Википедија:Spoljašnje veze

Članci na Vikipediji mogu uključivati linkove ka sajtovima van Vikipedije, ali moraju da postoje ograničenja te prakse. Takvi sajtovi mogu sadržavati materijal koji je tačan i u vezi je sa temom, informacije koje nije moguće dodati u članak zbog autorskog prava ili zato što su suviše detaljne, ili drugi smislen, relevantan sadržaj koji nije podesan za uključivanje u članak iz razloga koji nisu povezani sa tačnošću.

Neke spoljašnje veze su poželjne (vidi „Šta treba da bude povezano“ dole), ali svrha Vikipedije nije da uključuje iscrpan spisak spoljašnjih veza u svakom članku. U članke na Vikipediji ne treba stavljati nikakve spoljašnje veze ukoliko ne postoji logično i razložno opravdanje za takvo uključenje.

Predmet ove smernice jesu spoljašnje veze koje nisu izvori za sadržaj članka. Ukoliko veb-sajt ka kojem želite da postavite vezu u Vikipedijinom članku sadrži informacije koje nisu deo članka, razmotrite mogućnost da ga iskoristite kao literaturu za pisanje članka. Smernice za navođenje izvora, u koje spadaju i spoljašnje veze kada se koriste kao reference, nalaze se na stranicama Vikipedija:Pouzdani izvori i Vikipedija:Navođenje izvora.

Važno je zapamtiti

1. Ova smernica se ne odnosi na reference unutar teksta ili spisak literature, koje se obično nalaze pod naslovima „Reference“, „Literatura“ ili „Izvori“.
2. Spoljašnje veze po pravilu ne bi trebalo koristiti u samom članku. Umesto toga, dodajte prikladne spoljašnje veze u odeljak „Spoljašnje veze“ na kraju članka i/ili na odgovarajuće mesto unutar infokutijice ili šablona za navigaciju.
3. Veze u odeljku „Spoljašnje veze“ treba svesti na najmanju meru. Odsustvo ili mali broj spoljašnjih veza nisu razlog za dodavanje spoljašnjih veza.
4. U odeljku „Spoljašnje veze“, izbegavajte odvojene veze ka više strana istog veb-sajta; umesto toga, pokušajte da nađete jednu odgovarajuću stranu tog veb-sajta ka kojoj ćete postaviti vezu.

Ograničenja na vezivanje

Radi poštovanja Vikipedijinih pravila ili iz tehničkih razloga, ne smeju se postavljati linkovi ka:

1. Sajtovima koji sadrže materijal koji krši autorsko pravo drugih, u skladu sa Vikipedijinim pravilima o autorskom pravu. Povezivanje na veb-sajtove koji sadrže dela zaštićena autorskim pravom prihvatljivo je samo ako je samo mrežno mesto ima dozvolu za objavljivanje ili ga koristi u skladu sa licencom o poštenoj upotrebi. Svesno upućivanje drugih na materijal koji krši autorsko pravo može biti smatrano pomaganjem u kršenju autorskog prava. Ukoliko postoji osnovana sumnja da veb-sajt sadrži delo koje krši autorsko pravo onoga ko ga je sačinio, nemojte postavljati link ka njemu. Povezivanje na veb-sajt koji ilegalno koristi i širi nečiji tuđi rad prikazuje Vikipediju i njene urednike u lošem svetlu. Ovo je posebno relevantno prilikom povezivanja na veb-sajtove kao što je Jutub, gde se mora posvetiti posebna pažnja kako bi se izbeglo povezivanje na materijal koji krši autorsko pravo onoga ko ga je sačinio.
2. Sajtovima koji se nalaze na crnim listama spama, bilo Vikipedije bilo svih projekata Vikimedije, bez njihovog prethodnog uklanjanja sa te liste. Softver Medijavikija će automatski blokirati dodavanje takvih linkova.

Šta povezivati

Kada se dodaje spoljašnja veza, treba razmotriti nekoliko stvari:

• Da li je veb-sajt dostupan čitaocu?
• Da li sadržaj veb-sajta odgovara temi i kontekstu članka (koristan, pristojan, informativan, sadrži proverene činjenice, i sl.)?
• Da li veza radi i da li je verovatno da će nastaviti da radi?

Svaku vezu bi trebalo razmotriti prema sledećim smernicama. Kako broj spoljašnjih veza u članku vremenom raste, procena bi trebalo da postaje sve detaljnija, a kriterijumi sve stroži. Kada niste sigurni da li je veb-sajt ka kom želite da dodate vezu odgovarajući, ostavite predlog na strani za razgovor o članku i razmotrite pitanje sa drugim urednicima.

Na koje veb-sajtove treba povezivati?

1. Članci na Vikipediji o bilo kojoj organizaciji, osobi, veb-sajtu, ili drugom entitetu treba da sadrže vezu ka zvaničnom veb-sajtu teme članka, ako ono postoji.
2. Članak o knjizi, muzičkom zapisu, ili drugom mediju treba da sadrži vezu ka veb-sajtu koji sadrži primerak dela-teme članka, pod uslovom da na taj veb-sajt nije primenjiv nijedan od kriterijuma u odeljku „Veze koje po pravilu treba izbegavati“.
3. Mesta koja sadrže neutralan i tačan materijal koji se ne može uključiti u članak na Vikipediji zbog autorskog prava, obimnosti informacije (kao što su statistike profesionalnih sportista, pojedinosti o svima koji su učestvovali u pravljenju filmskog ili televizijskog programa, transkripti intervjua, ili onlajn udžbenici), ili drugih razloga.

Koje veb-sajtove bi trebalo razmotriti?

1. Predlog da se u članke o albumima, filmovima, knjigama, i drugim kreativnim delima ubacuju veze ka profesionalnim kritikama je odbačen. Takve veze treba da se koriste kao izvori.
2. Veoma dugačke strane bi trebalo razmotriti od slučaja do slučaja. Mnogi koriste Vikipediju sa sporom internet vezom. Veoma dugačke strane bi trebalo posebno označiti.
3. Dobro odabrana veza ka spiskovima veb-sajtova ili organizacija.Ne treba stavljati linkove ka dugačkim listama linkova. Veza ka spisku može biti trajno postavljena, a može biti i privremena mera kojom se rešavaju spoljašnje veze dok se o njima raspravlja na strani za razgovor o članku. Mozilin Open Direstory Project je često neutralan kandidat.
4. Izvori koji ne zadovoljavaju kriterijume za pouzdane izvore ali ipak sadrže informacije o temi članka iz izvora koji su dobro upoznati sa njom.

Veze koje bi po pravilu trebalo izbegavati

Osim veze ka zvaničnom veb-sajtu teme članka, treba izbegavati:

1. Svaki veb-sajt koji ne nudi veću količinu informacija o temi članka od one koju bi članak sadržao kad bi postao sjajan članak.
2. Svaki veb-sajt koji dovodi čitaoca u zabludu zato što koristi netačne podatke ili istraživanje koje je nemoguće proveriti, osim u ograničenom obimu u člancima o pogledima i stavovima koje sajt predstavlja.
3. Svaki veb-sajt koji sadrži malver, opasne skriptove, „trojance“, ili sadržaj koji je protivzakonit u američkoj državi Florida (s obzirom da se Vikipedijini serveri nalaze u Floridi).
4. Linkovi čija je prevashodna namena promovisanje veb-sajta, uključujući i onlajn peticije. Za više informacija pogledajte Vikipedija:Spam#Spamovanje putem spoljašnjih linkova.
5. Linkovi ka veb-stranicama koji se bave prodajom proizvoda ili usluga, kao i veb-sajtovi sa izuzetno velikim brojem reklama i drugim promotivnim materijalima. Na primer, u članku mobilni telefon nemojte povezivati ka mrežnim stranama koje većinom promovišu ili reklamiraju mobilne telefone ili usluge.
6. Linkovi ka veb-sajtovima koji pregledanje svojih sadržaja uslovljavaju plaćanjem ili registracijom, osim ako je sam veb-sajt predmet članka, ili je veza unutar navoda izvora. Vidi dole.
7. Veb-sajtovi koji su nedostupni većem broju posetilaca, npr. veb-sajtovi koji funkcionišu samo u specifičnom internet pregledaču ili samo u specifičnoj zemlji.
8. Direktne veze ka dokumentima koji zahtevaju spoljašnje aplikacije (kao što su Fleš ili Java) za pregledanje relevantnog sadržaja, osim ako su takve aplikacije predmet članka. Za više informacija pogledajte naslov o bogatim medijima.
9. Veze ka bilo kojim stranama sa rezultatima pretrage, kao što su veze ka pretragama pojedinačnih mrežnih mesta, pretraživača, pretraživačkih agregatora ili RSS izvora.
10. Veze ka mestima za društvene mreže (kao što su Majspejs i Fejsbuk), mestima za ćaskanje, diskusionim forumima/grupama (kao što su Jahu! grupe), Tviter izvore, Juznet grupe ili dopisne liste elektronske pošte.
11. Veze ka blogovima, ličnim mrežnim stranama i većina obožavateljskih mesta, osim onih koje su napisali priznati autoriteti (ovaj izuzetak je zamišljen da bude veoma ograničen; kao minimalni standard, priznati autoriteti uvek zadovoljavaju Vikipedijine kriterijume značaja za biografije).
12. Veze ka otvorenim vikijima, osim onih sa značajnom istorijom stabilnosti i značajnim brojem urednika.
13. Mesta koja su samo posredno vezana sa temu članka: veza bi trebalo da se neposredno tiče teme članka. Opšte mrežno mesto koje sadrži informacije o većem broju tema obično ne bi trebalo da bude povezano sa članka o specifičnijoj temi. Slično, mrežno mesto o specifičnoj temi obično ne bi trebalo da bude povezano sa članka o opštoj temi. Ukoliko je odeljak opšteg mrežnog mesta posvećen temi članka, i zadovoljava ostale kriterijume za vezivanje, tada se može duboko povezati na taj deo mrežnog mesta.
14. Spiskovi veza ka proizvođačima, dobavljačima ili mušterijama.
15. Veze ka mestima na koje se već povezuje kroz Vikipedijine alate za izvore. Na primer, umesto povezivanja na mesto komercijalne knjižare, razmotrite da koristite ISBN format povezivanja, koji daje čitaocima priliku da pretraže širok spektar slobodnih i neslobodnih izvora knjiga. Na izvore mapa se može vezivati koristeći geografske koordinate.
16. Veze koje ne funkcionišu pouzdano, ili nije verovatno da će nastaviti da funkcionišu pouzdano. Na primer, veze ka privremenom sadržaju na Internetu, gde nije verovatno da će veza nastaviti da radi u korisnom vremenskom trajanju.
17. Veze za partnere, praćenje ili preporučivanje, odnosno veze koje sadrže podatke o tome ko je zaslužan za čitaoce koji prate vezu. Ukoliko je izvor koristan, koristite neutralnu vezu bez podataka za praćenje.
18. Postavljanje spoljašnjih veza na Vikipedijine strane za navigaciju kao što su strane za višeznačne odrednice i kategorije.

Reklamiranje i konflikti interesa

Glavne stranice: Vikipedija:Konflikt interesa i Vikipedija:Spam

Tačno je da veza sa Vikipedije na spoljašnje mrežno mesto može povećati mrežni saobraćaj ka tom mestu. Ali u skladu sa pravilima Vikipedije, trebalo bi da izbegavate da povezujete na mesto koje Vi posedujete, održavate ili predstavljate — čak i ako se čini da bi smernice Vikipedije govorile da bi se na mesto inače moglo vezati. Kada niste sigurni, možete da odete na stranu za razgovor i prepustite odluku drugom uredniku. Ovaj predlog je u skladu sa Vikipedijinim smernicama o konfliktu interesa.

Čini se da nekoliko subjekata imaju spambotove koji mogu da spamuju vikije sa nekoliko različitih viki pokretača, nalik na skripte koje automatski spamuju knjige gostiju i blogove. Ako vidite bota kako ubacuje spoljašnje veze, molimo razmotrite da proverite vikije na drugim jezicima kako biste videli da li je napada raširen. Ako jeste, molimo prijavite ovo na Meti; oni mogu uneti tekstualni filter na svim projektima Vikimedije. Administratori će blokirati neovlašćene botove po viđenju.

U biografijama živih osoba

Glavna stranica: Vikipedija:Biografije živih osoba

U biografijama živih osoba, sa materijalom koji je dostupan jedino iz upitnih izvora ili izvora neizvesne vrednosti treba postupati sa pažnjom i, ukoliko je negativan, ne treba biti uopšte korišćen, bilo kao izvor bilo kroz spoljašnje veze. Spoljašnje veze u biografijama živih osoba moraju biti visokog kvaliteta i ocenjuju se višim standardom nego u slučaju drugih članaka. Nemojte vezivati na mrežna mesta koja se kose sa duhom pravila Vikipedija:Biografije živih osoba ili koja nisu u potpunosti u skladu sa ovom smernicom.

Veb-sajtovi koji zahtevaju registraciju

Mesta koja zahtevaju registraciju ili plaćenu pretplatu bi trebalo izbegavati jer su ona ograničene upotrebljivosti za većinu čitalaca. Mnoge onlajn novine zahtevaju registraciju kako bi se pristupilo nekom ili svom njihovom sadržaju, dok neke zahtevaju pretplatu. Onlajn časopisi često zahtevaju pretplatu za pristup njihovim sajtovima ili izdvojenom sadržaju. Ako su stari članci u novinama ili časopisima arhivirani, katkad se naplaćuje naknada za pristup njima.

Na mesto koje zahteva registraciju ili pretplatu ne treba povezivati osim ukoliko je samo mrežno mesto tema članka ili se koristi kao izvor unutar teksta.

Sadržaj na drugim jezicima

Na Vikipediji na srpskom jeziku radije koristimo veze ka sadržaju na srpskom jeziku. Može biti prikladno da se poveže na mrežno mesto na drugom jeziku, na primer, kada je članak o samom mrežnom mestu, kada zvanično mesto nije raspoloživo na srpskom, ili kada je veza ka tekstu na izvornom jeziku čiji je autor predmet članka, ili kada mesto sadrži vizuelna pomagala kao što su mape, dijagrami, ili tabele. Prikladno je vezivati i na mrežnu stranu koja sadrži ključne ili autoritativne informacije koje se ne mogu naći na mestu na srpskom jeziku i koristi se kao izvor, ili kada prevodi na mestima na srpskom jeziku nisu autoritativni.

Kada vezujete na mesto na drugom jeziku, označite vezu jezičkom ikonom, koje su raspoložive za većinu jezika, koristeći dvoslovne jezičke kodove, na primer, {{en}}, {{ru}}, i tako dalje. Postavite jezičku oznaku ispred veze.

Mrežna mesta na jezicima nastali iz nekadašnjeg srpskohrvatskog jezika mogu se za potrebe ove smernice tretirati jednako sa onima na srpskom.

Mesta-preusmerenja

Mesta za preusmerenje URL-a ne treba koristiti. Primeri ovakvih mesta su, recimo, tinyurl.com i tiny.cc. Većina ovih mesta se nalazi na crnom spisku za spam na Meti pošto se često zloupotrebljavaju za spamovanje vezama, što znači da nije moguće snimiti stranicu koja sadrži takvu vezu. Pošto se mesta za preusmerenje URL-a dodaju na crni spisak kad god dođe do zloupotrebe, možete napraviti probleme budućim urednicima koristeći ih. Dodavanje veza ka mrežnim proksijima je zabranjeno iz sličnog razloga. Umesto toga, treba dodati vezu ka izvornom URL-u.

Generalno treba radije vezivati na tačno odredište veze. Na primer, ako je primer.com veza na tripod.com/primer, bolje je koristiti vezu ka tačnoj strani, čak i ako vebmaster smatra adresu-preusmerenje "zvaničnijom".

Bogati mediji

Prihvatljivo je vezivati na strane koje se prikazuju u normalnom HTML-u ili čistom tekstu, ali ovo nije uvek slučaj sa stranama koje koriste formate za bogate medije, koji mogu biti nekompatibilni sa podešavanjima i pregledačima mnogih korisnika. Proverite da je tip sadržaja vezane strane "text/html", "text/plain", ili "application/xhtml+xml" (ili drugi XHTML tip sadržaja) pošto neke strane umesto toga mogu biti prikazivane isključivo pomoću dodataka zavisnih od platforme. Pokušajte da izbegavate da vezujete neposredno na bilo koji sadržaj koji zahteva poseban softver ili dodatak za pregledač Interneta. Uvek radije vežite na stranu koja se prikazuje u običnom HTML-u i koja u sebi sadrži veze ka bogatim medijima.

U slučaju kada se veza ka bogatim medijima smatra prikladnom, mora se ostaviti eksplicitna naznaka tehnologije koja je potrebna kako bi se pristupilo sadržaju, kao u sledećim primerima:

Vezivanje na mesta za slanje video snimaka

Ne postoji slepa zabrana vezivanja na Jutub ili druga mesta za slanje video snimaka sve dok se veze drže smernica na ovoj strani (vidi #Ograničenja na vezivanje i #Veze koje po pravilu treba izbegavati). Kao što je slučaj sa ogromnom većinom mrežnih strana uopšte, većina video snimaka koji se drže na Jutubu i sličnim mestima ne zadovoljavaju ova ograničenja, i autorsko pravo je poseban razlog za pažnju. Većina video snimaka na Jutubu koji sadrže materijal zaštićen autorskim pravom (sem zvaničnih Jutub kanala organizacija i medijskih kompanija za zabavu i vesti) nemaju dozvolu vlasnika autorskog prava.

Svaka veza ka ovakvim mestima mora biti sa dužnom pažnjom procenjena od slučaja do slučaja. Ove veze takođe moraju naznačavati softver koji je čitaocima neophodan da bi videli sadržaj.

Zvanični veb-sajtovi

Zvanična veza je veza ka sajtu ili internet usluzi koja zadovoljava oba sledeća kriterijuma:

1. povezani sadržaj održava predmetna (organizacija ili osoba) vikipedijskog članka.
2. povezani sadržaj primarno pokriva oblast zbog čega je tema članka značaja.

Zvanične veze (ako postoje) se daju da pruže čitaocu priliku da vide šta predmet članka kaže o sebi. Ove veze su izuzete od veza koje bi obično trebalo izbegavati, ali nisu izuzete od ograničenja na vezivanje. Na primer, iako veze prema sajtovima koje zahtevaju od čitalaca da se registruju ili plate da vide sadržaj obično nisu prihvatljive u sekciji Spoljašnje veze, takva veza može biti uvrštena kada je zvanični sajt tema članka.

Zvanični sajtovi i dalje podležu zahtevima za standardno oblikovanje članka, kao što su označavanje da postoje bogati mediji i ne postavljanje veza u tekstu članaka. Kada se zvanični sajt koristi kao izvor da se provere samoobjavljeni navodi u tekstu članka, trebalo bi da se oblikuje kao bilo koja druga reference upotrevljena u članku. Zvanični sajtovi se mogu uvrstiti u neke infokutije, i po pravilu se navode prve u sekciji Spoljašnje veze. Upotreba šablona {{zvanični sajt}} je opcionalna.

Za mnoge članke ne postoje zvanične veze. "Sajtovi obožavalaca", u šta spada sve od sajtova koje vode obožavaoci nekog muzičara do humanitarnih organizacija koje podržavaju bolesnike, se ne smatraju zvaničnim sajtovima, jer tema članka nije u stanji da kontroliše tamo predstavljene informacije. Veze ka sajtovima koji se ne smatraju zvaničnim sajtovima mogu i dalje biti opravdane pod drugim sekcijama ove smernice, npr., Koje veb-sajtove bi trebalo razmotriti? #4.

Smanjite broj veza

If the subject of the article has more than one official website, then more than one link may be appropriate. However, Wikipedia does not provide a comprehensive web directory to every official website. Wikipedia does not attempt to document or provide links to every part of the subject's web presence or provide readers with a handy list of all social networking sites. Complete directories lead to clutter and to placing undue emphasis on what the subject says.

More than one official link should be provided only when the additional links provide the reader with unique content and are not prominently linked from other official websites. For example, if the main page of the official website for an author contains a link to the author's blog and Twitter feed, then it is not appropriate to provide links to all three. Instead, provide only the main page of the official website in this situation. In other situations, it may be appropriate to provide more than one link, such as when a business has one website for the corporate headquarters and another for consumer information. Choose the minimum number of links that provide readers with the maximum amount of information. Links that provide consistent information are strongly preferred to social networking and communication services where the content changes rapidly and may not comply with this guideline at any given moment in time.

Izbegavajte neodgovarajuću težinu posebnim tačkama gledišta

Na člancima sa više tačaka gledišta, broj veza posvećenih jednoj tački gledišta ne bi trebalo da nadvlađuje brojeve veza posvećenih drugim jednakim tačkama gledišta, niti da daje preveliku težinu manjinskim gledištima. Dodajte komentare ovim vezama kako biste informisali čitaoca o njihovim tačkama gledišta. Ukoliko jedna tačka gledišta dominira među informisanim mišljenjima, ona bi trebalo da bude predstavljena prva. Za više pojedinosti, vidite Vikipedija:Neutralna tačka gledišta — posebno, Vikipedijine smernice o prevelikom značaju.

Dugovečnost veza

Veoma je važno razmotriti da li je verovatno da će veza ostati relevantna i prihvatljiva za članak u doglednoj budućnosti. Na primer, nije korisno povezivati na prezentaciju koja se često menja a naprosto se zadesilo da u tom trenutku ima relevantnu sliku ili članak na naslovnoj strani.

Šta se može uraditi sa mrtvom spoljašnjom vezom

Veze ka mrtvim URL-ovima u spisku spoljašnjih veza nisu od koristi za Vikipedijine članke. Takve mrtve veze treba ili ažurirati ili ukloniti. Međutim, obratite pažnju da je stvar drugačija za izvore: vidi Vikipedija:Navođenje izvora#Mrtve veze.

Obratite pažnju da su neke mrtve veze izazvane vandalizmom na Vikipediji (na primer, vandal koji onesposobljava veze ka proizvodima koji se nadmeću sa vandalovim omiljenim proizvodom). Vredi proveriti da li postoji funkcionalna verzija veze u ranijoj verziji članka. Neki vandalizmi ovog tipa mogu biti prilično suptilni, na primer zamena nekog aski slova u URL adresi ćiriličnim slovom istog izgleda.

Kidnapovana i preregistrovana mesta

Ponekad će mrežno mesto biti ili "kidnapovano" ili preregistrovano za drugu svrhu nakon što istekne registracija. U bilo kom od ovih slučajeva, iako je URL i dalje ispravan, on pokazuje na stranu sa drugačijim ili izmenjenim sadržajem, što može dovesti do toga da se vezuje na neodgovarajući sadržaj, uključujući u nekim slučajevima i npr. pornografska mesta. Na mesta koja su kidnapovana ili izmenjena nakon preregistracije ne treba vezivati; sa njima treba postupati na isti način kao sa mrtvim vezama.

Kako vezivati

Veza bez teksta (vikikod i primer izlaza):

[http://primer.com/]

[1]

Ovakvo formatirane veze, uopšte govoreći, nisu prihvatljive u spoljašnjim vezama, već samo za veze manje važnosti.

Umesto toga koristite vezu koja sadrži tekst:

[http://primer.com/ Мрежно место primer.com о чоколади Милка]

Мрежно место primer.com о чоколади Милка

Sav tekst iza prvog razmaka se koristi kao tekst za vezu. Neispravno je uključivati vikiveze u tekst; umesto toga pažljivo odaberite reči sa kojih će voditi veza.

"[http://primer.com/ Мрежно место primer.com ] о чоколади [[Милка]]".

"Мрежно место primer.com о чоколади Милка".

Odeljak za spoljašnje veze

Ukoliko članak ima spoljašnje veze, standardan format je da se one postave u utačkanu listu pod podnaslovom najvišeg nivoa na kraju članka. Spoljašnje veze bi trebalo da identifikuju vezu i daju kratak sažetak sadržaja mrežnog mesta i zašto je ono relevantno za članak. Podnaslov bi trebalo da bude "Spoljašnje veze" (množina) čak i ako je navedena samo jedna veza. Ukoliko je navedeno više spoljašnjih veza i predmet članka je živa osoba, organizacija, mrežni servis, ili neko ili nešto drugo sa zvaničnim mrežnim mestom, uobičajena praksa je da se veza ka tom mestu postavi na vrh spiska (ukoliko nije već u odgovarajućoj kutijici).

Ukoliko povezujete na drugo mrežno mesto, trebalo bi da date čitaocu dobar sažetak sadržaja mesta i razloge zašto je to konkretno mrežno mesto relevantno za članak u pitanju.Ukoliko vezujete na onlajn članak, pokušajte da pružite koliko god možete sadržajnih informacija o članku. Na primer:

== Спољашње везе ==
* [http://primer.com/veza_1 Веза 1]
* [http://primer.com/veza_2 Веза 2]

Većina spoljašnjih veza bi trebalo da prikazuju drugačije pojedinosti od navoda izvora. Na primer, jezgrovit opis sadržaja i jasna naznaka njegovog izvora je važnija od naslova strane, i datumi pristupa nisu prikladni u odeljku za spoljašnje veze. Šabloni za navođenje izvora nisu predviđeni za upotrebu u odeljku za spoljašnje veze.

Izvori i citiranje

Glavna stranica: Vikipedija:Navođenje izvora

Mesta koja su korišćena kao izvori u pisanju članka bi trebalo citirati unutar članka, i povezati kao izvore, bilo inlajn (bolje) ili u odeljku za izvore. Veze ka ovim mestima sa izvorima nisu "spoljašnje veze" za potrebe ove smernice, i po pravilu ne bi trebalo da budu ponavljana u odeljku za spoljašnje veze. Izuzeci (odnosno mesta koja mogu biti i izvori i spoljašnje veze) uključuju zvanično mrežno mesto teme članka, ili domen posebno posvećen temi članka koji sadrži više podstrana i koji prolazi gornje kriterijume.

Vezivanje na baze podataka

Kada vezujete na velika mrežna mesta koja pokreću baze podataka nalik na IMDb, nastojte da koristite šablon za spoljašnje veze. Ukoliko se URL format baze podataka ikada promeni, tada je moguće izmeniti šablon i tako popraviti sve veze koje ga koriste.

Traženje spoljašnjih veza

Posebno:LinkSearch je alat za traženje veza sa članaka Vikipedije na mesta van Vikipedije. Na primer, evo spiska svih strana koje vezuju na yahoo.com.

Vidi još

Za više informacija o pravilima Vikipedije o spoljašnjim vezama i odgovarajućoj sintaksi, videti:

• Vikipedija:Kako se uređuje strana#Veze i URL-ovi
• Vikipedija:Stilski priručnik#Spoljašnje veze
• m:When_should_I_link_externally(jezik: engleski)
• Vikipedija:Vodič za pisanje boljih članaka
• Vikipedija:Pravila i smernice
• m:External links(jezik: engleski)