Otpuštanje radnika

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Fired stamp.gif

Otpuštanje radnika ili davanje otkaza zaposlenom je prekid radnog odnosa od strane poslodavca. U većini zemalja regulisano je zakonom.

Pravni okvir[uredi]

U Srbiji, otpuštanje radnika regulisano je sledećim propisima:

Prema zakonu o radu, članu 179, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:

  • ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
  • ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu;
  • ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
  • ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom; ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona;
  • ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
  • ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tač. 1) - 4) ovog zakona;
  • ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u vezi sa članom 33. stav 1. tačka 10) ovog zakona;
  • ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Najčešći razlozi za otkaz[uredi]

  1. Povreda radne obaveze – pravnilik o radu kao i ugovor o radu treba da definišu sve moguće situacije u vezi sa ovom povredom jer kao što se vidi u navedenom, Zakon o radu ne definiše sve moguće situacije već samo neke opšte slučajeve, koji treba da budu razrađeni i precizno definisani od strane svih organizacija zasebno. Neki od primera povrede radne obaveze su: odavanje važnih informacija kompanije, napuštanje radnog mesta neovlašćeno, nepostupanje po uputstvima poslodavca i pretpostavljenih, nemarno i nesavesno izvšavanje radnih obaveza, neopravdano odsustvo...
  2. Povreda radne discipline – koja takođe treba da bude regulisana putem opšteg akta poslodavca ili putem ugovora o radu, za posebne situacije, primeri povrede radne discipline su npr: dolazak zaposlenog u alkoholisanom stanju ili pod dejstvom narkotika, fizički konflikti sa drugim zaposlenima...
  3. Tehnološki višak.

Situacije u kojima radnik ne može biti otpušten[uredi]

Ono što ne predstavlja razlog za otkaz, prema članovima 183 i 187 Zakona o radu su situacije kada npr: zaposleni ne dolazi na posao zbog bolesti, kada je na porodiljskom odsustvu, kada služi vojni rok, takođe razlog nije ni ako je neko od zaposlenih u nekoj političkoj organizaciji, sindikatu, nije razlog ni pol, jezik, nacionalna pripadnost, veroispovest, kao ni delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, itd.

Postupak otkaza od strane poslodavca[uredi]

Koraci u odvijanju ovog postupka:

  1. Utvrđivanje činjenica – vezanih za radnu povredu.
  2. Prikupljanje dokaza – ti dokazi mogu biti pisani, internet komunikacija, izjave svedoka (ostalih zaposlenih, nadređenog, klijenta, itd); ovi dokazi treba da budu što potpuniji i ako je moguće da ih ima u većem broju, zbog važenja na sudu.
  3. Pravna kvalifikacija – u ovom koraku poželjna je konsultacija sa advokatom, kako bi se utvrdilo da li je razlog zbog koga se otpušta zaposleni dovoljno ozbiljan razlog za otkaz, takođe u ovom koraku treba se osvrnuti na prethodno napravljenu listu razloga, koji se nalaze u Ugovoru o radu ili Pravilniku o radu.
  4. Kada je utvrđeno da postoji radna povreda od strane zaposlenog, sledeći korak je upozorenje, koje je regulisano Zakonom o radu, članom 180, u kome se navodi da zaposlenog treba upozoriti pisanim putem na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i treba da mu ostaviti rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Takođe poslodavac je dužan da dostavi dokaze i činjenice koje ukazujeu na to da su se stekli uslovi za otkaz.
  5. Pored slanja upozorenja zaposlenom, potrebno je upozorenje dostaviti i sindikatu čiji je zaposleni član, a sindikat je dužan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Prema članu 181. Zakona o radu.
  6. Dostavljanje rešenja o otkazu, ukoliko odgovor na upozorenje nije dao neke dokaze na osnovu kojih radnik ne bi trebao da bude otpušten, takođe ako nema odgovora na upozorenje. Rešenje o otkazu ima zakonom propisanu formu i sadržinu, član 185, Zakona o radu, se odnosi na ovo rešenje. Ovim članom je takođe definisan i način dostavljanja ovog rešenja.

Ostala značajna pravila[uredi]

  • Postupak dostave- obavezna je lična dostava
  • Rok zastarelosti - u roku od 3 meseca od dana saznanja činjenice koju su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od 6 meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza, ovaj rok je definisan Zakonom o radu, članom 184.
  • Vraćanje popunjene radne knjižice
  • Odjava sa socijalnog osiguranja - u roku od 8 dana
  • Obaveza isplate neisplaćenih zarada- u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa(ovu obavezu reguliše član 168, Zakona o radu)

Otkazni rok[uredi]

Otkazni rok je:

  1. mesec dana, ako je radnik navršio 10 godina radnog staža
  2. dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina radnog staža
  3. tri meseca, ako je navršio preko 20 godina radnog staža.

Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.

Nezakonit otkaz[uredi]

Otkaz je nezakonit ako nije u skladu sa Zakonom o radu, tj. ako nije poštovan postupak za otkaz ili razlog nije bio opravdan ili dovoljno težak. U tom slučaju zaposleni se može obratiti sudu, inspekciji rada kao i arbitru (ako je tako predvđeno opštim aktom ili ugovorom o radu), koji će odlučiti o sankciji za poslodavca.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]