
Meta ima stranicu vezanu za: